Naša biljna apoteka

KANTARION - Hypericum perforatum

TPuVWXi.jpg


Kantarion ili gospina trava od davnina je poznat kao lek za najrazličitije boljke. Raste na pašnjacima, livadama, kao i kamenitim liticama, a cveta od maja do avgusta u zavisnosti od podneblja.
Kantarion ne treba primenjivati istovremeno sa antidepresivima jer ima isti mehanizam dejstva
Ova čarobna biljka raste u visinu do 60 centimetara, ima specifičan miris, gorak ukus, a obiluje gvožđem, eteričnim uljima, smolom, karotenom, kolinom i vitaminom C. Koristi se u obliku čaja, ulja, kapi, kapsula, tableta, vaginaleta…
 
MATIČNJAK - lat. Melissa officinalis
etxi5b5.jpg


Pčele ga vole, pa zbog toga i nosi ime matičnjak (lat. Melissa officinalis), a nazivaju ga i melisa, limunčica, čelinjak, limunka, maternjak, pčelinja metvica, rojevac i macina trava.
Matičnjak je jedna od malobrojnih biljaka koje su istovremeno ljekovite, mirisne, ukrasne, začinske, aromatične, medonosne i imaju industrijsku primjenu.
U liječenju je zastupljen i cijenjen od davnina.
 
CIKORIJA - Cichorium intybus

3vXSTuO.jpg


Cikorija (Cichorium intybus), poznata samonikla lekovita i jestiva biljka, najrasprostranjenija je vrsta istoimenog roda. To je korovska biljka, verovatno poreklom iz Južne Evrope, danas rasprostranjena širom Evrope i Azije, na različitim staništima. Najčešće se sakuplja na prirodnim staništima, ali se poslednjih godina sve češće i gaji, radi korena, listova i rascvetalih cvasti.

U nekim izvorima ime roda izvodi se iz grčke reči kichora, kichoria, kichorion ili kichoreia, što je nastalo od reči kio=ići i chorion=poljana, a odnosi se na mesto gde se biljka može sresti. Ime vrste nastalo je od latinskog naziva za ovu biljku intybus.

Drugi domaći nazivi koji se mogu sresti su i: vodopija, plava vodopija, radič, modrica, žućenica, konjogriz, vodoplav, ženetrga, cigura, zmijina trava, golica, gologuza, gologuza loćika, kažiput, konjska trava, podrožnik i druga.

Listovi cikorije, ili žućenice kako je zovu u Boki Kotorskoj, na Mediteranu su veoma popularno samoniklo povrće. Ulaze kao glavni sastojak u mnoga tradicionalna jela. Zako se, u čast ovoj zdravoj i ukusnoj biljci, u Tivtu od 2005. godine krajem maja ili početkom juna svake godine organizuje tradicionalna gastro-turistička manifestacija „Žućenica fest”. Osim izložbe tradicionalnih jela, ova manifestacija obuhvata i niz kulturnih događaja.
 
KOPRIVA-Urtica dioica

QZYX5Q1.jpg


Lekovito delovanje. Kopriva je naša najbolja lekovita biljka za pročišćavanje krvi od koje istovremeno raste i broj crvenih krvnih zrnaca. Pošto ona povoljno utiče i na gušteraču, čajem od koprive se skida i nivo šećera u krvi. Njome se leče i oboljenja i upale mokraćnih puteva, kao i patološki zastoj mokraće. Posebno se preporučuje za prolećnu kuru s obzirom da čisti i creva. U narodnoj medicini se višenedeljna kura čajem od koprive preporučuje protiv oboljenja jetre, žuči i slezine, pa čak i u slučaju tumora ovog organa, zatim kod katara želuca, oboljenja disajnih organa, želudačnih grčeva i čireva, čira na dvanaestopalačnom crevu i kod plućnih oboljenja.Odličan je i za lečenje bolesti izazvanih virusima i bakterijama. Kod vodene bolesti (edema) kopriva pomaže izvlačenjem velike količine vode iz organizma. Posredstvom aktivnih materija koje jačaju krv pomaže kod bledila, malokrvnosti, anemije i kod teških bolesti krvi. Zajedno s drugim lekovitim biljkama kopriva se uspešno primenjuje i kod leukemije (vidi. Ako je reč o nekom alergijskom oboljenju (i polenska, odnosno senska kijavica spada ovamo) treba tokom dužeg vremenskog perioda piti čaj od koprive. Kopriva smanjuje sklonost ka prehladi i pomaže kod gihta i reumatskih oboljenja. Tinktura od koprive posebno blagotvorno deluje na svaku kosu. I kod suženja krvnih sudova ("pušačkih nogu") kopriva izvanredno pomaže, kao i kod išijasa, krstobolje sa probadanjem i kod upale živaca ruku i nogu.
 
