Motka za predsednika

strawbbery_city

Iskusan
Poruka
6.580
Radnica Konfekcije "7. juli" tražila prvog čoveka opštine po kafanama, a kad ga je našla, zahtevala od njega da se obrati štrajkačima


KURŠUMLIJA - Radnici "Kopaonika" i Konfekcije "7. juli" i dalje drže u blokadi zgradu opštine. Oni su ogorčeni izjavom predsednika opštine Zorana Vučkovića da je zatražio od tužilaštva i policije da skloni radnike. Verovatno shvatajući kakva će biti njihova reakcija, Vučković se juče nije pojavio, ali ga je ogorčena radnica Stevka Sekić pronašla u kafani i sav svoj bes iskalila na njemu.
- Znam ja gde je on - rekla je Stevka i krenula da ga traži od kafane do kafane. Pronašla ga je u trećoj kako sedi s prijateljem i pije jutarnju kafu, a ona je sa podignutim štapom osula paljbu na njega.
- Gde si ti! Što ne dođeš ovamo, narod ti je gladan. Šta se kriješ! Radi nešto, za šta primaš platu - vikala je Stevka dok je predsednik pokušavao da joj objasni da on "čini sve da obezbedi razgovor u Ministarstvu ekonomije".
Stevka nije odustajala i tražila je da joj predsednik dokaže koliko je faksova ili mejlova poslao.
- Ja sam bolesna i nemam za lekove. Ti si predsednik, zašto nisi sa svojim građanima, već tražiš od policije da rastera narod - vikala je Stevka.
Predsednik je rekao da štrajkački odbor nije poštovao dogovor i da je njegova obaveza da obezbedi normalan rad državnih organa. On je pokušao da objasni da razume one sa neurološkim problemima, a Stevka je shvatila da on njoj govori da je nervni bolesnik i toliko se razbesnela da su morali da reaguju zaposleni u kafiću pokušavajući da je ljubazno izbace iz lokala. Međutim, ona je sela za sto i zatražila kafu. Tada je predsedniku zazvonio telefon i on je izašao iz kafića.
Radnica Modne konfekcije "7. juli" Stevka Sekić pre ovog događaja obratila se okupljenim radnicima ispred zgrade opštine rekavši da čelnike opštine i državu ne zanimaju radnici.
- Radila sam 27 godina, a stigla sam do štapa, bez plate, bez penzije, bez zdravlja, a ne mogu ni da se lečim jer nemam osiguranje. Pozivam čelnike opštine da stanu iza nas i da pomognu. Za to smo ih birali. Mi smo najbedniji, najsiromašniji, pomozite. Gde je predsednik opštine Vučković. On zove policiju da nas rastera. Zar sinovi da biju majke i očeve - rekla je ogorčeno Stevka Sekić, burno pozdravljena od radnika.

Dogovor

Štrajkački odbor dva privatizovana preduzeća u Kuršumliji i opštinsko rukovodstvo postigli su juče dogovor da se službi koja izdaje izvode iz matične knjige rođenih dozvoli rad, dok su sve druge službe i opštinsko rukovodstvo i dalje u blokadi. Opština je juče zvanično uputila zahtev premijeru Mirku Cvetkoviću i ministru ekonomije i regionalnog razvoja Mlađanu Dinkiću da što hitnije prime delegaciju štrajkača i predstavnike lokalne samouprave na pregovore o rešavanju zahteva radnika.
Jedini rukovodilac koji se juče obratio radnicima je zamenik predsednika opštine Dejan Milošević, koji je državnim funkcionerima poručio da će se "ovo što se dešava u Kuršumliji proširiti na celu Srbiju, a onda će država biti u većem problemu".

http://www.kurir-info.rs/clanak/srbija/kurir-11-07-2009/motka-za-predsednika
 
...У, а ја помислила, за овога....председника:zcepanje:

А, можда би и њему требала једна мотка...:zper: да се
не бије рукама...

1209145279ac7.jpg


.
 
Zasto nisu tako strajkovali devedesetih godina, kada plate nisu bile ni jednu marku, a za sve se cekali ogromni redovi, nego su umesto toga, nosali polutke, koje je nabavljao sindikat! Taj sindikat nije ni radio za radnike, vec za vlast!
Otkud to sve sada odjednom? Neko zloupotrebljava njihovu nesrecu, da bi dosao na vlast, ne za dobrobit naroda, nego da bi se navatao jos para! A to su sve oni iz devedesetih godina, sto su ondasnje strajkace ucutkivali tim cuvenim polutkama!
 
