- Poruka
- 2.736
Šta su uradili akteri...za preporod Srbije...
Zoran Đinđić,
Vojislav Koštunica,
Nebojša Čović,lider Demokratske alternative.
Velimir Ilić, predsednik Nove
Čedomir Jovanović
Ljubisav Đokić, Džo Bagerista.
Goran Svilanović, predsednik Građanskog saveza Srbije 5. oktobra predvodio kolonu Užičana.
Otpor,
Slobodan Milošević
Nebojša Pavković, bivši načelnik generalštaba Vojske Jugoslavije.
Vlajko Stojiljković, bivši savezni ministar unutrašnjih poslova.
Radomir Marković, šef Resora državne bezbednosti Srbije.
Milorad Ulemek Legija, komandant Jedinice za specijalne operacije.
Boško Buha, komandant Policijske brigade Beograda.
itd...
Potpuno neometani od srpske političke elite, ohrabreni kratkom pameću srpskih potrošača, potpomognuti podmitljivošću ovdašnjih činovnika i alavošću srpskih biznismena, Hrvati i Slovenci sistematski preuzimaju ključne grane srpske ekonomije...
Pre četiri godine u jednom tekstu upozorio sam da je Srbija u ozbiljnoj opasnosti da postane hrvatsko-slovenačka kolonija. Te opasnosti više nema. Srbija je u međuvremenu, nažalost, to i postala. Hrvatsko-slovenačka kolonija! U međuvremenu, najperspektivnije srpske firme prodate su hrvatskim i slovenačkim tajkunima. U međuvremenu, Hrvati i Slovenci su preuzeli kontrolu nad najboljim delom srpske industrije, dobili su najbolje lokacije za svoje tržne centre i supermarkete, pokupovali hiljade hektara najbolje srpske oranice, zaposeli veliki deo bankarskog tržišta, registrovali svoje investicione fondove...
Potpuno neometani od srpske političke elite, ohrabreni kratkom pameću srpskih potrošača, potpomognuti podmitljivošću ovdašnjih činovnika i alavošću srpskih biznismena, Hrvati i Slovenci sistematski preuzimaju ključne grane srpske ekonomije.
Čovek se smrzne kada pogleda spisak velikih i poznatih firmi koje su već preuzeli: „Soko Štark”, „Frikom”, „Dijamant”, „Somboled”, „Mlekara Lajkovac”, „Jelen Do”, „Valjaonica aluminijuma Sevojno”, „Zvezda”, „Duga”, „Grand kafa”, „Džoli travel”, samo su neke od više stotina preuzetih kompanija.
Istovremeno, u Hrvatskoj i Sloveniji čine bukvalno sve da bilo kog srpskog investitora spreče da tamo kupi i jednu jedinu akciju. Medijsko-politička halabuka digne se diljem „lijepih njihovih” čim se u medijima pojavi prva, nezvanična informacija da neko od „mrskih, agresorskih Srba” planira da kupi neku tamošnju firmu. Da kupuju stranci uprkos zakonu..istina je...
Iako je našim važećim Zakonom o zemljištu zabranjena prodaja oranica strancima, oni su ipak na mala vrata došli u posed više od 15.000 hektara zemlje upravo zahvaljujući Zakonu o privatizaciji i njegovom tumačenju. Početkom februara ove godine Britanac Aleksander Honter, odnosno njegova firma „Kornvel”, kupio je poljoprivredno preduzeće „Jakšićevo” iz Nove Crnje. „Jakšićevo” je bilo u stečaju od marta 2004. godine. Honter ga je kupio na javnoj licitaciji za 245 miliona dinara. Inače, „Jakšićevo” je, pored zemlje 1.380 hektara u društvenoj svojini i 1.600 hektara državne zemlje, imalo i silos sa sušarom od 20.000 tona, farmu za tov svinja kapaciteta 10.000 tovljenika, prateće zgrade i mehanizaciju.
Stečajni upravnik „Jakšićeva” Petar Stojanović, podsetimo, izjavio je da je „sve urađeno u skladu sa zakonom i da su prodate nepokretnosti i imovina, a ne firma 'Jakšićevo' kao pravno lice”. Honter je zemlju uknjižio na firmu „Kornvel” koju je dva meseca ranije registrovao kao deoničarsko društvu u Srpskoj Crnji.
