...e, ako si im rekla... enter ti se pozlatio...
Е, ајд уђи као Анита или онај, како ли се већ зове што пати јер га џемске неће ...
Тако си занимљивији ...
-
- Popularno:
- Zasto svi mrze Srbe, a ne mrze Hrvate...
- Илон Маск: На Западу ће пре или касније...
- Nominacije za kandidaturu: da li Srbiji...
- Kulturocid u beogradu, ukidanje...
- Ћирило и Методије - мисија и Eвропа :...
- 4 politički najkorektnija horoskopska...
- Poreklo vibratora
- "Kako da ne šaljem besne poruke mužu?!"
- Novi dating app
- Gladni smo...
NVO za rezoluciju o Srebrenici
- Začetnik teme Waterfall
- Datum pokretanja
Е, ајд уђи као Анита или онај, како ли се већ зове што пати јер га џемске неће ...
Тако си занимљивији ...
DraGo70
Iskusan
- Poruka
- 6.561
Srebrenica za pocetnike.
http://www.trajkovic.co.yu/komentari/22.06.2005.html
Srebrenica, laži i medijske igre
§ Šta se stvarno događalo u Srebrenici
§ Zašto je bas sada, posle deset godina, prikazan snimak likvidacije šestorice muslimana.
§ Hoće li ova medijska euforija u koju su se uključili i najviši državni funkcioneri dovesti od nacionalne katarze ili je to samo ispunjavanje obaveza naših marioneta na vlasti preuzetih pre 05. oktobra 2000.
§ Koliko će nas taj politički egzibicijonizam naših političara koštati i ko će ga platiti.
Operacija Srebrenica je vođena i planirana u obliku potkovice, namerno ostavljajući otvoren prostor da se muslimanska vojska i civili mogu povući prema Tuzli. To je udaljenost od oko 36 Km i teren koji može prepešačiti svaki čovek sa prosečnom kondicijom. Takav način izvođenja operacije je sproveden da bi bilo što manje žrtava u borbenim dejstvima jer su muslimani na tom prostoru dovukli ozbiljne vojne snage. Ako bi ih hermetički zatvorili došlo bi do žestokih borbi u kojima bi i vojska RS imala ozbiljnije gubitke, pa se stoga pribeglo planu potkovica.
Sve ovo se vidi na američkoj karti povlačenja muslimanske vojske s tim da kod Snagova nije pravljena nikakva zaseda već je glavnina muslimanske vojske planirala da se infiltrira u Zvornik i stvori novi gradski problem vojsci RS. Sukobi kod Nove Kasabe u Konjević Polju su nastali zbog muslimanske blokade magistralnog puta Beograd–Zvornik-Vlasenici–Han Pijesak–Sarajevo, odnosno Pale.
Prema podatcima vojske RS u toj operaciji je nastradalo između 600 i 700 muslimanskih boraca koji su pokušavali da na pojedinim tačkama probiju obruč potkovicu kako bi se spojili sa nekim svojim dislociranim delovima jedinica. Glavnina muslimanskih snaga, kao i deo civila otvorenim planinskim putevima prešao je u Tuzlu.
U Srebrenici i Žepi enklavi u kojoj su se muslimani zadržali skoro tri godine bilo je između 6,5-7 hiljada muslimanskih vojnika koji su pod zaštitom snaga UN iz te zaštićene enklave stalno istrčavali i napadali okolna srpska sela. Tom strategijom stalnih prepada u okolini Srebrenice potpuno je uništeno 128 srpskih sela i ubijeno oko 2400 srpskih civila. Ovakva muslimanska strategija držanja brojnih snaga u Srebrenici i Žepi imala je više cilja. Da značajan deo srpske vojske veže radi odbrane tog područja od stalnih muslimanskih prepada, te da se ta srpska vojska ne bi mogla prebaciti na Sarajevsko ratište i pojačala opsadu Sarajeva. Osim toga po savetu hrvatsko-zapadnih stratega trebalo je Republiku Srpsku odvojiti od granica sa Srbijom kako bi njeno kasnije uništenje bilo olakšano. Zato su i od strane UN stvorene zaštićene enklave duž Drine kao Srebrenica, Žepa i Goražde. Osim toga Snažnom propagandom o hiljadama pobijenih trebalo je držati tenziju svetske javnosti i potpuno u zaborav potisnuti muslimanska zverstva u Bratuncu, Kravici, Skelanima i drugim spaljenim srpskim selima oko Srebrenice, u kojima su stradali isključivo srpski civili.
http://www.trajkovic.co.yu/komentari/22.06.2005.html
Srebrenica, laži i medijske igre
§ Šta se stvarno događalo u Srebrenici
§ Zašto je bas sada, posle deset godina, prikazan snimak likvidacije šestorice muslimana.
§ Hoće li ova medijska euforija u koju su se uključili i najviši državni funkcioneri dovesti od nacionalne katarze ili je to samo ispunjavanje obaveza naših marioneta na vlasti preuzetih pre 05. oktobra 2000.
§ Koliko će nas taj politički egzibicijonizam naših političara koštati i ko će ga platiti.
Operacija Srebrenica je vođena i planirana u obliku potkovice, namerno ostavljajući otvoren prostor da se muslimanska vojska i civili mogu povući prema Tuzli. To je udaljenost od oko 36 Km i teren koji može prepešačiti svaki čovek sa prosečnom kondicijom. Takav način izvođenja operacije je sproveden da bi bilo što manje žrtava u borbenim dejstvima jer su muslimani na tom prostoru dovukli ozbiljne vojne snage. Ako bi ih hermetički zatvorili došlo bi do žestokih borbi u kojima bi i vojska RS imala ozbiljnije gubitke, pa se stoga pribeglo planu potkovica.
Sve ovo se vidi na američkoj karti povlačenja muslimanske vojske s tim da kod Snagova nije pravljena nikakva zaseda već je glavnina muslimanske vojske planirala da se infiltrira u Zvornik i stvori novi gradski problem vojsci RS. Sukobi kod Nove Kasabe u Konjević Polju su nastali zbog muslimanske blokade magistralnog puta Beograd–Zvornik-Vlasenici–Han Pijesak–Sarajevo, odnosno Pale.
Prema podatcima vojske RS u toj operaciji je nastradalo između 600 i 700 muslimanskih boraca koji su pokušavali da na pojedinim tačkama probiju obruč potkovicu kako bi se spojili sa nekim svojim dislociranim delovima jedinica. Glavnina muslimanskih snaga, kao i deo civila otvorenim planinskim putevima prešao je u Tuzlu.
