Naša biljna apoteka

Gajenje začinskog i lekovitog bilja je sve popularnija zanimacija,spoj lepog i korisnog..
Začinsko i lekovito bilje je svako bilje koje se koristi u kulinarstvu i lečenju..a sve češće ukrašava
prozore i bašte ljubitelja cveća i prirode..
Kod nas najpoznatija i najrasprostranjenija..Kamilica (lat. Matricaria chamomilla) u narodu još poznata i
kao ramenak, titrica, prstenak, popadija, bolivač, milica-trava, milanka, gamilica, kamil-tej, kokošnjak, carev cvet,
gorčak, sitna bela rada je biljka iz porodice glavočika (Asteraceae) i jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka prisutna u skoro svakom domaćinstvu.

HAJDUCKA TRAVA ili KUNICA ili STOLISNIK





Drugi nazivi: hajducica, hajducka trava, kostrijet, ravan, roman, romonika .
Latinski naziv: achilea millefolium .
Engl - Yarrow

Opis biljke: hajducka trava ili stolisnik uspravna je biljka visine do 80 cm. Boja stabljike je svetlozelena ili crveno-smedja. Ima innoštvo perastih listova. Cela biljka veoma je ugodnog mirisa. Mnogobrojni sitni listovi su ili beli ili purpumo-crveni. Cvetovi su skupljeni u cvat na vrhu stabljike. Raste svuda uz puteve i polja u kontinentalnoj klimi, kao samonikla biljka. Cveta belim cvetovima od juna do avgusta. Bere se za vreme cvetanja a listovi do jeseni. Botanicko ime je dato prema grckom junaku Ahilu –Achillea, i ima znacenje da daje snagu.Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži do jedan odsto etarskog ulja (farmakopeja zahteva najmanje 0,13%), vlavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarsko ulje hajducke trave dobija se destilacijom pomocu vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol.,

Stanište: biljka je rasprostranjena po celoj Evropi. Raste pojedinacno ili u velikom mnoštvu na livadama i pašnjacima .

Lekoviti deo biljke: za vreme cvatnje sabiru se cvetovi s kratkim peteljkama, i cela biljka najviše do 30 cm dužine. Zbog visokog sadržaja gorkih materija i etericnog ulja, hajducku trava ili stolisnik ubrajaju u gorke droge.Cveta preko celog leta. Koristi se u obliku caja za poboljšanje apetita, kod želudacnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. U narodnoj medicini se koristi za zarašcivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Spolja se upotrebljava kao antiflogistik slicno kamilici, za ispiranje, kupke, obloge. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Zbog prisustva vitamona C daje se kod krvarenja i hemoroida. Pri upotrebi hajducke trave treba znati da kod osetljivih osoba može izazvati alergiju. Zato ljudi osetljive kožetreba da koriste samo mlade, tek procvetale biljke, a caj da piju u manjim kolicinama.

Herba se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 20-25 santimetara, ili se sakuplja samo cvast dužine samo dva santimetra. Odseceni delovi se vezuju u kite i suše na promajnom mestu ili sušnici na temperaturi 35-50°C. Suva droga je aromaticnog mirisa, gorkog i malo slanog ukusa. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet. Stoga je droga sa više stabljike manje cenjena. Suva herba pakuje se u jutane vrece ili kartonske kutije i cuva zašticena od svetlosti godinu i po dana.