Divlja nana, Mentha Spicata

gT1TO3W.jpg


Nana se upotrebljava kao prijatan, blag i neškodljiv lek za umirivanje, protiv gasova, nadimanja i grčeva, protiv teškog varenja, nana ulazi u sastav čajeva za lečenje žuči. Ima slaba anestetička svojstva i prijatan miris koji osvežava, zbog čega se upotrebljava i protiv gađenja i povraćanja. Nana se ne sme kuvati, već samo preliti ključalom vodom da ne izvetre lekoviti sastojci.
 
DIVIZMA - Verbascum thapsus
h1x4Bpb.jpg


Divizma je dvogodišnja biljka. U toku prve godine razvije se samo prizemna rozeta, a druge godine izraste 1,5-2 m visoka, uspravna, nerazgranata stabljika gusto obrasla dlakama. Listovi su takođe sa obe strane pokriveni dlakama. Na gornjem delu stabljike nalaze se žuti cvetovi skupljeni u izduženo grozdastoj cvasti. Biljka cveta celog leta.

Raste po sunčanim kamenitim brežuljcima i na kamenitom tlu.
Za lek se skupljaju cvetovi i listovi u vreme cvetanja.
Divizma se upotrebljava protiv kašlja, prehlade, promuklosti, teranja znoja i reume. Vrlo je dobra kod plućnih bolesti, šuljeva, bolesti jetre, slezine, kašlja. Spolja je dobra za masažu protiv reume i protiv hemoroida.
 
Bokvica Plantogo lanceolata

Bokvica spada u lekovito bilje i smatra se za omiljeni narodni lek. Ova biljka je poznata svima i gotovo svakodnevno se upotrebljava. Postoje više vrsta bokvice a najrasprostranjenije su: ženska širokolisna, muška uskolisna i srednja bokvica. Sve tri vrste su zeljaste biljke i na vrhovima lista se ističu povijeni nervi. Ono što je interesantno za ovu biljku jeste da za vreme ratova se jeo med lista naročito od ženske bokvice.

Ženska bokvica ima široko jajaste sjajne i debele listove, sivkasta je ili ružičasta, raste na vlažnim mestima, pored ugaženih puteva, gde se sliva voda.

Muška bokvica ima uske duguljaste šiljate listove. Cvetna stabljika je duža od listova i ima pet dubokih brazdi.

Srednja bokvica raste na svim mestima, dlakava je i cvetna stabljika je oko pet puta duža od lista.

Ono što treba napomenuti za ovu biljku jeste da se ne smeju mešati ove tri vrste bokvice. U narodu se najviše ceni i najčešće upotrebljava ženska bokvica.

List bokvice deluje protiv raznih upala kože i sluzokože, pojačava lučenje tečnosti u plućima i na taj način olakšava iskašljavanje guste i suve sluzi iz organa za disanje. Takođe smanjuje učestalo mokrenje i povoljno deluje na digestivni trakt. Bokvica takođe pomaže i kod dijareje, grčeva, čira na dvanaestopalačnom crevu i na želucu. Bokvicu koriste mnoge farmaceutske fabrike u sastavu sirupa protiv kašlja.

Ženska bokvica

LHciTGH.png


Muška bokvica

GbtnBXq.png


Srednja bokvica

XQBcv7X.jpg
 
Podbel - Tussilago farfara


YNwvU4z.jpg



Višegodišnja zeljasta biljka sa razgranjenim korenom i podzemnim izdancima. Ima veći broj stabala koji su pokriveni ljuspastim, zelenim ili ružičastim listićima. Na vrhu stabaoceta je zlatnožuta cvast. Krupni, zeleni listovi na dugačkim drškama obrazuju se posle cvetanja.
Upotrbljava se cela biljka.
Sadrži glikozide, saponine, karotenoide, polisaharide, eterično ulje,flavonoide, jabučnu, vinsku i askorbinsku kiselinu, makro i mikroelemente.
Podbel se koristi kao lek kod bronhijalne astme, promuklosti, katara disajnih organa. Pročišćava krv, otvara apetit, deluje protiv probavnih grčeva. Leči sveže i zagnojene rane, upale, otekline, upaljene vene.
 

Oman


Savremeni naučnici potvrdili su mišljenje starih lekara da ova biljka ublažava kašalj i da čisti pluća od štetnih ispljuvaka.




