KAKO SU SE ALBANCI PROGLASILI ZA ILIRE
Strana 1 od 17 1234511 ... PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 405

Tema: KAKO SU SE ALBANCI PROGLASILI ZA ILIRE

  1. #1
    Ističe se Dragan_srbcg (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.620
    Reputaciona moć
    62

    Exclamation KAKO SU SE ALBANCI PROGLASILI ZA ILIRE

    KAKO SU SE ALBANCI PROGLASILI ZA ILIRE


    Nema naučnih dokaza da su Albanci ilirskog porekla. Dokazano je kako albanski jezik nema ilirsko poreklo, nego spada u tračke jezike, odnosno ima dakomezijsko poreklo. Teorije o ilirskom poreklu, spadaju u red onih tvrdnji albanskih naučnika, po kojima Boj na Kosovu, na primer, nisu protiv Turaka vodili Srbi, nego Iliri, Arbanasi, Šiptari odnosno Albanci
    Kosovo za naš narod nije obična zemlja, mogući životni prostor, teritorija koja se može kupiti i prodati, oblast, krajina... Ono je nama centar sveta, legenda, izvor identiteta, uteha u porazima i nada u opstanak. Bez njega nama nema ni prošlosti, ni budućnosti, pa ni života. Ono je velika narodna, opšta, i kolevka i grobnica, "đe je svako od nas poginuo mnogo prije no što se rodio", kako reče pesnik.

    Mi ga ponovo možemo izgubiti, kao što smo ga i do sada gubili. Na bojnom polju, jer nismo svemoćni, ni najjači. Pa čak i bez prolivanja krvi, pred svetskim sudom, po diktatu sile i nepravde. Ali, mi ćemo opet želeti da ga povratimo i osvetimo. Bez takve želje ne bismo mogli ni postojati kao narod. Bez Kosova u srcu doživeli bismo ono što je Sartr formulisao kao smrt u duši. Čak već sada, svi oni naši ljudi, ravnodušni prema Kosovu i njegovoj sudbini, objektivno ne mogu više smatrati da su Srbi.

    Ne govori i ne misli tako samo neko ko je tamo rođen, koga za te krajeve vezuju uspomene na izgubljeni raj detinjstva, kućnog ognjišta i majčine ljubavi, kome su tamo ostali prva vera i grobovi roditelja i predaka... Ne, tako misli i oseća, i tako mora misliti i osećati svako koga je srpska majka odgajila i srpskome jeziku naučila, ko je srpsku-knjigu čitao i srpsku školu učio, pa ma gde da je rođen, makar i na dalmatinskom Kosovu, kraj tamošnje crkve Lazarice, tako pusta ne ostala...

    Takve misli i saznanja, i takva osećanja, izviru iz svega što je na srpskom jeziku ispevano i napisano, iz svih knjiga i enciklopedija, iz svih frula i gusala, od vladike Rada i slepoga Filipa Višnjića, pa hiljadu i više godina unazad, do svetih Ćirila i Metodija.

    I ne samo na srpskom. Takve misli i saznanja izviru i iz mnogih stranica napisanih na drugim evropskim jezicima, recimo, na nemačkom. Evo i primera.

    Polje gde su se sreli Krst i Polumesec

    Davne 1889. godine, 5. oktobra, sa kote 947 šumovitog Prepolca, sa granične srpsko-turske linije, posmatrao je, durbinom, naše još porobljeno Kosovo slavni austrijski novinar i pisac Feliks Kanic, autor kapitalnog dela o Srbiji i srpskom narodu "Das Konigreich Serbien und das Serbenvolk". Evo šta je tom prilikom zabeležio i kakve su ga misli morile:

    Moj durbin je u široko razvijenom reljefu najpre potražio u jasno uočljivom toku Laba njegovu istorijski najzanimljiviju tačku - Kosovo polje, koje je bilo udaljeno 54 km i ležalo 350 metara niže. Mada je trebalo 18 časova da se ono pređe uzduž i 8 da se pređe popreko, video sam samo magličastu svetlu, traku, na kojoj oštro oko Dimitrijevo (Kanicovog pratioca, srpskog oficira Dimitrija Rakića - prim. T.T.), bar kako on tvrdi, u jednoj tamnoj tački raspoznaje tulbe sultana Murata; tu je sultan pao, a srpski knez Lazar na Vidovdan 1389, bacivši poslednji pogled na svoju razbijenu vojsku, izgubio život i carstvo. Nešto zapadnija blaga uzvišica treba da je planina Goleš, na kojoj je Lazarev neverni (?) zet Vuk Branković, sa 12 000 oklopnika, napustio bojno polje u trenutku odluke.

    1389 - 1889. Tačno pet stotina godina od onog kobnog dana za orijentalno hrišćanstvo. Šta li bi bilo od Istoka da nije bilo tog nesrećnog 28. juna, koji je vlast nad njim izručio Bajazitu? Sudbina naroda zavisi od odluka mača, i sve suprotne težnje danas i sutra teško da će tu moći nešto da izmene! Pogled mi je kao začaran ostao na tom nesrećnom polju, koje je delovalo ozbiljno kao i brda koja su ga okruživala, i koje je, mada pozlaćeno suncem, budilo tako tužne uspomene!

    Prema jugo-jugoistoku - pisao je dalje Kanic - slikom gospodari protegnuta Šar-planina, s snegom pokrivenim LJubotenom, koji se vidi čak iz Soluna, a malo dalje na zapad-jugozapad dižu se između Prizrena i Đakovice oštro profilisani krečnjački vrhovi, malo zapadnije u toploj podnevnoj izmaglici nejasne konture crnogorskih graničnih brda sa Čičavicom koja oivičava Kosovo polje i na čijim je padinama veliki ugarski vojskovođa Janoš Hunjadi bio tako potučen da Srbi kad govore o nečijoj teškoj nesreći još i danas kažu: "Stradao kao Janko na Kosovu!" - Sve do danas je široko bojno polje ostalo neobrađeno, jer i Turci i hrišćani prezaju od toga da zaoru zemlju tako obilno zalivenu krvlju njihovih predaka.

    Nekoliko stranica dalje Nemac Kanic sasvim hladno razmatra naučno pitanje da li je glavnina Lazarove vojske 1389, kao i Hunjadijeve 1448, došla na Kosovo preko vrletne Kosanice, kako misle srpski pisci, ili od Kuršumlije, uz Banjsku reku, preko Prepolca, što njemu izgleda logičnije.

    One su obe - zaključuje Kanic - kao i grofa Pikolominija 1688, kao Zekendorfova 1737. i pukovnika Lešjanina 1877, išle od Kruševca uz Rasinu, kroz Jankovu klisuru, preko Blaca, Barbatovca i Kuršumlije, pa uz Banjsku reku preko Prepolca u dolinu Laba, gde su Krst i Polumesec hteli da se bore za prevlast na Balkanu.

    Tako je Nemac Kanic u svojoj (pro)srpskoj duši tugovao za Kosovom, uz kristalno jasno saznanje da se tu, na pravcu severozapad - jugoistok, već pet, odnosno, sada šest vekova, vodi ogorčena borba Krsta i Polumeseca oko prevlasti na Balkanu, i uz bolno uverenje da se sudbine naroda određuju mačem i da su sve suprotne težnje bez ikakvih izgleda, kako nekada, tako i danas i sutra.

