Hrastovnik
Poznat
- Poruka
- 9.375
69. Апocтoлcкo Правило
---------------
Ако који Eпископ, или презвитер, или ђакон, или ипођакон, или чтец, или појац, не буде постио свету четрдесетницу пред Пасхом, или среду, или петак, осим ако није запречен телесном немоћу, нека буде свргнут; а ако је световњак, нека се одлучи.
(Трул 29,56,89; Гангр 19; Лаодик 49,50,51,52; Дион Алекс 1; Петар Алекс 15; Тимот Алекс 8,10)
ВEЛИКИ ПОСT
После сиропусне недеље, или, једноставно речено после поклада, од понедељка почиње први вишедневни пост. То је пролећни пост и назива се великим због особене важности његовог установљења. Састоји се од поста Свете Четрдесетнице и Страсне Седмице.
У Апостолским установама о Великом посту се каже:
„Нека се овај пост (тј. Четрдесетница) врши пре поста Пасхе (тј. Страсне седмице), почињући од другог дана седмице (тј. понедељка), а завршавајући је у петак: затим почињите свету седмицу Пасхе (тј. страдања Христових), постећи са страхом и трепетом у све њезино време, свакодневно приносећи молитве због сагрешења”.
У овим одредбама велики пост је назначен као св. Четрдесетница и као пост Страсне седмице.
Св. Епифаније Кипарски пише: „Четрдесетницу, до седам дана пре Пасхе (тј. до Страсне седмице) Црква обично проводи у посту. Осим тога, и шест дана Пасхе (тј. Страсну седмицу) сав народ проводи у сухоједенију”.
АПОСТОЛСКИ (ПETPOBCKИ) ПОСТ
„После Педесетнице празнујте једну седмицу, а после ње једну (седмицу) постите”. (Апостолскe установe)
БОГОРОДИЧНИ ПОСT
На Константинопољском Сабору одржаном 1166. године под председавањем константинопољског патријарха Луке, сагласно древним поставкама, за све православне хришћане потврђено је да без прекидања чувају и поштују Богородични пост од 1. до 15. августа, и тиме је за свагда разрешена недоумица о потреби Богородичног поста.
ПОСТ ПРЕД ПРАЗНИКОМ РОЖДЕСТВА ХРИСТОВОГ
У првим вековима Божићни пост није код свих хришћана имао исто време трајања. Неки су постили седам дана, неки и више.
Да би се провела једнообразност међу хришћанима, на Сабору, држаном у време патр. Луке и императора Мануила 1166. године, наложено је да сви хришћани пост пред Рождеством Христовим држе четрдесет дана.
Валсамон, патр. антиохијски, тумачећи поставке Сабора којима је назначено да се пост пред празником Рождества Христовог држи четрдесет дана, каже:
„Како су неки сумњали зашто нигде није назначен број дана Богородичног и Божићног поста, сам свјатјејшиј Патријарх је казао да, пошто о броју дана ових постова није указано правилом, дужни смо да следујемо неписаном црквеном предању и да постимо од првог дана августа и од петнаестог дана новембра.
----------------------------
”Оне пак који ишта додају учењу Католичанске (= Васељенске = Саборне) Цркве, или ишта одузимају од њега, ми анатемишемо." (Iz Orosa VII Vaseljenskog Sabora)
Vaseljenski Sabor zapovijedio jedno: ne dodavati ista ucenju Crkve.
U vrijeme Vaseljenskih sabora vidimo da je samo bio propis za Veliki (Casni) post i propis je bio: postiti cetrdeset dana i post Strasne sedmice. Za apostolski post (duga sedmica nakon Pedesetnice).
Ostali postovi nisu bili ujednaceni nikakvim pravilima sve do 1166. godine kada je carigradski patrijah Luka nalozio da se posti ovako kako je danas.