U međuvremenu, mađarski investitori su kupili „Slogu” iz Perleza, a „Agrokor” iz Hrvatske kada je kupio beogradski „Frikom”, došao je do 1.469 hektara zemlje u ataru opštine Pančevo. Kupovinom „Karneksa” kompanija „Midlend” je zaposela primarnu proizvodnju ovog giganta iz Vrbasa i oko 7.000 hektara obradive zemlje.
Sekretar Odbora za agrar Milan Prostran je, podsetimo, o kupovini stranaca, posle prodaje „Jakšićeva” kazao da po Ustavu Srbije stranci ne mogu biti vlasnici naših oranica. „Ipak, to se završava na drugačiji način, pa je formalno vlasnik domaći građanin ili se ovde osniva firma, a stvarni vlasnik je strano lice i inostrano preduzeće ...
Kada je U.S. Steel, 8. marta 2002, potpisao svoj prvi ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa Sartidom, tom činu prisustvovali su srpski premijer Zoran Đinđić, ministar za ekonomiju i privatizaciju Aleksandar Vlahović, kao i američki ambasador, Vilijem Montgomeri. Tom prilikom, Đinđić je izjavio da su ”u Smederevu potpisani važni ugovori, i za Sartid, i za grad, i za našu zemlju„ ( Politika , 9. mart 2002, str 1). Kada su, nakon mesec dana, rukovodioci Ju Es Stila (50) ponovo došli u Srbiju, opet su ih, na najsvečaniji način, primili predsednik vlade, Zoran Đinđić i ministar za ekonomiju i privatizaciju, Aleksandar Vlahović (Politika, 17. april 2002).
Ministar Vlahović će se posebno istaći u odbrani postignute cene od 23 miliona dolara. ”Taj kompletan paket je vrlo isplativ i povoljan. Naročito kada se uporedi sa ugovorima koji su zaključivani sa čeličanama `Sideks` u Rumuniji, `Košice` u Slovačkoj ili `Nova hut` u Češkoj„, objašnjavao je (Ekspres, 3. april 2003). To, naravno, nikako nije bilo tačno. Košice su, kao što je već rečeno, plaćene 60 miliona dolara, uz prihvatanje celokupnog duga od 325 miliona dolara. Smederevo je, pak, plaćeno svega 23 miliona, i to bez ikakvih dugova. Takođe, U.S. Steel je preuzeo obavezu da tokom deset narednih godina u železaru Košice uloži 700 miliona dolara i da za to vreme ne otpušta radnike. U Srbiji se U.S. Steel obavezao na ulaganje od 150 miliona dolara tokom narednih pet godina, ali je zabrana otpuštanja radnika ovde svedena na svega tri godine! Vlahović je, slično tome, kada su radnici Smederevske železare stupili u štrajk (51) odmah otrčao u Železaru kako bi im objasnio ”da je pozitivno što u jednom privatnom preduzeću postoji tako jak sindikalni pokret, ali je dug ovog koncerna bio veći od milijardu i sedam stotina milijardi dolara„ ( Glas javnosti , 30, oktobar 2003). Kakve veze ima taj famozni dug - kojeg je, ionako, U.S. Steel oslobođen - sa aktuelnim radničkim nadnicama, ministar Vlahović je tom prilikom nekako zaboravio da objasni.