Lekovito delovanje: hajducka travu ili stolisnik cisti i jaca krv i probavne organe. Posebno je korisna za lecenje jetre, slezene, gušterace, žutice, navale krvi u glavu, katara u crevima i želucu, zatim grceva, groznice, lupanja srca, bolova u kstima i ledjima, neredovitih menstruacija, krvavih i zatvorenih šuljeva, nesanice, raznih osipa i cireva.. Caj od stolisnika korisno deluje i leci ispucane ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lecenja osipa na koži – psorijaze. Kod psorijaze se uz obloge moraju sprovesti i kure cišcenja krvi. Takodje se upotrebljava kod angine pektoris, i to kao caj. Kod nervnih osoba preporucuje se cešce pranje celog tela rashladjenim cajem od stolisnika i to ujutro i uvece. Tople kupke od stolisnika i kamilice ublažuju nervne bolove.
Smanjuje teškoce kod gihta i reumatizma. Povoljno deluje za lecenje šecerne bolesti, narocito u pocetnom stadijumu. Korisna je i kod prekomjernog krvarenja.
Stolisnik spada medu lekovita sredstva koja deluju svojim gorkim okusom na sluznicu želuca, pa tako podstice izlucivanje želucanog soka, a samim tim pobuduje apetit.
Povoljno deluje na resorpciju hrane. Lekoviti preparati sa stolisnikom, odnosno mešavina cajeva, pomažu kod gastritisa, kolitisa, grceva u želucu i crevima. Kalijum, koji je sadržan u stolisniku potpomaže rad bubrega i krvotoka, te tako posredno utice na rad srca, uspešno se koristi i kod ženskih bolesti.

Maslačak
"On je često, kraj puta ugledao biljku, koja ne podnosi ljudski dah, a za koju su mu rekli da je zovu ŽENSKA VERNOST, ali da bi trebalo da je zovu: MUŠKA LJUBAV. Dovoljno je duhnuti u nju pa da odleti, kao neka paučina ukleta sa nekog drugog sveta..





Maslačak zovu još trava od groznice, jer koren maslačka služi kao lek od groznice.

Maslačak - Taraxacum officinale
Compositae
Dandelion - Pissenlit

Maslačak je dugovečna zeljasta biljka, koja raste kao korov svuda, a najviše po vlažnim livadama. Vlažna mesta se ponekad žute od iscvetalog maslačka. Iz vertikalnog, dugovečnog, vrlo razvijenog, malo razgranatog korena izbija rozeta od lišća polegla po zemlji. Nema stabljike. Cvetna drška je gola, šuplja, nerazgranata, valjkasta, visoka 15—30 cm a na vrhu nosi zlatnožutu glavičastu cvast složenu od jezičastih cvetova. Maslačak se razmnožava semenom koje vetar nosi kao padobrane, jer su semenke vrlo lake i imaju perjanicu. Svi delovi biljke su gorkog ukusa i imaju mnogo belog mlečnog soka, koji obilato curi kad se biljka ozledi. Mlečni sok je najgorči, a u njemu ima najviše lekovitih sastojaka.


Maslačak nije otrovan. Koren je dugačak do 20 cm, a debeo 0,5—1,5 cm, vretenast i valjast, spolja žutomrk. Svež koren je pun belog mlečnog soka koji obilato curi iz mlečnih cevi raspoređenih u koncentrične krugove. Kad se osuši, koren splasne, smežura se, izgubi oko 3/4 svoje težine i postane sivomrk. Uzduž, a mestimično i popreko (glava) načine se pruge i nabori. Mlečne cevi su vrlo tamne, crnomrke. Droga je krta i tvrda. Ukusa je gorkog.
Sastav: Taraksacin i taraksacerin su dve gorke, u vodi rastvorljive heterozidne supstancije, koje se nalaze najviše u mlečnom soku. U korenu ima još i enzima, holima, etarskog ulja, smole, masnih kiselina, mnogo inulina i šećera. U neosapunjivom delu masti ima fitosterola, iz kojih su izolovani terpenski alkoholi: taraksasterol i beta-amirin. U listu ima inozita, sluzi, šećera, smole taraksacina. List bran u proleće je najlekovitiji.
Upotreba: Koren maslačka, kao i sve druge gorke droge, povećava apetit i dobro deluje na varenje. Maslačak je vrlo omiljen blag laksans protiv atonične dispepsije i diuretik. Daje se u obliku čaja ili ekstrakta.



