Dragan_srbcg
Ističe se
- Poruka
- 2.641
Zlato Karađorđevića krčmi Koza Nostra
Šta će poluge Kraljevine Jugoslavije u italijanskoj masonskoj loži
Piše Jasna Jojić
Da li će italijanski tužioci otvarajući ponovo proces loži P2 naći odgovor odakle u dvorištu mafijaša Đelija blago Karađorđevića i zlato iz trezora Kraljevine Jugoslavije. Profesor dr Živojinović kaže da odgovore za sada zna samo CIA
Vest da je pre desetak dana italijanski državni tužilac Henri Vudkok, objavio da se tajna masonska loža P2 (Propaganda duo), naslednica Koza Nostre, ponovo priprema za državni udar, i da je pod istragom na stotine medijskih ličnosti i državnih činovnika, i za upućene u Srbiji, otvara jedno veliko pitanje. Da li će tužilac Vudkok u ovom procesu uspeti da dokuči i gde je blago Karađorđevića koje je pre dve godine dato na aukciju kroz antikvitetske publikacije u Rimu, a nađeno je u dvorištu vođe P2, Lića Đelija.
Tu vest na žalost niko od nadležnih u Republici Srbiji nije komentarisao, baš kao što su i 2005. godine, kad je objavljena prodaja blaga, ostali nemi. Saznanja su tek zabeležena i u našim medijima, ali znatiželjni italijanski novinari tada su uporno tražili odgovore. Oni su bili neprecizni, davao ih je samo ondašnji otpravnik poslova ambasade zajednice Srbije i Crne Gore u Rimu, Milisav Savić. A italijanska štampa kojima ime kontroverznog masona i kriminalca, Đelija donosi dobar tiraž, nedeljama su ovim činjenicama, i istorijskim pitanjima koja iz njih neminovno slede, punili naslovne strane.
Posle citata izjava italijanskih policajaca: da će “blago Nacionalne banke Kraljevine Jugoslavije (NBKJ) biti ponuđeno na aukciji 20. septembra 2005. u Rimu”, “da se radi o 127 zlatnih, 40 srebrnih poluga i još 32 kilograma dragulja i zlatnog nakita,... sveukupne vrednosti 2,6 miliona evra” i da je na prodaju blago koje je ”zaplenjeno u vili majstora kvazimasonske lože P2 Lićija Đelija još 1998. godine u Toskani”, novinari su se pitali ko je to blago i kada izneo iz Jugoslavije?
Da li je to bio poklon jugoslovenskog monarha Aleksandra Karađorđevića ili možda njegovog “naslednika” Josipa Broza Tita, pošto istorija obojicu sumnjiči da su bili vrlo revnosni masoni? Ili je sve, švercerskim kanalima u anarhiji nastaloj početkom Drugog svetskog rata, preneo neki vešt gardista ili kustos, preprodajući blago koje su sluge krale brzo iseljavajući članove dinastije Karađorđević i vladu države?
Italijanski listovi su pre dve godine tipovali i da istražne sudije “slede trag blaga prema istočnim zemljama, ali da blago defintivno potiče iz bivše Jugoslavije jer su neke poluge imale žig na osnovu kojeg se moglo otkriti poreklo njihove izrade u kovnici Narodne banke Kraljevine Jugoslavije”.
Italijanske sudije su u to vreme izjavljivale da će blago ostati u glavnoj blagajni italijanske Centralne banke, gde je pregledano i izvagano odmah po pronalasku u vili, gde će čekati ponude potencijalnih kupaca. A 20. septembra u dvorani rimskog kaznenog suda blago je bilo izloženo i nešto od njega i prodato.
Ali ni posle ovakvih najava, koje je naša štampa škrto prenosila, država SCG ništa nije preduzela. Otpravnik poslova Ambasade u Rimu, Savić rekao je tek da za bilo kakve kontakte sa policijom i sudom, i za angažovanje advokata, mora imati nalog iz vlade SCG a da to nije dobio.
Hrvatska je međutim i te kako pokušavala da dokaže da deo blaga mora pripadati i njoj, s obzirom da je ponešto i iz trezora same Narodne banke Kraljevine čiji je i ona bila deo.