    Evropski koridor ili "zelena transverzala"

    Taj mali Kanicov istorijski pogled na Kosovo, durbinom, dovoljan je, čini se, kao uvod u ove priloge etničkoj istoriji naših krajeva i zemalja, s namerom da ukaže na neraskidivu povezanost istorijskih pitanja i pitanja savremenosti. Da ukaže na milenijumsku dugotrajnost određenih istorijskih procesa koji se odvijaju kroz vreme u ciklusima ili u talasima.

    Opredeljivanje za "jačicu", tj. jaču stranu u sukobu, deo je tradicije i kolektivne psihologije Albanaca. Istina i pravda , gotovo po pravilu, na strani su jačeg. Čak i kad se prekrši čuvena šiptarska "besa", to može biti opravdano ako je učinjeno od jače strane. Uloga mirovnih veća, bilo da sude po šerijatu, ili zakonu Leke Dukađinija, najčešće je bila da nađu vešto opravdanje i presude povoljno za "jačicu". Za "jačicu",Arbanasi su se opredelili i u Kosovskoj bici. Došli su pred Muratov šator, nazvavši mu: "Mir dita!" (Dobar dan!). Sultan je mislio da mu se predstavljaju, te im ostade ime Mirditi.

    Ako je u Muratovo i Lazarovo vreme turski imperijalni san bio okrenut prema severozapadu Evrope, u ove naše dane se na tom istom pravcu, samo iz suprotnog smera, ostvaruje nemački imperijalni san o jugoistoku Evrope kao području nemačke dominacije. I kao što se Bajazit posle srpskog poraza na Kosovu zadovoljio, za prvo vreme, stvaranjem koridora preko Kosova i Raške radi osvajanja Bosne, isto tako i danas mastrihtska Evropa nema vremena da pozavršava svoje krvave poslove u Bosni, nego žuri da otvori koridor preko Raške i Kosova ka daljem jugoistoku do Istanbula i Anadolije. To što taj koridor mnogi nazivaju "zelenom (muslimanskom) transverzalom" nije baš bez veze, jer se njegovim trasiranjem i stvaranjem zaista budi i oživljava i osmansko nasleđe na Balkanu, te se otvaraju novi putevi za prodor islamizma u Evropu. A to su sve faktori koji snažno deluju na etničke procese, određujući im negativan karakter, izazivanjem etničkih sukoba, pa etničku istoriju područja čine na duži rok komplikovanom i dramatičnom, ispunjujući je patnjama, krvoprolićima i ljudskim tragedijama.

    Gresi jugoslovenskih etnologa

    S tim u vezi možemo slobodno reći da je moderna srpska etnologija, nekada toliko cenjena i hvaljena, u ovom veku gotovo potpuno promašila svoj cilj, baveći se tako reći isključivo etničkim i etnogenetskim procesima i faktorima koji pozitivno deluju na zbližavanje, kulturno izjednačavanje i političko ujedinjavanje naroda i narodnosnih grupa. Kao da su svesno ili nesvesno želeli da time propagandno deluju i daju svoj doprinos stvaranju jednog miroljubivog i pitomog, ali otpornog, duhovnog, kulturnog, etničkog i političkog jugoslovenstva. Dok im je stvarnost bila sasvim drukčija.

    U stvarnosti, na delu je bilo produbljivanje sta-rih etničkih sukoba i antagonizama i stvaranje novih. Umesto ujedinjavanja, na delu je bilo pregrupisavanje i stvaranje novih odnosa snaga. Tako je u toku samog svog nastajanja, etničko jugoslovenstvo gubilo polet, razgrađivalo se i propadalo. Štaviše, etnički procesi bili su vrlo nepovoljni i unutar samog srpskog naroda, ostarelog, oronulog, umornog i duhovno malaksalog, istrošenog u neprestanim ratovima i bunama, te je sve odisalo skorim zavadama i podelama, i raspadom jedva sastavljene celine.
    Србија стоји на рубу амбиса мудро вођена од телетабиса, jасно је да је народу присела помоћ гована из Хага и Брисела! By Бора Ђорђевић



  2. #2
    Ističe se Dragan_srbcg (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.620
    Reputaciona moć
    62

    Podrazumevano Re: KAKO SU SE ALBANCI PROGLASILI ZA ILIRE

    Da su se srpski etnolozi više pozabavili tim aspektima svoje nauke, bolje bi pomogli svome narodu. Da su se bavili prirodom i zakonitostima etničkih sukoba, od kojih vrvi sva ljudska i praistorija i istorija, omogućili bi im da lakše shvate događaje i da se bolje snađu i zaštite u strašnim nepogodama koje će uslediti. Ovako, svojim lepim pričama o bratstvu, o korenima, o zajedničkim mitovima i legendama, samo su ih zbunili i razoružali, pretvarajući ih u krotko stado koje se lako i bez otpora izvodi na klanicu. A kosovsko pitanje svakako ne bi dospelo do ove faze u kojoj se danas nalazi.

    Kao geografski pojam, Kosovo ima uže i šire značenje. U užem smislu, pod Kosovom se podrazumeva samo kosovska kotlina, duga osamdesetak kilometara, od Kačaničke klisure na jugu, do ušća Sitnice u Ibar na severu, i dvadesetak do trideset kilometara u širinu, kako gde. U stvari, to je ravno Kosovo polje sa pobrđem i obodom planina koje ga okružuju. U širem smislu, od davnih vremena, Kosovu pripadaju i određene su-sedne oblasti, kao dolina Laba i njegovih pritoka na severu, koja se naziva Malo Kosovo, zatim Gornji Ibar i Stari Kolašin, sa Zvečanom i Kosov-skom Mitrovicom. Sa zapadne strane tu je prostrana Drenica sa Prekorupljem i svojim malim planinama Čičavicom, Golešom i Crnoljevom. Zatim šarplaninska župa Sirinić, u gornjem toku Lepenca, sa visokim LJubotenom, Žar planinom i Nerodimkom. Sa istočne strane, Kosovu prirodno pripadaju Gornja Morava i Izmornik, sa Kosovskom Vitinom i Gnjilanem, kao i novobrdska Kriva Reka, sa Kosov-skom Kamenicom. Takvo uvećano Kosovo postaje jedna značajna i zamašna teritorija, koja kao zasebna geografska, etnografska i istorijska celina zauzima znatan deo Stare Srbije. Samo u tom obliku i obimu, ono se može smatrati dostojnim svoga imena i može zadržati svoje vaskadašnje značenje - kolevke, matice, postojbine.

    Brisanje imena Metohija

    Sedamdesetih godina, kada je u Brozovoj Jugoslaviji ustoličena SAP Kosovo, autonomna pokrajina sa svim atributima države u državi, i to albanske nacionalne države sa proklamovanim pravom na samoopredeljenje i otcepljenje, pojam Kosova je raširen sve do albanske granice, da bi obuhvatio i Prizren sa Prizrenskom Podgorom i šarplaninskim župama Sredskom, Opoljem i Gorom, zatim Podrimu i Has, ravnu Metohiju, sa Metohijskom Podgorom, kao i Rugovo i srpski deo Prokletija.