Pradomovina omana je Srednja Azija, iz koje se preko Male Azije širi u Europu. Kinezi ga nazivaju “hsun Fu Hua” i njime liječe labu cirkulaciju, tvrdokornu sluz, zastoje u radu pojedinih organa, a izrađuju i mast za mišiće i prijelome. Oman pripada skupini najstarijih biljaka koje su poznavale stare civilizacije. Hipokrat ženama preporučuje omanov ljekoviti napitak “uterus”, a Sadik Sadiković preporučuje oman kod slabosti, vjetrova, slabog želuca, žutice, začepljene jetre i raznih osipa. Vrlo popularno omanovo vino koje se mnogo proizvodilo u srednjem vijeku pod imenom “Patio sancti Pauli” – “Patio Paulina”, u prijevodu “vino Svetog Pavla”, važilo je kao univerzalno sredstvo protiv svih bolesti glave, pluća, želuca, zaraznih bolesti, kuge itd. Sveta Hildegarda o omanu piše “oman je tople i suhe prirode i ima u sebi korisne snage.” Ako kućne prostorije “prodimimo” zapaljenim korijenom omana, svi će insekti i kukci izaći iz kuće, a dimom od korijena možemo se braniti i od komaraca.
Oman je dvogodišnja zeljasta biljka koja raste i do 2.5m visine, s dugim, jakim i mesnatim glavnim korijenom, koji je s vanjske strane smeđi, a iznutra bijel, te sa sporednim korijenjem. Krupni listovi su s gornje strane obrasli sitnim dlačicama i grubo nazubljenim, a s donje strane sivo pusteni. Listovi na stabljici su sjedeći, srcolikog oblika a katkada jajastog. Cvjetovi su veliki, skupljeni na vrhu stabljike u cvjetnu glavicu žute boje. Oman cvate u lipnju, sve do rujna, ali tek druge godine. Korijen mu miriše na kamfor, sluzav je i gorka okusa. Raste uz rubove šuma, putove, živice, kanale i potoke. KOrijen (Radix Helenii odnosno Radix Enulae) i sporedno korijenje (Rhizoma Enulae) vade se u proljeće ili jesen, i to od biljaka starih nekoliko godina. Nakon čišćenja korijenje valja sušiti usitnjeno na toplom i prozračnom mjestu. Suhi korijen pohraniti u hermetički zatvorenu ambalažu jer u suprotnom jako i brzo apsorbira vlagu.
Oman je dobar diuretik te se rabi kod vodenih bolesti. U ruskoj narodnoj medicini korijen omana koriste kod unutarnjih krvarenja, šećerne bolesti i astme. Omanov se korijen radi aromatičnosti dodaje duhanu. Danas se ne koristi kao začin jelima, već kao prirodno sredstvo za liječenje prema receptima pučke i klasične medicine. Aromatično svojstvo omana koristi se u proizvodnji gorkih likera, kao “Boonekamp” koji sadrži oko 25% omana. Izrada omanovog vina, rakije i omanove masti, najčešći su proizvodi domaćinstvima. Zapadna pučka medicina oman koristi za liječenje: astme, bronhitisa, bolesti mjehura, crijevnih upala, dijabetesa, edema, gastritisa, gastritičnog katara, gingivitisa, infekcija urinarnog trakta, krvnih bolesti, kašlja, kože, kroničnog kašlja, žučnih kamenaca, ženskih bolesti, kod ujeda otrovnih zmija, bolesti metabolizma, neredovitih menstruacija, a koristan je za pražnjenje crijeva, relaksiranje nervnog sustava, liječenje raznih rana, svraba, upale usta, za ispiranje i grgljanjem za odstranjivanje nametnika iz crijeva, za izbacivanje sluzi i katara, kod želučanih tegoba, te za čišćenje organizma.

XvoqRbh.jpg


HSae6vt.jpg

Ljekovito djelovanje omana:
Oman čisti pluća, jača krv i želudac, pojačava izlučivanje mokraće i sluzi, tjera gliste i regulira menstruaciju. Tako pučka medicina ukratko opisuje ljekovito djelovanje omana. Ljekovito djelovanje omana pučka medicina preporučuje kod:
– poremećaja izmjene tvari
– jake i tvrdokorne sluzi u plućima
– bolesti želuca i crijeva, pa i protiv ameba i nametnika u crijevima
– bolesti jetre
– žuči
– šećerne bolesti
– ženskih bolesti
– slabosti organizma
– slabe cirkulacije
– ujeda otrovnih zmija
– kožnih bolesti
– reume, išijasa i gihta
– oboljenja dišnih organa naručito onih kojih se stvara mnogo katara
– bolesti bubrega i kod potrebe za pročišćavanjem krvi i detoksikacijom organizma
Kontraindikacije:
Moguć je alergijski kontaktni dermatitis.
 
