Gubljenje sebe

Oktobar1864

Oktobar1864

Poznat
Poruka
8.211
Hm, da definišem temu.
Da li vam je teško da zadržite sebe, a da se prilagodite promenama koje morate prihvatiti kako godine dolaze?
Odnosno, ne izgubiti sebe i svu svoju posebnost uprkos obavezama koje svaki dan zatrpavaju sve više?
Ili bojite li se da odrastete, ne zbog prihvatanja obaveza i drugih Petar Pan kompleks pojava, već... Da li ćete ostati vi? Ili ćete postati nešto čemu ste se grozili kad ste bili mladji i govorili da to nikad nećete biti vi?

Plastičan primer - Pustih ja The cardigans i uplaših se. Što? Pa što slušam tako... laganu muziku. :S Gde mi je ono ludilo i polet mladost?Što više ne nosim pidžamu na tufne i martinke u prodavnicu? Zašto kako godine prolaze sve više obraćam pažnju na to šta je red, a šta ne raditi?
Šta ako postanem dosadna baba iz mog komšiluka? :(
Znam, znam, stvar je ostati dosledan nekako sebi? A kako kad ni ne primetimo te promene kod sebe, kad se stavovi tako postepeno menjaju da sve brzo promakne?

Što bi Milan rekao: "Kako da ostanem isti, kako da sačuvam sebe od promene? Samo putem promene".
Pomislite li ikad da su komšije iz vaše okoline, oni što gundjaju na glasnu muziku bili mladi kao mi sad? Da su morali da se prilagode "odraslom" životu i da su se tu izgubili, te su stoga tako ogorčeni?

Uplašite li se ikad da će vam se ovo desiti?
Kako da ostanemo isti, a da se prilagodimo onome što se od nas očekuje?
 
Uh,odlicna tema...

Ja se samo bojim da me ne pojede vreme i svakodnevnica...Da me to ne ugusi i da ono sto zelim i cemu teezim postane sve manje,da zadovoljava tek neke svakodnevne potrebe...



I sad mislim da sam se uozbiljila...Mislim,,kad pogledam jednu drugaricu sa kojojm sam se raniije dosta druzila,histerisala od srece na sred ulice,sad vidim samo da smo se uozbiljile...kad smo ludele za Ekatarinom,milanom i slicnim stvarima,toga vise nema....samo recenica "eh,kako smo nenormalne bile..."....i neki setni osmeh:(...Ne znam,menjaju se neke stvari,sazris i uozbiljis se...:( I deluje mi neverovatno da smo ona i ja nekad bile tako slobodne,nesputane...Onako,deca skroz.

Obe sa Ekatarine presle na neke druge,lakse stvari....

Ranije nisam imala osecaj blama,a sad...pre neki dan,jurih sa drugaricom Terazijama u potrazi za ogledalom,i kazem joj "pa daj,pogledaj se na retrovizoru kola"..Odgovori "ma gdeeee,da se blamiram.."...Ranije bih ja to uradila,ali sad se javlja ono "boze,sta ce ljudi pomisliti":neutral::roll:

a Petar Pan...pre par nedelja otac mi rece da cu ostati Petar Pan celog zivota ....Kad ga upitah sto,rece..."imas neka nerealna shvatanja,i sa nekim se stvarima moras prihvatiti.Ti to ne umes".:neutral:
 
Poslednja izmena:
Ako dopuštate da vam jedna "starija" osoba kaže nešto...
Nije gubljenje sebe to što počinješ da uvažavaš neka osnovna pravila ponašanja. Nisu komšije besne zbog glasne muzike, zato što su se izgubili. Stvari se menjaju godinama, ne zato što je to tako zacrtano, već zato što ljudi odrastaju i dobijaju, hteli ne hteli, obaveze.
Kada si stariji, imaš posao na koji odlaziš jutrom. Naravno da će ti smetati kada klinci puštaju glasnu muziku, a ti želiš da spavaš bilo zato što radiš sutra ili želiš da se odmoriš od radne nedelje. Takođe, kada ostariš imaš dete, pa ti to možda smeta zbog deteta koje si jedva uspavao, unuka.
Imaš ti jako mlade ljude koji slušaju "mirnu" muziku.
Mislim da je Milan mislio na prodavanje duše, na prihvatanje kompromisa koje nikako ne želimo. A iskreno, ne možeš do kraja biti van sveta. Neke kompromise moraš da prihvatiš da bi mogao da živiš i budeš srećan. Možda nisam jasna, ali za koju godinu ćete sami videti da vam se svet menja, zato što ste završili škole i sada se treba zaposliti, ako imate nekoga sa kime želite život, doći će deca ili zajednički život i sve to menja čoveka. NIsu to negativne promene. Videćete. Čuvajte sebe u onom smislu da vam ideali ne budu narušeni u da vam vera u sebe ne bude narušena, a promene ukusa su normalne.
 