    Teza o ilirskom poreklu Albanaca, služila je isticanju prirodnog prava za proširenje albanske države na sve teritorije koje su nekad zauzimali Iliri. Ona je izgrađena na jednoj lingvističkoj špekulaciji. Ptolomej, na teritoriji današnje Kroje, u svoju čuvenu kartu ubeležio je grad Albanopolis, u čijoj okolini živi pleme Albani. A hiljadu godina kasnije, na toj teritoriji pojavljuje se oblast Arbana, i narod Arbanasi, tj. Albanci. Uzelo se zdravo za gotovo da Ptolomej nije razlikovao "r" od "l". Nauka je mogla da prihvati teoriju o kontinuitetu imena, ali niej bilo dokaza o kontinuitetu naroda. Bez obzira na sve, alabnaski teoretičari držali su se svoje lingvističke teorije. Čak ni nesporno utvrđena činjenica, kako šiptarski jezik nema ilirsko poreklo, nego tračko, odnosno dakomezijsko, jednostavno je - ignorisana. Zato što dokazuje da Albanci nisu starosedeoci, nego potiču sa istočnih delova Balkana.


    Ovom proširivanju pojma Kosova, uz brisanje Metohije iz zvaničnog naziva pokrajine, odlučno su se kasnije suprotstavili državni organi Republike Srbije, smatrajući da je reč o zlonamernoj manipulaciji s namerom da se pokrajini pripiše albanski karakter, između ostalog i uklanjanjem imena Metohije i njene jasne srpsko-hrišćanske simbolike. Međutim, istorija zna i za još širu upotrebu kosovskog imena, i to, čini se, ne na štetu srpskog karaktera oblasti, nego naprotiv. Turska carevina je, naime, 1877. godine, Staru Srbiju sa svim njenim geografskim, etnografskim i istorijskim posebnostima izdvojila u posebnu vojno-administrativnu provinciju, pod nazivom Kosovski vilajet. Vilajet je imao šest sanyaka (okruga) - Pljevaljski, Novopazarski (sjenički), Pećki, Prištinski, Prizrenski i Skopski. Glavni grad vilajeta bila je najpre Priština, potom Skoplje i na kraju Prizren. Vilajet je jedno vreme izdavao i svoje zvanično informativno glasilo, list "Prizren", koji je štampan dvojezično, na turskom i na srpskom jeziku, čime je i javno bio označen etnički karakter ove prostrane turske provincije.

    Samo, sve je to bila obična providna maska za pokazivanje demokratskoj Evropi, iza koje je srpski narod u tom "svom" nacio-nalnom vilajetu bio izložen surovom zulumu i progonima, prepušten albanskoj samovolji, odnosno arnautskoj anarhiji, kako se tada govorilo.

    Gračanica, šiptarska crkva!

    Slična maska za pokazivanje Evropi, sa šifrovanim porukama i projektima za bližu i dalju budućnost, bio je i Brozov Ustav iz 1974. godine, protiv čijih su zamki i smicalica docnije ustali državni organi Srbije. Ali, ako je iza te maske i provirivala ona više-vekovna borba Krsta i Polumeseca, o kojoj je i sto godina ranije govorio Feliks Kanic, a koju su sada naslućivali srpski političari, ta manipu-lacija s imenom pokrajine bila je nešto sasvim sitno i bezazleno u poređenju sa silnom velikoalbanskom propagandom koja je tada vođena preko štampe i medija, kroz književnost, umetnost, film, školstvo, preko Univerziteta, Aka-demije nauka, kroz kvazinaučnu literaturu, koja je prosto bujala, a kojom je brisan svaki trag srpskog postojanja na Kosovu vekovima unazad. Sve je bilo podvrgnuto albanizaciji - arheološki lokaliteti, kulturni i istorijski spomenici, crkve i manastiri, istorijski događaji i istorijske ličnosti... I Gračanica je navodno nekad bila albanska crkva, dok je nisu preoteli Srbi kad su "okupirali" Kosovo. Isto tako, na Vidovdan 1389. godine na Kosovu polju protiv Turaka su se borili Albanci, pa i sam Mološ Obilić bio je navodni Albanac Mileš iz dreničkog sela Kopilića.

    Tamo gde su Turcima rekli "dobar dan"

    O učešću Arbanasa u Kosovskom boju, međutim, sasvim drukčiju priču zabeležio je Branislav Nušić dok je bio srpski konzul u Prištini, a koji je, iako šaljivyija, dobro shvatao svu ozbiljnost albansko-srpskog antagonizma i sukoba na Kosovu. Tu priču, u stvari, legendu o tome kako je arbanaško pleme Mirditi dobilo ime, pričali su mu sami Šiptari.

    Dok su se dve vojske, Muratova i Lazarova, spremale za odsudni boj, kaže legenda, Arbanasi su se kolebali, ne znajući kojoj strani da se priklone. Napokon, opredelili su se za Turke, pa su došli pred sultanov čador, poklonili se Muratu i rekli mu srdačno: "Mir dita!" Što će reći, "dobar dan". Sultan ih nije razumeo, mislio je da su mu se predstavili i rekli kako se zovu, te im tako i ostade ime Mirditi.

    Sve to, naravno, nema nikakve veze sa istorijom, ali ima veze sa albanskom psihologijom, narodnom kulturom i tradicijom, po kojoj se oni uvek opredeljuju za "jačicu", to jest za jaču stranu. To je kod njih zakon, i u velikim i u malim stvarima i kad se presuđuje za prolivenu krv, i u običnim, svakodnevnim sporovima oko međa i para. Istina je i pravda uvek ono što govori, što želi, što traži, ili što radi jača strana. Čak i kada se prekrši čuvena besa arnautska, i to može biti u redu, ako je učinila "jačica". Uloga mirovnih veća i veća staraca, bilo da sude na osnovu šerijata, ili po zakonu Leke Dukađinca, sastoji se samo u tome da nađu zgodno opravdanje zašto su baš tako presudili. O tome lepo piše jedan od malobrojnih među Srbima dobrih poznavalaca albanske narodne kulture i običajnog prava, dr Milutin R. Đuričić, advokat iz Peći.
    Србија стоји на рубу амбиса мудро вођена од телетабиса, jасно је да је народу присела помоћ гована из Хага и Брисела! By Бора Ђорђевић

  3. #3
    Ističe se Dragan_srbcg (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.620
    Reputaciona moć
    62

    Podrazumevano Re: KAKO SU SE ALBANCI PROGLASILI ZA ILIRE

    Ilirska civilizacija pre "vavarskih" Grka

    Mirditi inače žive u planinama Severne Albanije, južno od Skadra, katolici su po veri, a bave se pretežno stočarstvom. Poslednji njihov plemenski vojvoda, Prenk Bib Doda, živeo je početkom ovog veka na visokoj nozi u Carigradu, primajući apanažu, kao dvostruki špijun, i od Srbije, i od Austrije. Jedan drugi izdanak tog plemena, prištinski naučnik Zef Mirdita, jedan je od vatrenih zagovornika ilirske teorije o poreklu Albanaca.