Dok je dakle Ambasada SCG u Rimu, kako su prenosili mediji, uzalud čekala punomoć i instrukcije iz Beograda, Hrvatska se čak i preko Interpola zainteresovala kako da pribavi dokaze i zatraži da joj se vrati deo blaga vrednog 2,6 miliona evra. Išli su tako daleko da su tvrdili da je Lići Đeli tokom Drugog svetskog rata bio fašistički opunomoćenik za Boku i Dalmaciju, a kako je bio vrlo uticajan u Rimu i Vatikanu, nije mu bilo teško da blago iznese baš iz Zagreba. “Reč je o zlatu koje ulazi u sukcesijsku masu bivše SFRJ. Hrvatska strana kontaktirala je u tom smislu s italijanskom stranom i preduzeće konkretne korake”, rečeno je između ostalog u zvaničnom saopštenju Ministarstva inostranih poslova Hrvatske.
P2
STRAH OD USTAŠE ĐELIJA
Masonska loža P2 u kojoj je Đeli bio Veliki Majstor, po saznanjima italijanske policije iz 1981. godine, (kad je Đeli bio prvi put uhapšen i optužen za tajno udruživanje radi svrgavanja režima), bila je grupisana u 17 soba, svaka je imala svog Majstora, a Đeli je tako vešto vodio tajnu organizaciju, da čak ni članstvo nije znalo nikoga osim kolega iz njihovih ličnih soba. Jedino je on kao Veliki Majstor znao sve članove svake sobe i na listi od bezmalo 1.000 imena, koju je policija našla, bili su i tri ministra, 43 člana Parlamenta, 42 generala, osam admirala, sedam šefova tajne policije, stotine visokih birokrata i diplomata, policijski komandiri četiri najnaseljenija italijanska grada, industrijalci i finansijeri, izdavači i urednik čuvenih novina Koriere dela Sera, i 24 novinara i poznata TV voditeljka.
Tek ovih dana, posle Vudkokove najave završne runde rata, javnost je upoznata da se još 80-ih prošlog veka znalo da je
svaki član P2 bio pod zakletvom na lojalnost Đeliju da će učiniti sve što se od njega traži pa čak i da se, kad ne izvrši zadatak, ubije.
Afera koja je tada otvorena završena je najjednostavnije. Iz nekoliko istorijskih institucija, pa i iz same kancelarije prestolonaslednika Aleksandra Drugog Karađorđevića, novinarima čuvenih agencija poput Rojtersa, BBC-a, i italijanskim listovima, dati su identični odgovori: “Da to mora biti zlato koje je u aprilu 1941. godine, pošto je bombardovana Jugoslavija, evakuisano iz trezora Narodne banke Kraljevine Jugoslavije. To je zlato preneto kao državni trezor i sa njim je raspolagala vlada Kraljevine Jugoslavije. Posle evakuacije, blago je preneto u Nikšić. U 204 sanduka bilo je zlata, a u 83 vreće papirni novac, 48 miliona dinara. Sudbina 88 sanduka je bila nepoznata, jer kad su predati finansijskoj upravi u Nikšiću, pali su u ruke Italijanima koji su okupirali Crnu Goru. Od preostalih 96 sanduka koji su transportovani na Cetinje, 50 sanduka je predato banskoj upravi na Cetinju, dok je 46 sanduka upućeno u Boku Kotorsku. I to zlato su zaplenile italijanske okupacione snage. U Grčku, a zatim u Aleksandriju, avionima je evakuisano ukupno 19 sanduka kovanog zlata. Jedan sanduk je ostao u Nikšiću zbog kvara na avionu i njegova sudbina nije poznata”.
Ni posle ovako opsežnog, a faktografski potkrepljenog objašnjenja, inostrani mediji, koji su se ovim blagom bavili daleko šire nego naši, ipak su ostavljali dilemu. Nije im bilo odakle otkuda ono u vili kriminalca masona Ličija Đelija.
