У Србији су позната два друштвена система, комунизам (социјализам) и демократија која је још увек измешана комунистичко-социјалистичким схватањима који су делоимично остали у психи грађана Србије и само о томе се расправља.
Такође, још од давних времена постоји једна чудна карактеристика Срба. Док су трајали ратови Срби су били сложни а сада када ратова више нема, свесно су створене политичке струје које воде или директно ка западу или директно ка истоку и све је то подсвесно урађено да би се могли са неким свађати и препирати (ратовати). Нигде нема средине или нечега што стреми средини. Ретко ко се бави суштином.
Примећујете да ни један систем до сада није обезбеђивао све оно основно што је потребно једном друштву, одједном?
Да ли се слажете са тим да постоји систем који би стварно контролисао друштво на природан а уједно и успешан и користан начин?
Не постоји идеалан систем али постоји онај који би регулисао и обезбедио све оно основно што је потребно за квалитетно и успешно функционисање друштва и за нормалан живот грађана 21. века, систем који контролише друштво а истовремено га не стеже и не ограничава у неприродним размерама и обезбеђује појединцу да дође до изражаја као индивидуа.
Такође, још од давних времена постоји једна чудна карактеристика Срба. Док су трајали ратови Срби су били сложни а сада када ратова више нема, свесно су створене политичке струје које воде или директно ка западу или директно ка истоку и све је то подсвесно урађено да би се могли са неким свађати и препирати (ратовати). Нигде нема средине или нечега што стреми средини. Ретко ко се бави суштином.
Примећујете да ни један систем до сада није обезбеђивао све оно основно што је потребно једном друштву, одједном?
Да ли се слажете са тим да постоји систем који би стварно контролисао друштво на природан а уједно и успешан и користан начин?
Не постоји идеалан систем али постоји онај који би регулисао и обезбедио све оно основно што је потребно за квалитетно и успешно функционисање друштва и за нормалан живот грађана 21. века, систем који контролише друштво а истовремено га не стеже и не ограничава у неприродним размерама и обезбеђује појединцу да дође до изражаја као индивидуа.