Maslačak je takođe prva prolećna salata koja je sve popularnija kao prva presna vitaminska hrana, tako potrebna posle dugotrajne zimske suve hrane. Maslačak se upotrebljava u narodnoj medicini, pored ostalog "za čišćenje krvi", kao diuretik, protiv bolova žuči i jetre itd. Nema pouzdanih podataka o upotrebi maslačka u doba Grka i Rimljana. Prvi ga spominju arapski medicinski pisci Razes i Avicena i od toga doba do danas maslačak se stalno upotrebljava, Francuski naziv pissenlit ukazuje na dejstvo maslačka.



Narodna imena: andraška, baba marta, bos-gologlav, verižnjača, vetrokaz, glušina, gologlavica, gorko zelje, grki dimac, dečji lančić, žućanica, žuIjanica, žuljevica, žutelj, žuteljak, žutenica, žućanik, žućenica, žučanik, jovančak, kravlje cveće, krmeće cveće, maslačik, maslačica, maslačnik, milosavka, mlekača, mleč, mlečak, mlečac, mlečić, mlečka, mličak, mljekača, mlječka, obrniče, ovčja mlečka, popina pogačica, popino guvno, radič, salatuša, sindžirac, talijanska salata, trava od groznice.

Bosiljak ( ocimum basilicum ) od grčkog basileus - kraljevski je začinska biljka iz porodice usnatica.


Drugi nazivi:bosiok, bosilje, faslidjan, maslidjan.

Latinski naziv: ocimum basilicum .- asea aranion - athelas

Opis biljke: bosiljak je jednogodišnja mirisava, zeljasta biljka koja izraste 30 do 40 cm sa razgranjenom stabljikom. Listovi su jajoliki i na kraju šiljasti. Mali, beli, dvousnati cvetovi nalaze se u gornjem delu stabljike .Listovi su jajolikog oblika na dugim peteljkama. Cvetovi se razvijaju u velikom broju u gornjem delu stabiljke. Višebojni su, beli, ružicasti ili purpurni. Cela biljka ima ugodan miris i aromu.

tanište: Pradomovina bosiljka ja Indija. Davno, vec pre oko 5500 godina poznavali su ga Egipcani, o cemu govore ostaci biljaka pronadjeni u grobnicama piramida iz toga razdoblja. Bosiljak je poznata i cenjena lekovita i zacinska biljka . Prema nekim starim zapisima na prostoru srednje Evrope preneli su ga monasi u 12. veku. Na novim prostorima vrsta se udomacila i uzgaja se u vrtovima. U južnim delovima Evrope ponegde se može naci i van vrtova. Za uzgoj bosiljka potrebna su gnojena tla bogata humusom, te suncana i od vetra zašticena staništa. Biljka je narocito osetljiva na niske temperature, a ne podnosi ni zalevanje hladnom vodom.bosiljak se uzgaja u vrtovima i loncima. Cela biljka je veoma ugodna mirisa.

Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava cela biljka sa semenom Dosada utrvdjene lekovite i delotvorne materija su: etericna ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih još nedovoljno istraženih materija.
Bosiljak u narodnoj medicini ima vrlo široku primenu kod lecenja ljudi i životinja. Primenjuje se kod lecenja upala (želuca, creva), kod kaslja, pocetnih stanja tuberkoloze, kod bolesti mokracnih organa (bubrega, mehura). Najcešce se primenjuje u obliku cajeva.

Lekovito delovanje: bosiljak se koristi za umirenje živaca, grceva u želucu,lakše mokrenje, lecenje astme i zapaljenje bubrega. Koristi se, takodje, za poboljšanje apetita i protiv nesanice. Semenkama bosiljka lece se mokracni organi.Dosada utrvdjene lekovite i delotvorne materija su: etericna ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih još nedovoljno istraženih materija.
Bosiljak u narodnoj medicini ima vrlo široku primenu kod lecenja ljudi i životinja. Primenjuje se kod lecenja upala (želuca, creva), kod kaslja, pocetnih stanja tuberkoloze, kod bolesti mokracnih organa (bubrega, mehura). Najcešce se primenjuje u obliku cajeva..