    To albansko ilirstvo već je postalo jedan od temelja nove albanske nacionalne ideologije, neke čudne mešavine muslimanskog bektaštva i Ničeove filozofije. (Bektaštvo je nekada bilo ideologija janičara, a posle uništenja janičara obnovilo se u Albaniji i centar bektaškog tajnog derviškog reda nalazi se danas u Južnoj Albaniji, u varošici Frašeri.) Nastanak te nove ideologije započet je u vreme Rilindje (Preporoda), u prošlom veku, pod geslom "Religija Albanaca je albanstvo", a dovršen u kabinetima Envera Hoye, pod plaštom marksizma-lenjinizma-staljinizma. U njoj albanstvo dobija božanske atribute, a albanska država postaje "katedrala za večne molitve tom božanstvu". NJen najveći praznik je "Dan nacionalne zastave", 28. novembar, kada se misli posvećuju "božanskoj Albaniji, klasičnoj zemlji heroja". U Enverovo vreme religiozna retorika je bila ublažena, pa su misli posvećivane "majci Albaniji". Pozdravne reči zastavi političara Ilije Dilo Šeperija, na proslavi 1920. godine, glasile su, između ostalog:

    Teorija o ilirskom poreklu Šiptara, postala je jedan od temelja albanske nacionalne ideologije, čudne mešavine muslimanskog bektaštva i Ničeove filosofije (bektaštvo je bila ideologija janičara, obnovljena u Albaniji, centar tajnog bektaškog derviškog reda je u Frašeri, u južnoj Albaniji). Nastanak te nove nacionalne albanske ideologije počeo je u vreme Preporoda ("Rilindja"), u prošlom veku, pod geslom: "Religija Albanaca je albanstvo!". Albanstvo u toj ideologiji - bog, a albanska država "katedrala za večne molitve tom božanstvu". Dovršavanje te ideologije, pod plaštom marksizma - lenjinizma izvršeno je u kabinetima Envera Hoye, gde je religiozna retorika ublažena pa su misli upućivane "majci Albaniji", dok je najveći praznik bio "Dan nacionalne zastave", 28. novembar, kad su prizivana "sveta pravila Ilira" i albanske nacije "koja čuva tradicije i karakter Ilira.


    Zalepršala je Skenderbegova zastava slavna, a božanstvo slobode naroda učinilo je da spasenje Albanije postane zakon! Sveto pravo da je priroda poklonjena narodima sveta, dodeljeno je i našoj naciji koja čuva tradiciju i karakter Ilira...

    Pri tome Albanci zamišljaju Ilire, svoje navodne pretke, kao nosioce kulture i slave antičkog sveta, dok su Grci pored njih bili bezmalo varvari.

    Mi se zadržavamo na albanskom ilirstvu, odnosno na pitanju etničkog porekla Albanaca, jer bez toga nije moguć nikakav pristup etničkoj istoriji Kosova, pošto se već u samoj toj ilirskoj teoriji o albanskoj etnogenezi postavlja pitanje - ko je stariji na Kosovu, SRbi ili Iliri, odnosno, Srbi ili Albanci kao direktni potomci Ilira. A kada e odgovori na to pitanje, naravno, u korist Ilira-Albanaca, onda sledi no-vo, još strašnije: da li Albanci danas mogu pola-gati pravo da "vrate" na teritorije sa kojih su njihovi preci Iliri potisnuti pre hiljadu i po, ili čak pre dve hiljade godina?

    I onda odmah postaje jasno gde se nalaze izvori dugotrajnih etničkih su-koba u Staroj Srbiji i kakvi se crni oblaci ludila i fanatizma nadvijaju nad našim Kosovom.

    Albani i Arbani: zašto Ptolomej ne razlikuje "r'' od "l''

    Ko ne veruje, citiraćemo mu našeg poznanika Zefa Mirditu koji u zaključku svoje studije "Iliri i etnogeneza Albanaca" ne može nikako da preskoči to za albansku stvar suštinsko pitanje - da li je postojbina sadašnjih Albanaca u brdima Severne Albanije područje njihove ekspanzije (teritorija koju su osvojili i na nju se preselili), ili područje njihove restrikcije (gde su se povukli pred agresijom drugih, sabili se i pritajili do prve prilike)...
    Србија стоји на рубу амбиса мудро вођена од телетабиса, jасно је да је народу присела помоћ гована из Хага и Брисела! By Бора Ђорђевић

  4. #4
    Ističe se Dragan_srbcg (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.620
    Reputaciona moć
    62

    Podrazumevano Re: KAKO SU SE ALBANCI PROGLASILI ZA ILIRE

    Evo kako to pitanje rešava autor čiji su preci dolazili na Kosovo da pozdrave Turke:

    "Na kraju, kao zaključak, s punim se pravom može prihvatiti postavka da su Albanci potomci Ilira, kao survivali Pelazga, i da je vrlo opravdano shvatanje da postojbina sadašnjih Albanaca nije područje njihove ekspanzije nego restrikcije. Ilirska su se plemena, potisnuta sa severa i juga, koncentrisala u brdskim predelima koja su već naseljavala, i tako su tokom vekova formirali jednu kompaktnu većinu koja se suprotstavljala, ne bez vidnih posledica za vreme invazija, manjini.

    A svoje uverenje da Albanci jesu potomci Ilira, naš autor, kao uostalom i drugi koji zastupaju tu tezu, zasniva na smešno tankom i nepouzdanom materijalu.

    Evo o kakvoj je naučnoj kombinaciji reč.

    Poznati antički naučnik, astronom i geograf Klaudije Ptolomej, na svojoj čuvenoj geografskoj karti beleži na teritoriji današnje Albanije, otprilike tamo gde je danas grad Kroja, ilirski grad Albanopolis, a u okolini ilirsko pleme Albane. Pošto se gotovo hiljadu godina kasnije, baš na tome mestu, pojavljuje oblast Arbana i narod Arbanasi, to jest Albanci, već su naučnici 18. veka uzeli zdravo za gotovo ne samo da je veza antičkog grada i srednjovekovne oblasti nesumnjiva nego da je reč i o istom narodu.

    Docnije su mnogi naučnici osporili takvo apriorno shvatanje, napominjući da se o kontinuitetu imena može svakako govoriti, ali nikako i o kon-tinuitetu naroda bez drugih uverljivih dokaza. Međutim, albanska se nauka dohvatila te teorije i drži je se kao pijan plota.

    Našeg Zefa Mirditu je jedino mučilo kako su se Albani pretvorili u Arbane, pa je pomišljao da optuži Ptolomeja da je promenio "r" u "l". Ali, nije se usudio, pa se zadovoljio i ovakvim šućmurastim rešenjem:

    Vlada mišljenje da je ova promena nastala od Grka, prema jednoj nejasnoj asocijaciji sa ostalim geografskim imenima. Me-đutim, čini se ipak da je moguća metateza ilirskog "alb" sa "arb".

    Došljaci s istočnih balkanskih prostora

    Pošto je ilirska teorija o porekli Albanaca, u suštini, stvorena na osnovu jedne jedine lingvističke činjenice, i to ne baš korektno izvedene, pitanjem albanske etnogeneze počeli su da se bave i mnogi lingvisti, pa su neki od njih utvrdili da nema kontinuiteta niti genetske veze između ilirskog i albanskog jezika, dok su neki drugi uspeli čak da otkriju poreklo albanskog, ali ne iz ilirskog nego iz tračkog, odnosno dako-mezijskog jezika.