Sremuš - Allium ursinum

8sblnaY.jpg


Cremoš, sremuž, sremuša i sremuža, medveđi luk, divlji luk . Cvate belim štitastim cvetovima, uzdignutim nad elipticnim, duguljastim listovima intenzivno zelene boje. Protrlja li se bilo koji deo biljke medju prstima, oseti se karakteristicni miris na beli luk.

Listovi medvedjeg luka mogu se upotrebiti kao zdravi dodatak salatama ili varivima, jer su mirisom i ukusom nalik na beli luk. To vredi i za lukovice, koje su belkaste i 2-5 cm dugacke, a kao vrlo pikantan zacin mogu poslužiti i nedozreli plodovi, koji se na biljci javljaju tokom leta. U prolece je ovaj luk najbolji lek koji cisti krv, žuc i jetru od zimskih proizvoda sagorevanja.Kod branja ove biljke potreban je oprez da se ne zameni za otrovnu vrstu – kao mrazovac ili durdjevak, jer im je lišce nalik na lišce medvedjeg luka ! Zato se oslonite na vlastiti nos, jer druge biljke tako ne mirišu....

Lekoviti delovi biljke su mladi proletni listovi koji se beru u aprilu i maju, te podzemne lukovice što se skupljaju u letnim i jesenskim mesecima. Sušenje ove biljke ne dolazi u obzir!
 
Beli slez

Beli slez se koristi za umirenje kašlja, za oblaganje sluznica (gastritis, čir na želucu) i smanjenje iritacija. Primenjuje se kod bronhitisa, zapaljenja respiratornih organa, upale mokraćne bešike i kamena u mokraćnim putevima. Spolja se primenjuje za ispiranje nosa, naročito kod beba. Kao blago sluzno sredstvo koristi se i protiv proliva, za klizme, za obloge kod opekotina i upala, a sirup belog sleza je popularan lek za suvi, nadražajni kašalj. Primenjuje se i kod upala urinarnog trakta i urinarnog kamenca.

2JMEHnv.jpg
 
Maslačak - Taraxacum officinale

KSv7lBH.jpg


Maslačak je trajnica koja najcešce raste po travnjacima, livadama, parkovima, te uz staze i živice. Lekovit je i jestiv, jedna je od onih biljaka koju nalazimo svuda. Veoma je korisna biljka za caj, salate, sokove, variva, supe…Kao lekoviti delovi biljke sabiru se koren, list i cvet.U službenoj je upotrebi biljka u cvatu, ili koren sa biljkom, dok se u narodnoj medicini sabiru i cvetovi.
Maslačak pojacava lucenje žuci, deluje kao diuretik, pojacava rad bubrega, cišcenja krvi, pomaže kod lecenja gihta, reumatizma , kožnih ekcema, cireva kod pomanjkanja apetita.

Cveta od marta do maja. Maslačak od aktivnih lekovitih materija sadrži gorke materije, mnogo kalijuma u nadzemnom delu, smole, etericno ulje, 40% inulina u korenu.
Listovi sadrže 16 – 18 % vitamina C, gvozdja oko 3% ,dakle –više nego spanać!.Mladi listovi u prolece ukusna su i zdrava osvežavajuca salata, a mogu se skuvati i kao varivo. Da se otkloni gorcina, mlade rozete valja ostaviti u vodi preko noci.

Maslačkov čaj moraju piti dijabeticari, a preporucuje se i svaki dan sažvakati 5 do 10 šupljih stabljika. Caj pomaže i u terapiji malokrvnosti, gihta, reume, neredovite menstruacije i žucnih kamenaca.Koren i stabljika sadrže gorku materiju –taraxacin – koji deluje diureticki, a može izazvati prolive i smetnje u srcanom ritmu. No, vidljivi znakovi trovanja nastupaju tek kad se biljka konzumira u velikim kolicinama – narocito gorki stariji delovi biljke. Mladi su listovi potpuno bezopasni.
 
Crni kim (Nigella sativa)

Crni kim prirodno raste u istočnim i toplim zemljama, naročito u Egiptu, Siriji i Indiji. Postoje zapisi u kojima se jasno može videti da je veoma često korišten u staroj egipatskoj medicini. Egipatski faraoni upotrebljavali su ga kao začin za jela i za lečenje mnogih bolesti, upala, alergija, poremećaja metabolizma, zastoja mokraće, protiv depresije. Interesantan je podatak da je jedna boca ulja crnog kima pronađena u grobnici faraona Tutankamona.

