promena profesije i podrška porodice

Dragi forumaši i forumašice,

Da li ste promenili svoju profesiju / zanimanje ili radite ono za šta ste se školovali?

Kad kažem promena profesije, mislim na neke od sledećih situacija :
- nakon rada u struci, shvatili ste da to nije za vas i okrenuli se nečem drugom
- nakon fakulteta/srednje škole ste odmah počeli da radite nešto drugo
- ostali ste bez posla, ne možete naći posao u struci,pa ste počeli nešto drugo

Interesuje me kako su vaša porodica, a i prijatelji, okolina, reagovali na to? Da li su vam pružili podršku, ili su hteli da vas odvrate od toga?

Ili se možda nekom vašem desilo da menja zanimanje. kako ste vi tada reagovali?

Ja sam pokusao da objasnim porodici da ja nisam za ovo sto studiram, ali to nije vredelo.
Pribegavao sam raznim metodama ubedjivanja iako me niko nije slusao.
Sta da im radim...oni placaju, ja cu da studiram. A za posao cemo lako

I pre srednje sam se bakto s muzikom tako da sam nastavio a znao u startu da se necu baviti svoijm pozivom..koji je nadogradiv u raznim pravcima koje sam povremeno raduckao po potrebi iz dosade..inace vecina koju poznajem ne radi u svojoj struci..tako da nisam imao pridike kao sto ni njima mislim da nisu sugerisali da se drze svoje profesije

C.C. Deville:

Ja sam pokusao da objasnim porodici da ja nisam za ovo sto studiram, ali to nije vredelo.
Pribegavao sam raznim metodama ubedjivanja iako me niko nije slusao.
Sta da im radim...oni placaju, ja cu da studiram. A za posao cemo lako

Kliknite za proširenje...

Mozda ces lako da nadjes posao, naravno ako imas vezu ili podlogu za privatluk, al nece ti biti nista teze od odlaska na posao sve dok ne budes bio sasvim zadovoljan onim cime se bavis. To raspolozenje vremenom moze da predje u jako duboko nezadovoljstvo.

jeka:

Mozda ces lako da nadjes posao, naravno ako imas vezu ili podlogu za privatluk, al nece ti biti nista teze od odlaska na posao sve dok ne budes bio sasvim zadovoljan onim cime se bavis. To raspolozenje vremenom moze da predje u jako duboko nezadovoljstvo.

Kliknite za proširenje...

Pa volim ja to sto studiram...neki profani kazu ti ces tek prikazati sta znas kad se budes zaposlio Ali je to za mene dosta tesko jer sam ja bio vise za drustvene nauke a otisao sam na robotiku... Znam da nema niceg goreg kad ujutru ustanes i proklinjes dan kad si se zaposlio na tom mestu, al nadam se da nece tako biti.

jeka:

Mozda ces lako da nadjes posao, naravno ako imas vezu ili podlogu za privatluk, al nece ti biti nista teze od odlaska na posao sve dok ne budes bio sasvim zadovoljan onim cime se bavis. To raspolozenje vremenom moze da predje u jako duboko nezadovoljstvo.

Kliknite za proširenje...

Slažem se.

miss smart:

Dragi forumaši i forumašice,

Da li ste promenili svoju profesiju / zanimanje ili radite ono za šta ste se školovali?

Kad kažem promena profesije, mislim na neke od sledećih situacija :
- nakon rada u struci, shvatili ste da to nije za vas i okrenuli se nečem drugom
- nakon fakulteta/srednje škole ste odmah počeli da radite nešto drugo
- ostali ste bez posla, ne možete naći posao u struci,pa ste počeli nešto drugo

Interesuje me kako su vaša porodica, a i prijatelji, okolina, reagovali na to? Da li su vam pružili podršku, ili su hteli da vas odvrate od toga?

Ili se možda nekom vašem desilo da menja zanimanje. kako ste vi tada reagovali?

Kliknite za proširenje...

Почела сам да радим практично одмах ван струке за коју сам се школовала. Нисам то планирала, тако се заломило. Неких месец дана сам радила оно што сам целог живота мислила да ћу радити и што је једина званична професија којом се можеш бавити после мог факса. Није ми се свидело, добила сам прилику за другачији посао и прихватила га. Већ 6 година радим то нешто друго.