I ambasada SAD je, nakon potpisivanja ugovora od 8. marta 2002. godine, izdala jedno važno saopštenje. U njemu je objasnila da ona ”blisko sarađuje sa Vladom Srbije kako bi privukla američke kompanije, investicije i stručnjake u Srbiju„. U tom smislu je istakla da ”Ambasada čestita Vladi na njenom neprekidnom napornom radu na unapređenju uslova poslovanja„ (www.belgrade.usembassy.gov). Međutim, taj ”naporni rad„ reformatora će se, bar što se slučaja Sartid tiče, prevashodno sastojati od uklanjanja konkurencije, prebacivanja dugova na srpske poreske obveznike i u kršenju zakonskog postupka. Srbija je zemlja u kojoj sazreva slatka lubenica, peče se odlična šljivovica i vrši uzgoj kriminalaca svih vrsta. Kriminalci se idejno i profesionalno organizovani u mafijaške skupine koje razvijaju uspešnu saradnju sa svim strukturama državne vlasti ali i sa kolegama iz inostranstva. Poslovi se ugovaraju u senovitim gradskim kafeterijama, najčešće od 11,00-14,00 sati, ali i posle radnog vremena, naročito uveče na splavovima. Za sada su se transparentno registrovale: Duvanska mafija, Drumska mafija, Stečajna mafija, Prosvetna mafija, Automafija, Naftna mafija i Carinska mafija. Očekuje se registracija i Pravosudne mafije, čim ista ispuni potrebne formalne uslove, kao i Poslaničke mafije. Ivan Stambolic,”zamalo„ akter, je poseban slučaj,cija uloga je trebala biti ona koja je pripala Koštunici (navodno), i za njegovo ubistvo je kao nalogodavac osumnjicen bracni par Milosevic.
Nalog je izvrsio db,t.j. Markovic,Ulemek,Zvezdan i još neki
Kao motiv je naveden strah Mire od njega kao protivkandidata Slobi.
Malo je reći da ova prica smrdi
Prvo,Ivan S. nije mogao da pobedi Slobu
Drugo,da je pobedio, Djindjic se sa njim ne bi izborio lako kao sa Koštunicom,sto znači da je bio veca smetnja njemu nego Slobi
Treće,bio je komunista,to bi smetalo nekim faktorima dos-a
Nelogicno ostavljanje Legije na celo JSO-a,i njegovo proglasenje herojem 5 oktobra navodi na pitanje-koje su njegove zasluge (sem nenapadanja mitingasa od njega i njegovih)
Zasluge su u tome sto je ubio Stambolica,najvecu smetnju Zorana Djindjica,a nije iskljuceno da je sudelovao u ubistvu Arkana i još nekim slučajevima posle(ali i pre) 5 oktobra koji su isli na ruku Djindjicu .
Zoran Đinđić,
Vojislav Koštunica,
Nebojša Čović,lider Demokratske alternative.
Velimir Ilić, predsednik Nove
Čedomir Jovanović
Ljubisav Đokić, Džo Bagerista.
Goran Svilanović, predsednik Građanskog saveza Srbije 5. oktobra predvodio kolonu Užičana.
Otpor,
Slobodan Milošević
Nebojša Pavković, bivši načelnik generalštaba Vojske Jugoslavije.
Vlajko Stojiljković, bivši savezni ministar unutrašnjih poslova.
Radomir Marković, šef Resora državne bezbednosti Srbije.
Milorad Ulemek Legija, komandant Jedinice za specijalne operacije.
Boško Buha, komandant Policijske brigade Beograda.
itd...
Potpuno neometani od srpske političke elite, ohrabreni kratkom pameću srpskih potrošača, potpomognuti podmitljivošću ovdašnjih činovnika i alavošću srpskih biznismena, Hrvati i Slovenci sistematski preuzimaju ključne grane srpske ekonomije...
Pre četiri godine u jednom tekstu upozorio sam da je Srbija u ozbiljnoj opasnosti da postane hrvatsko-slovenačka kolonija. Te opasnosti više nema. Srbija je u međuvremenu, nažalost, to i postala. Hrvatsko-slovenačka kolonija! U međuvremenu, najperspektivnije srpske firme prodate su hrvatskim i slovenačkim tajkunima. U međuvremenu, Hrvati i Slovenci su preuzeli kontrolu nad najboljim delom srpske industrije, dobili su najbolje lokacije za svoje tržne centre i supermarkete, pokupovali hiljade hektara najbolje srpske oranice, zaposeli veliki deo bankarskog tržišta, registrovali svoje investicione fondove...
Potpuno neometani od srpske političke elite, ohrabreni kratkom pameću srpskih potrošača, potpomognuti podmitljivošću ovdašnjih činovnika i alavošću srpskih biznismena, Hrvati i Slovenci sistematski preuzimaju ključne grane srpske ekonomije.