U Srebrenici i Žepi enklavi u kojoj su se muslimani zadržali skoro tri godine bilo je između 6,5-7 hiljada muslimanskih vojnika koji su pod zaštitom snaga UN iz te zaštićene enklave stalno istrčavali i napadali okolna srpska sela. Tom strategijom stalnih prepada u okolini Srebrenice potpuno je uništeno 128 srpskih sela i ubijeno oko 2400 srpskih civila. Ovakva muslimanska strategija držanja brojnih snaga u Srebrenici i Žepi imala je više cilja. Da značajan deo srpske vojske veže radi odbrane tog područja od stalnih muslimanskih prepada, te da se ta srpska vojska ne bi mogla prebaciti na Sarajevsko ratište i pojačala opsadu Sarajeva. Osim toga po savetu hrvatsko-zapadnih stratega trebalo je Republiku Srpsku odvojiti od granica sa Srbijom kako bi njeno kasnije uništenje bilo olakšano. Zato su i od strane UN stvorene zaštićene enklave duž Drine kao Srebrenica, Žepa i Goražde. Osim toga Snažnom propagandom o hiljadama pobijenih trebalo je držati tenziju svetske javnosti i potpuno u zaborav potisnuti muslimanska zverstva u Bratuncu, Kravici, Skelanima i drugim spaljenim srpskim selima oko Srebrenice, u kojima su stradali isključivo srpski civili.
drlazic
Aktivan član
- Poruka
- 1.855
Poslednja izmena:
DraGo70
Iskusan
- Poruka
- 6.561
Na području istočne Bosne sve tri godine vodile su se borbe sa muslimanskim snagama i sve svoje poginule vojnike kao i civile u tom periodu muslimani su sahranjivali na tom skučenom prostoru često i u grupnim grobnicama pa se sada to otkopava kao navodne žrtve genocida. Par meseci posle zauzimanja Srebrenice naši patolozi su na čelu sa generalom Stankovićem i zajedno sa zapadnim patolozima u svim masovnim grobnicama pronašli 1.284 leša koja je trebala metodom DNK i ostalim poznatim metodama identifikovati. Ta istraživanja su trajala sve do sredine 1997 i upravo tada sa zapada je stigla naredba da se dalja istraživanja zaustave jer se smatralo da je to što je okvirno i konačna brojka žrtava. I posle pet godina intenzivnog traganja KFOR-a i haških istražitelja na području Srebrenice nije pronađeno više od 1.700 leševa u svim grobnicama zajedno.
Posle bombardovanja Srbije 1999 ponovo se aktuelizuje Srebrenica i pojavljuju se nove grobnice ali sada to istražuju isključivo zapadni stručnjaci pod okriljem haškog tribunala. Ta istraživanja još do danas nisu završena, pojavljuju se čak i nove grobnice a navodno je identifikovano oko 3.000 leševa. Neće me začuditi da se cifra popne i na 12-15 hiljada. Valjda će voditi računa da ne premaše ukupnu cifru civilnog stanovništva tog područja.
Ja sam u doba izvođenja operacije Srebrenica bio savetnik Radovana Karadžića i bio sam uz njega sve vreme izvođenja te operacije. Neposredno posle završetka vojne operacije poslat sam u Srebrenicu radi obezbeđivanja autobusa i kamiona za prevoz muslimanskih civila, do tuzlanskog regiona. Ništa nije ukazivalo na takav masakr niti su na to upućivali vojnici UN koji su se tamo nalazili svo vreme izvođenja operacije. Tada oni nisu dali ni jednu izjavu ili komentar koji bi ukazivao da je do masakra došlo. Tek kasnije po instrukcijama svojih komandi oni počinju sa izjavama da je bilo ubijanja civila i masovnih egzekucija a sve u sklopu medijske propagande dirigovane iz lobističkih i ostalih svetskih centara moći.
Osim toga na ovoj fotografiji se lepo vide odrasli muškarci a ne samo žene i deca. Srebrenica ima i bukvalno dve ulice jer je to malo rudarsko naselje u koje se tiskalo oko 35.000 civila i vojnika Nasera Orića. I na fotografiji se vidi da niko ne kuka i ne zapomaže što bi bilo logično ako pobijete ¼ ukupnih žitelja te enklave, kako se danas to želi da prikaže.
Postavlja se i pitanje kako to da kod tolikog masakra nije stradao ni jedan od komandanata muslimanskih jedinica pod komandom Nasera Orića već su se svi bezbedno izvukli do Tuzle.
Na prvim izborima posle dejtonskog sporazuma zbog muslimanske neopreznosti i želje njihovih stranaka da postignu što bolji izborni rezultat na biralištima širom BiH pojavilo se na hiljade »streljanih« iz Srebrenice i Žepe. Kasnije su svi ti ljudi ekspresno dobijali nova dokumenta sa drugim imenima kako bi se ova farsa o Srebrenici mogla i dalje da eksploatiše.
Posebnu ulogu na tom prostoru imala je i francuska legija stranaca jer je francuski general Morion dugo vremena bio komandant snaga UN za zaštićene zone. On je mimo sporazuma o zaštićenim zonama tolerisao hiljade naoružanih muslimana pa ih kroz humanitarne konvoje redovno i naoružavao. O tome naša država ima i nekoliko video zapisa gde je na licu mesta i uz kamere utvrđeno da je u kamionima sa humanitarnom pomoći isporučivano oružje i municija za srebreničke muslimane. Osim toga mi imamo bogatu arhivu video dokumentacije masakra nad Srbima u selima oko Srebrenice ali ovoj antisrpskoj i marionetskoj vlasti ne odgovara da se ti snimci prikažu javnosti. Tada bi naša a i svetska javnost mogla dobiti drugačiju sliku događanja u Srebrenici i zašto je bilo neophodno neutralisati tu „Slobodnu zonu“.
Posle bombardovanja Srbije 1999 ponovo se aktuelizuje Srebrenica i pojavljuju se nove grobnice ali sada to istražuju isključivo zapadni stručnjaci pod okriljem haškog tribunala. Ta istraživanja još do danas nisu završena, pojavljuju se čak i nove grobnice a navodno je identifikovano oko 3.000 leševa. Neće me začuditi da se cifra popne i na 12-15 hiljada. Valjda će voditi računa da ne premaše ukupnu cifru civilnog stanovništva tog područja.
Ja sam u doba izvođenja operacije Srebrenica bio savetnik Radovana Karadžića i bio sam uz njega sve vreme izvođenja te operacije. Neposredno posle završetka vojne operacije poslat sam u Srebrenicu radi obezbeđivanja autobusa i kamiona za prevoz muslimanskih civila, do tuzlanskog regiona. Ništa nije ukazivalo na takav masakr niti su na to upućivali vojnici UN koji su se tamo nalazili svo vreme izvođenja operacije. Tada oni nisu dali ni jednu izjavu ili komentar koji bi ukazivao da je do masakra došlo. Tek kasnije po instrukcijama svojih komandi oni počinju sa izjavama da je bilo ubijanja civila i masovnih egzekucija a sve u sklopu medijske propagande dirigovane iz lobističkih i ostalih svetskih centara moći.