Није да и дан-данас не наилазим на коментаре изненађених људи зашто не радим свој посао, и већ сам и уморна од тих питања - шта их се тиче? - али сам и даље потпуно убеђена да тиме не желим да се бавим. Далеко од тога да сам садашњим радним местом нешто специјално задовољна (бар не свим аспектима), тако да не бих имала проблема са самом собом ни да поново променим професију, ако би та промена била набоље, у смислу неке надоградње и напредовања. То ми је и највећа мана тренутног посла - немам могућности да се развијам - и криво ми је због тога. Једино што признајем да се понекад осећам погубљено, као кад гастарбајтер оде негде па свој језик заборави, а нови не научи, тако се и ја некад запитам шта ја то уопште радим и шта знам да радим, али чим се сетим за који посао сам се заправо школовала, наставим да гурам даље. На неки начин се може рећи да још увек тражим себе у професионалном смислу. Није ми жао што сам студирала то што сам студирала, не размишљам у стилу "што сам", него што нисам још нешто. Ја сам од вечитих штребера, који мисле да никад нису довољно школа завршили.

Колико год ми било драго оно што сам студирала, свесно сам се тога одрекла. За мене добар посао је онај који ми не ствара стрес, не окупира ми мисли превише ван радног времена и доноси прихватљиву количину новца. Чак мислим да ми је битније да се не нервирам, него колико зарађујем. Наравно, има ту још хиљаду и једна ствар, али сам навела оно што мислим да је најважније.

Што се тиче подршке породице, некад ми се и они чуде, али углавном ме подржавају. Ја бих, с друге стране, подржала сваку промену набоље. Мужа стално наговарам да из корена промени професију, јер се он још више усрећио са својим факсом.

Још бих нешто додала: стварно мислим да је формално образовање добра и корисна ствар, све док не почне да нас спутава, у смислу да постанемо ограничени тиме и да се држимо те струке као пијан плота. Најбоље је извући неки оптимум из онога што смо учили у школи, као добру основу за даљи развој.

Хвала Богу,
увек сам имала подршку породице за избор занимања и посла, јер су веровали у мене.
Та ми је подршка била неопходна, као што је увек неопходна, да бих могла да се ухватим у коштац са професионалним изазовима које свако ново радно место или позиција носе са собом.
И генерално, подршка породице је неопходна, и разумевање.
Онај коме је породица увек на првом месту, ма чиме се бавио, увек ће имати подршку своје породице

kad god mi se sve smuči, ja pričam kako ću da radim nešto drugo...i svi me samo gledaju i ćute, jer znaju da ne vredi da se*uckaju nešto na temu ''pa, nemoj tako...''...naravno, to me prođe posle jednog dana.
ipak, promena profesije je ozbiljna stvar i treba sagledati sve uslove za i protiv, a onda poslušati srce. pa, kom' obojci, kom' šimike!

miss smart:

Interesuje me kako su vaša porodica, a i prijatelji, okolina, reagovali na to?

Kliknite za proširenje...

Porodica, prijatelji i okolina su potpuno razlicite kategorije. Okolina uglavnom ima povrsan stav ali ih se uglavnom ne tice. Prijateljima je stalo da ti bude dobro, ali oni u toj prici vide samo tebe. Porodica deli zivot sa tobom i u tom smislu ima pravo da reaguje ako je ugrozena tvojom odlukom.

Ne mislim da imaju prava da narede ili zabrane, ali njihovo misljenje ima ozbiljnu vaznost i njihova situacija se mora uzeti u obzir.

miss smart:

Ili se možda nekom vašem desilo da menja zanimanje. kako ste vi tada reagovali?

Kliknite za proširenje...

Desilo se da je moj muz napustio jedno radno mesto da bi se usavrsavao dve godine, a to je podrazumevalo da ga posle te dve godine ceka posao, ali se ne zna gde u Srbiji. Podrzala sam tu odluku iako je to znacilo da smo izvesno vreme ziveli odvojeno, a on dolazio kuci vikendom (svakog drugog vikenda). Podrzala sam jer mu je to omogucilo napredovanje u poslu i bila velika zelja. Podrzala sam jer je moj stav da je njegova konacna odluka u vezi sa njegovim poslom (dok su odluke u okvirima razumnog). Ipak, usprotivila bih se nekoj odluci koju bih smatrala rizicnom. Iako je to njegov posao to je nas zajednicki zivot, a njegova roditeljska odgovornost mora da bude vaznija od svega.

miss smart:

Dragi forumaši i forumašice,

Da li ste promenili svoju profesiju / zanimanje ili radite ono za šta ste se školovali?

Kad kažem promena profesije, mislim na neke od sledećih situacija :
- nakon rada u struci, shvatili ste da to nije za vas i okrenuli se nečem drugom
- nakon fakulteta/srednje škole ste odmah počeli da radite nešto drugo
- ostali ste bez posla, ne možete naći posao u struci,pa ste počeli nešto drugo

Interesuje me kako su vaša porodica, a i prijatelji, okolina, reagovali na to? Da li su vam pružili podršku, ili su hteli da vas odvrate od toga?