    Samo, sve je to bilo uzalud. Albanci nisu želeli da čuju istinu o svom poreklu, jer bi to značilo da nisu starosedeoci u svojoj zemlji nego došljaci sa istočnih balkanskih prostora, te da treba da se odreknu svojih nacionalnih ideja i težnji kojima su opsednuti. Razočarani Enver Hoya naredio je svojim naučnicima da dokaze o albanskom ilirstvu potraže u arheološkim činjenicama, te su iskopavanja izvršena širom Albanije, s ciljem da s opovrgnu i obezbede rezultati moderne lingvističke nauke.

    Osvrnuvši se na istoriju jednog ranijeg viševekovnog balkanskog ilirstva, hrvatskog, koje je slavno okončano buđenjem hrvatskog jugoslovenstva i definitivno pripalo prošlosti, profesor Dimtrije Bogdanović u svojoj "Knjizi o Kosovu" posvetio je dužnu pažnju i novom, albanskom ilirstva.

    Književnost i umetnost , kvazi-istorija, nauka, štampa, prosveta, Akademija nauka, Univerzitet...sve je bilo upregnuto u velikoalbansku propagandu. Cilj je bio, vekovima unazad, brisati svaki trag srpskog prisustva na Kosovu. Čak je i Gračnanica bila proglašena šiptarskom crkvom, koju su Srbi "preoteli",a "prešminkana'je i Kosovska bitka. Na Kosovu polju boj sa Turcima vodili su - Šiptari. A Miloš Obilić nije nikakav srpski junak - on je Albanac, zvao se Milaš, i poticao iz dreničkog sela Kopilića.

    "Ilirstvo" je na Balkanu, dakle, argument istorijske fikcije i dugog trajanja - od barokne istoriografije do nacionalnog romantizma... - pisao je profesor Bogdanović. - Albanski "ilirizam", makar na prvi pogled sa više etnogenetskih razloga, dolazi sasvim kasno, pa čak i anahrono u ovo naše stoleće. NJegovim održavanjem i negovanjem, danas, pošto je albanska nacija već obrazovana, sa suverenom državnošću priznatom već sedam decenija, hoće da se ostvari revitalizacija jednog nacionalnoromantičarskog, nacionalističkog albanskog programa, koji teži ne samo okupljanju svih Albanaca u Velikoj ili "Etničkoj" Albaniji nego i novom položaju albanskog naroda na Balkanu, s "pravima" starobalkanskih predaka. Saznanja istorije, lingvistike i arheologije u stvarnoj, rekonstruisanoj slici etničke situacije Balkana, u epohi kada se još moglo govoriti o Ilirima i drugim starosedeocima, ne daju za pravo takvim argumentima. Dinamička etnografija antičkog Balkana ne zna za čvrste i vekovečne posede - sve je u pokretu, pomeranju i previranju. Stoga je ilirska teza, politizovana u nacionalnoromantičarskom duhu, danas sasvim apsurdna. Ako bi se krenulo za tom argumentacijom (pod pretpostavkom da se ona shvata ozbiljno, a ne samo kao propagandni simbol), morao bi se časovnik evropske istorije vratiti bar za petnaest vekova unazad, u vreme seobe naroda. Raspored evropskih naroda, bez obzira na mnoge promene tokom srednjeg i novog veka počiva već toliko stoleća na rezultatima toga velikog pomeranja, premeštanja i nameštanja etničkih masa na celom prostoru od Urala do Atlantika. Doseljenje Slovena na Balkan je samo pojedinost tog opšteg zbivanja. Pozivanjem na prava starosedelaca iz epohe pre seobe naroda došlo bi se do apsurdnog "vraćanja" slovenskih i germanskih naroda na prostor severne i istočne Evrope. Pre seobe naroda nema ni Francuza i Francuske, ni Nemaca i Nemačke ni Engleza i Engleske, nema ni Poljske, ni Austrije, ni Rusije. To je, jednostavno, jedan drugi, davno prošli, zauvek iščezli svet, a promene koje su se u Evropi dogodile seobom naroda u razdoblju od III do VII veka u svakom su pogledu nepovratne i konačne.

    Bio je to prvi pokušaj jednog našeg akademika, suptilnog, pedantnog, pažljivog i u svemu odmerenog i dobronamernog intelektualca da se ozbiljnim i pouzdanim naučnim i istorijskim argumentima suprotstavi zaglušujućoj velikoalbanskoj propagandi. Ali, kad je njegova "Knjiga o Kosovu" ugledala svetlost dana 1986. godine, do neba se podigla buka i graja i medijska prašina, ne samo u Prištini i Tirani, nego čak pojanviše u Beogradu, i u toj vici i graji prednjačili su pojedini srpski novinari, isti oni koji će potom od 1989. do 1994. godine bučno, rekli bismo bukački, srbovati i uspeti da svojim diletantizmom i šarlatanstvom ukaljaju sve naše nacionalne svetinje i nesreće, i tako snažno doprineti da iz rata koji smo izgubili izađemo još i posramljeni i uprljani. Tih istoričar i smireni teolog, profesor Bogdanović nije mogao da dođe k sebi od čuda, te je usred te buke i galame neprimetno otišao sa ovog nedostojnog sveta, ostavljajući nas našoj sudbini.

    http://www.arheologija.fr.gd/KAKO-SU-SE-ALBANCI-PROGLASILI-ZA-ILIRE.htm?PHPSESSID=be532b1c8a2a1091b9a5b346273d2c
    Србија стоји на рубу амбиса мудро вођена од телетабиса, jасно је да је народу присела помоћ гована из Хага и Брисела! By Бора Ђорђевић

  5. #5
    Ističe se Dragan_srbcg (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.620
    Reputaciona moć
    62

    Podrazumevano Re: KAKO SU SE ALBANCI PROGLASILI ZA ILIRE

    izvinite, tek sad sam vidio da je tema bila vec jednom postavljana.
    Србија стоји на рубу амбиса мудро вођена од телетабиса, jасно је да је народу присела помоћ гована из Хага и Брисела! By Бора Ђорђевић

  6. #6
    Početnik
    Učlanjen
    21.08.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    13
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: KAKO SU SE ALBANCI PROGLASILI ZA ILIRE

    Citat Original postavio Dragan_srbcg Pogledaj poruku
    Da su se srpski etnolozi više pozabavili tim aspektima svoje nauke, bolje bi pomogli svome narodu. Da su se bavili prirodom i zakonitostima etničkih sukoba, od kojih vrvi sva ljudska i praistorija i istorija, omogućili bi im da lakše shvate događaje i da se bolje snađu i zaštite u strašnim nepogodama koje će uslediti. Ovako, svojim lepim pričama o bratstvu, o korenima, o zajedničkim mitovima i legendama, samo su ih zbunili i razoružali, pretvarajući ih u krotko stado koje se lako i bez otpora izvodi na klanicu. A kosovsko pitanje svakako ne bi dospelo do ove faze u kojoj se danas nalazi.

