Tuga....kada naidje.....

motivator1091710.jpg
 
KAKO...

Kako se zivi kad
krv se zaledi
sve prepukne,
oklop od kamena ostane...

I suze kad presahnu
na samom izvoru,
zar se ikad vise
rijeke u mora uliju...

Kako se njeguje
zadnji poklonjen cvijet
kad nema suze da ga
jutrom sivim zalije...

Usahle oci gledaju
kako se susi list po list
zemlja suva postaje
ni korjen tu ne ostaje...

Kako se mrtav dise
bez stiha kako se
pjesma pise
kako bez oblaka liju kise...
 
Nikada joj vise necu dopustiti da udje u moj zivot...nemam razloga...imam tebe,a ti si taj koji si mi pomogao da je zauvek oteram iz svog zivota...ti si taj koji je uneo radost u moj zivot...zalecio sve rane i oziljke na mom srcu,da ih se vise naprosto i ne setim...
Nekada je tuga bila sastavni deo moga zivota...nesto sa cim sam navikla da zivim...nesto sa cim sam se pomirila..mislila sam tako treba...tako mora biti...to mi je sudbina...da budem tuzna i nezeljena...
Onda si se pojavio ti...i oterao si je...zgazio...unistio....Nestalo je moje tuge...pokusala sam da je nadjem ponovo...nekako nisam navikla da zivim bez nje....nisi mi dao....
Sada sam srecna...srecnija nego ikada u zivotu...srecna zahvaljujuci tebi i tvojoj ljubavi kojom me nesebicno zasipas...srecna sto te volim toliko...srecna i ponovo zeljena....
I zato svoju tugu,vezujem u cvor i spustam duboko u reku,da nikada vise odatle ne ispliva...
 
Evo me noci,stara prijateljice
opet njoj cu poci,niz duge puste ulice.
Tamo gdje strahovi prestaju obraz mi grije njen dlan
na njemu moje usne nestaju beskrajno sam, uzdah joj znam.
Casti me noci stara prijateljice,
u casu natoci zudnju da me slomije.
Zar nisam dovoljno gubio ko ce izmjeriti bol,
do ocaja ljubio,namjerno bjezao da bih se vracao.
Opet mi se budi tuga,tuga najveca,
koju nosi snijeg s planina,vjetar ravnica.
Koga sad joj srce voli,kazi nek jos jace boli
idemo do dna tuga ti i ja.
Pozdravljam te noci,stara prijteljice
i ovaj krug ce proci,nece stic me kajanje.
Sta je ovo proljece spram njeznih godina
poziv njen me pokrece,cak i sa dna isto izgleda...

...stihovi koji prodiru duboko,duboko... :heart:
 
Jednostavno je, nekada, bez ikakvog razloga, naiđe tuga i lomi te onako kako nisi ni mislio da može. Napolju je tmuran dan, kiša lagano sipi, lišće otežalo od vode gleda u zemlju, prolaze neki sivi ljudi i to sivilo ti se lagano uvuče u dušu i obuzme osećanja a tuga je tada samo na korak odatle... Bez razloga, bez objašnjenja bez najave, samo se pojavi i onda ju je teško oterati. Ne znam za druge, znam da ja kada tako naiđe moram da je odbolujem. Odbolujem tiho i lagano, uz tužnu muziku, uz stare, sentimentalne filmove, uz čašicu, uz pogled koji se gubi negde iza onoga što gledam... I mada će većina ljudi reći da tuga, takva kakva jeste, nije lepa ipak u svemu tome ima nečega, sama snaga i dubina onoga što osećamo u takvim trenucima je dovoljna da znam da je to pravo osećanje, da je i ono sastavni deo i moga bića, i života koji vodim i sudbine koja mi je namenila. Upravo zato mi nikada nije žao vremena koje provedem u takvom stanju, ne potiskujem i ne skrivam tugu kada dođe, ne želim da me zaobiđe, neću to samo zbog toga što tako neću biti potpun, i samo zbog toga žalim one, ako takvi postoje, koji nikada nisu osetili, ili stalno potiskuju ovu svoju stranu...
 
T U G A

I opet mi se danas desava tuga
Ulazi ko dama na velika vrata
Jer znam da kraj tebe budi se druga
I da nju volis,to srce shvata.

Od moje ljubavi,nema ti vece.
Isusice mora,srusiti planine
Jedino sto nikad pobediti nece
Taj prokleti usud nase sudbine.

Ti znas da te ja ludo volim,
Kad dozvoljavam da sve bude tako,
I samo cu Gospodu da se molim
Da ti kroz zivot sve ide lako.

I opet ko biseri suze lete
I opet nema ko da ih brise,
Puca mi srce od bola i sete
Ne,ja ovako ne mogu vise.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top