Poslednja izmena:
Zasto nisu tako strajkovali devedesetih godina, kada plate nisu bile ni jednu marku, a za sve se cekali ogromni redovi, nego su umesto toga, nosali polutke, koje je nabavljao sindikat! Taj sindikat nije ni radio za radnike, vec za vlast!
Otkud to sve sada odjednom? Neko zloupotrebljava njihovu nesrecu, da bi dosao na vlast, ne za dobrobit naroda, nego da bi se navatao jos para! A to su sve oni iz devedesetih godina, sto su ondasnje strajkace ucutkivali tim cuvenim polutkama!

Шта се чудиш,
нема плате, нема социјалног и пензионог,
нема бесплатног школовања, лечења, нема ни полутки,
наравно да се људи буне ...
 
Па ти их се вероватно не сећаш,
у јаслицама је вероватно било свега,
а и да није не би приметила разлику ...

Kakve jaslice?!
Plata mi nije bila ni jednu marku!
Vise gladna, nego sita, vecito smo moji ukucani i ja, cekali neke redove.
Za mleko se cekao red samo rano ujutro. Penzioneri su jedini mogli da ga kupe. Ja sam jednom pokusala, ustala sam ranije i otisla pre posla, uspela da kupim jedno, ali na poslu nisam imala, a ni moje koleginice, gde da ga ostavim, pa se pokvarilo do kraja radnog vremena. Moja mama je imala frizider na poslu, pa je s vremena na vreme uspevala da ga nabavi i uspesno donese!
Ko zna koliko smo moji ukucani i ja cekali redova za ulje, secer, brasno ..... pa se desi, da kada stignes na red, nema vise!
Vidim red, kao i svi, pa stanem, iako ne znam za sta je, pa sta mi Bog da!
Naravno, cekas red za te nabavke, samo ako imas para!
Milion puta su se ljudi tukli u redovima za hleb!
Pa nema lekova, onda nabave neispravne, kineske!!!
Jednom se zamalo nismo potrovali nekim uljem iz humanitarne pomoci, koju su prodavale izbeglice sa Kosova (tako su se predstavljali, a u stvari su bili raseljena lica, bogati, po dvoja kola, napravili ogromne kuce, a dobijali pomoc, koju su nama prodavali, a sto ne prodaju bacali svinjama!!! Kazu, los kvalitet, a los i jeste bio, ali glad ne pita)
Odes u banku, a oni nemaju para za isplatu, pa se jos i salterske sluzbenice u svilenim kosuljama i zlatnim lancicima oko vrata, istresaju na nas!
Autobuski prevoz je bio uzas, malo-malo pa prepunom autobusu ispadnu vrata, ili propadne sediste. Bilo je svega, ne volim ni da se secam toga. Cesto kazem da je dobro sto smo uopste i zivi, sta smo sve preziveli tokom tih devedesetih godina. Ali nekima je ta situacija izgleda bas odgovarala, pa zele da ponove sve to, bas ima je bilo lepo, dok je narod skapavao od gladi i ocaja. Ko je mogao, bezao je odavde. A neki su i zaboravili, izgleda sve to.
Zamislite gastarbajtera jednog, koji dodje sa eto, nekih 500 maraka, a imali su vise, medju taj jad, pa bili su carevi, uzivali su, mogli su da rade sta hoce! Ili na primer neki na dobrim mestima, sve pod ruku, a opasnosti nema!
I da ne duzim vise, svako ko je realan, razumece.
 
Kakve jaslice?!
Plata mi nije bila ni jednu marku!
Vise gladna, nego sita, vecito smo moji ukucani i ja, cekali neke redove.
Za mleko se cekao red samo rano ujutro. Penzioneri su jedini mogli da ga kupe. Ja sam jednom pokusala, ustala sam ranije i otisla pre posla, uspela da kupim jedno, ali na poslu nisam imala, a ni moje koleginice, gde da ga ostavim, pa se pokvarilo do kraja radnog vremena. Moja mama je imala frizider na poslu, pa je s vremena na vreme uspevala da ga nabavi i uspesno donese!
Ko zna koliko smo moji ukucani i ja cekali redova za ulje, secer, brasno ..... pa se desi, da kada stignes na red, nema vise!
Vidim red, kao i svi, pa stanem, iako ne znam za sta je, pa sta mi Bog da!
Naravno, cekas red za te nabavke, samo ako imas para!
Milion puta su se ljudi tukli u redovima za hleb!
Pa nema lekova, onda nabave neispravne, kineske!!!
Jednom se zamalo nismo potrovali nekim uljem iz humanitarne pomoci, koju su prodavale izbeglice sa Kosova (tako su se predstavljali, a u stvari su bili raseljena lica, bogati, po dvoja kola, napravili ogromne kuce, a dobijali pomoc, koju su nama prodavali, a sto ne prodaju bacali svinjama!!! Kazu, los kvalitet, a los i jeste bio, ali glad ne pita)
Odes u banku, a oni nemaju para za isplatu, pa se jos i salterske sluzbenice u svilenim kosuljama i zlatnim lancicima oko vrata, istresaju na nas!
Autobuski prevoz je bio uzas, malo-malo pa prepunom autobusu ispadnu vrata, ili propadne sediste. Bilo je svega, ne volim ni da se secam toga. Cesto kazem da je dobro sto smo uopste i zivi, sta smo sve preziveli tokom tih devedesetih godina. Ali nekima je ta situacija izgleda bas odgovarala, pa zele da ponove sve to, bas ima je bilo lepo, dok je narod skapavao od gladi i ocaja. Ko je mogao, bezao je odavde. A neki su i zaboravili, izgleda sve to.
Zamislite gastarbajtera jednog, koji dodje sa eto, nekih 500 maraka, a imali su vise, medju taj jad, pa bili su carevi, uzivali su, mogli su da rade sta hoce! Ili na primer neki na dobrim mestima, sve pod ruku, a opasnosti nema!
I da ne duzim vise, svako ko je realan, razumece.