Priprema jela s bosiljkom
Sveže natrgani listovi bosiljka odlični su za salatu od narezane račice. U salatu ih treba dodati u poslednji trenutak jer će umaci za salate na bazi octa oslabiti sveži ukus bosiljka.

Bosiljak možete rezati na podjednake trakice, tzv. chiffonade, i upotrijebiti ih kao fini gurmanski dodatak za juhe, umake i bruschette.

Jedan od najpoznatijih umaka od bosiljka je pesto, a priprema se od svježih listova bosiljka, češnjaka, pinjola, maslinova ulja i naribanog parmezana. Preliven preko špageta pretvara testeninu u pravi gurmanski doživljaj, a može poslužiti i kao marinada. Osim pesta, od bosiljka možete napraviti i odličan umak za odreske, piletinu ili morske plodove na roštilju.

Sveži bosiljak možete umešati u maslac sa sveže mlevenim paprom i naribanom limunovom koricom pa ćete dobiti aromatični maslac koji možete poslužiti preko raznih vrsta pečenog mesa i riba.

Bosiljak je jako dobro dodavati masnim jelima, kao što su masna svinjska pečenka, ragu, ovčetina ili pečena guska, jer će uz dodatak bosiljka jela biti ukusnija i lakše probavljiva.

Sušeni bosiljak ima jači ukus od svježega pa ga dodajte u variva i razna druga jela od povrća, ponajprije od graška i graha, razne salate i namaze.

Čuvarkuća , Sempervivum tectorum, (ostali narodni nazivi: čuvarka, pod silu živ, cmilić, divlje smilje, gromovna trava, pazikuća, uhovnik, uvara, rosa u zlu dobra, Hauswurz, Houseleek, Sempervivo, netres)

Čuvarkuća je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. Slična je aloji, jer se i kod jedne i druge biljke upotrebljava sveže ceđen sok i koristi protiv raznih bolesti.





Opis biljke:
Čuvarkuća je trajna biljka s debelom lisnom rozetom, čiji su listovi zeleni sočni i debeli sa bodljikavim završecima boje kestena. Listovi se beru po potrebi preko cele godine, a kao lek se koriste uvek sveži. Čuvarkuća nije zahtevna biljka, bilo da je posađena u saksiji ili na krovu kuće ona raste. Ne voli puno vlage, a voli svetlost i toplo mesto.Iz sredine se razvija cvetna, liskama pokrivena stabljika visine od 10 do 30 cm. U lažnom šticu poredani su cvetići zvezdastog oblika, svetlo crvene boje, a kod nekih podvrsta, crveno-ljubičaste ili žute boje. Listovi su rozetasti u redu pri vrhu crveni, sočni, debeli i mesnati. Raste na stenama, na krovovima kuča. Čuvarkuća čuva kuću od groma, veštica i bolesti. Kao lek koristi se svež list i iz njega iscedjen sok. Dobro ga je ponekad pojesti zdravlja radi. Narodna poslovica kaže da je čuvarkuća bolja na kući nego dva psa pred kućom. Čuvarkuća sadrži: jabučnu i mravlju kiselinu, soli, vosak, sluz, šećer, gumu i mineralne sastojke.


Šta leči
Ceđen sok pomaže pri lečenju raznih upala sluzokože, jača otpornost organizma česte glavobolje, astmu, povećava krvni pritisak, a kod kožnih obolenja koristi se način da se list samo preseče i stavi na bolno mesto. Listovi sadrže sluzav sok koji ima umirujuće i rashlađujuće dejstvo.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se skupljaju listovi, Ieti, za vreme cvatnja. hemijski sastav: tanin, sluz, smola, kalcijev malat, masno ulje, mravlja i jabučna kiselina. Upotrebljava se sok iscedjen iz celelog svezeg lista.