    Kao geografski pojam, Kosovo ima uže i šire značenje. U užem smislu, pod Kosovom se podrazumeva samo kosovska kotlina, duga osamdesetak kilometara, od Kačaničke klisure na jugu, do ušća Sitnice u Ibar na severu, i dvadesetak do trideset kilometara u širinu, kako gde. U stvari, to je ravno Kosovo polje sa pobrđem i obodom planina koje ga okružuju. U širem smislu, od davnih vremena, Kosovu pripadaju i određene su-sedne oblasti, kao dolina Laba i njegovih pritoka na severu, koja se naziva Malo Kosovo, zatim Gornji Ibar i Stari Kolašin, sa Zvečanom i Kosov-skom Mitrovicom. Sa zapadne strane tu je prostrana Drenica sa Prekorupljem i svojim malim planinama Čičavicom, Golešom i Crnoljevom. Zatim šarplaninska župa Sirinić, u gornjem toku Lepenca, sa visokim LJubotenom, Žar planinom i Nerodimkom. Sa istočne strane, Kosovu prirodno pripadaju Gornja Morava i Izmornik, sa Kosovskom Vitinom i Gnjilanem, kao i novobrdska Kriva Reka, sa Kosov-skom Kamenicom. Takvo uvećano Kosovo postaje jedna značajna i zamašna teritorija, koja kao zasebna geografska, etnografska i istorijska celina zauzima znatan deo Stare Srbije. Samo u tom obliku i obimu, ono se može smatrati dostojnim svoga imena i može zadržati svoje vaskadašnje značenje - kolevke, matice, postojbine.

    Brisanje imena Metohija

    Sedamdesetih godina, kada je u Brozovoj Jugoslaviji ustoličena SAP Kosovo, autonomna pokrajina sa svim atributima države u državi, i to albanske nacionalne države sa proklamovanim pravom na samoopredeljenje i otcepljenje, pojam Kosova je raširen sve do albanske granice, da bi obuhvatio i Prizren sa Prizrenskom Podgorom i šarplaninskim župama Sredskom, Opoljem i Gorom, zatim Podrimu i Has, ravnu Metohiju, sa Metohijskom Podgorom, kao i Rugovo i srpski deo Prokletija.


    Teza o ilirskom poreklu Albanaca, služila je isticanju prirodnog prava za proširenje albanske države na sve teritorije koje su nekad zauzimali Iliri. Ona je izgrađena na jednoj lingvističkoj špekulaciji. Ptolomej, na teritoriji današnje Kroje, u svoju čuvenu kartu ubeležio je grad Albanopolis, u čijoj okolini živi pleme Albani. A hiljadu godina kasnije, na toj teritoriji pojavljuje se oblast Arbana, i narod Arbanasi, tj. Albanci. Uzelo se zdravo za gotovo da Ptolomej nije razlikovao "r" od "l". Nauka je mogla da prihvati teoriju o kontinuitetu imena, ali niej bilo dokaza o kontinuitetu naroda. Bez obzira na sve, alabnaski teoretičari držali su se svoje lingvističke teorije. Čak ni nesporno utvrđena činjenica, kako šiptarski jezik nema ilirsko poreklo, nego tračko, odnosno dakomezijsko, jednostavno je - ignorisana. Zato što dokazuje da Albanci nisu starosedeoci, nego potiču sa istočnih delova Balkana.


    Ovom proširivanju pojma Kosova, uz brisanje Metohije iz zvaničnog naziva pokrajine, odlučno su se kasnije suprotstavili državni organi Republike Srbije, smatrajući da je reč o zlonamernoj manipulaciji s namerom da se pokrajini pripiše albanski karakter, između ostalog i uklanjanjem imena Metohije i njene jasne srpsko-hrišćanske simbolike. Međutim, istorija zna i za još širu upotrebu kosovskog imena, i to, čini se, ne na štetu srpskog karaktera oblasti, nego naprotiv. Turska carevina je, naime, 1877. godine, Staru Srbiju sa svim njenim geografskim, etnografskim i istorijskim posebnostima izdvojila u posebnu vojno-administrativnu provinciju, pod nazivom Kosovski vilajet. Vilajet je imao šest sanyaka (okruga) - Pljevaljski, Novopazarski (sjenički), Pećki, Prištinski, Prizrenski i Skopski. Glavni grad vilajeta bila je najpre Priština, potom Skoplje i na kraju Prizren. Vilajet je jedno vreme izdavao i svoje zvanično informativno glasilo, list "Prizren", koji je štampan dvojezično, na turskom i na srpskom jeziku, čime je i javno bio označen etnički karakter ove prostrane turske provincije.

    Samo, sve je to bila obična providna maska za pokazivanje demokratskoj Evropi, iza koje je srpski narod u tom "svom" nacio-nalnom vilajetu bio izložen surovom zulumu i progonima, prepušten albanskoj samovolji, odnosno arnautskoj anarhiji, kako se tada govorilo.

    Gračanica, šiptarska crkva!

    Slična maska za pokazivanje Evropi, sa šifrovanim porukama i projektima za bližu i dalju budućnost, bio je i Brozov Ustav iz 1974. godine, protiv čijih su zamki i smicalica docnije ustali državni organi Srbije. Ali, ako je iza te maske i provirivala ona više-vekovna borba Krsta i Polumeseca, o kojoj je i sto godina ranije govorio Feliks Kanic, a koju su sada naslućivali srpski političari, ta manipu-lacija s imenom pokrajine bila je nešto sasvim sitno i bezazleno u poređenju sa silnom velikoalbanskom propagandom koja je tada vođena preko štampe i medija, kroz književnost, umetnost, film, školstvo, preko Univerziteta, Aka-demije nauka, kroz kvazinaučnu literaturu, koja je prosto bujala, a kojom je brisan svaki trag srpskog postojanja na Kosovu vekovima unazad. Sve je bilo podvrgnuto albanizaciji - arheološki lokaliteti, kulturni i istorijski spomenici, crkve i manastiri, istorijski događaji i istorijske ličnosti... I Gračanica je navodno nekad bila albanska crkva, dok je nisu preoteli Srbi kad su "okupirali" Kosovo. Isto tako, na Vidovdan 1389. godine na Kosovu polju protiv Turaka su se borili Albanci, pa i sam Mološ Obilić bio je navodni Albanac Mileš iz dreničkog sela Kopilića.

    Tamo gde su Turcima rekli "dobar dan"

    O učešću Arbanasa u Kosovskom boju, međutim, sasvim drukčiju priču zabeležio je Branislav Nušić dok je bio srpski konzul u Prištini, a koji je, iako šaljivyija, dobro shvatao svu ozbiljnost albansko-srpskog antagonizma i sukoba na Kosovu. Tu priču, u stvari, legendu o tome kako je arbanaško pleme Mirditi dobilo ime, pričali su mu sami Šiptari.

    Dok su se dve vojske, Muratova i Lazarova, spremale za odsudni boj, kaže legenda, Arbanasi su se kolebali, ne znajući kojoj strani da se priklone. Napokon, opredelili su se za Turke, pa su došli pred sultanov čador, poklonili se Muratu i rekli mu srdačno: "Mir dita!" Što će reći, "dobar dan". Sultan ih nije razumeo, mislio je da su mu se predstavili i rekli kako se zovu, te im tako i ostade ime Mirditi.