Kim jača želudac, podstiče varenje hrane, proizvodnju hormona, izbacivanje mokraće. Pozitivno deluje na bolesti pluća, kožna oboljenja, teškoće izazvane astmom. Umiruje bronhije, alergijsku astmu, kašalj, ojačava imunitet, povećava proizvodnju antitela. Sprečava pojavu raka, jer podstiče proizvodnju odbrambenih ćelija, zdrave ćelije štiti od oštećenja, uništava ćelije tumora.

Kada su žene u pitanju umiruje grčeve materice, pospešuje menstruaciju, olakšava bolove prilikom porođaja i sam porođaj, ženama za vreme dojenja obezbeđuje mleko.

Naročito dobre rezultate pokazuje kod lečenja dece obolele od bronhitisa, astme, raznih alergija i atipičnog ekcema.

C6AyTP7.jpg
 
Kamilica - Matricaria chamomilla

CBwMeZM.jpg



Jednogodišnja zeljasta biljka, tankog razgranatog korena, 15-60 cm visoka. Stabljika je uspravna i gola većinom razgranata. Listovi su dvostruko perasto rascepljeni. Cvetne glavice su pojedinačne, imaju ispupčenu i šuplju cvetnu ložu a sastavljene su od dvopolnih žutih cevastih cvetića u sredini i belih jezičastih cetića na ivici, koji su povijeni prema dole. Cveta od aprila do septembra.

Raste na njivama, na glinovitom zemljištu, šumskim livadama, obroncima i na žitnim i kukuruznim poljima, krompirištu, detelini i tamo gde se gaji repa.

Pomaže kod nadutosti, kod proliva i osipa na koži, zatim kod oboljenja želuca i u slučajevima kada je on pun sluzi zbog katara, zatim kod poremećaja ili izostanka menstruacije i kod drugih oboljenja materice i jajnika, kao i kod nesanice, upale pasemnika, kod groznice, zubobolje i bolnih rana. Korisna je u lecenju bubrega, jetre i žuci. Izaziva znojenje, deluje smirujuće, deluje dezinfekciono i sprečava upale svih vrsta, posebno upale sluzokože. Spolja se upotrebljava za obloge i ispiranje kod zapaljenja očiju,upale vežnjače, kod osipa koji vlaže i svrbe. Koristi se za ispiranje usne šupljine i za ispiranje rana. Dobra je za pranje kose,olakšava pražnjenje creva i na taj način indirektno leči hemoroide,. Inhalacija pare kamilice doprinosi brzom poboljšanju kada je reč o kijavici i upali sinusa. Ima ublažavaujuće dejstvo na groznicu i snižava temperaturu. Koristi se u lecenju razdražljivosti, preosetljivosti kod neuralgije, reumatizma, krstobolje, unutarnjeg nemira, nesanice, duševne klonulosti, premorenosti i sl.
 
Lipa

1IwizOw.jpg


Za čaj od lipe koriste se njeni cvetovi. Lekovitost čaja od lipe je izrazito velika, a o tome govori i istorija Slovena koji su lipu izrazito poštovali. Dokazana lekovita svojstva lipe su: snižava krvni pritisak, izuzetno dobar za ublažavanje bolova pri mokrenju, pospešuje izbacivanje znoj i mokraću, pomaže kod malokrvnosti, vodene bolesti, čisti krv i bubrege.

Čaj je izuzetno dobar za prehlade, kod gripe i kod bolesti disajnih organa, leči od hroničnog i grčevitog kašlja, protiv grčeva, za umirenje (opušta napete živce i daje dobar san), leči od padavice, sprečava upalu pluća, leči od peska u bubregu, odstranjuje bore i pege s kože lica, sprečava ispadanje kose, opekotine i rane dobro je ispirati i oblagati čajem, pospešuje stolicu.
 
PLUĆNJAK - Pulmonaria officinalis

qpnWIQe.jpg


Plućnjak je višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 20 cm. Stabljika je uspravna i obrasla oštrim dlakama. Prizemni listovi su sa drškom, jajastog su oblika i zašiljeni, po obodu celi. Gornji listovi su sedeći i znatno manji od prizemnih. Po listovima se nalaze beličaste ili svetlozelene pege. Cvetovi se nalaze na vrhu stabljika, levkastog su oblika. U početku cvetanja su ružičaste boje, a što su stariji boja prelazi u plavo-ljubičastu. Cveta vrlo rano u proleće (mart-april).

Raste svuda po šumama, živicama, među grmljem, posebno u vlažnim i dubokim zemljištima.Za lek se skuplja cela biljka, bez korena.