Zajebo vas Tito, da stwe ostali na selu imali bi shta da jedete...uvek....
 
Kakve jaslice?!
Plata mi nije bila ni jednu marku!
Vise gladna, nego sita, vecito smo moji ukucani i ja, cekali neke redove.
Za mleko se cekao red samo rano ujutro. Penzioneri su jedini mogli da ga kupe. Ja sam jednom pokusala, ustala sam ranije i otisla pre posla, uspela da kupim jedno, ali na poslu nisam imala, a ni moje koleginice, gde da ga ostavim, pa se pokvarilo do kraja radnog vremena. Moja mama je imala frizider na poslu, pa je s vremena na vreme uspevala da ga nabavi i uspesno donese!
Ko zna koliko smo moji ukucani i ja cekali redova za ulje, secer, brasno ..... pa se desi, da kada stignes na red, nema vise!
Vidim red, kao i svi, pa stanem, iako ne znam za sta je, pa sta mi Bog da!
Naravno, cekas red za te nabavke, samo ako imas para!
Milion puta su se ljudi tukli u redovima za hleb!
Pa nema lekova, onda nabave neispravne, kineske!!!
Jednom se zamalo nismo potrovali nekim uljem iz humanitarne pomoci, koju su prodavale izbeglice sa Kosova (tako su se predstavljali, a u stvari su bili raseljena lica, bogati, po dvoja kola, napravili ogromne kuce, a dobijali pomoc, koju su nama prodavali, a sto ne prodaju bacali svinjama!!! Kazu, los kvalitet, a los i jeste bio, ali glad ne pita)
Odes u banku, a oni nemaju para za isplatu, pa se jos i salterske sluzbenice u svilenim kosuljama i zlatnim lancicima oko vrata, istresaju na nas!
Autobuski prevoz je bio uzas, malo-malo pa prepunom autobusu ispadnu vrata, ili propadne sediste. Bilo je svega, ne volim ni da se secam toga. Cesto kazem da je dobro sto smo uopste i zivi, sta smo sve preziveli tokom tih devedesetih godina. Ali nekima je ta situacija izgleda bas odgovarala, pa zele da ponove sve to, bas ima je bilo lepo, dok je narod skapavao od gladi i ocaja. Ko je mogao, bezao je odavde. A neki su i zaboravili, izgleda sve to.
Zamislite gastarbajtera jednog, koji dodje sa eto, nekih 500 maraka, a imali su vise, medju taj jad, pa bili su carevi, uzivali su, mogli su da rade sta hoce! Ili na primer neki na dobrim mestima, sve pod ruku, a opasnosti nema!
I da ne duzim vise, svako ko je realan, razumece.

А сад ти имаш 300 евра(600 дм) и немош да скрпиш крај са крајем
и наравно да тешко је било

расапад политичког система(једнопартијски на више партијски)
распад СФРЈ
рат у Хрватској(помагали нормално народу нашем)
санкције
рат у БиХ(помагали нормално народу нашем)
примили 500.000 избеглих у државу
интервенција на Космету
нато агресија
обнова

све то беше и живело се и преживело се
а сада после 10 година ове власти ти би да поредиш услове у којима они владају са условима у којима беше власт тада?
па они од онда са условима сада би направили од нас ШВАЈЦАРСКУ или Шведску
а шта су урадили ови дилетанти?
 
А сад ти имаш 300 евра(600 дм) и немош да скрпиш крај са крајем
и наравно да тешко је било

расапад политичког система(једнопартијски на више партијски)
распад СФРЈ
рат у Хрватској(помагали нормално народу нашем)
санкције
рат у БиХ(помагали нормално народу нашем)
примили 500.000 избеглих у државу
интервенција на Космету
нато агресија
обнова

све то беше и живело се и преживело се
а сада после 10 година ове власти ти би да поредиш услове у којима они владају са условима у којима беше власт тада?
па они од онда са условима сада би направили од нас ШВАЈЦАРСКУ или Шведску
а шта су урадили ови дилетанти?