Čovek se smrzne kada pogleda spisak velikih i poznatih firmi koje su već preuzeli: „Soko Štark”, „Frikom”, „Dijamant”, „Somboled”, „Mlekara Lajkovac”, „Jelen Do”, „Valjaonica aluminijuma Sevojno”, „Zvezda”, „Duga”, „Grand kafa”, „Džoli travel”, samo su neke od više stotina preuzetih kompanija.
Istovremeno, u Hrvatskoj i Sloveniji čine bukvalno sve da bilo kog srpskog investitora spreče da tamo kupi i jednu jedinu akciju. Medijsko-politička halabuka digne se diljem „lijepih njihovih” čim se u medijima pojavi prva, nezvanična informacija da neko od „mrskih, agresorskih Srba” planira da kupi neku tamošnju firmu. Da kupuju stranci uprkos zakonu..istina je...
Iako je našim važećim Zakonom o zemljištu zabranjena prodaja oranica strancima, oni su ipak na mala vrata došli u posed više od 15.000 hektara zemlje upravo zahvaljujući Zakonu o privatizaciji i njegovom tumačenju. Početkom februara ove godine Britanac Aleksander Honter, odnosno njegova firma „Kornvel”, kupio je poljoprivredno preduzeće „Jakšićevo” iz Nove Crnje. „Jakšićevo” je bilo u stečaju od marta 2004. godine. Honter ga je kupio na javnoj licitaciji za 245 miliona dinara. Inače, „Jakšićevo” je, pored zemlje 1.380 hektara u društvenoj svojini i 1.600 hektara državne zemlje, imalo i silos sa sušarom od 20.000 tona, farmu za tov svinja kapaciteta 10.000 tovljenika, prateće zgrade i mehanizaciju.
Stečajni upravnik „Jakšićeva” Petar Stojanović, podsetimo, izjavio je da je „sve urađeno u skladu sa zakonom i da su prodate nepokretnosti i imovina, a ne firma 'Jakšićevo' kao pravno lice”. Honter je zemlju uknjižio na firmu „Kornvel” koju je dva meseca ranije registrovao kao deoničarsko društvu u Srpskoj Crnji.
U međuvremenu, mađarski investitori su kupili „Slogu” iz Perleza, a „Agrokor” iz Hrvatske kada je kupio beogradski „Frikom”, došao je do 1.469 hektara zemlje u ataru opštine Pančevo. Kupovinom „Karneksa” kompanija „Midlend” je zaposela primarnu proizvodnju ovog giganta iz Vrbasa i oko 7.000 hektara obradive zemlje.
Sekretar Odbora za agrar Milan Prostran je, podsetimo, o kupovini stranaca, posle prodaje „Jakšićeva” kazao da po Ustavu Srbije stranci ne mogu biti vlasnici naših oranica. „Ipak, to se završava na drugačiji način, pa je formalno vlasnik domaći građanin ili se ovde osniva firma, a stvarni vlasnik je strano lice i inostrano preduzeće ...
Kada je U.S. Steel, 8. marta 2002, potpisao svoj prvi ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa Sartidom, tom činu prisustvovali su srpski premijer Zoran Đinđić, ministar za ekonomiju i privatizaciju Aleksandar Vlahović, kao i američki ambasador, Vilijem Montgomeri. Tom prilikom, Đinđić je izjavio da su ”u Smederevu potpisani važni ugovori, i za Sartid, i za grad, i za našu zemlju„ ( Politika , 9. mart 2002, str 1). Kada su, nakon mesec dana, rukovodioci Ju Es Stila (50) ponovo došli u Srbiju, opet su ih, na najsvečaniji način, primili predsednik vlade, Zoran Đinđić i ministar za ekonomiju i privatizaciju, Aleksandar Vlahović (Politika, 17. april 2002).