Važi kao prva pomoć kod svih plućnih bolesti. Pomaže kod katara disajnih organa, kod kašlja sa ispljuvkom, upale pluća, gripe, bronhitisa, tuberkuloze. Leči promuklost, upalu grla, ubrzava izlučivanje mokraće, leči hemoroide.
 
Neven - Calendula officinalis

s7RgKjG.jpg


Neven je jednogodišnja, uspravna biljka s razgranjenom stabljikom visine do 60 cm. Listovi su sedeci, duguljasti i nasuprotni. Cela je stabljika prožeta pustenastim dlakama. Cvetna glavica ûute je, tamnoûute ili narancaste boje Bere se cvet, koji je žute do narancaste boje, i to celu godinu. Biljka je baktericidna, i služi kao antibiotik, upotrebljava se za unutrašnje i spoljno lecenje raznih bolesti i stanja.

Koristi se za spoljnu upotrebu: za gnojne rane i posekotine, pomaže u lecenju psorijaze, kod impetiga, cireva, opekotina, promrzlina, upalu vena.

Lekoviti deo biljke: lek se, za vreme cvatnje skupljaju listovi, a cvetne glavice dok se joù nisu rascvetale. Listovi i cvetovi neugodna su mirisa. Upotrebljava se cvet, redje vrhovi biljke sa cvetovima.
Treba brati jarkonarancaste, debele cvetove, a ne blede i tanke.Moraju se brzo sušiti na promaji, da bi sacuvali prirodnu boju. Latice imaju najvecu vrednost.

Lekovito delovanje: neven se koristi u lecenju zatvora, žutice, bolesti želuca i creva, a narocito cireva u ûelucu i crevima. Od svežih listova i cvetova, domace svinjske masti i voska priprema se »nevenova« mast ùto se veoma uspeùno koristi u lecenju rana, otecenih žlezda, krasta i osipa, kostobolja..
Recept - Mast od nevena: 1 šoljica sveže iscedjenog soka od lišca i cveta, 2 šoljice nesoljene svinjske masti ( domace) i pola soljice voska mešaju na vatri dok se sve ne spoji. Ta mast koristiti i u slucaju otecenih žlezda (posavetovati se sa lekarom ) cireva i rana koje teško zarastaju. Preporuka je da se uz to popije i 1 šoljica caja od lišca i cveta, dnevno. Ubrzo nakon što mast od nevena namažemo na rane, opazicemo kako poboljsava zaceljivanje. Važno i dobro svojstvo te masti je da ne nadražuje. Kolicina koja se primenjuje kod upotrebe masti: na platnenu krpu namaže se sloj debljine milimetar, krpa se stavi na ranu ili čir, pokrije sa malo vate i sve to ucvrsti zavojem, a na manjim mestima i flasterom
 
Pedanios Dioskorides (Pedacius Dioskurides), najpoznatiji kao Pedanije Dioskorid, rimski lekar-farmaceut grčkog porekla ubraja se u najznačajnije predstavnike grupe antičkih pisaca o lekovima biljnog porekla i smatra se "ocem farmakognozije". Oko 77. godine napisao je delo O lekovitim materijama u pet knjiga (De Materia medica libri quinqae). Ovo delo je mnogo puta prevedeno i štampano i bilo je od izuzetnog značaja za dalji razvoj medicine i farmakoterapije latinskog Zapada i islamskog Istoka. Original nije sačuvan, ali su ostali mnogobrojni rukopisni kodeksi, prevodi, komentari, interpretacije ili nepotpuni prepisi ovog dela, a najpoznatija i verovatno najstarija kopija iz VI veka se čuva u Austrijskoj nacionalnoj biblioteci.

12ac5f9cd9a36778268af59027f19f9e_L.jpg

 
Hajdučka trava - Achilea millefolium

1-stolisnik.jpg


Zovu je još i hajdučica, kostrijet, romonika.

Hajducka trava ili stolisnik je lekovita biljka visine do 80 cm. Prijatnog je mirisa a stabljika joj je svetlozelene ili crvenkaste boje. Cvetovi su beli, u obliku cvati na vrhu stabljike. Raste kao samonikla biljka obicno uz puteve i na na livadama i pašnjacima. Inace se moze videti u celoj Evropi. Hajducka trava cveta preko celog leta i tada se i bere.