    Sve to, naravno, nema nikakve veze sa istorijom, ali ima veze sa albanskom psihologijom, narodnom kulturom i tradicijom, po kojoj se oni uvek opredeljuju za "jačicu", to jest za jaču stranu. To je kod njih zakon, i u velikim i u malim stvarima i kad se presuđuje za prolivenu krv, i u običnim, svakodnevnim sporovima oko međa i para. Istina je i pravda uvek ono što govori, što želi, što traži, ili što radi jača strana. Čak i kada se prekrši čuvena besa arnautska, i to može biti u redu, ako je učinila "jačica". Uloga mirovnih veća i veća staraca, bilo da sude na osnovu šerijata, ili po zakonu Leke Dukađinca, sastoji se samo u tome da nađu zgodno opravdanje zašto su baš tako presudili. O tome lepo piše jedan od malobrojnih među Srbima dobrih poznavalaca albanske narodne kulture i običajnog prava, dr Milutin R. Đuričić, advokat iz Peći.
    Albanci imaju da kazemo malo vise prava da se vrate u proslost i da kazu da je nesto iz dalekeeee proslosti njihove jer mogu da se povezu sa dosta cinjenica iz prostog razloga sto je kod albanca zastupljena svaka vera ( a ne samo SLAVI I SLAVI ili ti SLOVENI I SLOVENI). A kako znamo da se svake godine saznaje za sve vise i vise ;rupa; u ljudskoj istoriji i kako odjedno Albanci kao Albanci nisu samo zanatlije ili prodavci kikirikija vec fakultetski obrazovani, magistri,doktori i moram reci da je stvoren veoma jak lobi kako u evropi tako i u svetu i iz tog razloga ne dozvoljavaju da im drugi pisu istoriji vec je sami traze. Moramo biti realni i reci da sto se vise vracamo u proslost to smo blizi jedni drugima i onda svaka nacija u evropi moze sebe prepoznati u ilirima,rimljanima...... (kad makedonci mogu da prisvoje Aleksandra Makedonskog boze me sacuvaj kakva smejurija). Meni je smesno to prepucavanje oko srba i albanaca i toga ko je ko i ko je stariji narod u evropi. Jedno je tacno a to je da NIKO ali NIKO ne moze sa sigurnocu tvrtedi da su srbi ili albanci ti koji imaju prava na neku zemlju u evropi jer ako se vratimo u neku proslost od 100godina mozda su to srbi a ako se vratimo 1000godina unazad mozda albanci ali ej ako se neko doseti i kaze ako se vi vracate u proslost ajde da se vratimo onda 100 hiljade godine nazad i onda jedna velika nula. Ja znam da je jedno sigurno da dve nacije kao sto je srpska i albanska imaju jednu od najbogatih i najstarih kultura u evropi.

  7. #7
    Lesandar nije na forumu
    An Unexpected Force Which Suddenly Appears and Resolves the Matter
    Elita Lesandar (avatar)
    Učlanjen
    27.08.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    22.541
    Reputaciona moć
    429

    Podrazumevano Re: KAKO SU SE ALBANCI PROGLASILI ZA ILIRE

    Citat Original postavio maskq Pogledaj poruku
    Albanci imaju da kazemo malo vise prava da se vrate u proslost i da kazu da je nesto iz dalekeeee proslosti njihove jer mogu da se povezu sa dosta cinjenica iz prostog razloga sto je kod albanca zastupljena svaka vera ( a ne samo SLAVI I SLAVI ili ti SLOVENI I SLOVENI). A kako znamo da se svake godine saznaje za sve vise i vise ;rupa; u ljudskoj istoriji i kako odjedno Albanci kao Albanci nisu samo zanatlije ili prodavci kikirikija vec fakultetski obrazovani, magistri,doktori i moram reci da je stvoren veoma jak lobi kako u evropi tako i u svetu i iz tog razloga ne dozvoljavaju da im drugi pisu istoriji vec je sami traze. Moramo biti realni i reci da sto se vise vracamo u proslost to smo blizi jedni drugima i onda svaka nacija u evropi moze sebe prepoznati u ilirima,rimljanima...... (kad makedonci mogu da prisvoje Aleksandra Makedonskog boze me sacuvaj kakva smejurija). Meni je smesno to prepucavanje oko srba i albanaca i toga ko je ko i ko je stariji narod u evropi. Jedno je tacno a to je da NIKO ali NIKO ne moze sa sigurnocu tvrtedi da su srbi ili albanci ti koji imaju prava na neku zemlju u evropi jer ako se vratimo u neku proslost od 100godina mozda su to srbi a ako se vratimo 1000godina unazad mozda albanci ali ej ako se neko doseti i kaze ako se vi vracate u proslost ajde da se vratimo onda 100 hiljade godine nazad i onda jedna velika nula. Ja znam da je jedno sigurno da dve nacije kao sto je srpska i albanska imaju jednu od najbogatih i najstarih kultura u evropi.
    Ево једног који креће системом егализације, значи нису Срби дошли на албанску земљу него смо ту заједно.....Причај ти то неком другом, То је потпуно иста прича као и са Арапима и са Грцима, дивљи народ је запосео територију, приграбио све што су староседеоци саградили и прогласио се наследницима истих... већ виђено.. континуитет културе је веома егзактна ствар, и то се види....... АЛБАНЦИ НИСУ КОНТИНУИТЕТ КУЛТУРЕ НА ПОДРУЧЈУ ГДЕ ЖИВЕ НИТИ СУ КОНТИНУИТЕТ НАРОДА КОЈИ ЈЕ ТУ ЖИВЕО.....Као ни данашњи Грци нити Арапи. Јер да јесу, знали би да направе исто оно што су њихови "преци" правили.. а не да живе стандардом културе и уметности лошијим за неколико хиљада година од оног који су имали староседеоци тог подручја... људска интелигенција је кумулативна и самим тим долази до великих ствари у историји културе, великих открића.. итд.....не долази се до тих ствари случајно, већ преношењем са оца на сина... за акумулацију интелигенције Албанци има да чекају и ха хај....а за то време су Срби имали Ренесансу пре него што је кренула у Италији, па онда по ослобођењу од Турака Теслу.... А Албанци су за то време имали?
    И да ти кажем још нешто, Албанци код мене нису упамћени као посластичари већ су се тим послом бавили Горанци, за кикирики си у праву, а има још нешто, козлић , тестера и корпа за угаљ су били препознатљива оруђа Албанаца у моје време. Докторати су кренули у Загребу... Синан Хасани је загребачки доктор наука.....А ови данас дипломирани не могу да покрену термоелектрану у Обилићу.....
    Poslednji put ažurirao/la Lesandar : 05.09.2009. u 22:04

  8. #8
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    25.08.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    173
    Reputaciona moć
    32

    Podrazumevano Re: KAKO SU SE ALBANCI PROGLASILI ZA ILIRE

    U čemu je fora sa Ilirima? Zašto se svi džapaju da budu Iliri? Koji vam je andrak?

  9. #9
    Propki nije na forumu
    Вратио се да видим имал' још нормалних овде.
    Domaćin Propki (avatar)
    Učlanjen
    13.12.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    4.557
    Reputaciona moć
    84

    Podrazumevano DOKAZ: ALBANCI NISU ILIRI


    DOKAZ svim siptarima!
    Sta sad mislite?! ENGLESKE mape

    Ima jos jedan slican snimak,samo ne mogu da ga nadjem...........
    Живео Путин и антиглобалистичка револуција!
    Членов Организации Объединенных славянских Наций

  10. #10
    Buduća legenda jomini (avatar)
    Učlanjen
    18.04.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    33.537
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: DOKAZ: ALBANCI NISU ILIRI

    Citat Original postavio Propki Pogledaj poruku
    Ima jos jedan slican snimak,samo ne mogu da ga nadjem...........
    Uh, dobro je.

