Zdravo svima!
Sa "Tristanom" sam vec dve godine u vezi, i on je ljubav mog zivota. Ja imam 26 a on 34 godine. Sve je ok osim jedne stvari koja me sprecava da ga volim svim srcem (a to je jako tesko ne uraditi). Prvi dan kada smo bili skupa rekao mi je da nece nikad prezaliti neku njegovu bivsu (bio je s njom cetiri meseca i ona ga je onda ostavila). Onda je nasa veza postala ozbiljna, jer bilo je tu nesto jako od samog pocetka, sa obe strane, ali te njegove reci... Posle mi je govorio da sam ljubav njegovog zivota i da zeli da ima decu sa mnom jednog dana itd. Pricala sam sa njim i rekla sam mu koliko me je povredio taj prvi dan i zasto je to uradio, pa nije balavac da ne zna da se neke stvari ne govore devojci a pogotovo na prvom susretu. Ali eto on je bio povreden tada i tako se tada osecao ali vise kaze da ne misli na nju. A ja ne zelim da zivim u strahu da ce se jednog dana sresti na ulici i da ce svi osecaji u njemu (koje je on zaboravio - daleko od ociju daleko od srca) probuditi. Zelim da zivim znajuci, kao sto bi svako trebao da zna, da sam mu jedina i u srcu i u dusi, i da nema niko na svetu ko moze da stane izmedu nas. On kaze da je s tim rascistio. A ja mu ne verujem. Mozda samo misli da je rascistio jer je nije video dve i po godine. On kaze (a ja opet ne verujem) da i ako se slucajno vide da ce samo da kaze zdravo i da prode, jer nema svejedno nista da joj kaze, i da ce mu biti svejedno sto je video. A ja mislim da ce ipak srce da mu zalupa jace. Ne znam kako da se oslobodim ovog zida sto stoji izmedu nas. Ne znam kako da prestanem da mislim da je ona nekako bolja za njega, jer nju je volio bez ikakvog razloga, iako ga je tretirala bez previse postovanja i lagala da ga voli, a mene on voli sa razumom jer zna da niko nije bolji od mene za njega(ovo su njegove reci). A ja, pesimista kakva i jesam, protumacila sam ove reci da znace kako je nju volio samo srcem a mene mozgom... Zar i ja ne zasluzujem takvu ljubav? On bi rekao da me voli vise nego sto je ikada volio nju i da niko ne moze sa mnom da se poredi, ali ja ne verujem, jer sa njom je bio samo cetiri meseca a vec je mastao da ce mu ona biti zena, iako nikad nije imala vremna za njega. I onda je meni cmizdrio o tome pola godine posle njihovog raskida. Ne mogu da prekinem sa njim samo zbog ovoga, jer sve ostalo jer perfektno. Ali ipak to mi unistava dan za danom, i ne da mi da ga volim. Od razocaranja sam mislila da pocnem da uspostavljam kontakt sa drugima, da ga prevarim, samo da sebi dokazem nesto, a to je glupo razmisljanje jer bi samo pogorsalo stvari. Nema poente da ovo raspravljam sa njim jer ne mogu da mu verujem da govori istinu. Prekinuti ne mogu, napred ne mogu... Znam da postoji mogucnost da nisam u pravu. Ali sve dok postoji i jedan posto da jesam u pravu, to ce da me kopka i ne da mi mira. Kako moze par recenica sa pocetka veze da unistava citavu vezu dugo posle toga... Ima li ko pametniji od mene, kako da prevazidem ovaj problem, i kako da mu verujem?
Sa "Tristanom" sam vec dve godine u vezi, i on je ljubav mog zivota. Ja imam 26 a on 34 godine. Sve je ok osim jedne stvari koja me sprecava da ga volim svim srcem (a to je jako tesko ne uraditi). Prvi dan kada smo bili skupa rekao mi je da nece nikad prezaliti neku njegovu bivsu (bio je s njom cetiri meseca i ona ga je onda ostavila). Onda je nasa veza postala ozbiljna, jer bilo je tu nesto jako od samog pocetka, sa obe strane, ali te njegove reci... Posle mi je govorio da sam ljubav njegovog zivota i da zeli da ima decu sa mnom jednog dana itd. Pricala sam sa njim i rekla sam mu koliko me je povredio taj prvi dan i zasto je to uradio, pa nije balavac da ne zna da se neke stvari ne govore devojci a pogotovo na prvom susretu. Ali eto on je bio povreden tada i tako se tada osecao ali vise kaze da ne misli na nju. A ja ne zelim da zivim u strahu da ce se jednog dana sresti na ulici i da ce svi osecaji u njemu (koje je on zaboravio - daleko od ociju daleko od srca) probuditi. Zelim da zivim znajuci, kao sto bi svako trebao da zna, da sam mu jedina i u srcu i u dusi, i da nema niko na svetu ko moze da stane izmedu nas. On kaze da je s tim rascistio. A ja mu ne verujem. Mozda samo misli da je rascistio jer je nije video dve i po godine. On kaze (a ja opet ne verujem) da i ako se slucajno vide da ce samo da kaze zdravo i da prode, jer nema svejedno nista da joj kaze, i da ce mu biti svejedno sto je video. A ja mislim da ce ipak srce da mu zalupa jace. Ne znam kako da se oslobodim ovog zida sto stoji izmedu nas. Ne znam kako da prestanem da mislim da je ona nekako bolja za njega, jer nju je volio bez ikakvog razloga, iako ga je tretirala bez previse postovanja i lagala da ga voli, a mene on voli sa razumom jer zna da niko nije bolji od mene za njega(ovo su njegove reci). A ja, pesimista kakva i jesam, protumacila sam ove reci da znace kako je nju volio samo srcem a mene mozgom... Zar i ja ne zasluzujem takvu ljubav? On bi rekao da me voli vise nego sto je ikada volio nju i da niko ne moze sa mnom da se poredi, ali ja ne verujem, jer sa njom je bio samo cetiri meseca a vec je mastao da ce mu ona biti zena, iako nikad nije imala vremna za njega. I onda je meni cmizdrio o tome pola godine posle njihovog raskida. Ne mogu da prekinem sa njim samo zbog ovoga, jer sve ostalo jer perfektno. Ali ipak to mi unistava dan za danom, i ne da mi da ga volim. Od razocaranja sam mislila da pocnem da uspostavljam kontakt sa drugima, da ga prevarim, samo da sebi dokazem nesto, a to je glupo razmisljanje jer bi samo pogorsalo stvari. Nema poente da ovo raspravljam sa njim jer ne mogu da mu verujem da govori istinu. Prekinuti ne mogu, napred ne mogu... Znam da postoji mogucnost da nisam u pravu. Ali sve dok postoji i jedan posto da jesam u pravu, to ce da me kopka i ne da mi mira. Kako moze par recenica sa pocetka veze da unistava citavu vezu dugo posle toga... Ima li ko pametniji od mene, kako da prevazidem ovaj problem, i kako da mu verujem?
Da ne počne i njemu da "kvari" sve što oseća prema tebi i na šta je sa tobom spreman i rešen.
od srca ti želim da ti to bude JEDINI problem u životu.