Ili se možda nekom vašem desilo da menja zanimanje. kako ste vi tada reagovali?

Kliknite za proširenje...

U jednoj velikoj državnoj firmi radim već 13 godina posao koji ima veze sa mojom srednjom školom i sa ovim što sada studiram ..... mada.... to nije ono što mene čini srećnom ..... Realno gledajući, taj posao nikada nisam ni razmišljala da ostavim zbog zemlje u kojoj živimo i načina na koji preživljavamo.

Pre 8 godina sam rešila da uporedo, pored ovog posla, započnem svoj privatan posao koji je vezan za umetnost, zahteva puno originalnih ideja, stručnost i kreativnost ..... i to je ono što me čini srećnom i zadovoljnom

Zbog ove svoje odluke, ja već 8 godina radim svaki dan u nedelji i nemam baš puno slobodnih dana .... ali jedino sam tako uspela da iskompenzujem nezadovoljstvo postojećim.

Kada sam rekla mami i sestri šta ću započeti, sestra me je podržala u startu jer je znala koliko je kod mene izražena ta kreativna strana ... ali mama je sumnjala, kao i uvek ..... Medjutim, čim je privatan posao krenuo - shvatile su da sam ja rodjena za tako nešto i podržavaju me, i pomažu mi maximalno kad god zagusti.


Smatram da čovek, u ovo ludo vreme, mora da pronadje sebe u onome što radi, inače trune i propada .... U ovoj zemlji je suviše teško živeti da bismo ceo život radili ono što ne volimo i čime nismo zadovoljni.

Harmony:

Porodica, prijatelji i okolina su potpuno razlicite kategorije. Okolina uglavnom ima povrsan stav ali ih se uglavnom ne tice. Prijateljima je stalo da ti bude dobro, ali oni u toj prici vide samo tebe. Porodica deli zivot sa tobom i u tom smislu ima pravo da reaguje ako je ugrozena tvojom odlukom.

Ne mislim da imaju prava da narede ili zabrane, ali njihovo misljenje ima ozbiljnu vaznost i njihova situacija se mora uzeti u obzir.


Desilo se da je moj muz napustio jedno radno mesto da bi se usavrsavao dve godine, a to je podrazumevalo da ga posle te dve godine ceka posao, ali se ne zna gde u Srbiji. Podrzala sam tu odluku iako je to znacilo da smo izvesno vreme ziveli odvojeno, a on dolazio kuci vikendom (svakog drugog vikenda). Podrzala sam jer mu je to omogucilo napredovanje u poslu i bila velika zelja. Podrzala sam jer je moj stav da je njegova konacna odluka u vezi sa njegovim poslom (dok su odluke u okvirima razumnog). Ipak, usprotivila bih se nekoj odluci koju bih smatrala rizicnom. Iako je to njegov posao to je nas zajednicki zivot, a njegova roditeljska odgovornost mora da bude vaznija od svega.

Kliknite za proširenje...

Upravo sam mislila na ovako nešto kad sam mislila na podršku porodice, npr kad partner odluči da se usavršava, nastavi dalje školovanje i sl. Mislim da je tu podrška neophodna, kako bi se organizovalo funkcionisanje porodice, što finansijski, što ostalo!

Mislim da u to nema niko pravo da se mesa.
Bira samo onaj ko treba da radi,ne obaziruci se na misljenje okoline.
Nece niko ici umesto njega na posao,biti u sitaciji da radi nesto sto mozda ne voli.
Svoju posao volim,nije lak,ali ga volim.
Za muziku-menjala bih ga sigurno,ali nisam pa sada cutim
Volela sam i svoj fakultet,mada mi je bilo u razlicitim momentima jako naporno,ali sam izgurala.
Nije to nista strasno-neko pre,a neko kasnije pronadje sebe i otkrije svoje prave sklonosti.
zasto bi ih se odrekao?treba pratiti svoju zvezdu
Moj muz je prvo upisao fakultet koji mu uopste nije lezao,odustao na opste zaprepascene okoline,blize i i dalje,porodice i prijatelja
Otisao je u umetnost koja mu ide odlicno.
Talentovan je za mnoge stvari,ali smatram za ovo najvise.
zar je trebao da ih poslusa i bude osrednji u nekoj oblasti,ili u vrhu u onome sto voli?

Iskreno, boli me uvo za tudje misljenje... Ako ja zelim da promenim profesiju i siguran sam u to sta zelim, neka drugi dube na trepavicama ja cu uraditi sto zelim, Boli vas uvo, ukoliko zelite da promenite profesiju, samo napred, ko sisa okolinu!