Lekovito delovanje:
Sveže iscedjeni sok iz listova čuvarkuće koristi se u lečenju nervne rastrojenosti, padavice, nemimih snova i straha u male dece. Sveže zdrobljeni listovi ili cisti sok koriste se kao sredstvo koje hladi i steže, zatim, protiv čireva, rana, opekotina; za bolna mesta nastala gihtom te za lečenje »kurjih očiju« i uklanjanje sunčevih pega. Sveži sok koristi se u lečenju nagluvosti, osobito one koja je izazvana čvrstim žutim sekretom (jer ga sok čuvarkuće rastvara), čireva zeludca, herpesa, hemoroida i glista. Sok se upotrebljava protiv opekotina. U novije vreme upotrebljava se sok od sveze biljke protiv zapaljenja zuba i upala grla.


... čuvarkuća je jedna od oko 150 biljka iz porodice koja se inače izvorno nalazi u Meksiku. Raste divlja po krovovima kuća, stijenama i zidovima, a drže je i uzgajaju u loncima po krovovima. Biljka je vrlo skromna i nema gotovo nikakvih zahtjeva. Nije još istražena u onom omjeru u kojem bi trebalo, jer ima velika ljekovita svojstva.

Povezanost između ljudi i čuvarkuća potječe još od davnih vremena. Spominje se njihova upotreba kao magijske i ljekovite biljke. Najčešće su je uzgajali po krovovima radi učvrščivanja slame, ali i zbog uvjerenja da štite kuću od groma. Po tome je ova biljka i dobila svoje narodno ime - čuvarkuća. Znanstveni naziv Sempervivum u prijevodu znači "uvijek živući", što se u prenesenom smislu odnosi na svojstvo biljke da preživi veoma nepovoljne uvjete, ekstremne suše, mrazove, siromašno kamenito tlo. Čuvarkuće su sukulentne biljke koje u svojim zadebljalim listovima čuvaju rezerve vode i tako preživljavaju sušna razdoblja. One su monokarpne, što znači da nakon cvatnje rozeta uvene. No prije toga stvori više malih rozeta i tako se nastavlja ciklus. Stoga se ne moramo bojati da će nam nestati ovi prvorazredni umjetnici preživljavanja.



i odlično se uklapa svuda

KANTARION - KANTARIA ZENSKA ili GOSPINA TRAVA

Drugi nazivi: bogorodicina trava, gospin cvet, gorac, strašno zelje.
Latinski naziv: hypericum perforatum .
Eng - St Johns Wort


Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 100 cm. Ima vrlo cvrstu, uglastu, razgranam stabljiku, uspravnu, sa naspramnim granama.Kantaria ženska ili gospina trava ima 30 do 60 cm visoku, golu i razgranatu stabljiku s nasuprotnim jajolikim listovima. Listovi su sedeci, protkani rnnoštvorn providnih tockica. To su žlezde napunjene etericnim uljem tako da list izgleda fino izbušen. Cvetovi su smešteni na vrhu stabljike, a žute su boje. Zuti cvetovi od 5 latica s donje strane imaju crne tacke. Imaju rnnogo prašnika i jednu plodnicu. ,

Kantarion raste po suvim brežuljcima, na osuncanirn livadama, pustom i neobradenom zemljištu, krcevinama i rubovima šuma. Stabljika je okrugla, a listovi su smesteni naspramno i jajastog su oblika. Cvetovi cu zute boje smesteni na vrhu stabljike.
Kantarion je vrlo rasprostranjena biljka koja raste na suncanim livadama, na pustom i neobradjenom zemljistu i na rubovima suma.
Vreme berbe: Maj i jun.

