pitanje za razvedene koji imaju decu

Ako biste mogli da se vratite u vreme pre razvoda(ako ste taj razvod zeleli), da li biste ponovo doneli istu odluku,imajuci u vidu sve ono sto je usledilo kasnije?

Ne. Ne bih podlegla svojoj osetljivosti, ne bih se povredjena i slomljena povukla, pa dobila decu i sve brige oko podizanja i izdrzavanja SAMO ZA SEBE. Dala bih IDIOTU jos jednu sansu, sve uz osmeh.

barrbarra:

Ako biste mogli da se vratite u vreme pre razvoda(ako ste taj razvod zeleli), da li biste ponovo doneli istu odluku,imajuci u vidu sve ono sto je usledilo kasnije?

Kliknite za proširenje...

Kada bih mogao da se vratim u vreme pre razvoda verovatno ne bih toliko oklevao.
Na kraju je ipak ispalo da je tako najbolje za sve, pa i za decu.
Naravno, treba prethodno ipak uciniti sve sto mozes da do razvoda ne dodje.

Anonymous:

Ne. Ne bih podlegla svojoj osetljivosti, ne bih se povredjena i slomljena povukla, pa dobila decu i sve brige oko podizanja i izdrzavanja SAMO ZA SEBE. Dala bih IDIOTU jos jednu sansu, sve uz osmeh.

Kliknite za proširenje...

Proračunato-nema šta! A nadasve licemerno...

Anonymous:

Ne. Ne bih podlegla svojoj osetljivosti, ne bih se povredjena i slomljena povukla, pa dobila decu i sve brige oko podizanja i izdrzavanja SAMO ZA SEBE. Dala bih IDIOTU jos jednu sansu, sve uz osmeh.

Kliknite za proširenje...

A sta ako on tu sansu ne zeli?

Opet bih donela istu odluku, jer je moje dete tada osecalo napetost i nervozu u porodici koje su bile izazvane neprekidnim svadjama i prepirkama, a sada ima maksimalno ljubavi i paznje i kod mene i kod oca. Na svu srecu, redovno je uzima i provodi vreme sa njom iako ne daje redovno alimentaciju. Sama je podizem i nije mi uopste lako, naidju cak i momenti kad pomislim da ne mogu dalje ali i to prodje. Ona raste u jednu srecnu, veselu, pametnu devojcicu okruzenu sa puno, puno ljubavi.

i muz smo deca raz. roditelja valjda smo zato tako patoloski zeljni ljubavi i jedno drugog i nash odnos od pocetka zaista cveta.

Anonymous:

Opet bih donela istu odluku, jer je moje dete tada osecalo napetost i nervozu u porodici koje su bile izazvane neprekidnim svadjama i prepirkama, a sada ima maksimalno ljubavi i paznje i kod mene i kod oca. Na svu srecu, redovno je uzima i provodi vreme sa njom iako ne daje redovno alimentaciju. Sama je podizem i nije mi uopste lako, naidju cak i momenti kad pomislim da ne mogu dalje ali i to prodje. Ona raste u jednu srecnu, veselu, pametnu devojcicu okruzenu sa puno, puno ljubavi.

Kliknite za proširenje...

Kako devojcica prihvata cinjenicu da joj roditelji zive odvojeno?

Nbreskva:

i muz smo deca raz. roditelja valjda smo zato tako patoloski zeljni ljubavi i jedno drugog i nash odnos od pocetka zaista cveta.

Kliknite za proširenje...

Da li zameras svojim roditeljima sto nisu prevazisli probleme i ostali u braku zbog dece?

Kako devojcica prihvata cinjenicu da joj roditelji zive odvojeno?[/quote]


Razveli smo se pre 3 godine kad je imala godinu dana tako da raste sa saznanjem da ima majku i da ima oca koji ne zive zajedno, ali imaju korektan odnos i sto je najvaznije - oboje je puno vole. Sa ove distance vidim da je odluka da prekinemo brak koji definitivno vise nije funkcionisao bila najbolja odluka za dete. Mi bi se sigurno razveli a vece posledice bi to ostavilo po dete koje je starije i koje je do tad zivelo sa oba roditelja, a onda jednog dana mora da se suoci sa cinjenicom da je jedan roditelj otisao. Bila je to jedna od tezih odluka ali cini mi se najbolja. Jer sta ce detetu nesrecna i nezadovoljna majka i otac koji skoro nikad nije tu. Ovako je sve to mnogo drugacije i nadam se bolje za dete.