Osim toga na ovoj fotografiji se lepo vide odrasli muškarci a ne samo žene i deca. Srebrenica ima i bukvalno dve ulice jer je to malo rudarsko naselje u koje se tiskalo oko 35.000 civila i vojnika Nasera Orića. I na fotografiji se vidi da niko ne kuka i ne zapomaže što bi bilo logično ako pobijete ¼ ukupnih žitelja te enklave, kako se danas to želi da prikaže.
Postavlja se i pitanje kako to da kod tolikog masakra nije stradao ni jedan od komandanata muslimanskih jedinica pod komandom Nasera Orića već su se svi bezbedno izvukli do Tuzle.
Na prvim izborima posle dejtonskog sporazuma zbog muslimanske neopreznosti i želje njihovih stranaka da postignu što bolji izborni rezultat na biralištima širom BiH pojavilo se na hiljade »streljanih« iz Srebrenice i Žepe. Kasnije su svi ti ljudi ekspresno dobijali nova dokumenta sa drugim imenima kako bi se ova farsa o Srebrenici mogla i dalje da eksploatiše.
Posebnu ulogu na tom prostoru imala je i francuska legija stranaca jer je francuski general Morion dugo vremena bio komandant snaga UN za zaštićene zone. On je mimo sporazuma o zaštićenim zonama tolerisao hiljade naoružanih muslimana pa ih kroz humanitarne konvoje redovno i naoružavao. O tome naša država ima i nekoliko video zapisa gde je na licu mesta i uz kamere utvrđeno da je u kamionima sa humanitarnom pomoći isporučivano oružje i municija za srebreničke muslimane. Osim toga mi imamo bogatu arhivu video dokumentacije masakra nad Srbima u selima oko Srebrenice ali ovoj antisrpskoj i marionetskoj vlasti ne odgovara da se ti snimci prikažu javnosti. Tada bi naša a i svetska javnost mogla dobiti drugačiju sliku događanja u Srebrenici i zašto je bilo neophodno neutralisati tu „Slobodnu zonu“.
DraGo70
Iskusan
- Poruka
- 6.561
Žepa se iz cele ove iskonstruisane Srebreničke priče na volšeban način izgubila jer je tamo zarobljeno oko 1500 vojnika sa bogatim arsenalom oružja. Svi oni bezbedno prebačeni preko Drine u Srbiju, kasnije u Bosnu, a da nikome ni dlaka sa glave nije falila. Pre nago što su vraćeni u Bosnu te zarobljene vojnike su u Srbiji obišle brojne “humanitarne ekspedicije” među kojima i gospođa Ogata kako bi se uverile u korektan tretman prema zarobljenicima. Zato se Žepa nigde i ne spominje jer može biti jak dokaz kako se naša vojska ponašala u tom sukobu. Treba napomenuti da je operacija Srebrenica i Žepa izvođena istovremeno pod komandom istih tih komandanata koji su u Srebrenici navodno napravili masakr a valjda su im ovi muslimani iz Žepe bili simpatičniji pa su ih prebacili u Srbiju ne ubivši ni jednoga.
Zašto je bas sada prikazan snimak koji snimljen pre 10 godina
Video snimak ubistva šestorice muslimana koji se ovih dana vrte na svim medijima, a lansirao ga je sorošev B92 jer ko bi drugi, su samo deo tempirane kampanje pred važne pregovore o Kosmetu.
Ne radi se ni o kakvom sučeljavanju sa istinom jer taj zločin nema nikakve veze sa Srebrenicom. On je počinjen u okolini Trnova blizu Sarajeva, odnosno 170 km od Srebrenice. Povezivanje tog zločina sa Srebrenicom ima za cilj da se ponovo oživi mit o stradanju srebreničkih muslimana pred obeležavanje desetogodišnjice na kojoj sa izvinjenjem treba da se pojavi i naš predsednik Tadić. To je nastavak propagandnog rata, koji treba da Srbe svetu predstavi kao genocidnu naciju. Prema takvoj naciji je sve opravdano pa i bombardovanje iz 1999. Takva nacija ne zaslužuje da u njenom sastavu ostane Kosmet, pa će našim „državnicima“ kao predstavnicima genocidnog naroda biti vezane ruke u bilo kakvim međunarodnim pregovorima. RS Srpska je u tom slučaju genocidna tvorevina koja se kao takva mora uništiti i Srbima odrediti tutor. Zato se sve čini da se Srbima nametne »sučeljavanje« sa njihovom »istinom« kako bi Zapad ostao čist i moralan. U te svrhe koriste se sva raspoloživa sredstva, od raznih »nevladinih« organizacija i fondacija, naših potkupljivih intelektualca i svetska propagandna mašinerija.
U tu svrhu uterivanja „istine“ se žustro uključio i sam Pedi Ešdaun. Ljutito je pocepao izveštaj nezavisne komisije RS o zločinima u Srebrenici i pod pretnjom smenjivanja naredio predsedniku Čaviću i ostalom rukovodstvu RS da je u Srebrenici pobijeno 8.000 muslimana i da od njih očekuje takav izveštaj. Inače u cilju utapanja RS u jedinstvenu Bosnu ovaj engleski demokrata je vrlo „demokratski“ smenio sa rukovodećih funkcija 73 legalno izabranih funkcionera RS jer su se usudili da misle svojom glavom ili brane odredbe Dejtonskog sporazuma.
Na stvaranje slike o Srbima rade mnogi, od nama dobro poznate Međunarodne krizne grupe (MKG) pa sve do kancelarije David Barnouw koja se često spominje kao izvor „informacija“ o masakru 6.000 pa 8.000 muslimanskih civila u Srebrenici. Ta kancelarija je dobro plaćeni muslimanski lobistički centar u Americi, koji je osmislio i sprovodio ovu lažnu kampanju oko Srebrenice, kao i ranije laži o hiljadama silovanih muslimanki, konc-logorima za muslimane….
Zašto je bas sada prikazan snimak koji snimljen pre 10 godina
Video snimak ubistva šestorice muslimana koji se ovih dana vrte na svim medijima, a lansirao ga je sorošev B92 jer ko bi drugi, su samo deo tempirane kampanje pred važne pregovore o Kosmetu.