Ministar Vlahović će se posebno istaći u odbrani postignute cene od 23 miliona dolara. ”Taj kompletan paket je vrlo isplativ i povoljan. Naročito kada se uporedi sa ugovorima koji su zaključivani sa čeličanama `Sideks` u Rumuniji, `Košice` u Slovačkoj ili `Nova hut` u Češkoj„, objašnjavao je (Ekspres, 3. april 2003). To, naravno, nikako nije bilo tačno. Košice su, kao što je već rečeno, plaćene 60 miliona dolara, uz prihvatanje celokupnog duga od 325 miliona dolara. Smederevo je, pak, plaćeno svega 23 miliona, i to bez ikakvih dugova. Takođe, U.S. Steel je preuzeo obavezu da tokom deset narednih godina u železaru Košice uloži 700 miliona dolara i da za to vreme ne otpušta radnike. U Srbiji se U.S. Steel obavezao na ulaganje od 150 miliona dolara tokom narednih pet godina, ali je zabrana otpuštanja radnika ovde svedena na svega tri godine! Vlahović je, slično tome, kada su radnici Smederevske železare stupili u štrajk (51) odmah otrčao u Železaru kako bi im objasnio ”da je pozitivno što u jednom privatnom preduzeću postoji tako jak sindikalni pokret, ali je dug ovog koncerna bio veći od milijardu i sedam stotina milijardi dolara„ ( Glas javnosti , 30, oktobar 2003). Kakve veze ima taj famozni dug - kojeg je, ionako, U.S. Steel oslobođen - sa aktuelnim radničkim nadnicama, ministar Vlahović je tom prilikom nekako zaboravio da objasni.
I ambasada SAD je, nakon potpisivanja ugovora od 8. marta 2002. godine, izdala jedno važno saopštenje. U njemu je objasnila da ona ”blisko sarađuje sa Vladom Srbije kako bi privukla američke kompanije, investicije i stručnjake u Srbiju„. U tom smislu je istakla da ”Ambasada čestita Vladi na njenom neprekidnom napornom radu na unapređenju uslova poslovanja„ (www.belgrade.usembassy.gov). Međutim, taj ”naporni rad„ reformatora će se, bar što se slučaja Sartid tiče, prevashodno sastojati od uklanjanja konkurencije, prebacivanja dugova na srpske poreske obveznike i u kršenju zakonskog postupka. Srbija je zemlja u kojoj sazreva slatka lubenica, peče se odlična šljivovica i vrši uzgoj kriminalaca svih vrsta. Kriminalci se idejno i profesionalno organizovani u mafijaške skupine koje razvijaju uspešnu saradnju sa svim strukturama državne vlasti ali i sa kolegama iz inostranstva. Poslovi se ugovaraju u senovitim gradskim kafeterijama, najčešće od 11,00-14,00 sati, ali i posle radnog vremena, naročito uveče na splavovima. Za sada su se transparentno registrovale: Duvanska mafija, Drumska mafija, Stečajna mafija, Prosvetna mafija, Automafija, Naftna mafija i Carinska mafija. Očekuje se registracija i Pravosudne mafije, čim ista ispuni potrebne formalne uslove, kao i Poslaničke mafije. Ivan Stambolic,”zamalo„ akter, je poseban slučaj,cija uloga je trebala biti ona koja je pripala Koštunici (navodno), i za njegovo ubistvo je kao nalogodavac osumnjicen bracni par Milosevic.
Nalog je izvrsio db,t.j. Markovic,Ulemek,Zvezdan i još neki
Kao motiv je naveden strah Mire od njega kao protivkandidata Slobi.
Malo je reći da ova prica smrdi
Prvo,Ivan S. nije mogao da pobedi Slobu
Drugo,da je pobedio, Djindjic se sa njim ne bi izborio lako kao sa Koštunicom,sto znači da je bio veca smetnja njemu nego Slobi
Treće,bio je komunista,to bi smetalo nekim faktorima dos-a
Nelogicno ostavljanje Legije na celo JSO-a,i njegovo proglasenje herojem 5 oktobra navodi na pitanje-koje su njegove zasluge (sem nenapadanja mitingasa od njega i njegovih)
Zasluge su u tome sto je ubio Stambolica,najvecu smetnju Zorana Djindjica,a nije iskljuceno da je sudelovao u ubistvu Arkana i još nekim slučajevima posle(ali i pre) 5 oktobra koji su isli na ruku Djindjicu .
