Knez Mihailo Obrenovic

Kralj Milan

Obećava
Poruka
76
Kralj Milan

KraljMilanObrenovic.jpg


Краљ Милан Обреновић је рођен у Марашештију, близу Јашија у Румунији 22. августа 1854. године на велепоседу свога оца Милоша, сина брата кнеза Милоша Обреновића, Јеврема.

Отац Милана Обреновића је као страни најамник служио у румунској војсци и погинуо је у борби са Турцима код Букурешта 20. новембра 1861. Мајка Милана, Елена Марија Катарџи је била ћерка румунског грофа Константина Катарџија.

По рођењу Милана, Милош и Елена Марија су се разишли.

Милан је био једини њихов син, и имао је једну сестру Томанију. После погибије оца, о њему се старала мајка која је водила живот раскошне аристократкиње. Милановом васпитању није обраћала нарочито пажњу. Бригу о младом Милану је преузео његов рођак, кнез Михаило Обреновић, кнез Србије. Милан Обреновић долази са шест година у Крагујевац код кнеза Михаила који води рачуна о њему. Кнез му је обезбедио изврсну гувернанту која га је васпитавала и подучавала. По сазревању, кнез Михаило шаље Милана на школовање у Париски Лицеј. Васпитање које је Милан добио у Србији је било доста оскудно. Био је окружен непријатним и нерасположеним људима у Крагујевцу који су покушавали на све могуће начине да га уназаде. Као један од главних васпитача младог Милана Обреновића био је и познати дубровачки песник Медо Пуцић.

više u: http://sr.wikipedia.org/wiki/Милан_Обреновић


Kraljica Natalija

Natalija_Obrenovic_photo.jpg


Краљица Наталија Обреновић (1859 - 5. мај 1941) је била супруга краља Милана Обреновића, кнегиња 1875-1882. и краљица Србије 1882-1888.

Рођена је као Наталија Кешко 1859. у Фиренци. Отац јој је био руски пуковник Петар Кешко, а мајка принцеза Пулхерија од Молдавије. За краља Милана се удала 1875. и са њим је имала сина Александра рођеног следеће године. И људске и политичке разлике доста брзо су довеле до сукоба између супружника. Док је Милан тражио ослонац у Аустро-угарској, дотле је Наталија била русофил. Наталијина хладноћа и Миланов темперамент одвеле су га у бројне љубавне авантуре, које су вређале Наталију. Постала је врло популарна због бриге и труда око рањеника за време рата са Бугарском 1885. године. Отворен и јаван сукоб са Миланом настао је 1886. године, поводом његове везе са госпођом Насос.

Разлаз Наталије и Милана потрајао је више година, повремено имао знатне политичке импликације и пунио скандалозне хронике. Брак је разведен 1888, показало се на нерегуларан начин, што је касније поништено. Милан је абдицирао 1889. године, а, као део његовог поравнања са владајућим радикалима и намесништвом, краљица Наталија је протерана из Србије 1. јуна 1891. године. До формалног, али не и суштинског помирења дошло је 1893, када јој се Милан обратио за новац, па су 1894. године поново примљени у краљевски дом.

За време владавине сина Александра Наталија је покушала да му буде главни саветник. Залагала се за оријентацију на Русију и радикале, верујући да без њих неће бити политичке стабилности у Србији. Углавном је живела у Бијарицу у Француској, у вили званој Сашино. У Београд је дошла на дуже 1895, па 1897. године, када се опет сукобила са краљем Миланом. У њеном друштву се као дворска дама налазила Драга Машин, у коју се Александар дефинитивно заљубио.