Ne radi se ni o kakvom sučeljavanju sa istinom jer taj zločin nema nikakve veze sa Srebrenicom. On je počinjen u okolini Trnova blizu Sarajeva, odnosno 170 km od Srebrenice. Povezivanje tog zločina sa Srebrenicom ima za cilj da se ponovo oživi mit o stradanju srebreničkih muslimana pred obeležavanje desetogodišnjice na kojoj sa izvinjenjem treba da se pojavi i naš predsednik Tadić. To je nastavak propagandnog rata, koji treba da Srbe svetu predstavi kao genocidnu naciju. Prema takvoj naciji je sve opravdano pa i bombardovanje iz 1999. Takva nacija ne zaslužuje da u njenom sastavu ostane Kosmet, pa će našim „državnicima“ kao predstavnicima genocidnog naroda biti vezane ruke u bilo kakvim međunarodnim pregovorima. RS Srpska je u tom slučaju genocidna tvorevina koja se kao takva mora uništiti i Srbima odrediti tutor. Zato se sve čini da se Srbima nametne »sučeljavanje« sa njihovom »istinom« kako bi Zapad ostao čist i moralan. U te svrhe koriste se sva raspoloživa sredstva, od raznih »nevladinih« organizacija i fondacija, naših potkupljivih intelektualca i svetska propagandna mašinerija.
U tu svrhu uterivanja „istine“ se žustro uključio i sam Pedi Ešdaun. Ljutito je pocepao izveštaj nezavisne komisije RS o zločinima u Srebrenici i pod pretnjom smenjivanja naredio predsedniku Čaviću i ostalom rukovodstvu RS da je u Srebrenici pobijeno 8.000 muslimana i da od njih očekuje takav izveštaj. Inače u cilju utapanja RS u jedinstvenu Bosnu ovaj engleski demokrata je vrlo „demokratski“ smenio sa rukovodećih funkcija 73 legalno izabranih funkcionera RS jer su se usudili da misle svojom glavom ili brane odredbe Dejtonskog sporazuma.
Na stvaranje slike o Srbima rade mnogi, od nama dobro poznate Međunarodne krizne grupe (MKG) pa sve do kancelarije David Barnouw koja se često spominje kao izvor „informacija“ o masakru 6.000 pa 8.000 muslimanskih civila u Srebrenici. Ta kancelarija je dobro plaćeni muslimanski lobistički centar u Americi, koji je osmislio i sprovodio ovu lažnu kampanju oko Srebrenice, kao i ranije laži o hiljadama silovanih muslimanki, konc-logorima za muslimane….
DraGo70
Iskusan
- Poruka
- 6.561
http://www.nspm.org.yu/koment 200...man_tamnica.htm
Da li su današnji urbani centri u BiH zadržali predratne karakteristike?
Građanski rat na nacionalnoj osnovi je samo izoštrio i zaokružio sliku o kojoj sam govorio, jer je promijenio etničku strukturu velikih gradova. Sada umjesto nacionalnog šarenila imamo tri jednobojna polja. Čak je i Sarajevo kao prijestonica višenacionalne države postalo muslimanski grad u kojem danas živi svega desetak odsto predratnog broja Srba i u kome je ostao mali broj Hrvata. Mostar je podijeljen na bošnjački i hrvatski dio, a ni u jednom danas praktično više nema Srba. Slično je manje-više i u Tuzli, tako da Banjaluka ili Trebinje nisu u tom pogledu nikakav izuzetak, nego samo potvrđuju "bosansko pravilo trojno". Razlika je samo u tome što bošnjački političari uporno traže da se predratni muslimani vrate u Banjaluku i zapadni Mostar, ali ništa nisu učinili da se predratni Srbi, pa i Hrvati, vrate u Sarajevo. Naprotiv, Sarajevo, koje je tokom rata medijski promovisano kao opsjednuta tvrđava multikulturalizma, mir je dočekalo kao najveće etničko čistilište. Nijedan drugi grad u BiH nije nepovratno napustilo oko 130.000 pripadnika jednog naroda. Ta nepobitna činjenica sarajevski "multikulturalizam" svodi na bezočni cinizam.
Kako ocenjujete pokušaje dokazivanja da su RS i bivša Herceg-Bosna nastale kao rezultat agresije susednih država na BiH?
Teško je prihvatiti tezu o agresiji Srbije i Hrvatske na BiH, s obzirom na to da su bosanski, odnosno, hercegovački Srbi i Hrvati, koji su činili natpolovičnu većinu domaćeg stanovništva, i sami ratovali protiv te izvana im nametnute države i u tome tražili pomoć sunarodnika iz susjedstva. Logičnije bi bilo zaključiti da BiH kao država u periodu rata zapravo nije ni postojala. Imala je, istina, međunarodno priznanje, ali ne i unutrašnji legitimitet, a pogotovo ne kontinuitet, kako teritorijalni, tako ni politički. U momentu prijema u UN, SAO i HAO pod vlašću Pala i Gruda pokrivale su glavninu BiH, a muslimanska vlast u Sarajevu je, de facto, kontrolisala svega desetak procenata teritorije. Političkog kontinuiteta takođe nije bilo, jer BiH u obliku suverene države nije postojala još od srednjeg vijeka. Poslije diskontinuiteta od 500 godina, uspomena na državnost potpuno je iščezla iz kolektivne svijesti Srba i Hrvata. Muslimani takvu svijest, sem kao naknadnu konstrukciju, nisu mogli ni imati, jer njihova etnogeneza počinje islamizacijom, odnosno, tek nakon turskog osvajačkog zatiranja srednjovjekovne bosanske države.
Uz konstataciju da je na BiH izvršena agresija, najčešće ide zaključak da su Bošnjaci bili žrtve genocida u poslednjem ratu. Da li zagovornici takve terminologije s razlogom koriste krupne reči?
O srpskom genocidu nad muslimanima se, takođe, ne može ozbiljno govoriti iz više razloga. Prvo, genocid po definiciji podrazumijeva planirano i sistematsko uništavanje jednog naroda, a to bi značilo da su Srbi na preko 70 procenata teritorije BiH, koliko su dugo držali, istrebili ili pokušali da istrebe sve muslimane. Drugo, muslimanski narod jeste najviše stradao, ali ne zato što je sjedio skrštenih ruku, nego zato što je, iako najslabije naoružan, ratovao na tri fronta, sa ciljem da i Srbima i Hrvatima i svojim sunarodnicima u Cazinskoj Krajini nametne zajedničku državu. Treće, iako srpska strana to nikada nije isticala, u sastavu VRS su se tokom rata borile zasebne dobrovoljačke muslimanske formacije, kao na primjer bataljon "Meša Selimović" u Derventi, zatim odgovarajuća jedinica u Bijeljini i slično. Napokon, u posljednje vrijeme se i prema sarajevskim statističkim izvorima broj muslimanskih žrtava rata drastično smanjio - sa 200.000 na 60.000. Ako sve te podatke stavite u odnos prema broju žrtava na drugoj i trećoj strani, koji procentualno nisu mnogo manji, onda je teza o genocidu zaista neodrživa, sem kao sredstvo političkih manipulacija. Treba poći od pozitivne pretpostavke da je Mirsad Tokača, koji je obavio ovu radikalnu reviziju propagandno naduvanih iznosa, pošten čovjek i ozbiljan profesionalac i da je radio za nepristrasnog inostranog naručioca. Međutim, s obzirom na uzdržane reakcije bošnjačkih zvaničnika i lokalnih medija, ne treba isključiti nove manipulacije. Uskoro će morati da se izvrši popis stanovništva, pa je sada interes nacionalne elite u Bošnjaka da nagura na 51 procenat njihovo učešće u populaciji BiH. U tom poduhvatu, ona razlika od 140.000 ljudi dobro će doći. Na Balkanu, inače, nije ništa neobično da se prema političkoj potrebi "živi sahranjuju" i "mrtvi podižu iz grobova".