strah od tog "gubljenja sebe" je veliki kamen spoticanja za svakog coveka..ali za svakog coveka koji ode dovoljno daleko stazom samospoznaje pre ili kasnije to "sebe se" pocne da gusi..jer shvati da ono sto ga zaprava i deli i razdvaja od svega ostalog je to tzv sebe se..samodefinicija..ili ego..i da je put zapravo put ka razdefinisanju sebe taj put ka slobodi ..jer covek je jedino slobodan kada se oslobodi sebe samog
 
Valjda je to sazrevanje...mislim, kad smo manji, nismo upoznali svet dovoljno da bi znali pravo stanje stvari...shta moze, a shta ne...i sve nam deluje lako, i postavimo sebi mnogo ciljeva, i tezimo ka nechemu...onda, krenu prepreke, shvatamo neke stvari, odustajemo, prilagodjavamo se...popushtamo pred mrtvilom rutine...nisu obaveze sve u zivotu...ali se ne trudimo mnogo da to promenimo...
 
s jedne strane tako je..

kada budes u stanju da to sebe se identifikujes sa staricom sa prvog sprata kojoj smeta glasna muzika..da stavis sebe u njen polozaj i vidis svet njenim ocima tada ce ti i jasno biti sto njoj smeta glasna muzika
 
Zavisi sta podrazumevas pod tim "isti"... Sasvim je normalno i, cak, neophodno da se promenimo... Sto vise rastemo, vise sazrevamo, pocinjemo da shvatamo svoje obaveze i da gledamo neku "siru sliku". Da pravimo planove za buducnost, da pre svojih postupaka sagledamo moguce posledice... To je sasvim razumljivo. Vise nismo deca i shvatamo da smo za gluposti i ludorije odgovorni samo mi, da vise nema bezazlene igre bez bilo kakvog rizika...
I osecanja su nam kompleksnija. Vise nije samo sreca-tuga, pa samim tim moramo vise da se prilagodjavamo trenutnim osecanjima.
Pa cak i nasi stavovi ne mogu da ostanu nepromenjeni. Menja se vreme, ljudi, nacini, a kada bi mi ostali u mestu, to bi bilo pogubno...
Promeniti se ne znaci izgubiti sebe. Ako ne nosis martinke u prodavnicu ili razmisljas o tome sta treba, a sta ne uraditi, ne znaci da si izgubila sebe. Znaci da se razvijas. Napredujes...
I da, nase komsije koje se zale na glasnu muziku su bili bas poput nas. Sta se promenilo? Odrasli su. Sazreli. Stekli neko iskustvo, neka saznanja koja im ne dozvoljavaju da budu poletni i buntovni kao u mladosti. Verovatno cemo i mi izrasti u nekog takvog. Ali mozda to nije lose. Za sve je potrebna ravnoteza. Kad mi postanemo takvi, docice neke nove generacije, poput trenutnih nas, i sve ce biti kao sad. Mislim da nema razloga plasiti se toga...
Sebe ces izgubiti samo onda kada se pogledas u ogledalo i jednostavno ne znas ko si.
 
Vlada_GNR:
nisu obaveze sve u zivotu...ali se ne trudimo mnogo da to promenimo...
Kliknite za proširenje...
ovo je zaista kljucno i dobro je sto si to shvatio rano..imaj to uvek na umu..ali zivot takodje nije ni samo zabava..ni samo provod ni samo uzivanje..ni jednog ne valja imati u zivotu previse..ni previse obaveza a ni previse zabave...valja teziti ravnotezi
 
Marta:
Upravo ta svakodnevnica je to što mislim da će mi ponekad doći glave. Sa jedne strane volim tu dnevnu rutinu, ali sve više mi ona uzima mene, te nemam vremena za sve ono što sam imala pre.
A poznato mi je to sa smejanjem na ulici... Sećanja samo ostala.
Volela bih da barem malo budem Petar Pan. Zapravo... sama sebe sa jedne strane guram u to da budem sve odgovornija. Jer, takvo ponašanje vuče za sobom druge stvari.

I tako mi je krivo što ponekad gubim prosto smisao u nekim stvarima koje su mi pre bile tako bitne. :(

Blabla:
Ne govorim o pravilima ponašanja. Ona osnovna uvek stoje, već govorim o tome da li posmatrate ljude iz okoline? Ima ljudi koji imaju obaveze pa ne gundjaju... A drugi gundjaju.
Ne verujem da je to do obaveza.
Mislim da me nisi shvatila baš. Nije ni stvar u mirnoj muzici, već pokušavam da skrenem pažnju na te promene do kojih dolazi, a koje dovode do promena takvih. Jedno su promene ukusa, a drugo je gubljenje tog nekog poleta koji postepeno sve više nestaje kod ljudi koje znam...
I tu si u pravu... Zbog obaveza. Ali i zbog nemogućnosti da se na adekvatan baš način njima prilagodimo.
 
i u zivotu valja imati snove..ali ne snove tipa letenja na mesec ili sta ja znam kojestarija..ali nesto sa cime ce covek da se identifikuje..cemu ce da tezi..a nista ne ispunjava coveka kao stvaranje..kreativnost..
najveca zivotna mudrost je zapravo sposobnost da se razdvoji ono sto je zaista vazno od onog sto samo izgleda vazno..
 
Imao sam te faze gubljenja, pokušavanja prilagođavanja, konformisanja, bivanja nešto drugo, al relativno brzo sam se vratio sebi. Ne treba menajti sebe (niti se može inicijalno) nego svoj odnos prema drugima! Nije problem menjati pravac i postati nešto što nisi želeo ako to SADA želiš,ljudi se menjaju, ali radi svog zadovoljstva a ne da bi to postigao preko drugih! Svaki period ima svoje, al u svemu možeš da ostaneš ti!
 
Ljudi...
Stanite.
Nije meni bitno to što ne nosim više čizme u prodavnicu. Nisam izgleda dobro definisala šta sam htela reći.
Nije to razvijanje, niti napredovanje. Ili jeste, ali u smislu samo prihvatanja obaveza, u smislu razvijanja nas, kao osobe uglavnom je pogubno.
Govorim o toj kreativnosti, maštovitosti... čemu god. O tome što nas je držalo u životu pre.
 
Oktobar1864:
Marta:
I tako mi je krivo što ponekad gubim prosto smisao u nekim stvarima koje su mi pre bile tako bitne. :(
Kliknite za proširenje...

Lepo kazes. Stvari koje su ti pre bile bitne. Promenis se. Pa ti neke nove stvari postanu bitne onako kao sto su ti pre bile one stvari. Zasto je to toliko lose? Kad uporedis sebe sad i sebe od pre nekoliko godina, to su manje-vise razlicite osobe. Ali nije to druga osoba. To si i dalje ti. Ti, koja je prosla razne faze prilagodjavanja, razvijanja, ti koja je poucena novim iskustvima uvidela sta ne valja i to promenila. To je normalno...
 
Oktobar1864:
Hm, da definišem temu.
Da li vam je teško da zadržite sebe, a da se prilagodite promenama koje morate prihvatiti kako godine dolaze?
Odnosno, ne izgubiti sebe i svu svoju posebnost uprkos obavezama koje svaki dan zatrpavaju sve više?
Ili bojite li se da odrastete, ne zbog prihvatanja obaveza i drugih Petar Pan kompleks pojava, već... Da li ćete ostati vi? Ili ćete postati nešto čemu ste se grozili kad ste bili mladji i govorili da to nikad nećete biti vi?

Plastičan primer - Pustih ja The cardigans i uplaših se. Što? Pa što slušam tako... laganu muziku. :S Gde mi je ono ludilo i polet mladost?Što više ne nosim pidžamu na tufne i martinke u prodavnicu? Zašto kako godine prolaze sve više obraćam pažnju na to šta je red, a šta ne raditi?
Šta ako postanem dosadna baba iz mog komšiluka? :(
Znam, znam, stvar je ostati dosledan nekako sebi? A kako kad ni ne primetimo te promene kod sebe, kad se stavovi tako postepeno menjaju da sve brzo promakne?

Što bi Milan rekao: "Kako da ostanem isti, kako da sačuvam sebe od promene? Samo putem promene".
Pomislite li ikad da su komšije iz vaše okoline, oni što gundjaju na glasnu muziku bili mladi kao mi sad? Da su morali da se prilagode "odraslom" životu i da su se tu izgubili, te su stoga tako ogorčeni?