Ova lekovita biljka ubraja se u gorke cajeve. Hajducka trava ili stolisnik u narodnoj medicini najcesce se upotrebljava za ublažavanje bola i vidanje rana. Osim toga korisna je za lecenje raznih bolesti kao sto su zeludacni problemi, nadimanje, otezano varenje i manjak apetita. Zatim za normalizaciju metabolizma, ciscenje organizma, regulisanje zuci. Cesto se od nje spravlja i caj za umirenje. Za spoljnu upotrebu nalazi primenu kao antiflogistik slicno kamilici, sto znaci za ispiranje, obloge i kupke. Hajducka trava sadrzi i vitamin C pa se upotrebljava i kod hemoroida i krvarenja. Osetljive osobe trebaju biti oprezne pri upotrebi ove biljke jer moze izazvati alergijsku reakciju. U takvim slucajevima treba koristiti samo izuzetno mladu i tek procvetalu biljku a caj piti u malim kolicinama.

Dakle, hajducka trava ili stolisnik cisti i jaca krv i probavne organe. Posebno je korisna za lecenje jetre, slezine, gušterace, žutice, navale krvi u glavu, katara u crevima i želucu, zatim protiv grceva, groznice, lupanja srca, bolova u krstima i ledjima, neredovitih menstruacija, krvavih i zatvorenih šuljeva, nesanice, raznih osipa i cireva.
Caj od stolisnika korisno deluje i leci ispucane ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lecenja osipa na koži – psorijaze. Kada se koristi za lecenje psorijaze uz obloge potrebno je sproboditi i kure za cišcenje krvi. Za lecenje angine pektoris, hajducka trava se upotrebljava kao caj. Za nervna oboljenja pomocice cesto i svakodnevno pranje celog tela prohlađenim cajem od hajducke trave i to ujutro i navece. Tople kupke od kamilice i hajducke trave ublazice nervne bolove. Ova biljka takođe umanjuje teškoce izazvane gihtom i reumatizmom. Pomaze kod prekomernog krvarenja. Ima povoljno dejstvo u lecenju šecerne bolesti, pogotovo u ranom stadijumu. Svojim gorkim ukusom pospešuje apetit, podstice izlucivanje želudacnih sokova pa povoljno deluje na sluznicu zeluca, podstice varenje hrane. Lekoviti preparati sa hajduckom travom, u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama, koriste se za lecenje kolitisa, gastritisa, grceva u želucu i crevima. Kalijum, koji se nalazi u ovoj biljci pomaze radu bubrega, srca i krvotoka. Takođe je poznato da se upotrebljava i za lecenje zenskih bolesti, kao sto su ciste na jajnicima.
 
Valerijana, biljka za smirenje. Ovo je jedna od najstarijih i još uvek najpopularnijih biljaka koje se upotrebljavaju za lečenje mnogih nervnih oboljenja i poremećaja.

Biljka valerijana potiče iz Evrope, može se naći u šumama, na vlažnim livadama a uz malo nege može se i uzgajati. Raste u visinu do 1,5 m, ima sitne bele ili bledo roze cvetove, nije naročito prijatnog mirisa a lekoviti deo biljke je koren koji se vadi u proleće i jesen.

Lekovita svojstva valerijane su mnogobrojna ali se ipak ubedljivo ističe njeno sedativno dejstvo.

eW6uucT.jpg
 
Jagorcevina
Primel.jpg

Lekovita svojstva jagorčevine

Od lekovitih materija jagorčevina sadrži: natrijum, kalcijum, saponin, primaverin, primulaverin, a u samom cvetu flavonoide. List sadrži mnogo vitamina C, te karoten, kristalizovane jaglačne kiseline.

Jagorčevina nije dovoljno iskorišćena, iako je veoma vredna lekovita biljka. Ima dugu istoriju upotrebe kao lek, te je naročito korišćena u lečenju stanja koji uključuju spazme, paralize, kao analgetik i antipiretik

Kako ova biljka sadrži saponine, a oni deluju kao ekspektoransi, kao i salicilate koji su glavni sastojak aspirina, ona deluje i na smirenje upale, te protiv groznice. Lek ne bi trebalo propisivati trudnicama, bolesnicima koji su osetljivi na aspirin kao ni onim bolesnicima koji uzimaju antikoagulativne lekove.
 
Poslednja izmena:
Zdravac - Geranium macrorrhizum

aqbrVuO.jpg


Dugovecna mirisna zeljasta planinska biljka. Ima do 1 m dugacke, kao prst debele rizome koji puze skoro po površini zemlje. Cvet je crvenkasto-ljubicast, oblikom podseca na rodin ili ždralov kljun. Cveta od aprila do juna. Sadrži etarskog ulja, tanina i flavonskih heterozida Zdravac je niska, neupadljiva biljka skromnog cveta i jakog mirisa. On je biljka koja sami svojim imenom simbolizuje zdravlje.

Bere se cela biljka u cvetu.

Tipicna taninska droga, narocito rizom, gde ima najviše oporih jedinjenja, Zdravac sadrži: etarsko ulje, tanin, flavonski heterozid i holin.. Narodni lek za lecenje upala sluznice organa za varenje.
 