Jer Đeli je u Italiji neverovatno intrigantna figura pošto cela nacija ima viševekovni strah od takozvanih zatvorenih organizacija. Još kada su na vlast došli fašisti, u toj je državi zaživeo Antimasonski zakon. Od 1925. on je razotkrivao sva tajna udruženja građana, pa su mnoge lože prekinule rad. Posle Drugog svetskog rata, 1960. dve lože koje su opstale ujedinile su se. Ali, pošto su se njeni članovi pozivali i na Bibliju, oni su registrovani zvanično kao Veliki Orijent Italije. Ta organizacija postoji i danas, i ima 400 loža sa 15.000 članova. Ali njih još 8.000 članova radi u 200 loža koje ne pripadaju Velikom Orijentu. P2 je stvorena pošto je 1976. iz legalne lože Velikog Orijenta isključen Liči Đelije. “Afera oko tajne P2, početkom 80-ih, probudila je fantaziju mnogih Italijana, da je za sve političke i finansijske nedaće u državi kriva neka tajna organizacija. Od 1993. počele su optužbe javnosti zbog tvrdnji da su neke lože pod neposrednim nadzorom sicilijanske mafije, pa je Veliki majstor Di Bernardi morao javnom tužiocu Italije da preda popis svih loža sa svim imenima, što je dovelo do rascepa loža u Italiji i masoni danas tamo imaju sve manje pristalica. Ali oni najverniji spremni su na sve”, pišu italijanski mediji.
Zato će se Vudkok, sigurno potruditi da nađe rešenje za sve dileme oko P2 i Đelija. Pa i odgovor na pitanje, odakle kod njega blago Kraljevine Jugoslavije i da li je to poklon srpskih masona - italijanskim?
Naši istoričari međutim ne misle tako. Profesor istorije novog veka na beogradskom Univerzitetu, dr Dragoljub Živojinović, koji se bavio ovom temom, rekao je za R92 da bi članovi porodice Karađorđević i Josip Broz, čak i da su bili verni masoni, lože darivali drugačije.
- U blagu nađenom u Italiji bilo je i poluga zlata označenih žigom NBKJ, što znači da je bilo iz trezora. Po zakonima Kraljevine Jugoslavije, te poluge su bile državne rezerve i njih kao i u drugim državama, niko nije mogao da koristi u privatne svrhe. Da su hteli da pomognu masoneriju, članovi dinastije ili bilo ko drugi, zlato bi verovatno bar pretopili – ističe istoričar Živojinović i dodaje da se rešenje enigme srpskih poluga u rukama P2 ipak može naći.
Šta će poluge Kraljevine Jugoslavije u italijanskoj masonskoj loži
Piše Jasna Jojić
Da li će italijanski tužioci otvarajući ponovo proces loži P2 naći odgovor odakle u dvorištu mafijaša Đelija blago Karađorđevića i zlato iz trezora Kraljevine Jugoslavije. Profesor dr Živojinović kaže da odgovore za sada zna samo CIA
Vest da je pre desetak dana italijanski državni tužilac Henri Vudkok, objavio da se tajna masonska loža P2 (Propaganda duo), naslednica Koza Nostre, ponovo priprema za državni udar, i da je pod istragom na stotine medijskih ličnosti i državnih činovnika, i za upućene u Srbiji, otvara jedno veliko pitanje. Da li će tužilac Vudkok u ovom procesu uspeti da dokuči i gde je blago Karađorđevića koje je pre dve godine dato na aukciju kroz antikvitetske publikacije u Rimu, a nađeno je u dvorištu vođe P2, Lića Đelija.
Tu vest na žalost niko od nadležnih u Republici Srbiji nije komentarisao, baš kao što su i 2005. godine, kad je objavljena prodaja blaga, ostali nemi. Saznanja su tek zabeležena i u našim medijima, ali znatiželjni italijanski novinari tada su uporno tražili odgovore. Oni su bili neprecizni, davao ih je samo ondašnji otpravnik poslova ambasade zajednice Srbije i Crne Gore u Rimu, Milisav Savić. A italijanska štampa kojima ime kontroverznog masona i kriminalca, Đelija donosi dobar tiraž, nedeljama su ovim činjenicama, i istorijskim pitanjima koja iz njih neminovno slede, punili naslovne strane.
Posle citata izjava italijanskih policajaca: da će “blago Nacionalne banke Kraljevine Jugoslavije (NBKJ) biti ponuđeno na aukciji 20. septembra 2005. u Rimu”, “da se radi o 127 zlatnih, 40 srebrnih poluga i još 32 kilograma dragulja i zlatnog nakita,... sveukupne vrednosti 2,6 miliona evra” i da je na prodaju blago koje je ”zaplenjeno u vili majstora kvazimasonske lože P2 Lićija Đelija još 1998. godine u Toskani”, novinari su se pitali ko je to blago i kada izneo iz Jugoslavije?