Lekoviti deo biljke: za lek se, u vreme cvatnje, skupljaju samo cvetovi i listovi

Lekovito delovanje: Kantarion ili gospina trava odavno je poznata i zbog njezina mnogostrukog delovanja, veoma obljubIjena lekovita biljka. Koristi se za lecerije sluzavosti pluca, grceva u trbuhu i želucu, grušanja krvi, bolesti bubrega, jetre, slezene i rnokracnog rnehura. Narocito se preporucuje kod nekontrolisanog mokrenja. Pomešana s drugim lekovitim biljkama odlicno je sredstvo za lecenje zastarelog kašlja i astme .

Kantarion se odvajkada u narodu ceni i mnogo upotrebljava spolja protiv posekotina, opekotina, hemoroida, za zarašcivanje rana i kao antiseptik, a iznutra protiv bolova jetre, želuca, proliva itd. Dejstvo droge je mnogostruko zbog složenog hemijskog sastava. Ulje se koristi na taj nacin što se njime mažu rane, posekotine, opekotine i druge ozlede ili se tim uljem natopi gaza ili cisto platno pa se ozledeno mesto obloži. Etarsko ulje od kantariona deluje protiv crevnih parazita. Fenolska jedinjenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraženu antibakterijsku moc..Kantarion je dobar za lecenje umerene i blage depresije, navode nemacki strucnjaci u studiji koju je objavio medicinski casopis "British Medical Journal".

Na prvom su mestu nega i zaštita kože u kozmetici i medicini (masaže, suva koža, ragade, ljuskava koža, zaštita od zracenja i suncanja, prištevi, akne, cirevi, opekotine...). Zatim je korisna upotreba kod rana koje krvare; ozleda mišica, hematoma, oteklina kod udaraca, uganuca i išcašenja; mnogobrojnih reumatskih oboljenja (upalni reumatizam; degenerativni reumatizam – artroze , kukova, kolena, ramena; metabolicki reumatizam – giht, te bolnih sindroma ramena i krsta-lumbago).

Cajni uvarak pije se više puta na dan po uputstvimama te kod mnogobrojnih upalnih i bolnih stanja ( oboljenja ) unutrašnjih organa. Kantarion ulje primenjuje se lokalno (najviše za masaže, oblozi, kataplazme) i na usta (zacin, lek). Ulje se posebno preporucuje u nezi i zaštiti kože koja je osetljiva (suva, raspucana).

ŽUTI NOĆURAK

Drugi nazivi: ZUTI NOCURAK. -- Evening primrose
Latinski naziv: Oenothera biennis . .
Eng - Evening Pimrose

Žuti nocurak (Oenothera biennis) stigao je iz južne Amerike na sever, na istocnu obalu Kanade. Bio je popularan vec medju Indijancima, izmedju ostalog, u lecenju kožnih bolesti i zalecenju rana, a peroralno se koristio kod astme, prehlada i gripe. U 17. veku dospeo je u Englesku.
U ulju žutog nocurka nalaze se dve važne nezasicene masne kiseline : alfa-Iinolenska kiselina i gama-Iinolenska kiselina. Prva spada medju esencijalne masne kiseline, što znaci da je organizam nije sposoban sam proizvesti, vec ju je nužno uneti hranom. Gama- Iinolensku kiselinu, medjutim, organizam može proizvesti iz sirovina koje se nalaze u hrani, ali samo pod idealnim uslovima.

Ulje dobiveno iz žutog nocurka sastoji se od 72 % linolenske kiseline, a 9 % cini gama.linolenska kiselina, pa se tako ova biljka može smatrati najbogatijim prirodnim izvorom biološki aktivnog vitamina F. On ima osobine antioksidansa neutralizuje slobodne radikale koji su štetni za organizam, a uz to sprecava i njihov nastanak.

