Izgubljeno detinjstvo....

Lana92

Lana92

Aktivan član
Poruka
1.205
Šta mislite o svom detinjstvu, i o svom odrastanju, da li ste bili srećni??? Ja lično mislim da sam imala sreće, pošto je moja generacija rodjena i odgajana bar delom u vremenu rata.... Mislim da sam sve dobila i da sam srećno dete.... Šta vi mislite o svom detinjstvu? Da li vam je nakada nešto nedostajalo? :confused::rumenko:
 
Srecna sam,uvek sam svega imala u izobilju,sto se tice stvari koje su neophodne za zivot. Sto se tice drugih stvari uvek sam imala sve sto sam zelela iako nikada nisam mnogo trazila..Razmazili me:):P bila sam jedinica 7 godina,cuvali su me kao malo vode na dlanu,titrali mi svi,svu paznju sam imala:) bas sam imala lepo detinjstvo:)
 
Huh, s obzirom da sam rođena u tim prokletim 90-tim, mogu reći da sam imala srećno detinjstvo, koliko je to bilo moguće... što se tiče hrane, garderobe i sličnog, to mi nikad nije falilo... ali mi je ponekad bila potrebna ljubav... majka je radila, otac živeo u Srbiji, a i dok je bio kod nas u tadašnjoj kući, nije mnogo provodio vremena sa mnom... ili gosti ili neke druge obaveze... sada sam shvatila da on ne zna da pokaže ljubav i pomirila se sa tim... uopšte, kao porodica retko kad aimamo te izlive ljubavi iako znam da me vole i da ih volim...

Tada sam mislila da imam prijatelje... možda sam ih i imala do neke 10-te godine... dok nismo postali koristoljubivi... kažu da je čovek srećan ako može da izbroji 5 zaista pravih prijatelja... ja imam jednog...

Kad se sve to sabere, ne bi se reklo da je moje detinjstvo srećno ali znam da ima hiljadu puta gorih slučajeva... ljudi kojima nedostaju osnovne namirnice za život... ljudi kojima je rat odneo drage ljude ili doneo neku drugu nesreću, koji su bolesni...

Tek onda shvatim koliko sam srećna što imam ovakav život kakav imam. =)
 
Lana92:
Šta mislite o svom detinjstvu, i o svom odrastanju, da li ste bili srećni??? Ja lično mislim da sam imala sreće, pošto je moja generacija rodjena i odgajana bar delom u vremenu rata.... Mislim da sam sve dobila i da sam srećno dete.... Šta vi mislite o svom detinjstvu? Da li vam je nakada nešto nedostajalo? :confused::rumenko:
Kliknite za proširenje...
Srećno detinjstvo...jest...
Bila sam mažena i pažena i tučena, al sve to ide jedno s' drugim...
Na stranu to što odrastam u obdaništu, kad se prebrojimo, ima nas za celu grupu...

Većini dece smeta kad im se roditelji razvedu...
Naša porodica je počela da funkcioniše kad se to desilo...Moji su se venčali odmah posle srednje, i posle par godina braka su uvideli kakvu su grešku napravili...
Ipak, kažu da im nije žao, jer u protivnom ne bi imali (citiram) buljuk tako lepe i pametne dece...
Mama je ponovo počela da izlazi sa drugaricama, srećnija je nego ranije, prolepšala se, ma blista...:manikir:
Ćale se ponovo oženio, imam tri prelepe sestrice...
Što kaže Bogdan, super je stvar što dobijamo duple poklone za svaki praznik...:lol:
 
Hm,kad se setim svog detinjstva...To je bilo življenje...Osamdesete su bile vrh,a u devedesetim...Nije ništa falilo, iako nije bilo ni idealno...

I pitao je neko, da se javi neko ko nije imao sve u detinjstvu.Takve na Krstarici nećeš naći.
 
Nisam mogla imati lepse, bogatije srecnije detinjstvo,...Uglavnom,sem sto su mi umrle bake,nije bilo losih i tuznih stvari.

Za tako lepo detinjstvo zahvalna sam bakama i dekama...Tasmajdan mi je prva asocijacija na detinjstvo,tamosnje zelenilo i luna-park.:heart:To me podseca na te osobe koje su me podigle...I ne bih podnela da moram da odem u drugi grad da zivim,jer bi ovde ostao taj park,u koji uvek odem kad se osetim tesko.

Ja bih mogla o ovome do sutra.
 
Poslednja izmena:
mags:
Srećno detinjstvo...jest...
Bila sam mažena i pažena i tučena, al sve to ide jedno s' drugim...
Na stranu to što odrastam u obdaništu, kad se prebrojimo, ima nas za celu grupu...