  11. #11
    Propki nije na forumu
    Вратио се да видим имал' још нормалних овде.
    Domaćin Propki (avatar)
    Učlanjen
    13.12.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    4.557
    Reputaciona moć
    84

    Podrazumevano Re: DOKAZ: ALBANCI NISU ILIRI

    Citat Original postavio jomini Pogledaj poruku
    Uh, dobro je.
    translation please
    Живео Путин и антиглобалистичка револуција!
    Членов Организации Объединенных славянских Наций

  12. #12
    Buduća legenda jomini (avatar)
    Učlanjen
    18.04.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    33.537
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: DOKAZ: ALBANCI NISU ILIRI

    Kažem: poč'o rat!

  13. #13
    Propki nije na forumu
    Вратио се да видим имал' још нормалних овде.
    Domaćin Propki (avatar)
    Učlanjen
    13.12.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    4.557
    Reputaciona moć
    84

    Podrazumevano Re: DOKAZ: ALBANCI NISU ILIRI

    Citat Original postavio jomini Pogledaj poruku
    Kažem: poč'o rat!
    pa lepo covek napisao : "have fun" a de su kod rusa?Nema,pojela maca
    Живео Путин и антиглобалистичка револуција!
    Членов Организации Объединенных славянских Наций

  14. #14
    Propki nije na forumu
    Вратио се да видим имал' још нормалних овде.
    Domaćin Propki (avatar)
    Učlanjen
    13.12.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    4.557
    Reputaciona moć
    84

    Podrazumevano Re: DOKAZ: ALBANCI NISU ILIRI

    Voleo bi da vidim odgovore siptara na forumu..............pa gde li su sad,nikad ih nema kad ti trebaju..........
    Живео Путин и антиглобалистичка револуција!
    Членов Организации Объединенных славянских Наций

  15. #15
    Buduća legenda jomini (avatar)
    Učlanjen
    18.04.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    33.537
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: DOKAZ: ALBANCI NISU ILIRI

    Ma tu su, al' shvatili da sa Srbima nema zaebancije i dokazivanja. Zna se kol'ko je dva i dva.

  16. #16
    Obećava
    Učlanjen
    14.09.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    66
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: DOKAZ: ALBANCI NISU ILIRI

    Čak i da su Albanci dođoši (sa Kavkaza), to ne menja ništa. I mi smo dođoši na Balkanu.

  17. #17
    Buduća legenda jomini (avatar)
    Učlanjen
    18.04.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    33.537
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: DOKAZ: ALBANCI NISU ILIRI

    Citat Original postavio pancevo_90 Pogledaj poruku
    I mi smo dođoši na Balkanu.
    Ovo je antisrpska izjava, kao i negiranje istine! Sledi ti citroen, a koji... To zavisi od raspoloženja! Moraš da povedeš računa šta pišeš.

  18. #18
    Buduća legenda adem_ks (avatar)
    Učlanjen
    07.01.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    lepo polovicno mesto sa nekoliko reka
    Poruke
    33.137
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: DOKAZ: ALBANCI NISU ILIRI

    Citat Original postavio pancevo_90 Pogledaj poruku
    Čak i da su Albanci dođoši (sa Kavkaza), to ne menja ništa. I mi smo dođoši na Balkanu.
    ti si mozda dodjos, ali srbi su na balkanu vise od 23.854 milenijuma

  19. #19
    Propki nije na forumu
    Вратио се да видим имал' још нормалних овде.
    Domaćin Propki (avatar)
    Učlanjen
    13.12.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    4.557
    Reputaciona moć
    84

    Podrazumevano Re: DOKAZ: ALBANCI NISU ILIRI

    Citat Original postavio pancevo_90 Pogledaj poruku
    Čak i da su Albanci dođoši (sa Kavkaza), to ne menja ništa. I mi smo dođoši na Balkanu.
    ali pre njih i to nekoliko hiljada godina pre
    Живео Путин и антиглобалистичка револуција!
    Членов Организации Объединенных славянских Наций

  20. #20
    Obećava
    Učlanjen
    14.09.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    66
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: DOKAZ: ALBANCI NISU ILIRI

    Citat Original postavio Propki Pogledaj poruku
    ali pre njih i to nekoliko hiljada godina pre
    nema to veze...

  21. #21
    Aktivan član
    Učlanjen
    02.07.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.179
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: DOKAZ: ALBANCI NISU ILIRI

    Citat Original postavio adem_ks Pogledaj poruku
    ti si mozda dodjos, ali srbi su na balkanu vise od 23.854 milenijuma
    Da ti to Deretic mozda nije rekao?

  22. #22
    Propki nije na forumu
    Вратио се да видим имал' још нормалних овде.
    Domaćin Propki (avatar)
    Učlanjen
    13.12.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    4.557
    Reputaciona moć
    84

    Podrazumevano Re: DOKAZ: ALBANCI NISU ILIRI

    Citat Original postavio pancevo_90 Pogledaj poruku
    nema to veze...
    aha,a ima veze sto su oni dosli,posle 2000 godina,i sada oce ono sto nikada nisu ni imali?
    Живео Путин и антиглобалистичка револуција!
    Членов Организации Объединенных славянских Наций

  23. #23
    Elita Skydancer (avatar)
    Učlanjen
    17.07.2009.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Serbia proper
    Poruke
    23.410
    Reputaciona moć
    2547

    Podrazumevano Re: DOKAZ: ALBANCI NISU ILIRI

    Prvo su iz vaseljene stigli Srbi i Hrvati, a odmah posle njih Albanci.
    Um je feral, to jedina je rasvjeta

  24. #24
    Buduća legenda adem_ks (avatar)
    Učlanjen
    07.01.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    lepo polovicno mesto sa nekoliko reka
    Poruke
    33.137
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: DOKAZ: ALBANCI NISU ILIRI

    Citat Original postavio DJoxiii91 Pogledaj poruku
    Da ti to Deretic mozda nije rekao?
    on licno. sto?? zar ti imas ista protiv dr prim mr prof

  25. #25
    Aktivan član
    Učlanjen
    02.07.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.179
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: DOKAZ: ALBANCI NISU ILIRI

    Citat Original postavio adem_ks Pogledaj poruku
    on licno. sto?? zar ti imas ista protiv dr prim mr prof
    Malo se covek gubi i tripuje, nista vise...

Slične teme

  1. Pročitajte kako albanci postupaju prema ženama
    Autor andeli apokalipse u forumu Politika
    Odgovora: 117
    Poslednja poruka: 14.04.2009., 08:29
  2. Kako neki albanci vide Srbiju u 2010.
    Autor Reckless u forumu Politika
    Odgovora: 37
    Poslednja poruka: 09.06.2008., 00:33
  3. albanci proglasili
    Autor hrnjica mujo u forumu Politika
    Odgovora: 77
    Poslednja poruka: 19.11.2005., 10:08

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •