Istina je da i cetnici nisu smatrali domobrane za ozbiljnog neprijatelja, za razliku od ustasa...u jednom nemackom izvestaju od 13. oktobra 1942. godine, general Fortner, komandant 718. nemačke posadne divizije, o četnicima u “Nezavisnoj Državi Hrvatskoj” piše:
"četnici uopšte nisu za ozbiljne protivnike uzimali hrvatske domobrane, nego su ih delimično čak i trpeli na svojoj teritoriji. Nasuprot tome, nastavljali su svim sredstvima ogorčenu borbu protiv ustaša...”.Sporazumi (četnika i domobrana - prim. aut) se više ne uzimaju ozbiljno. Ovde polako ali sigurno ponovo počinje ratno stanje između četnika i hrvatskih domobrana. Između četnika i ustaša nije nikad ni prestajalo.
ali ne mozemo zaboraviti cinjenicu da su oni bili tu sve vreme rata, tj sve vreme genocida nad Srbima...kome su bili svedoci, u kome su kao regularna vojska NDH ucestvovali...a sigurno da je bilo i takvih slucajeva koje opisujes...
Meni vidis niko nije stradao od komunista u toku ili nakon rata (osim sto je oteto nesto imovine) ali i te kako imam razloga da budem kivvan na njih jer su bili najvece zlo za ovaj narod...i sve sto smo danas, i kao zemlja, i kao narod, posledica je njihove vladavine...
___________________________________________
Помен жртвама револуционарног терора, 20.окт, 2013.
Крај спомен - обележја код Громовића улаза, данас је служен парастос свим грађанима Крагујевца и околних места, који су настрадали након ослобођења града 1944. године као жртве комунистичког терора. Бројни грађани, представници града Крагујевца, политичких партија, Равногорског покрета, Соколског друштва и СУБНОР-а запалили су свеће и положили венце крај спомен-обележја.
Наиме, партизани су те 1944. године, у капислани некадашњег Војнотехничког завода, данима стрељали угледне Шумадинце, представнике тадашње грађанске класе.
На невине жртве, али и злочинце, о којима се деценијама ћутало, подсетио је Боривоје Радић, председник НВО „Шумадија регија“, некадашњи председник Извршног одбора Скупштине града и један од иницијатора постављања спомен-обележја жртвама револуционарног терора 1999. године. Он је апеловао да што пре треба доћи до имена жртава и тачних података о њима, месту где су сахрањени јер је то дуг према будућим генерацијма.
Окупљајмо се овде пре свега да дижемо свој глас против тога да људи могу губити животе у овој несрећној земљи само зато што су различити у својим политичким ставовима, што нису истомишљеници, и само зато они могу губити животе. Окуплајући се овако, ми дижемо глас против тога, указујемо на ту несрећу. Ви сте, као што знате, имали до сада два погубна система. Један фашистички, и други комунистички. И један и други тоталитарни. И један и други своје неистомишљенике су убијали, са њима се разрачунавали на тај начин. То су два зла, ја бих рекао, скоро подједнако велика. Можда је фашизам учинио више недела. Али оно што је комунизам урадио, и овој земљи, и широм Европе, не сме се пренебрећи. И зато данас, кад смо сви, а ја се надам да јесмо, велики антифашисти, то морамо бити, јер је то зло које је толико нанело човечанству несреће, да се никад не може заборавити. Али морамо истовремено бити и антикомунисти, ако смо поштени и ако истини гледамо у очи, јер је и то, показало се, једно велико зло, а пример тог зла јесте ово стратиште овде, које морамо обележавати, и не само обележавати, морамо се постарати да дођемо до имена тих људи. Дакле, где су они закопани, где су ту расуте њихове кости, у овом кругу фабрике, то је наш дуг према њима, али и дуг према будућим генерацијама - поручио је Радић. Споменик жртвама револуционарног терора, који се налази испод Пиварског парка, подигле су градске власти 1999. године.
Парастос је први пут служен 1990. када су представници Демократске странке у Крагујевцу, којима су се придружиле и присталице Српског покрета обнове, одали пошту невино постадалима.
slike na sajtu grada Kragujevac
http://www.kragujevac.rs/Grad_Kragujevac_RSS-43-1-6056
