Tusenfryd
Poznat
- Poruka
- 7.674
Poštovani forumaši, zdravo!
Od pre nekog vremena imam problem koji me izjeda, a možda i nije toliko moj problem; možda nije problem uopšte, ali je sa osećam strašno neprijatno kad god se toga setim i još bi mi bilo neprijatnije da ga podelim s nekim koga znam.
Radi se o mojoj majci.
Ja sam na drugoj godini studija, i pošto smo iz malog mesta, to znači da sam već dve godine kod kuće jedan vikend mesečno, izuzev leta i ono nešto malo vremena oko Božića. Negde zimus mi je mlađa sestra uz kolutanje očima saopštila da se moja mama redovno preko MSNa dopisuje s nekim S. Meni je to bilo simpatično, ona je još daaavnih dana otkrila blagodeti ICQa, dopisivala se s nekim čovekom iz Amerike koji je bio mnogo gotivan i čak mi poslao Hari Potera dok on još nije bio preveden kod nas.
E, sad, fora je u tome što je ona otad, kad god sam ja kod kuće, a onda pretpostavljam i sve vreme, bar jednom dnevno za kompjuterom, uvek na MSNu, a kad ja prolazim pored nje skloni prozor i ja samo vidim da blinkaju nove poruke. 
Negde u februaru mesecu sam joj prebacila to silno dopisivanje, ali šaljivim tonom, a ona mi je diskutabilno šaljivim odgovorila nešto u fazonu da će naći novog muža preko neta. 
Da ne bude zabune, moj otac je živ i zdrav i prav i oženjen njome.
Par puta mi se desilo da ona ode s kompa na neko vreme, tipa u kuhinju, i ostavi to svoje dopisivanje. Nisam mogla da odolim. Znam da je ružno i znam da ne bih volela da meni neko čačka po intimi, ali s druge strane, ne bih bila ni tako nepažljiva. A to što sam videla jeste intimno dopisivanje.
Juče me je pitala da li je teška za komunikaciju. Pretpostavila sam da ju je taj čovek optužio za to, i rekla joj da je kao tinejdžerka kojoj su rekli da ima klempave uši.
Dobro sam pretpostavila. Danas je otišla od kompjutera da bi razgovarala sa sestrom telefonom, na šta sam ja brže-bolje sela da proverim svoj mejl i fejsbuk. I opet su blinkale poruke. Meni se stomak okrenuo.
On njoj govori kako je jaka, kako joj se neke stvari događaju po prvi put u životu, kako će ona naći načina da prođe kroz njih... a ona kaže kako je ”slatko pitala starije je li teška u komunikaciji.” Ma, marš... I, da, sestra i ja smo ”mlađe” i ”starije”. Mnogo mi je to ružno. Što, bre, u srednjem rodu? Mislim, znam da se odnosi na ”dete”, ali... ne znam, možda sam samo razmažena.
Stvarno se loše osećam zbog toga što sam videla, a verovatno ne treba. Šta mislite? Da li da iskuliram totalno celu situaciju jer me se ne tiče? (A ako me se ne tiče, što me pogađa? Pa, nemam osam godina pa da se plašim da će roditelji prestati da me vole ili tako nešto.) Da ne zabadam nos tamo gde mu nije mesto? Da joj natuknem nešto? Da se pravim luda kao i dosad?
Pozdrav
Od pre nekog vremena imam problem koji me izjeda, a možda i nije toliko moj problem; možda nije problem uopšte, ali je sa osećam strašno neprijatno kad god se toga setim i još bi mi bilo neprijatnije da ga podelim s nekim koga znam.
Radi se o mojoj majci.
Ja sam na drugoj godini studija, i pošto smo iz malog mesta, to znači da sam već dve godine kod kuće jedan vikend mesečno, izuzev leta i ono nešto malo vremena oko Božića. Negde zimus mi je mlađa sestra uz kolutanje očima saopštila da se moja mama redovno preko MSNa dopisuje s nekim S. Meni je to bilo simpatično, ona je još daaavnih dana otkrila blagodeti ICQa, dopisivala se s nekim čovekom iz Amerike koji je bio mnogo gotivan i čak mi poslao Hari Potera dok on još nije bio preveden kod nas.
E, sad, fora je u tome što je ona otad, kad god sam ja kod kuće, a onda pretpostavljam i sve vreme, bar jednom dnevno za kompjuterom, uvek na MSNu, a kad ja prolazim pored nje skloni prozor i ja samo vidim da blinkaju nove poruke. Negde u februaru mesecu sam joj prebacila to silno dopisivanje, ali šaljivim tonom, a ona mi je diskutabilno šaljivim odgovorila nešto u fazonu da će naći novog muža preko neta. Da ne bude zabune, moj otac je živ i zdrav i prav i oženjen njome. Par puta mi se desilo da ona ode s kompa na neko vreme, tipa u kuhinju, i ostavi to svoje dopisivanje. Nisam mogla da odolim. Znam da je ružno i znam da ne bih volela da meni neko čačka po intimi, ali s druge strane, ne bih bila ni tako nepažljiva. A to što sam videla jeste intimno dopisivanje.
Juče me je pitala da li je teška za komunikaciju. Pretpostavila sam da ju je taj čovek optužio za to, i rekla joj da je kao tinejdžerka kojoj su rekli da ima klempave uši.
Dobro sam pretpostavila. Danas je otišla od kompjutera da bi razgovarala sa sestrom telefonom, na šta sam ja brže-bolje sela da proverim svoj mejl i fejsbuk. I opet su blinkale poruke. Meni se stomak okrenuo.
On njoj govori kako je jaka, kako joj se neke stvari događaju po prvi put u životu, kako će ona naći načina da prođe kroz njih... a ona kaže kako je ”slatko pitala starije je li teška u komunikaciji.” Ma, marš... I, da, sestra i ja smo ”mlađe” i ”starije”. Mnogo mi je to ružno. Što, bre, u srednjem rodu? Mislim, znam da se odnosi na ”dete”, ali... ne znam, možda sam samo razmažena.
Stvarno se loše osećam zbog toga što sam videla, a verovatno ne treba. Šta mislite? Da li da iskuliram totalno celu situaciju jer me se ne tiče? (A ako me se ne tiče, što me pogađa? Pa, nemam osam godina pa da se plašim da će roditelji prestati da me vole ili tako nešto.) Da ne zabadam nos tamo gde mu nije mesto? Da joj natuknem nešto? Da se pravim luda kao i dosad?
Pozdrav