Nasuprot raširenoj tezi da su Srbi i Hrvati glavni protivnici Bosne i Hercegovine, vi zastupate mišljenje da Bošnjaci ruše BiH. Na čemu temeljite tu procenu?
Ako imate projekat do kojeg vam je veoma stalo, a ne možete da ga ostvarite bez dobrovoljne saradnje dva partnera koji nisu zainteresovani, onda je jedini razuman način da pokušate da ih ubijedite, nagovorite, pridobijete. Bošnjaci, koji se u pogledu željene državne integracije BiH i negativnog stava Srba i Hrvata nalaze upravo u takvoj situaciji, čine sasvim suprotno. Za partnere, prije svega za Srbe, ali i Hrvate, neprestano govore da su bezmalo svi odreda genocidni i fašistoidni zločinci i kriminalci i time ih guraju sve dalje od svog projekta. Štaviše, time taj projekat i sa bošnjačkog stanovišta dobija patološki sadomazohistički karakter, jer ko bi normalan pod zajednički krov prizivao svoje dželate, ubice, zlikovce. Gledao bi da se što više izmakne i što više ogradi od njih. Oni, naprosto, neće dobrovoljnu i ravnopravnu integraciju do koje bi se došlo demokratskim dijalogom, uzajamnim ustupcima, kompromisima i konsenzusom. Oni hoće centralizaciju i unitarizaciju, odnosno, svoju nacionalnu dominaciju, koju bi Srbima i Hrvatima silom nametnula međunarodna zajednica.
Koliki je manevarski prostor Srba i Hrvata u toj koncepciji?
Pravo komšija da, kao konstitutivni narodi, ne prihvate takav projekat, Bošnjaci ne shvataju kao pravo na samoopredjeljenje do otcjepljenja, nego jedino kao pravo da pognu glavu ili se naprosto isele iz Bosne. Da Srbi i Hrvati ne bi imali iluzija da taj projekat po njih možda i nije štetan, Bošnjaci već sada sebe proglašavaju za temeljni narod, što će reći da su ostala dva naroda netemeljna, sporedna, došljačka ili manjinska. Svoj nacionalni jezik, koji su kao i nacionalno ime onomad stvorili, ne nazivaju bošnjačkim, analogno srpskom i hrvatskom, nego bosanskim, da bi ga već imenom nametnuli kao jedini zvanični državni jezik. U istoriografiji i publicistici oni glorifikuju osmansku okupaciju kao zlatno doba i period tolerancije prema hrišćanima, te izmišljaju svoja begovska porodična stabla. Naravno, to kod komšija provocira kolektivnu memoriju na viševjekovno ropstvo i turski zulum. Pri svemu tome, još uvijek žive u uvjerenju da, za razliku od Srba i Hrvata, ne snose nikakvu krivicu za izbijanje rata, da su tokom rata bili samo nevine žrtve, da su komšije ubijali isključivo u samoodbrani, da jedino njihov nacionalni pokret nije bio šovinistički, da je Izetbegović bio lider svih Bosanaca i Hercegovaca, da su zajedno sa njim gradili građansko društvo i branili multietničku toleranciju, da im je mudžahedine neko podvalio, da su njihove veze sa međunarodnim islamskim terorizmom izmišljene, da predstavljaju otjelovljenje demokratskih vrijednosti... I da ih zbog svega toga, naravno, zapadni svijet naprosto obožava.
Ko je zaslužan za takve predstave Bošnjaka o sebi?
Ništa od toga nema mnogo veze sa istinom, niti iko iole upućen vjeruje u to, ali je logična posljedica sistematskog medijskog i diplomatskog zaluđivanja koje su sa njima godinama izvodili centri globalne moći. Usred užasa građanskog rata, koji su politički ponajviše oni sami proizveli, govorili su im da je "Bosna ostvarenje evropskog sna o bratstvu među narodima, a muslimani misionari evropejstva na Balkanu" i slične zavodljive besmislice. Pomalo je to bilo zato da bi se podstakli da što duže ratuju, odnosno, da bi se pokazalo da su evropski saveznici nesposobni da bez NATO-a riješe probleme u vlastitoj kući. Pomalo zato da bi se neutralisali loši utisci o globalnoj politici prema muslimanskom svijetu u Palestini, Iraku, Sudanu ili Libiji. Pomalo zato da bi se muslimanski imigranti iz Turske, Magreba i jugoistočne Azije bolje integrisali u Njemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji. Pomalo da bi se pridobili muslimani u bivšim sovjetskim republikama koje sada dodiruju azijske granice Rusije. Pomalo zato da se na onih 22 procenta teritorije BiH, koliko će naposljetku efektivno kontrolisati Bošnjaci, ne bi zametnula bijela Al Kaida. Sjetite se samo kako su početkom devedesetih godina u koloni kroz Sarajevo pod bombama defilovale svjetske estradne zvijezde, poput Alena Finkelkrauta, Džoan Baez, Bono Voksa i drugih da bi se poklonili pred prvim safom SDA i Islamske vjerske zajednice, "jer su herojski branili ljudska prava, građanske slobode i multi-multi-multi vrijednosti", dok su Juke, Cace, Ćele, Dede, Kruške, Puške i kompanija u uniformama Armije BiH kamama i heklerima istjerivali posljednje hrišćane iz olimpijskog grada. Bilo je to veliko uzajamno zapadno-orijentalno obmanjivanje na visokom nivou, u koje ni "laža" ni "paralaža" nikada nisu iskreno vjerovali, jer su ispod stola jedni držali "Sukob civilizacija" Semjuela Hantingtona, a drugi "Islamsku deklaraciju" Alije Izetbegovića. Međutim, obostrani interesi su jedno vrijeme nalagali da se ta igra uzajamnog pretvaranja ne prekida.
Da li su današnji urbani centri u BiH zadržali predratne karakteristike?
Građanski rat na nacionalnoj osnovi je samo izoštrio i zaokružio sliku o kojoj sam govorio, jer je promijenio etničku strukturu velikih gradova. Sada umjesto nacionalnog šarenila imamo tri jednobojna polja. Čak je i Sarajevo kao prijestonica višenacionalne države postalo muslimanski grad u kojem danas živi svega desetak odsto predratnog broja Srba i u kome je ostao mali broj Hrvata. Mostar je podijeljen na bošnjački i hrvatski dio, a ni u jednom danas praktično više nema Srba. Slično je manje-više i u Tuzli, tako da Banjaluka ili Trebinje nisu u tom pogledu nikakav izuzetak, nego samo potvrđuju "bosansko pravilo trojno". Razlika je samo u tome što bošnjački političari uporno traže da se predratni muslimani vrate u Banjaluku i zapadni Mostar, ali ništa nisu učinili da se predratni Srbi, pa i Hrvati, vrate u Sarajevo. Naprotiv, Sarajevo, koje je tokom rata medijski promovisano kao opsjednuta tvrđava multikulturalizma, mir je dočekalo kao najveće etničko čistilište. Nijedan drugi grad u BiH nije nepovratno napustilo oko 130.000 pripadnika jednog naroda. Ta nepobitna činjenica sarajevski "multikulturalizam" svodi na bezočni cinizam.
Kako ocenjujete pokušaje dokazivanja da su RS i bivša Herceg-Bosna nastale kao rezultat agresije susednih država na BiH?
Teško je prihvatiti tezu o agresiji Srbije i Hrvatske na BiH, s obzirom na to da su bosanski, odnosno, hercegovački Srbi i Hrvati, koji su činili natpolovičnu većinu domaćeg stanovništva, i sami ratovali protiv te izvana im nametnute države i u tome tražili pomoć sunarodnika iz susjedstva. Logičnije bi bilo zaključiti da BiH kao država u periodu rata zapravo nije ni postojala. Imala je, istina, međunarodno priznanje, ali ne i unutrašnji legitimitet, a pogotovo ne kontinuitet, kako teritorijalni, tako ni politički. U momentu prijema u UN, SAO i HAO pod vlašću Pala i Gruda pokrivale su glavninu BiH, a muslimanska vlast u Sarajevu je, de facto, kontrolisala svega desetak procenata teritorije. Političkog kontinuiteta takođe nije bilo, jer BiH u obliku suverene države nije postojala još od srednjeg vijeka. Poslije diskontinuiteta od 500 godina, uspomena na državnost potpuno je iščezla iz kolektivne svijesti Srba i Hrvata. Muslimani takvu svijest, sem kao naknadnu konstrukciju, nisu mogli ni imati, jer njihova etnogeneza počinje islamizacijom, odnosno, tek nakon turskog osvajačkog zatiranja srednjovjekovne bosanske države.
Uz konstataciju da je na BiH izvršena agresija, najčešće ide zaključak da su Bošnjaci bili žrtve genocida u poslednjem ratu. Da li zagovornici takve terminologije s razlogom koriste krupne reči?
O srpskom genocidu nad muslimanima se, takođe, ne može ozbiljno govoriti iz više razloga. Prvo, genocid po definiciji podrazumijeva planirano i sistematsko uništavanje jednog naroda, a to bi značilo da su Srbi na preko 70 procenata teritorije BiH, koliko su dugo držali, istrebili ili pokušali da istrebe sve muslimane. Drugo, muslimanski narod jeste najviše stradao, ali ne zato što je sjedio skrštenih ruku, nego zato što je, iako najslabije naoružan, ratovao na tri fronta, sa ciljem da i Srbima i Hrvatima i svojim sunarodnicima u Cazinskoj Krajini nametne zajedničku državu. Treće, iako srpska strana to nikada nije isticala, u sastavu VRS su se tokom rata borile zasebne dobrovoljačke muslimanske formacije, kao na primjer bataljon "Meša Selimović" u Derventi, zatim odgovarajuća jedinica u Bijeljini i slično. Napokon, u posljednje vrijeme se i prema sarajevskim statističkim izvorima broj muslimanskih žrtava rata drastično smanjio - sa 200.000 na 60.000. Ako sve te podatke stavite u odnos prema broju žrtava na drugoj i trećoj strani, koji procentualno nisu mnogo manji, onda je teza o genocidu zaista neodrživa, sem kao sredstvo političkih manipulacija. Treba poći od pozitivne pretpostavke da je Mirsad Tokača, koji je obavio ovu radikalnu reviziju propagandno naduvanih iznosa, pošten čovjek i ozbiljan profesionalac i da je radio za nepristrasnog inostranog naručioca. Međutim, s obzirom na uzdržane reakcije bošnjačkih zvaničnika i lokalnih medija, ne treba isključiti nove manipulacije. Uskoro će morati da se izvrši popis stanovništva, pa je sada interes nacionalne elite u Bošnjaka da nagura na 51 procenat njihovo učešće u populaciji BiH. U tom poduhvatu, ona razlika od 140.000 ljudi dobro će doći. Na Balkanu, inače, nije ništa neobično da se prema političkoj potrebi "živi sahranjuju" i "mrtvi podižu iz grobova".
Nasuprot raširenoj tezi da su Srbi i Hrvati glavni protivnici Bosne i Hercegovine, vi zastupate mišljenje da Bošnjaci ruše BiH. Na čemu temeljite tu procenu?
Ako imate projekat do kojeg vam je veoma stalo, a ne možete da ga ostvarite bez dobrovoljne saradnje dva partnera koji nisu zainteresovani, onda je jedini razuman način da pokušate da ih ubijedite, nagovorite, pridobijete. Bošnjaci, koji se u pogledu željene državne integracije BiH i negativnog stava Srba i Hrvata nalaze upravo u takvoj situaciji, čine sasvim suprotno. Za partnere, prije svega za Srbe, ali i Hrvate, neprestano govore da su bezmalo svi odreda genocidni i fašistoidni zločinci i kriminalci i time ih guraju sve dalje od svog projekta. Štaviše, time taj projekat i sa bošnjačkog stanovišta dobija patološki sadomazohistički karakter, jer ko bi normalan pod zajednički krov prizivao svoje dželate, ubice, zlikovce. Gledao bi da se što više izmakne i što više ogradi od njih. Oni, naprosto, neće dobrovoljnu i ravnopravnu integraciju do koje bi se došlo demokratskim dijalogom, uzajamnim ustupcima, kompromisima i konsenzusom. Oni hoće centralizaciju i unitarizaciju, odnosno, svoju nacionalnu dominaciju, koju bi Srbima i Hrvatima silom nametnula međunarodna zajednica.
Koliki je manevarski prostor Srba i Hrvata u toj koncepciji?