"све то беше и живело се и преживело се" - Da, da, ali kako?
Koliko se samo ljudi porazboljevalo od posledica gladovanja i stresa?
Sve je to moglo da se izbegne da smo imali dobre politicare! Ja koliko se secam, terali su inat celom svetu!

NA selu zavisish od svog rada, makar nemao dinara, imacesh shta da jedesh....a to je ono shto kvazi intelektualci ne vole, da se malo oznoje da bi neshto dobili...lakshe je sedeti u kancelariji piskarati i surfovati netom i dobijati platu za taj "rad".

Kako da ne, ako se desi poplava?
Napada grad?
Ako se desi susa?
Predaju proizvod drzavi, a od para nista, vidi se da se na razumes u poljoprivredu.
 



Kako da ne, ako se desi poplava?
Napada grad?
Ako se desi susa?
Predaju proizvod drzavi, a od para nista, vidi se da se na razumes u poljoprivredu.


Alo, ne pricham o velikim poljoprivrednicima, vec onima shto za sebe gaje i eventualno za pijacu.
Al eto iz tvojih rechi provejava strah....shta ako...shta ako....shta ako fotelja u beskorisnoj administraciji bude proglashena tehnoloshkim vishkom?
 
"све то беше и живело се и преживело се" - Da, da, ali kako?
Koliko se samo ljudi porazboljevalo od posledica gladovanja i stresa?
Sve je to moglo da se izbegne da smo imali dobre politicare! Ja koliko se secam, terali su inat celom svetu!




Па што их тај исти цео"западни све"(јер и то је лаж да против нас беше цео свет) сада не подржи ? што им сада макар тај јебени бели шангај неда? што призна Космет тај ваш цели "западни "свет?
и да смо сада имали добре политичаре и економисте у власти неби било ове креизе код нас,и да те предухитрим у свету банке су у кризи и паре немају а државе имају ,а код нас банке паре имају и нису у кризи адржава их нема



Kako da ne, ako se desi poplava?
Napada grad?
Ako se desi susa?
Predaju proizvod drzavi, a od para nista, vidi se da se na razumes u poljoprivredu.
Па шта опет сељани преживе а шта ћеш ти за три месеца јести?
 
Alo, ne pricham o velikim poljoprivrednicima, vec onima shto za sebe gaje i eventualno za pijacu.
Al eto iz tvojih rechi provejava strah....shta ako...shta ako....shta ako fotelja u beskorisnoj administraciji bude proglashena tehnoloshkim vishkom?
Tim gore, njima je jos teze! Ali ne vredi ti to ne razumes, ili ne zelis da razumes!
Ja ne radim u administraciji, naprotiv, ali poznajem neke ljude koj zive od "male poljoprivrede".
Па шта опет сељани преживе а шта ћеш ти за три месеца јести?

I necu vise da se raspravljam, uzalud je to sa usijanim glavama.
 
Ma necu da mlatim praznu slamu sa vama, usijanim glavama.
Imam ja pametnija posla, za razliku od vas, lezilebovica, sto nista drugo ni ne radite, osim sto po ceo dan, kuckate i mlatite se ovde bezveze.
Ajd sad, odoh. :cao:
 
Vladimir Ilič Lenjin za to doba kaže:" Ta stara patrijarhalna Rusija počela se poslije 1861 godine brzo rušiti pod uticajem kapitalizma. Seljaci su gladovali, izumirali, propadali kao nikad prije, i odlazili u gradove napuštajući zemlju. Forsirano su se gradile željeznice, tvornice i zavodi, zahvaljujući jeftinom radu upropašćenih seljaka. U Rusiji se razvijala krupna trgovina i industrija. Eto, to brzo, teško, oštro lomljenje svih stubova stare Rusije odrazilo se i u djelima Tolstoja".

Srbija uvek kasni bar jedan vek za svim pojavama.
 
Pa onda valjda znas da ni na selu nije sve tako crno i belo.
Treba ti veterinar (palti to), onda odrzavanje stale (plati to), seme (plati to), ne ide sve trange frange ni na selu...u nekim krajevima verovatno je bilo lakse devedesetih (selo u odnosu na grad), ali i tamo mozes preko oci da ostanes bez icega...cak i kada si mali proizvodjac...
zasadis malo paradajza (za tebe i neku ogranicenu prodaju) i onda udari neka bolestina i propadne sve...jako lose ako si mali prozivodjac jer imas samo jednu njivu (jedan komad zemlje) a ne vise pa ako na jedednu udari nesto ti racunas na drugu...da ne krenem da pricam o stoci...tza nju ti treba barem jedna godina da bi se isplatilo za licnu upotrebu (a i za to ti treba kes)...itd itd ...
 

Back
Top