Ulje žutog nocurka pokazalo je povoljno delovanje i na drugim podrucjima. Primena ulja žutog nocurka u velikoj meri sprecava neugodne simptome koji se javljaju pre menstruacije (predmenstrualni sindrom .PMS). Ulje žutog nocurka može biti korisno u odvikavanju od alkohola. S obzirom da alkohol sprecava pretvaranje linolenske kiseline u gama-linolensku kiselinu, kod alkoholicara se smanjuje razlika prostaglandina E 1 u organizmu, što dovodi do depresije. Depresija, pak, podstice upravo uzimanje alkohola. Time što smanjuje depresiju, ulje žutog nocurka posredno smanjuje i želju za picem (alkoholom). Poznato je da alkohol oštecuje jetru i bubrege, dok ulje žutog nocurka, sprecavajuci blokadu enzima izazvanu alkoholom, predstavlja odredjenu zaštitu ovih organa.

Njegova daljnja dejstva su: smanjenje mogucnosti komplikacija kod šecerne bolesti, smanjenje osjecaja pregrijanosti usled hiperfunkcije štitne žlezde, te usporavanje procesa starenja.

ljudi,jel vi citate svoje i tudje postove na ovoj temi?
mislim,nisu li suvise nepotrebno dugi?

gigule:

ljudi,jel vi citate svoje i tudje postove na ovoj temi?
mislim,nisu li suvise nepotrebno dugi?

Kliknite za proširenje...

Naprotiv, poruke su suviše kratke.
Začinsko i lekovito bilje je nešto čime se treba ozbiljno baviti, tako da je sasvim normalno da i ove uvodne poruke, koje služe da se laicima približe neki osnovni pojmovi, budu duže od uobičajenog forumskog standarda.

I jos kada bi neko obijasnio kako se sade..uzgajaju..beru..
kako u nasim uslovima napraviti biznis od lekovitog bilja?

Ja na jednom od prozora gajim Bosiljak, predivno izgleda i miriše .... nije zahtevan, samo ga treba redovno zalivati.

I ja i ja i ja...i obozavam ga

Naravno, u dvorišu imam i čuvar kuće, i evo baš sada cveta ....

Maticnjak

...od kojeg se pravi caj.Poboljsava apetit pogotovo kod dece i pozitivno utice na psihu.Regulise probavu,jaca i oporavlja srce,deluje antibakterijski i pomaze pri zaceljivanju rana.

mmicica:

Maticnjak

...od kojeg se pravi caj.Poboljsava apetit pogotovo kod dece i pozitivno utice na psihu.Regulise probavu,jaca i oporavlja srce,deluje antibakterijski i pomaze pri zaceljivanju rana.

Kliknite za proširenje...

Od matičnjaka se može praviti i sirup! Miriše na limun i super je! Deluje opuštajuće!
SAVET : bere se pre cvetanja!!!

Caliburn:

Naprotiv, poruke su suviše kratke.
Začinsko i lekovito bilje je nešto čime se treba ozbiljno baviti, tako da je sasvim normalno da i ove uvodne poruke, koje služe da se laicima približe neki osnovni pojmovi, budu duže od uobičajenog forumskog standarda.

Kliknite za proširenje...

da samo to sve i tako mozes naci na netu... izvinjenje svima koji nisu copy pastovali svoje postove vec pisali...
nemam nista protiv, samo se pitam nisu li predugi i tako kopirani tekstovi...
polazim od sebe... radije bih da procitam iskustva forumasa u gajenju ove vrste bilja, pa neka su i kilometarski postovi...

Miss smart hvala na dopuni



Kim
Ova biljka se gaji radi plodova i etarskog ulja.Sadrzaj etarskog ulja u plodovima kreće se 4-6%. Plodovi,odnosno seme kima upotrebljava se u pekarstvu i poslasticarstvu,a etarsko ulje u industriji likera,u parfimeriji i u medicini.Etarsko ulje ove biljke je bezbojno ili bledozuto.Odlikuje se karaketerističnim mirisom,a glavni mu je sastojak karvon.
Kim se preporucuje kod nadimanja,olaksava probavu,daje se kod grceva u zelucu i crevima.

gigule:

da samo to sve i tako mozes naci na netu... izvinjenje svima koji nisu copy pastovali svoje postove vec pisali...
nemam nista protiv, samo se pitam nisu li predugi i tako kopirani tekstovi...
polazim od sebe... radije bih da procitam iskustva forumasa u gajenju ove vrste bilja, pa neka su i kilometarski postovi...