Тешко разочарење Наталији је донело венчање сина Александра са Драгом Машин 1900. године. Највећи ударац доживела је 29. маја 1903, када је група официра убила Александра. После 1903. извесну утеху нашла је у друштву једне шпанске католичке породице, па је прешла у католичку веру и замонашила се. Умрла је петог маја 1941. године у манастиру Сен Дени крај Париза и сахрањена на гробљу Ларди крај Париза. Њени мемоари се чувају у Ватикану и нису још увек објављени.

više na http://sr.wikipedia.org/wiki/Наталија_Обреновић
 
predic4big.jpg


Uroš Predić (1857-1953) portret "Kraljica Natalija Obrenović" ulje na platnu 58x44 cm. datira iz 1890. godine. Kraljica Natalija prikazana je celom svojom figurom, u njenom budoaru sa svim dragocenim ćilimima i ostalim nameštajem oko nje. Slika se izgubila u "majskom prevratu" 1903. godine. Nakon toga slika je niz godina bila u vlasništvu Pierre Loti-ja(1850-1923), francuskog noveliste, čija se kolekcija smatrala jednom od najznačajnijih privatnih kolekcija u Evropi.
 
u515_z.jpg


Karl Gebel (Carl Goebel)
Portret kraljice Natalije Obrenović

akvarel na papiru, 42 x 45 cm
Beograd, 1881.
IB U/515


Portret je slikan u Beogradu, pre proglašenja Srbije za kraljevinu. Kneginja Natalija je rodjena 1859. godine u Firenci, kao kći moldavskog bojara, ruskog pukovnika Petra Ivanoviča Keška i Pulherije, princeze Sturca. Za kneza Milana Obrenovića udala se 1875. godine i rodila sina Aleksandra.

Ovu Izuzetno lepu ženu slikao je Gebel, umetnik koji se obrazovao u Beču, Parizu i Italiji. Tehniku akvarela je negovao slikajući pejizaže u Beogradu, žanr scene i portrete. Ovaj portret je izuzetno umetničko ostvarenje minucioznog slikara, zagledanog u lepotu bogato ukrašene odeće srpskog gradjanskog kostima XIX veka, dopunjenog kneginjinim brilijantskim nakitom. Figura je smeštena u enterijer dvora, a kroz prozor se nazire arhitektura starog dvora Obrenovića. Pleni koloritom, jer su boje skladno odabrane.
http://www.mgb.org.yu/srp/odelj/umet/ludo50/u515.htm
 
ВИЛА ОБРЕНОВИЋА


Некадашња летња резиденција српске владарске породице Обреновић, позната и као „Краљев виноград“, била је место одмора кнежевских парова Милоша и Љубице, Михаила и Јулије, а потом и краљевских парова Милана и Наталије и Александра и Драге Обреновић. Налази се на једној од најатрактивнијих локација у Смедереву, на брду које је по боји гроздова названо Плавинац, одакле се се пружа фантастичан поглед на Дунав и Банат.
Имање од 36 ха површине купио је кнез Милош Обреновић 1829. године. Из тог времена сачуван је Милошев платан испред виле, камен бињекташ са кога се узјахивало на коња, и коафеза (тоалетни сто који је кнез поклонио кнегињи Љубици). О изгледу виле за време кнеза Михаила писао је путописац Феликс Каниц. Око скромног једноспратног летњиковца са салоном и другим зградама кнез је посадио око 2.000 чокота винове лозе. У време лоших односа са кнегињом Јулијом кнез Михаило налазио је уточиште у смедеревској вили. На имању је имао терене за голф, тенис и крикет и малу ергелу коња. Подигао је и парк површине три хектара с ретким стаблима кедра, дафине, магнолије, јудиног дрвета, црног бора, кестена и платана. По узору на енглеске земљопоседнике, волео је да чита новине на за то посебно направљеном месту: усред хлада парка у барокној гвозденој сеници.

Прави дворски живот установљен је за време краља Милана и краљице Наталије. Након њиховог развода све је припало Наталији и она је 1897. ангажовала чувеног дворског архитекту Јована Илкића који ће унети новине у до тада скромну архитектуру мало познате виле. Додавањем два бочна крила, са дрвеним балконима на спрату и централним двокраким степеништем изузетне дрвене резбарије добила је изглед швајцарско-француске виле, са површином од 1.200 м2. У приземљу, у централном делу летњиковца, налазе се две репрезентативне сале - зимска и летња са француским прозорима. Унутрашњост је оплемењена стилским намештајем који је наручен из Беча. Краљица Наталија је, према изворима из тог доба, у летњиковац увела и прави дворски протокол.