Većini dece smeta kad im se roditelji razvedu...
Naša porodica je počela da funkcioniše kad se to desilo...Moji su se venčali odmah posle srednje, i posle par godina braka su uvideli kakvu su grešku napravili...
Ipak, kažu da im nije žao, jer u protivnom ne bi imali (citiram) buljuk tako lepe i pametne dece...
Mama je ponovo počela da izlazi sa drugaricama, srećnija je nego ranije, prolepšala se, ma blista...:manikir:
Ćale se ponovo oženio, imam tri prelepe sestrice...
Što kaže Bogdan, super je stvar što dobijamo duple poklone za svaki praznik...:lol:
Kliknite za proširenje...

lepo je kada porodica može da funkcioniše i kada se roditelji razvedu, ipak su to retki slučajevi ;)
 
s obzirom u kakvom sam vremenu ziveo i kakva je bila ekonomska situacija u porodici,ziveo sam srecno....nisam ni trazio mnogo a dobijao sam dovoljno....kao mali sam za neku beskrajnu radost u zivotu najvise zahvalan svom deki...uvek sam se trudio da ne trazim mnogo tj nisam ni imao hrabrosti da potrazim nesto od roditelja jer sam se plasio da mi kazu ne....nisam imao neko burno detinjstvo....iam dosta lepih uspomena kad sam bio mali....hehehehe jedina mozda i najvaznija stvar je sto sam uvek bio radosno dete ko me poznaje to i sad kaze samo mozda u jacoj formi :D :D...ceo taj put do danas i dosta sam propatio....ali eto i dalje mogu da kazem da sam ostao koliko toliko jak....i to se odrzava svakako....
a bila je jedna bas porodicna atmosfera, i u teskim trenucima i kad se nije imalo i kad se imalo ostali smo jaki....funkcionisalo se....srecan sam sto nisam upao u ono najgore tog doba, a i moj brat jer je on stariji od mene pa je to i malo jasnije dozivljavao....sve u svemu: ostacu i dalje vedar i nasmejan to ce me i zadrzati kao tada ....
 
Poslednja izmena:
definitivno sam bio srećan, imao sam obo pravo detinjstvo, livada, potok, mašta, igrarije, ma ni tv nas nije zanimao 1% kamoli današnje tehničke novotarije i veštačke igre... naravno o ekonomskoj sitaciji il. ko je razmišljao (mislim na nas decu), nikad nisamosetio sad neku nemaštinu, posledice rata isl. inače u životu, objektivno, nema na šta da se žalim i sve je teklo nekim normalnim tokom, moji "problemi" su bili uvek unutrašnje prirode (ala ovo zadnje idiotski zvuči) :P
 
IBM OS/2:
Da ste rodjeni pocetkom ili sredinom 80-ih pa da razumem da vam detinjstvo nije bilo najlepse,jer poceli ratovi,jedno-drugo,ali vi kukate za nesto kad ste bili jos nesvesna bica,embrioni,zigoti i jos neplanirani...Malo razmisli o temi pre nego sto je postavis...
Kliknite za proširenje...

ja nisam pričala konkretno o sebi kao ličnosti, nego o sebi kao tek rodjenom biću...i koliko je teško bilo mojim roditeljima u to vreme, mislim ne samo mojim, nego mnogim....a kako mi ništa nije zafalilo....:think:
 
Kako me nerviraju predrasude da ako su ti roditelji razvedeni,sigurno si imao tuzno,nesrecno detinjstvo. :roll:

Moji su se razveli kad sam imala skoro 2 godine i nista mi nije falilo.Mama mi se preudala i mogu se pohvaliti kako mi je ocuh bolji od bioloskog oca. :)
Uvek je sa mnom radio domace zadatke,vodio me kod zubara..Biloloskog oca nisam videla oko mesec dana..Nit on mene zove,niti ja njega,a zivimo u istom gradu. :neutral:
Secam se kako mi je obecavao (retko smo se vidjali) kako cemo u pekari (to je,kao,''nasa'' pekara) pojesti sve kolace od prvog reda,pa do poslednjeg,svaki put kad se vidimo.Nismo stigli ni do drugog kolaca. :roll:
Ali jesam imala lepo detinjstvo,puno drugova,drugarica,lepih uspomena u Zoo vrtu,parkicu,kako me je mama pre predstave ohrabrivala i (u vrticu) i govorila da se ne plasem kamera...
Kako smo prelazili s terase na terasu kod komsija da gledamo svetsko prvenstvo u kosarci a ja se molila bogu u sebi da pobedimo Amerikance i obecavala sam mu da cu biti odlicna ako mi to ispuni. :lol:
Kako smo igrali lastis u doljnjisu....:heart: Ljuljaske...:heart: Uf,kad mi je jedna Boba krala stvari u vrticu i lupala mi samare (jednom je moja baba videla i umalo se nije slogirala!) a ja sam je obozavala.
Kad smo Sonja i ja jahale Aleksu u vrticu ''Djiha,djiha'' :hahaha:
I kad je on plakao sto ga ne volim a ja mu prisla ''Ma volim te,budalo jedna'' (sad se svi sale na moj racun s tim :roll: )
Kako smo igrali badmington na moru i kad su me ucili da plivam :heart:
Mogla bih do sutra ovako :lol:
 
Imao sam super detinjstvo, zato mi se sad sve cini losim...nista nije kao pre.

Majka mi je rekla da nikad nisam plakao kad sam bio mali, drugovi kazu da sam bio ludak...jednom drugu sam cak i nozem pretio(:eek:) a ja se nicega ne secam...:lol:

Mada se secam da sam sa nekim drugovima stalno pravio kolibu, pentrao se pored reke po drvecu...i secam se da smo gajili pse i pomalo macke. Jos uvek znam gde smo sahranili jednog psa kojeg je neki cica pregazio...:(
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top