Čuvarkuća - Sempervivum tectorum

Dv7KNy6.jpg


Čuvarkuća je višegodišnja biljka visoka 10-60 cm. Ima debele, vrlo sočne listove, koji su na vrhu zašiljeni i složeni u rozetu. Listovi su zeleni, a pri vrhu crveno mrki. Stabljika je uspravna i gusto pokrivena listovima. Na vrhu stabljike nalazi se cvast sastavljena od cvetova otvoreno crvene boje. Cveta od juna do septembra.
Raste na stenama, po krovovima, zidovima. Biljke su veoma skromne i nemaju gotovo nikakvih zahteva.
Za lek se skupljaju listovi, leti, za vreme cvetanja.

Sadrži polisaharide, tanine, sluzi, flavonoide, alkaloide, smolu, kalcijev malat, trigliceride, mravlju i jabučnu kiselinu.
Čaj pospešuje izlučivanje mokraće, a kod proliva zatvara. Pomaže kod jake menstruacije, krvave dizenterije, upale uha. Sok leči opekotine, ubode insekata, kurje oči, bradavice, sunčane pege, nervnu rastrojenost, padavicu. U novije vreme upotrebljava se sok od sveže biljke protiv zapaljenja zuba i upala grla.
 
Gavez - Symphytum officinale

X9oGwNI.jpg


Gavez je višegodišnja zeljasta biljka. Stabljika naraste 30-100 cm, a pokrivena je dlakama. Listovi su takođe pokriveni dlakama; donji su eliptični na kratkoj dršci, srednji i donji su izduženi. Cvetovi su skupljeni u cvasti na gornjem delu razgranate stabljike. Latice su ljubičaste boje. Plod je suv i raspada se na 4 orašćića. Koren je mesnat i razgranat, spolja crn, a na preseku beo. Cveta u toku leta.

Raste po vrlo vlažnim livadama i na plavnim mestima, pored reka.

Od svih lekovitih biljaka gavez sadrži najviše alantoina, a on je potreban za stvaranje ćelija kod zarastanja rana. Gavez je jedan od najboljih lekova za zacelivanje spoljašnjih i unutrašnjih rana, posekotina, ogrebotina, kontuzija, lomova i krvarenja, kod uganuća, iščašenja, nategnuća mišića i tetiva. Oblozi su delotvorni i kod čireva, kod proširenih vena, kod zadebljanja koja izazivaju reuma i giht, kod upale kostiju. Gavez se koristi i kod bronhijalnog katara, upale pluća, krvavog ispljuvka, gripe. Gavez je lek i za želudačni katar, proliv, dizenteriju, bubrežne bolesti, jaku i bolnu menstruaciju.

Način upotrebe. Pripremanje čaja od korena: dve male kašike isitnjenog korena potope se u četvrt litre hladne vode i ostave preko noći. Ujutro se sve to malo ugreje i procedi. Mešavina čaja (kod čira na želucu): puna mala kašika čajne mešavine prelije se sa četvrt litre vrele vode i ostavi da odstoji 3 minuta. Oblozi od kaše: dobro osušen koren se fino izmelje i u jednoj šolji sa malo vrele vode i nekoliko kapi jestivog ulja brzo izmeša u kašu. Kaša se nanese na parče pamučne tkanine i tako topao oblog se stavlja na obolelo ili bolno mesto, a zatim poveže. Oblozi od svežih listova: sveži listovi gaveza se operu, na dasci izgnječe oklagijom, stave na obolela mesta i poviju. Oblozi od poparenih listova: listovi gaveza se popare vrelom vodom i stave na bolno mesto. Dodatak za kupku: 500 g svežih ili osušenih listova gaveza ostavi se preko noći u 5 litara hladne vode. Sledećeg dana sve se zagreva do ključanja i dodaje vodi za kupanje. Dodatak za sedeću kupku: kao kod potpune kupke, samo s 200 g listova. Tinktura od gaveza: koren gaveza oprati i očistiti četkom. Nasitno ga iseći i njime rastresito do grlića napuniti bocu te ga preliti rakijom od žita ili nekog voća. Bocu 14 dana držati na suncu ili na toplom mestu. Rakija mora da prekrije koren. Mast od gaveza: 4 do 6 opranih korenova (zavisno od veličine) veoma sitno iseći i kratko propržiti u 250 g čiste svinjske masti od sala; ostaviti preko noći i narednog dana zagrejati, procediti i protisnuti kroz parče platna. Odmah staviti u čiste male tegle i čuvati u frižideru.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top