gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Među brojnim kritikama Ustava Republike Srbije koje smo na njega upućivali bila je i ta da se jednom dostignuti nivo ljudskih prava ne može posle smanjivati i da je to jedan od osnovnih postulata modernih i savremenih demokratskih društava. Jedan od primera da se dostignut nivo ljudskih prava u Ustavu smanjivao bio je i član 63 Ustava, koji je doneo odredbu da „svako ima pravo da slobodno odlučuje o rađanju dece”. Ovo je značilo umanjenje dostignutog nivoa ženskih ljudskih prava, jer je Porodični zakon do tada članom 5 to pravo dodeljivao ženi. Iako su branioci Ustava tada, kao i sada, sa podsmehom govorili o ovoj kritici Ustava i govorili o paranoji nas koji smo je upućivali, danas se pokazuje da je ona bila više nego opravdana.
Zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, koji je dobio skraćeni naziv Zakon o veštačkoj oplodnji, pravo na ovu vrstu zdravstvene usluge, ali samim time i pravo na majčinstvo, dodeljuje isključivo ženama koje su u braku ili ženama koje imaju partnera. Ovo je problematično iz nekoliko razloga. Prvo, zbog toga što je u 21. veku, 2009. godine, u zemlji koja teži ka tome da postane moderno evropsko društvo, neshvatljivo i nezamislivo da žena ne može da bude lečena od neplodnosti isključivo zbog toga što nema partnera koji bi dao pristanak za tako nešto i što se zdravstvena usluga nekome pruža isključivo uz venčani list. Drugo, zbog toga što na ovaj način država uskraćuje pravo na majčinstvo ženi koja bi s obzirom na godine života i opšte zdravstveno stanje sposobna da vrši roditeljsku dužnost i koja je u takvom psihosocijalnom stanju na osnovu kog se opravdano može očekivati da će biti sposobna da obavlja roditeljske dužnosti u interesu deteta, isključivo zbog toga što nema partnera.
Odnos Skupštine prema amandmanu koji sam podnela na ovaj zakonski predlog, koji ovo pravo dodeljuje i ženi koja živi sama u posebnim uslovima i uz dozvolu nadležnog organa, biće mera demokratičnosti našeg društva i naše spremnosti da se kao društvo menjamo.
http://www.blic.rs/temadana.php?id=102102
Još malo o diskriminaciji žena.Većina se dece seti tamo negde oko 35-40,kad je reproduktivni period pri kraju a onda se suoče i sa jednim ovakvim reliktom ljudskog licemerja.Šta mislite o ovom zakonu?
Zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, koji je dobio skraćeni naziv Zakon o veštačkoj oplodnji, pravo na ovu vrstu zdravstvene usluge, ali samim time i pravo na majčinstvo, dodeljuje isključivo ženama koje su u braku ili ženama koje imaju partnera. Ovo je problematično iz nekoliko razloga. Prvo, zbog toga što je u 21. veku, 2009. godine, u zemlji koja teži ka tome da postane moderno evropsko društvo, neshvatljivo i nezamislivo da žena ne može da bude lečena od neplodnosti isključivo zbog toga što nema partnera koji bi dao pristanak za tako nešto i što se zdravstvena usluga nekome pruža isključivo uz venčani list. Drugo, zbog toga što na ovaj način država uskraćuje pravo na majčinstvo ženi koja bi s obzirom na godine života i opšte zdravstveno stanje sposobna da vrši roditeljsku dužnost i koja je u takvom psihosocijalnom stanju na osnovu kog se opravdano može očekivati da će biti sposobna da obavlja roditeljske dužnosti u interesu deteta, isključivo zbog toga što nema partnera.
Odnos Skupštine prema amandmanu koji sam podnela na ovaj zakonski predlog, koji ovo pravo dodeljuje i ženi koja živi sama u posebnim uslovima i uz dozvolu nadležnog organa, biće mera demokratičnosti našeg društva i naše spremnosti da se kao društvo menjamo.
http://www.blic.rs/temadana.php?id=102102
Još malo o diskriminaciji žena.Većina se dece seti tamo negde oko 35-40,kad je reproduktivni period pri kraju a onda se suoče i sa jednim ovakvim reliktom ljudskog licemerja.Šta mislite o ovom zakonu?