Pravo komšija da, kao konstitutivni narodi, ne prihvate takav projekat, Bošnjaci ne shvataju kao pravo na samoopredjeljenje do otcjepljenja, nego jedino kao pravo da pognu glavu ili se naprosto isele iz Bosne. Da Srbi i Hrvati ne bi imali iluzija da taj projekat po njih možda i nije štetan, Bošnjaci već sada sebe proglašavaju za temeljni narod, što će reći da su ostala dva naroda netemeljna, sporedna, došljačka ili manjinska. Svoj nacionalni jezik, koji su kao i nacionalno ime onomad stvorili, ne nazivaju bošnjačkim, analogno srpskom i hrvatskom, nego bosanskim, da bi ga već imenom nametnuli kao jedini zvanični državni jezik. U istoriografiji i publicistici oni glorifikuju osmansku okupaciju kao zlatno doba i period tolerancije prema hrišćanima, te izmišljaju svoja begovska porodična stabla. Naravno, to kod komšija provocira kolektivnu memoriju na viševjekovno ropstvo i turski zulum. Pri svemu tome, još uvijek žive u uvjerenju da, za razliku od Srba i Hrvata, ne snose nikakvu krivicu za izbijanje rata, da su tokom rata bili samo nevine žrtve, da su komšije ubijali isključivo u samoodbrani, da jedino njihov nacionalni pokret nije bio šovinistički, da je Izetbegović bio lider svih Bosanaca i Hercegovaca, da su zajedno sa njim gradili građansko društvo i branili multietničku toleranciju, da im je mudžahedine neko podvalio, da su njihove veze sa međunarodnim islamskim terorizmom izmišljene, da predstavljaju otjelovljenje demokratskih vrijednosti... I da ih zbog svega toga, naravno, zapadni svijet naprosto obožava.
Ko je zaslužan za takve predstave Bošnjaka o sebi?
Ništa od toga nema mnogo veze sa istinom, niti iko iole upućen vjeruje u to, ali je logična posljedica sistematskog medijskog i diplomatskog zaluđivanja koje su sa njima godinama izvodili centri globalne moći. Usred užasa građanskog rata, koji su politički ponajviše oni sami proizveli, govorili su im da je "Bosna ostvarenje evropskog sna o bratstvu među narodima, a muslimani misionari evropejstva na Balkanu" i slične zavodljive besmislice. Pomalo je to bilo zato da bi se podstakli da što duže ratuju, odnosno, da bi se pokazalo da su evropski saveznici nesposobni da bez NATO-a riješe probleme u vlastitoj kući. Pomalo zato da bi se neutralisali loši utisci o globalnoj politici prema muslimanskom svijetu u Palestini, Iraku, Sudanu ili Libiji. Pomalo zato da bi se muslimanski imigranti iz Turske, Magreba i jugoistočne Azije bolje integrisali u Njemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji. Pomalo da bi se pridobili muslimani u bivšim sovjetskim republikama koje sada dodiruju azijske granice Rusije. Pomalo zato da se na onih 22 procenta teritorije BiH, koliko će naposljetku efektivno kontrolisati Bošnjaci, ne bi zametnula bijela Al Kaida. Sjetite se samo kako su početkom devedesetih godina u koloni kroz Sarajevo pod bombama defilovale svjetske estradne zvijezde, poput Alena Finkelkrauta, Džoan Baez, Bono Voksa i drugih da bi se poklonili pred prvim safom SDA i Islamske vjerske zajednice, "jer su herojski branili ljudska prava, građanske slobode i multi-multi-multi vrijednosti", dok su Juke, Cace, Ćele, Dede, Kruške, Puške i kompanija u uniformama Armije BiH kamama i heklerima istjerivali posljednje hrišćane iz olimpijskog grada. Bilo je to veliko uzajamno zapadno-orijentalno obmanjivanje na visokom nivou, u koje ni "laža" ni "paralaža" nikada nisu iskreno vjerovali, jer su ispod stola jedni držali "Sukob civilizacija" Semjuela Hantingtona, a drugi "Islamsku deklaraciju" Alije Izetbegovića. Međutim, obostrani interesi su jedno vrijeme nalagali da se ta igra uzajamnog pretvaranja ne prekida.
DraGo70
Iskusan
- Poruka
- 6.561
http://www.nspm.org.yu/koment 200...man_tamnica.htm
Šta se dogodilo kada je igra izgubila prvobitni zamah?
Kao efekat sa produženim dejstvom, ostala je kolektivna nacionalna samoobmana Bošnjaka da predstavljaju pupak planete kojem sa sve četiri strane svijeta treba da se klanjaju i dive, opravdavaju i izvinjavaju. Jedni zato što nisu prihvatili onaj njihov projekat, drugi što su mu se, kada nije bilo druge, silom suprotstavili, treći što se nisu na njihovoj strani miješali u lokalni sukob, četvrti što im nisu dovoljno pomogli, peti što su se suviše kasno angažovali, šesti... A oni samo treba da samosažaljivo revoltirani ponavljaju izmišljotine o sebi koje su im, zapravo, drugi prije desetak godina vješto utuvili u glavu i zadugo ih onesposobili da realno sagledaju i sebe i svijet oko sebe. Taj svijet sa kojim ih povezuju entitetske i kantonalne tarabe, a koji se u Bosni naziva komšiluk i u narodnim izrekama poredi sa najbližim srodstvom, predstavlja njihovo jedino neposredno okruženje. Ne čine ga ni Saudijci i Iranci, ali ni Amerikanci i Evropljani, nego Srbi i Hrvati. Jedino sa njima mogu dogovoriti bilo kakav stabilan i dugoročan državni projekat ili se, ovoga puta mirno, razići.
Šta se dogodilo kada je igra izgubila prvobitni zamah?
Kao efekat sa produženim dejstvom, ostala je kolektivna nacionalna samoobmana Bošnjaka da predstavljaju pupak planete kojem sa sve četiri strane svijeta treba da se klanjaju i dive, opravdavaju i izvinjavaju. Jedni zato što nisu prihvatili onaj njihov projekat, drugi što su mu se, kada nije bilo druge, silom suprotstavili, treći što se nisu na njihovoj strani miješali u lokalni sukob, četvrti što im nisu dovoljno pomogli, peti što su se suviše kasno angažovali, šesti... A oni samo treba da samosažaljivo revoltirani ponavljaju izmišljotine o sebi koje su im, zapravo, drugi prije desetak godina vješto utuvili u glavu i zadugo ih onesposobili da realno sagledaju i sebe i svijet oko sebe. Taj svijet sa kojim ih povezuju entitetske i kantonalne tarabe, a koji se u Bosni naziva komšiluk i u narodnim izrekama poredi sa najbližim srodstvom, predstavlja njihovo jedino neposredno okruženje. Ne čine ga ni Saudijci i Iranci, ali ni Amerikanci i Evropljani, nego Srbi i Hrvati. Jedino sa njima mogu dogovoriti bilo kakav stabilan i dugoročan državni projekat ili se, ovoga puta mirno, razići.
- Poruka
- 8.889
Е, ајд уђи као Анита или онај, како ли се већ зове што пати јер га џемске неће ...
Тако си занимљивији ...
Dr lazitj nema weze sa mnom to pod jedan
a pod dwa onaj shto pati jer ga zhenske netje, ne pati samo zbog toga
Ai hotje ga neke ponekad xD
@drago
procitaj tekst gore i zamisli se malo...
intrernacionalne organizacije (postano i na krstarici vesti) su identificirali do sada oko 6 tisuca zrtava
proces ekshumanacije i identifikacije je otezan, sto ne znaci da ih nema...
a, sve da ih je "samo" toliko koliko kazes, genocid je...
i nema opravdanja, niti prethodnim zlocinima nad Srbima niti bilo cime
i postavila sam ti sluzbene brojke o zrtvama u ratu u BiH...
one te opovrgavaju
- Poruka
- 17.686
E moj Trajkovicu, pa sto odmah na pocetku ne rece?
Sad je sve mnogo jasnije...
Пресретач
Buduća legenda
- Poruka
- 36.527
@drago
procitaj tekst gore i zamisli se malo...
intrernacionalne organizacije (postano i na krstarici vesti) su identificirali do sada oko 6 tisuca zrtava
proces ekshumanacije i identifikacije je otezan, sto ne znaci da ih nema...
a, sve da ih je "samo" toliko koliko kazes, genocid je...
i nema opravdanja, niti prethodnim zlocinima nad Srbima niti bilo cime
i postavila sam ti sluzbene brojke o zrtvama u ratu u BiH...
one te opovrgavaju
А ко врши идентификацију жртава ?
Dr lazitj nema weze sa mnom to pod jedan
a pod dwa onaj shto pati jer ga zhenske netje, ne pati samo zbog toga
Ai hotje ga neke ponekad xD
Ето, одмах веселије ... Бар за читање ....
DraGo70
Iskusan
- Poruka
- 6.561
Bas su blesavi,..........
sto nisu vas pitali za licencu "srboseka"
I shodno ovome, molim forumaše da više ne napadaju Hrvate ovde da su nesposobniji i nesnalažljiviji (i neefikasniji) od Srba, kada je sve jasno kao dan
ma znam...zasluzno...
strucnjaci za DNK analizu, kriminolozi...
Пресретач
Buduća legenda
- Poruka
- 36.527
А зоборавила си да напишеш одакле су стручњаци и да су се школовали у Ленглију.
nisam dosada obracala paznju na to odakle su strucnjaci, a i mislim da je svejedno ako su strucnjaci...a ne i politicari
Пресретач
Buduća legenda
- Poruka
- 36.527
И те како је битно и те како, пошто све агенције у свету су инструмент политике те земље.
Иначе најбољу лабораторију за проучавање ДНК-а узорака у свету има ФБИ ( контаобавештајна служба ), kao и искуство у проучавању трагова ДНК-а узорака са жртава и предмета.
Али финансијер ФБИ је држава САД која је умешана у сукобе на тлу СФРЈ.
- Poruka
- 15.259
Na Balkanu na žalost da, Susjede, ili si zaboravio krvavu istoriju podneblja sa kojeg potičeš.
Миле саКлисе
Elita
- Poruka
- 20.637
paja1408
Buduća legenda
- Poruka
- 34.639
upravo je u tome stvar !!!!
uporno se proziva srbija za srebrenicu bez ikakvog razloga....pokusava se srbija povezati sa tim dogadjajima u kojim nema apsolutno udela....sto je jos gore na te igre pristaju pojedini politicari racunajuci tu i tadica ????? SRPSKI POLITICARI NISU NISTA URADILI DA SE DODJE DO ISTINE O SREBRENICI----PRIHVATILI SU MUSLIMANSKU VERZIJU KAO APRIORI TACNU....pojedinci se prosto utrkuju da se dodvore medjunarodnim reziserima dogadjaja.... GOSPODO I AKO SE DESILA SREBRENICA KAKO JE VIDE MUSLIMANI DESILA SE KAO ODMAZDA SRPSKOG NARODA SREBRENICE I OKOLINE>...TAJ SRPSKI NAROD JE KONSTITUTIVNI NAROD BIH KOJI SADA IMA SVOJ ENTITET....
SRBIJA NEMA NISTA SA SREBRENICOM....cak ima dosta svedoka koji mogu potvrditi da se veliki broj muslimana prebacio preko drine u srbiju...te ljude vojska jugoslavije ni na koji nacin nije maltretirala vec im je pomogla......
DOSTA VISE PLACENE ANTISRPSKE KVAZIPOLITICKE I NEVLADINE JAJARE DA MESATE SRBIJU U OVO.......
drlazic
Aktivan član
- Poruka
- 1.855
Е, ајд уђи као Анита или онај, како ли се већ зове што пати јер га џемске неће ...
Тако си занимљивији ...
????????????
Poslednja izmena:
siticentar
Domaćin
- Poruka
- 4.802
Krajnje si neobavješten ili namjerno iskrivljuješ stvarno stanje.
Do sada je eshumirano preko 5.000 žrtava Srebrenice a identifikovano i sahranjeno 3.500 ostali su neindetifikovani i DNK analiza je u toku. Postoji vjerovatnoća da neka tijela neće nikad biti identifikovana jer su pobijene neke kompletne familije i neke žrtve nemaju bližih srodnika kako bio se završio postupak identifikacije.
Do sada je oko 150 večih ili manjih masovnih grobnica od čega su nekoliko sekundarnih večina je primarnih, dakle u cilju sakrivanja zločina tijela su iskopavana bagerima i premještana.
Amor Mašović pretpostavlja da još ima oko 100 masovnih grobnica a za mnoge se još nezna ni gdje su.
U Srebrenici prije rata je živjelo oko 27.500 Bošnjaka u vrijeme okupacije Srebrenice u njoj je bilo između 50 i 60.000 Bošnjaka oko 50% izbjeglice iz drugih dijelova Podrinja.
Tačan ili približno tačan broj poginulih poslije okupacije je 8.000 a to je puno više 5%, sam računaj postotak.
U opštini Srebrenica je prije rata živjelo 8.315 Srba, 3.500 poginulig Srba koliko ti navodiš je dva mnogo manji od 90%, opet sam računaj "matematičaru"
Toliko o pristrasnosti lažove.
siticentar
Domaćin
- Poruka
- 4.802
Da si danas pratio FTV saznao bi da su stanovnici sela Dobrak istjerani jer nisu mogli ostati u vlastitim kućama zbog neselektivne vatre preko Drine iz Srbije, koje "nije" učestvovala u Ratu.
Slične teme