Da li je to bio poklon jugoslovenskog monarha Aleksandra Karađorđevića ili možda njegovog “naslednika” Josipa Broza Tita, pošto istorija obojicu sumnjiči da su bili vrlo revnosni masoni? Ili je sve, švercerskim kanalima u anarhiji nastaloj početkom Drugog svetskog rata, preneo neki vešt gardista ili kustos, preprodajući blago koje su sluge krale brzo iseljavajući članove dinastije Karađorđević i vladu države?
Italijanski listovi su pre dve godine tipovali i da istražne sudije “slede trag blaga prema istočnim zemljama, ali da blago defintivno potiče iz bivše Jugoslavije jer su neke poluge imale žig na osnovu kojeg se moglo otkriti poreklo njihove izrade u kovnici Narodne banke Kraljevine Jugoslavije”.
Italijanske sudije su u to vreme izjavljivale da će blago ostati u glavnoj blagajni italijanske Centralne banke, gde je pregledano i izvagano odmah po pronalasku u vili, gde će čekati ponude potencijalnih kupaca. A 20. septembra u dvorani rimskog kaznenog suda blago je bilo izloženo i nešto od njega i prodato.
Ali ni posle ovakvih najava, koje je naša štampa škrto prenosila, država SCG ništa nije preduzela. Otpravnik poslova Ambasade u Rimu, Savić rekao je tek da za bilo kakve kontakte sa policijom i sudom, i za angažovanje advokata, mora imati nalog iz vlade SCG a da to nije dobio.
Hrvatska je međutim i te kako pokušavala da dokaže da deo blaga mora pripadati i njoj, s obzirom da je ponešto i iz trezora same Narodne banke Kraljevine čiji je i ona bila deo.
Dok je dakle Ambasada SCG u Rimu, kako su prenosili mediji, uzalud čekala punomoć i instrukcije iz Beograda, Hrvatska se čak i preko Interpola zainteresovala kako da pribavi dokaze i zatraži da joj se vrati deo blaga vrednog 2,6 miliona evra. Išli su tako daleko da su tvrdili da je Lići Đeli tokom Drugog svetskog rata bio fašistički opunomoćenik za Boku i Dalmaciju, a kako je bio vrlo uticajan u Rimu i Vatikanu, nije mu bilo teško da blago iznese baš iz Zagreba. “Reč je o zlatu koje ulazi u sukcesijsku masu bivše SFRJ. Hrvatska strana kontaktirala je u tom smislu s italijanskom stranom i preduzeće konkretne korake”, rečeno je između ostalog u zvaničnom saopštenju Ministarstva inostranih poslova Hrvatske.
P2
STRAH OD USTAŠE ĐELIJA
Masonska loža P2 u kojoj je Đeli bio Veliki Majstor, po saznanjima italijanske policije iz 1981. godine, (kad je Đeli bio prvi put uhapšen i optužen za tajno udruživanje radi svrgavanja režima), bila je grupisana u 17 soba, svaka je imala svog Majstora, a Đeli je tako vešto vodio tajnu organizaciju, da čak ni članstvo nije znalo nikoga osim kolega iz njihovih ličnih soba. Jedino je on kao Veliki Majstor znao sve članove svake sobe i na listi od bezmalo 1.000 imena, koju je policija našla, bili su i tri ministra, 43 člana Parlamenta, 42 generala, osam admirala, sedam šefova tajne policije, stotine visokih birokrata i diplomata, policijski komandiri četiri najnaseljenija italijanska grada, industrijalci i finansijeri, izdavači i urednik čuvenih novina Koriere dela Sera, i 24 novinara i poznata TV voditeljka.
Tek ovih dana, posle Vudkokove najave završne runde rata, javnost je upoznata da se još 80-ih prošlog veka znalo da je
svaki član P2 bio pod zakletvom na lojalnost Đeliju da će učiniti sve što se od njega traži pa čak i da se, kad ne izvrši zadatak, ubije.