U potpunosti se slazem. Ja sam bila u slicnoj situaciji. Dete, sin, mi je imao takodje tri godine i mislim da je mnogo bolje doneti tu odluku kada je dete mladje jer lakse sve to podnosi.Moj bivsi suprug je bio alkoholicar, sad vise ne pije posto mu to zdravstveno stanje ne dozvoljava ali ne zivi u istom gradu pa nas ni ne posecuje cesto. Razlog vise je taj sto nije bas najboljeg mentalnog zdravlja, pa se ta vidjanja svode na posete jednom mesecno.Ipak,moj sin je odrastao sa ubedjenjem da ga njegov otac mnogo voli i da to sto ne zivimo zajedno kao porodica ne znaci da je on razlicit u odnosu na drugu decu. Mislim da je najbitnije da roditelji shvate da su deca mali genijalci i da puno vise shvataju nego sto mi to mislimo. Zabranjeno je detetu govoriti lose stvari o roditelju koji nije prisutan, zapamtite!!! Kada ono odraste, samo ce doneti svoj sud o svakom od roditelja, niko mu to ne moze nametnuti. Samo mu treba pruziti dovoljno ljubavi i paznje i nikako se ne osecati krivom sto ne raste uz oba roditelja,jer danas to, nazalost, cesto biva mnogo pogubnije za njihovu psihu od zivota u dvoje prepunog scena i svadja...

...Ni pisati ne mogu od ovih u kancelariji!!! Sve sam zbrljala u zadnjoj recenici! ops: 8) Ali, ne sumnjam da ste razumeli sta sam htela da kazem. Bolje dobar razvod nego los brak... stara,dobro poznaqta,istinita recenica... I da odgovorim na temu - da mogu da vratim vreme unazad, nista ne bih promenila. To naravno ne znaci da treba brzopleto i bez borbe za opstanak braka doneti takvu odluku...

Ne slazem se da je za decu bolje kada su manja.
Ja sam se kao dete razvedenih roditelja celog zivota mucio pitanjem zasto. Rastao sam sa majkom, dok sam oca vidjao na kasicicu. I tako nesto mi je mnogo smetalo. Imao sam osecaj da mi fali polovina moje duse. Mislio sam da bi mi prisustvo brata ili sestre dosta olaksalo celu muku. Mogu slobodno da kazem, rastao sam sam.
Moja deca su vec bila relativno velika kada smo se razveli. Sedam i po i cetiri godine. One znaju sta se desavalo, mada jos uvek ne shvataju te dogadjaje. One znaju da ih mama i tata vole, one vide da mama i tata sasvim lepo komuniciraju, pricaju, dogovaraju se. One znaju, i to je jednom prilikom starija i rekla, da je ovako dosta bolje, jer se mama i tata ne svadjaju. Njih nece muciti pitanje zasto, i njih dve su zajedno, imaju jedna drugu sto zaista mnogo znaci.

Sve zavisi od stava roditelja. Kad prvi put bude postavila pitanje "zasto" potrudicemo se da joj objasnimo sta je dovelo do toga da mi ne zivimo vise zajedno, bas zato da je to ne bi progonilo citav zivot. Iako smo imali par neprijatnih situacija posle razvoda, oboje smo postovali dogovor da o drugom roditelju ne pricamo nista ruzno. Ja taj dogovor i danas postujem, a sigurna sam i on. Na svu srecu, ponavljam, redovno je uzima, evo vec 3 godine iako ima novu porodicu i jos jedno dete. Odlicno je prihvatila i drugu zenu i novo dete i to mi je najdraze jer ne zelim da jednog dana ostane sama. Ja ne verujem da cu se ponovo usuditi na brak bez obzira koliko zelela da joj podarim sestru ili brata, ali cu se potruditi da zna da i kod oca ima porodicu na koju moze da se osloni.