Салон, поплочан мермером, чува позлаћен намештај и портрете два српска кнеза: Милоша и Михаила и два краља: Милана и Александра. На спрату два апартмана који одишу скупоценом једноставношћу, а припадали су старом и младом краљу.
Према писмима краљице Наталије, она је у смедеревским виноградима сазнала за венчање свог сина Александра са дворском дамом Драгом Машин. Краљевски пар је на Плавинцу свој живот склањао од очију радознале и ненаклоњене јавности. У летњиковцу су приређивали забаве и окупљали познате уметнике и књижевнике. Долазили су Милан Ракић, Лаза Костић, Милован Глишић, Стеван Сремац, Бранислав Нушић, Паја Јовановић, Марко Мурат и Влахо Буковац. У вили се и данас налази сто Милана Ракића на којем је писао песме, док су рукописи изгубљени.

Последње лето у вили краљевски пар је провео 1902. године. Ана Луњевица, сестра краљице Драге, писала је у својим „Мемоарима“ да је краљ волео да игра крикет или су поподне одлазили на купање у Дунаву.
Након убиства Александра и Драге 1903, краљица Наталија, као једини наследник имовине Обреновића, летњиковац поклања пуковнику Антонију Орешковићу, начелнику штаба дринске дивизије. Његова кћер Мица Цукић била је једна од најближих Наталијиних дворских дама, а он је остао веран династији. Краљица му је поклонила 30 хектара земље, вилу и све што је било у њој - сребрнину, намештај, слике, библиотеку, збирку оружја, запрегу оковану сребром. Процењује се да је поклон вредео милион динара у злату. Летњиковац ће у власништву Орешковића бити до 1945. године.

После Другог светског рата вила постаје репрезентативни објекат тадашњих највиших органа власти у Србији - потпуно изолована, тајанствена кућа недоступна јавности. Наредних тридесетак година служила је у протоколарне сврхе, а повремено ју је посећивао и доживотни председник републике, за кога су специјално преуређене неке одаје. Према једном локалном предању, он је од послуге тражио да сваког јутра пред портрет краљице Драге ставља свеже убрано цвеће.

Данас је у власништву Владе Републике Србије. На некада импозантном здању грађеном по угледу на ондашње најмодерније европске виле, јасно су видљиви трагови зуба времена. Иако је вила Обреновића неоспорно културно-историјско добро од изузетне важности, још увек није званично проглашена спомеником културе.


šire na: http://monarhisti.blogspot.com/2008/07/blog-post_25.html
 
usn53_do_68_z.jpg


Salon kraljice Natalije Obrenović

1875-80.
Luj XV (16 delova)
IB USN/53-68


Salonska garnitura se sastoji od vitrine, dve konzole, dva ogledala, foteljice za ležanje – chaiselouque, paravana, stočića, sekretera, dve stolice, komode, stola, dva ormančića – ugaone konzole i jedne ukrasne zidne konzole. Drveni delovi vitrine islikani su, celom površinom, u floralnim elementima a okovi su izvedeni u srebru. Na prednjim, širim stranama konzola za ogledala naslikane su scene sa amoretima, dok se na konzolama nalaze mermerne ploče. Velika zidna ogledala, koja su u obliku uspranih pravougaonika, uokvirena su u profilisanim drvenim lajsnama koje su bronzirane belom bronzom. Iznad ogledala, u baroknim vinjetama, islikana su uljanim bojama platna sa pastoralnim scenama. Na sekreteru je, takođe, islikana pastoralna scena dok ostali drveni delovi salona imaju floralnu dekoraciju i amurete.

http://www.mgb.org.yu/srp/odelj/umet/prim/usn53.htm
 

Back
Top