Petar ISKENDEROV

Kosovski oltar i evropski bonusi



Izbor: Fond strateške kulture - Moskva



Sasvim su prozaično srpske vlasti obeležile ove godine godišnjicu istorijskog za srpski narod i celokupni pravoslavni svet događaj - 620-tu godišnjicu bitke na Kosovu Polju. 28. juna 1389. godine, na dan Svetog Vita (na srpskom – Vidovdan), vojska srpskog kneza Lazara pružila je herojski otpor brojčano nadmoćnijoj vojsci turskog Sultana Murata Prvog i doživela poraz. Srbija je postala vazal Osmanlijske imperije. Bitka na Kosovu u srpskoj tradiciji smatra se briljantnim događajem, primerom heroizma i žrtvovanja srpskog naroda. Legendom je postao podvig Miloša Obilića, kasnije proglašenog svecem, koji je mačem rasporio Murata Prvog u njegovom šatoru.
28. juna 2006. godine u to vreme premijer Vojislav Koštunica posetio je Kosovo, sastao se sa liderima srpske zajednice i učestvovao u bogosluženju u pravoslavnom manastiru u Gračanici. U razgovoru sa premijerom starešina kosovske eparhije Srpske pravoslavne crkve, episkop Raško-prizrenski Artemije istakao je, da je Kosovo „duhovna i kulturna kolevka“ Srba, „srpski Jerusalim“. „Čitava je Srbija – hram, a Kosovo – oltar toga hrama“. Vojislav Koštunica tada je izjavio, da mu je dolazak u Gračanicu omogućio da „ponovi ono što treba da zna svaki Srbin. Kosovo je uvek bilo i uvek će ostati deo Srbije“.
Ove godine kosovski Srbi, nisu dočekali na sveti dan za ceo srpski narod ni aktuelnog premijera Mirka Cvetkovića, ni predsednika Borisa Tadića. Jedino je ministar za pitanja Kosova i Metohije Goran Bogdanović odlučio da poseti severne regione pokrajine. Ali on to nipošto nije učinio u nameri da podrži kosovsske Srbe. Cilj mu je bio da ubedi te kosovske Srbe...da odustanu od svojih protesta povodom delatnosti u pokrajini civilno-policijske misije Evropske unije. One iste misije koja na najočigledniji način realizuje na Kosovu zloglasni „Ahtisarijev plan“, kojim se predviđa jačanje instituta nezavisne kosovske države.
Tokom poslednjih dana kosovski Srbi su organizovali proteste protiv pokušaja misije Evropske unije da pooštri carinski režim na administrativnoj granici Kosova sa ostalom Srbijom, na čemu insistiraju albanske vlasti u Prištini. Masovne manifestacije praćene su blokadom automobila misije EU na putevima koji vode prema kontrolnim punktovima na administrativnoj granici sa Srbijom. Lideri akcije protesta naglašavaju, da svojim činjenjem oni potenciraju pripadnost Kosova Srbiji, o čemu neumorno govore i političari u Beogradu.
Međutim, kod aktuelnih vlasti Srbije reči se često razilaze sa delom. Tako se dogodilo i ovog puta. Ministar Bogdanović se uputio na Kosovo uoči godišnjice Kosovske bitke ne radi toga da bi izrazio podršku srpskom stanovnišptvu pokrajine, koje u veoma teškim uslovima nastavlja svoju svetu borbu za srpsko Kosovo, već radi toga da bi se solidarisao sa albanskim separatistima i njihovim zapadnim pokroviteljima. Još pre svog dolaska na Kosovo on je delovanje kosovskih Srba označio kao „običnu provokaciju“, što je izazvalo prirodno negodovanje sa njihove strane. U rezultatu se piar-akcija gospodina Bogdanovića završila skandalom. Članovi beogradske organizacije sa simboličnim za Srbe nazivom „Pokret 1389“ blokirali su i gađali kamenicama u području Leposavića na severu Kosova kolonu automobila, u kojoj su se nalazili ministar za pitanja Kosova i Metohije Goran Bogdanović, ministar kulture Nebojša Bradić i savetnik predsednika Srbije Mlađan Đorđević. U izjavi koju je emitovala organizacija kaže se, da su njeni aktivisti pokušali da “zaustave ministra Bogdanovića i od njega zatraže objašnjenje i izvinjenje“ zbog njegovih izjava koje su šokirale kosovske Srbe. Bogdanović je kasnije u razgovoru sa novinarima apelovao, da se „ne pridaje značaj onom što se dogodilo“ i ponovo potvrdio svoj stav o „provokaciji“ protesta Srba koji žive na severu pokrajine.
Indikativnu transformaciju doživela je u poslednje tri godine politika Beograda na najznačajnijem za sudbinu države kosovskom pravcu. Očigledne su demagoške izjave koje dolaze iz srpskih vladajućih krugova o njihovoj nameri da do kraja brane srpski suverenitet nad Kosovom. Za srpske vlasti danas je važnije da zasluže pohvalu činovnika Evropske unije i natovskih generala, nego li da brane pozicije koje su zavojevane u viševekovnoj borbi srpskog naroda protiv tuđih porobljivača. Kosovske Srbe danas izdaju i prodaju ne samo međunarodni predstavnici, koji umesto da sprovode odluke OUN, forsirano stvaraju novu albansku kvazi-državu u centru Evrope. Još ciničnija izdaja čeliči se u Beogradu.
A nije to i prvi put u poslednjoj deceniji borbe Srba za svoj opstanak kao naroda. Autor ovih redova u više navrata razgovarao je sa predstavnicima bosanskih Srba o ulozi koju je rukovodstvo Srbije i Jugoslavije (tada na čelu sa pokojnim Slobodanom Miloševićem) odigralo u kritičnim za bosansku Republiku Srpsku mesecima 1995. godine. Reči o „izdaji“ i „zločinačkom sporazumaštvu sa Zapadom“ nisu i najsnažnije u leksici bosanskih Srba, koji nisu zaboravili odbijanje srpskog rukovodstva da pruži vojnu podršku Srbima u Republici Srpskoj, koja im je bila toliko neophodna. Jer bosanski muslimani su otvoreno dobijali direktnu vojnu pomoć od NATO i zemalja islamskog sveta. Čak su i u ruskom MIP, gde se po tradiciji sa velikim oprezom odnose prema razmatranju unutarpolitičkih problema u Srbiji, diplomate sa pravom anonimnosti apostrofirali da je upravo bivši premijer, a sada lider DSS Vojislav Koštunica ostao jedan među malim brojem aktera srpske političke scene koji su zadržali principijelnost i koji jasno poimaju istinske srpske državne interese...
Danas beogradske vlasti ponovo pokušavaju da se ograde od svojih „zabrinutih“ saplemenika koji žive s onu stranu veštački stvorenih granica. Srpska vladajuća vrhuška i ovog puta računa na bonuse od novopečenih vašingtonskih i briselskih prijatelja. Međutim, viševekovna balkanska istorija neumoljivo svedoči: Srbi nemaju prijatelje na Zapadu. Nije slučajno što su upravo Srbi smislili termin „Samo sloga Srbina spasava“. Možda gospodinu Bogdanoviću i kompaniji i ovaj slogan izgleda provokativnim...
_________________
Petar Ahmedovič ISKENDEROV, stariji naučni saradnik Instituta slavistike RAN, magistar ekonomskih nauka, međunarodni komentator lista «Vremja novostjej».

LINK