Cini se da su svi prisutni na ovoj diskusiji vrlo svesni svoje odgovornosti, sto je za pohvalu.Medjutim, sta mislite o ljudima koji nisu uspeli da prevazidju nezadovoljstvo zbog licnog neuspeha, pa to svoje nezadovoljstvo prenose na decu, na taj nacin sto se trude da stvore losu sliku o drugom roditelju u ocima dece?I sta bi u toj situaciji taj drugi roditelj trebao da uradi, kako bi sprecio da ga deca odbace?

Ja ne verujem da cu se ponovo usuditi na brak bez obzira koliko zelela da joj podarim sestru ili brata, ali cu se potruditi da zna da i kod oca ima porodicu na koju moze da se osloni.[/quote]



Tvoj strah je razumljiv zbog loseg iskustva koje si imala, ali zasto bi sebe unapred lisavala necega sto bi moglo da ti donese veliku radost?Svako iskustvo koje smo prosli, dobro ili lose, moze da nam znacajno pomogne u nekim buducim odlukama.Zivot je prepun izazova na koje mozemo odgovoriti na pravi nacin, samo ako umemo da iskoristimo sve ono sto sto smo do sada naucili, ma kako bolno bilo to sto smo prosli.Pa cak i ako ponovo zaboli...mozda je bolje i tako, pa zivot ZIVETI, nego posmatrati ga nemo sa strane...

e, blago vama razvedenima koji lepo komunicirate. A što nema onih , koji kao ja svaki dan strepe da ih bivši muž ne isprebija, otme mi dete a ja ga više ne vidim nikada, a njega nakljuka nekim informacijama i zapreti mu da ako ne bude dobar jer će mu ubiti majku što je jednom i pokušao na očigled svog sina , pa sad ima čime da nas oboje zastrašuje. I vi bi hteli da ja svom detetu pričam bajke kako mu je otac divan, kao to je za njegovo dobro. Jel vi mislite da su deca mentalci, i ne znaju šta se dešava. Ajde sad da vidim šta kažu drugi razvedeni roditelji sa ne tako srećnim razvodima.

Da ne bude zabune, ja ne pricam detetu kako je otac divna osoba. Vec sam rekla da smo razvedeni 3 godine. Jednostavno, pred detetom ne spominjem oca u ruznom kontekstu iako i dan danas, generalno, imam lose misljenje o njemu, ali sigurno necu detetu puniti glavu o tome kako nam je bilo lose u braku, kako nikad nije bio kuci, kako nikad nije voleo da radi. Dete to ne mora da zna. On je njoj savrsen otac i to je jedino sto je vazno.
Imala sam i ja probleme sa njim posle razvoda, pretio mi je da ce oduzeti dete jer sam neodgovorna majka (video me je jednom u drustvu prijatelja, njemu nepoznatog muskarca, pa zakljucio covek da posle razvoda nemam prava na privatan zivot jer ce se to lose odraziti na dete), pa je pretio da ce mi zapaliti stan, poslati nekoga da me "nauci pameti" i pokrenuti pitanje starateljstva... Tesko sam podnosila te pretnje i nisam mogla da prikrijem nervozu i strah u razgovoru sa njim a onda mi je prekipelo pa sam hladnokrvno rekla: "Dobro, tuzi me ako mislis da nisam odgovorna majka pa cemo videti sta ce sud odluciti i ko ce moci koliko da vidja dete". Spustio je loptu i smirio se. Posle par dana verovatno je shvatio da nas takvo prepucavanje nece nigde odvesti pa od tad normalno komuniciramo. Nije bilo ni malo lako prozivljavati takve situacije ali vremenom se sve malo slegne. Mrzim ga i dalje zato sto moje dete nece rasti u porodici sa oba roditelja, sto ne daje redovno alimentaciju (a samo obdaniste kosta 2.700), zato sto ja jos uvek nemam volje da pustim bilo koga u zivot, iako znam da bi trebala da nastavim dalje (jer i on ima drugu zenu i jos jedno dete) i zbog jos mnogo stvari, ali taj deo price moje dete ne mora da zna. Shvatice i videce verovatno i sama kad jos malo poraste.

da li malo skupljim automobilima smeta da budu duze parkirani na suncu ili im vishe ogovara neki prirodni hladic.
Hvala.