Kliknite za proširenje...

tacno..ali ovde je sve na jednom mestu a i mnogi ni ne znaju da koriste google, a i lakse je ovako kad vec dolaze ovde

a iskustva su naravno dobrodosla...

0077:

I jos kada bi neko obijasnio kako se sade..uzgajaju..beru..
kako u nasim uslovima napraviti biznis od lekovitog bilja?

Kliknite za proširenje...

Ja sam do sad sadila matičnjak, majčinu dušicu, bosiljak, nanu...

Sve osim nane ( koju sam dobila od komšinice) sam sadila sama, tj pravila rasad. Seme sam kupila u polj. apoteci.

Matičnjak jednom posadiš, i on nastavlja da raste sam svake godine. Kod mene u bašti zemlja je lošeg kvaliteta, ali on uspeva , izgleda da nije izbirljiv. U toku godine sam ga brala po 2 - 3 puta, znači kad se ubere, izbijaju mu novi listovi.

Svaka biljka ima određeni period kad se bere, za većinu je to period cvetanja, ali postoje izuzeci.

A što se tiče neke masovne proizvodnje, tu već nemam iskustva

mmicica:

Maticnjak

...od kojeg se pravi caj.Poboljsava apetit pogotovo kod dece i pozitivno utice na psihu.Regulise probavu,jaca i oporavlja srce,deluje antibakterijski i pomaze pri zaceljivanju rana.

Kliknite za proširenje...

Čaj od matičnjaka je fantastičan, još kada mu se doda med ....
Ja ga obožavam ... ali do sada nisam znala za šta je dobro primenjivati ga

gigule:

da samo to sve i tako mozes naci na netu... izvinjenje svima koji nisu copy pastovali svoje postove vec pisali...
nemam nista protiv, samo se pitam nisu li predugi i tako kopirani tekstovi...
polazim od sebe... radije bih da procitam iskustva forumasa u gajenju ove vrste bilja, pa neka su i kilometarski postovi...

Kliknite za proširenje...

I ja sam htela da čujem iskustva forumaša ..... slažem se ...

miss smart:

Ja sam do sad sadila matičnjak, majčinu dušicu, bosiljak, nanu...

Sve osim nane ( koju sam dobila od komšinice) sam sadila sama, tj pravila rasad. Seme sam kupila u polj. apoteci.

Matičnjak jednom posadiš, i on nastavlja da raste sam svake godine. Kod mene u bašti zemlja je lošeg kvaliteta, ali on uspeva , izgleda da nije izbirljiv. U toku godine sam ga brala po 2 - 3 puta, znači kad se ubere, izbijaju mu novi listovi.

Svaka biljka ima određeni period kad se bere, za većinu je to period cvetanja, ali postoje izuzeci.

A što se tiče neke masovne proizvodnje, tu već nemam iskustva

Kliknite za proširenje...

Većina lekovitih biljčica, iz mog iskustva, jednom posadiš, uvek imaš .... i kamilica, i nana, i matičnjak, i hajdučka trava, i kantarion, i kopriva, i čubur ............ verovatno , pošto su uglavnom divlje, da tako kažem, postale su i vrlo optporne.
Naprimer bokvica raste na tlu, koje je strahovito loše, tvrdo kao kamen. Pored utabanih staza, puteva ..... a meni se zapatila u dvorištu i samo šiba ....

ове године сам први пут посадила босиљак, у саксији... за сад је супер, али шта да радим са њим преко зиме?

da su ljudi kao kaktusi gde bi nam kraj bio...