-----------------------------------------
Citirani tekst u gornjem prilogu prenio sam iz knjige
ГРИГОРИЈЕ С. ДЕБОЉСКИ:
ДАНИ БОГОСЛУЖЕЊА (КЊИГА О ПОСТУ)
ПРАВОСЛАВНЕ САБОРНЕ ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ
---------------
Ако који Eпископ, или презвитер, или ђакон, или ипођакон, или чтец, или појац, не буде постио свету четрдесетницу пред Пасхом, или среду, или петак, осим ако није запречен телесном немоћу, нека буде свргнут; а ако је световњак, нека се одлучи.
(Трул 29,56,89; Гангр 19; Лаодик 49,50,51,52; Дион Алекс 1; Петар Алекс 15; Тимот Алекс 8,10)
ВEЛИКИ ПОСT
После сиропусне недеље, или, једноставно речено после поклада, од понедељка почиње први вишедневни пост. То је пролећни пост и назива се великим због особене важности његовог установљења. Састоји се од поста Свете Четрдесетнице и Страсне Седмице.
У Апостолским установама о Великом посту се каже:
„Нека се овај пост (тј. Четрдесетница) врши пре поста Пасхе (тј. Страсне седмице), почињући од другог дана седмице (тј. понедељка), а завршавајући је у петак: затим почињите свету седмицу Пасхе (тј. страдања Христових), постећи са страхом и трепетом у све њезино време, свакодневно приносећи молитве због сагрешења”.
У овим одредбама велики пост је назначен као св. Четрдесетница и као пост Страсне седмице.
Св. Епифаније Кипарски пише: „Четрдесетницу, до седам дана пре Пасхе (тј. до Страсне седмице) Црква обично проводи у посту. Осим тога, и шест дана Пасхе (тј. Страсну седмицу) сав народ проводи у сухоједенију”.
АПОСТОЛСКИ (ПETPOBCKИ) ПОСТ
„После Педесетнице празнујте једну седмицу, а после ње једну (седмицу) постите”. (Апостолскe установe)
БОГОРОДИЧНИ ПОСT
На Константинопољском Сабору одржаном 1166. године под председавањем константинопољског патријарха Луке, сагласно древним поставкама, за све православне хришћане потврђено је да без прекидања чувају и поштују Богородични пост од 1. до 15. августа, и тиме је за свагда разрешена недоумица о потреби Богородичног поста.
ПОСТ ПРЕД ПРАЗНИКОМ РОЖДЕСТВА ХРИСТОВОГ
У првим вековима Божићни пост није код свих хришћана имао исто време трајања. Неки су постили седам дана, неки и више.
Да би се провела једнообразност међу хришћанима, на Сабору, држаном у време патр. Луке и императора Мануила 1166. године, наложено је да сви хришћани пост пред Рождеством Христовим држе четрдесет дана.
Валсамон, патр. антиохијски, тумачећи поставке Сабора којима је назначено да се пост пред празником Рождества Христовог држи четрдесет дана, каже:
„Како су неки сумњали зашто нигде није назначен број дана Богородичног и Божићног поста, сам свјатјејшиј Патријарх је казао да, пошто о броју дана ових постова није указано правилом, дужни смо да следујемо неписаном црквеном предању и да постимо од првог дана августа и од петнаестог дана новембра.
----------------------------
”Оне пак који ишта додају учењу Католичанске (= Васељенске = Саборне) Цркве, или ишта одузимају од њега, ми анатемишемо." (Iz Orosa VII Vaseljenskog Sabora)
Vaseljenski Sabor zapovijedio jedno: ne dodavati ista ucenju Crkve.
U vrijeme Vaseljenskih sabora vidimo da je samo bio propis za Veliki (Casni) post i propis je bio: postiti cetrdeset dana i post Strasne sedmice. Za apostolski post (duga sedmica nakon Pedesetnice).
Ostali postovi nisu bili ujednaceni nikakvim pravilima sve do 1166. godine kada je carigradski patrijah Luka nalozio da se posti ovako kako je danas.
-----------------------------------------
Citirani tekst u gornjem prilogu prenio sam iz knjige
ГРИГОРИЈЕ С. ДЕБОЉСКИ:
ДАНИ БОГОСЛУЖЕЊА (КЊИГА О ПОСТУ)
ПРАВОСЛАВНЕ САБОРНЕ ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