Uplašite li se ikad da će vam se ovo desiti?
Kako da ostanemo isti, a da se prilagodimo onome što se od nas očekuje?
Kliknite za proširenje...


Pa prvo... Po ovome je pocetna premisa da moramo da ostanemo isti... Mislim da je greska u pocetnom stavu, a i u svemu ostalom sto proizilazi iz ovoga....
Covek se menja, prilagodjava i u tome je njegova velicina i zato je tu gde jeste... (covek kao ljudsko bice mislim)
 
Oktobar1864:
Ne da ostanemo isti, već da zadržimo neke stvari koje smo imali!
Taj polet, tu energiju...


Zaboravite...
Kliknite za proširenje...
da li znas nekoga ko i u sedamdesetim nije izgubio polet? i rado se laca nekog posla i neke aktivnosti
znaci ne neko ko prosipa zivotne mudrosti okorelog cinika nego nekog ko je sebe ostvario..
ako imas to su ljudi od kojih mozes da naucis KAKO TREBA
 
Oktobar1864:
Ne da ostanemo isti, već da zadržimo neke stvari koje smo imali!
Taj polet, tu energiju...


Zaboravite...
Kliknite za proširenje...
Razumem te skroz i imam neki strah (ne bas strah, ali nesto slicno) od toga da se promenim u smislu da postanem dosadna sama sebi. A to je pocelo od toga kada je moja najgora, najnadrndanija profesorka izjavila da je bila pankerka. I, onda ja skontam, pa i ona je bila mlada, verovarno luda i sl...a sad je dosadna sama sebi...
E, u tom smislu se plasim da se ne priklonim svakodnevnom, dosadnom nacinu zivota...
 
Oktobar1864:
Ne da ostanemo isti, već da zadržimo neke stvari koje smo imali!
Taj polet, tu energiju...


Zaboravite...
Kliknite za proširenje...

Nema sta tu da se filozofira. Prilicno je jednostavno. Ne mozes da zadrzis tu energiju. Koja je razlika kad imas 10 god i mozes po ceoooooo dan da se igras, slusas muziku, radis sta hoces, razvijas kreativnost, svoje "ja", itd... i kad imas 17 i moras da razmisljas o skoli, ocenama, planovima za fax, problemima sa vrsnjacima i roditeljima... Dok sve to zavrsis imas dovoljno energije samo da legnes da spavas... Dakle, obaveze nas u tome sputavaju.
 
Taj polet, i tu energiju, gasi drushtvo, gasi sredina...To sam ja hteo da kazem u prvom odgovoru...taj polet se javlja samo dok smo mladji, jer nismo svesni kakav je svet, kakvi su ljudi...evo npr, ja sam se pre 5 godina, nadao zivotu od muzike, i to od rok muzike...nisam bio ni svestan muzichke scene u nashoj zemlji, i nisam se obazirao na komentare starijih...i taj zanos je trajao sve do prve svirke...nisam dobio ni pitje...sledecu sam morao i prevoz sam da placam do mesta svirke...i tako dalje...svirka za svirkom, srce puno, dzep prazan...i evo sad...gitara polako rdja, a ja sebe za deset godina vishe ne vidim kao uspeshnog muzichara...
 
Vlada_GNR:
Taj polet, i tu energiju, gasi drushtvo, gasi sredina...To sam ja hteo da kazem u prvom odgovoru...taj polet se javlja samo dok smo mladji, jer nismo svesni kakav je svet, kakvi su ljudi...evo npr, ja sam se pre 5 godina, nadao zivotu od muzike, i to od rok muzike...nisam bio ni svestan muzichke scene u nashoj zemlji, i nisam se obazirao na komentare starijih...i taj zanos je trajao sve do prve svirke...nisam dobio ni pitje...sledecu sam morao i prevoz sam da placam do mesta svirke...i tako dalje...svirka za svirkom, srce puno, dzep prazan...i evo sad...gitara polako rdja, a ja sebe za deset godina vishe ne vidim kao uspeshnog muzichara...
Kliknite za proširenje...
pa ni ts nije neka bog zna kakva sredina..malogradjanska kao i svaka druga u unutrasnjosti nego sto je i bg postao malogradjanstina samo tako..
i samo tako si odustao..?
tomas edison je omanuo 10 000 puta pre nego sto je uspeo da napravi sijalicu i kada su ga pitali kako se oseca povodom toga on je rekao pa eto sad znam 10 000 nacina na koje se ne moze napraviti sijalica;)
na nas mnogo vise utice nasa percepcija stvarnosti nego sama stvarnost..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top