Mislite na osobu čiju ljubav želite da osvojite. Želite da joj postanete važni? Hoćete da budete jedini za nju? Hoćete da se ta osoba zainteresuje za vas i upusti se u trajnu vezu s vama? Ako je tako, dobro otvorite oči: vi nerazumno pozivate tu osobu da vas prihvati u ekskluzivnom smislu, pozivate je da ograniči vašu slobodu prema svom nahođenju, da kontroliše vaše ponašanje, vaše planove, vaš razvoj - sve to isključivo za dobrobit njenih interesa. To je kao kada bi vam ta osoba rekla: „Ako želiš da budeš jedino biće za mene, moraš da se podvrgneš mojim uslovima, jer od trenutka kada prestaneš da zadovoljavaš moja očekivanja, prestaćeš da budeš jedino biće za mene". Vi ste hteli da budete jedini toj osobi, zar ne? Automatski morate da platite cenu gubitkom svoje slobode - morate da plešete u ritmu koji vam nameće ta osoba, isto kao što očekujete da drugi plešu u vašem ritmu, ako žele da budu jedini za vas...
Upitajte se sada vredi li platiti tako visoku cenu za ono što zauzvrat dobijate. Zamislite kako govorite toj osobi čiju ljubav tražite: „Ostavi mi slobodu da budem onakav kakav sam, da mislim svojom glavom, da idem za sopstvenim ukusima i težnjama, da se ponašam na način koji mi najviše odgovara". Tražeći tako nešto, vi tražite nemoguće. Kada zahtevate od nekoga da budete jedino biće za njega, to suštinski znači kako treba ozbiljno da se potrudite ne bi li učinili sebe prijatnim toj osobi. Na toj tački, vi gubite svoju slobodu. Razmišljajte o ovome koliko god vam volja, ali potrudite se da to i shvatite...
Antoni De Melo
ma da...nemamo druga posla nego da se zalepimo kao flasteri.....
bas grozno zvuci pomisao o nepustanju....