Afera koja je tada otvorena završena je najjednostavnije. Iz nekoliko istorijskih institucija, pa i iz same kancelarije prestolonaslednika Aleksandra Drugog Karađorđevića, novinarima čuvenih agencija poput Rojtersa, BBC-a, i italijanskim listovima, dati su identični odgovori: “Da to mora biti zlato koje je u aprilu 1941. godine, pošto je bombardovana Jugoslavija, evakuisano iz trezora Narodne banke Kraljevine Jugoslavije. To je zlato preneto kao državni trezor i sa njim je raspolagala vlada Kraljevine Jugoslavije. Posle evakuacije, blago je preneto u Nikšić. U 204 sanduka bilo je zlata, a u 83 vreće papirni novac, 48 miliona dinara. Sudbina 88 sanduka je bila nepoznata, jer kad su predati finansijskoj upravi u Nikšiću, pali su u ruke Italijanima koji su okupirali Crnu Goru. Od preostalih 96 sanduka koji su transportovani na Cetinje, 50 sanduka je predato banskoj upravi na Cetinju, dok je 46 sanduka upućeno u Boku Kotorsku. I to zlato su zaplenile italijanske okupacione snage. U Grčku, a zatim u Aleksandriju, avionima je evakuisano ukupno 19 sanduka kovanog zlata. Jedan sanduk je ostao u Nikšiću zbog kvara na avionu i njegova sudbina nije poznata”.
Ni posle ovako opsežnog, a faktografski potkrepljenog objašnjenja, inostrani mediji, koji su se ovim blagom bavili daleko šire nego naši, ipak su ostavljali dilemu. Nije im bilo odakle otkuda ono u vili kriminalca masona Ličija Đelija.
Jer Đeli je u Italiji neverovatno intrigantna figura pošto cela nacija ima viševekovni strah od takozvanih zatvorenih organizacija. Još kada su na vlast došli fašisti, u toj je državi zaživeo Antimasonski zakon. Od 1925. on je razotkrivao sva tajna udruženja građana, pa su mnoge lože prekinule rad. Posle Drugog svetskog rata, 1960. dve lože koje su opstale ujedinile su se. Ali, pošto su se njeni članovi pozivali i na Bibliju, oni su registrovani zvanično kao Veliki Orijent Italije. Ta organizacija postoji i danas, i ima 400 loža sa 15.000 članova. Ali njih još 8.000 članova radi u 200 loža koje ne pripadaju Velikom Orijentu. P2 je stvorena pošto je 1976. iz legalne lože Velikog Orijenta isključen Liči Đelije. “Afera oko tajne P2, početkom 80-ih, probudila je fantaziju mnogih Italijana, da je za sve političke i finansijske nedaće u državi kriva neka tajna organizacija. Od 1993. počele su optužbe javnosti zbog tvrdnji da su neke lože pod neposrednim nadzorom sicilijanske mafije, pa je Veliki majstor Di Bernardi morao javnom tužiocu Italije da preda popis svih loža sa svim imenima, što je dovelo do rascepa loža u Italiji i masoni danas tamo imaju sve manje pristalica. Ali oni najverniji spremni su na sve”, pišu italijanski mediji.
Zato će se Vudkok, sigurno potruditi da nađe rešenje za sve dileme oko P2 i Đelija. Pa i odgovor na pitanje, odakle kod njega blago Kraljevine Jugoslavije i da li je to poklon srpskih masona - italijanskim?
Naši istoričari međutim ne misle tako. Profesor istorije novog veka na beogradskom Univerzitetu, dr Dragoljub Živojinović, koji se bavio ovom temom, rekao je za R92 da bi članovi porodice Karađorđević i Josip Broz, čak i da su bili verni masoni, lože darivali drugačije.
- U blagu nađenom u Italiji bilo je i poluga zlata označenih žigom NBKJ, što znači da je bilo iz trezora. Po zakonima Kraljevine Jugoslavije, te poluge su bile državne rezerve i njih kao i u drugim državama, niko nije mogao da koristi u privatne svrhe. Da su hteli da pomognu masoneriju, članovi dinastije ili bilo ko drugi, zlato bi verovatno bar pretopili – ističe istoričar Živojinović i dodaje da se rešenje enigme srpskih poluga u rukama P2 ipak može naći.
