gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Komesar za ljudska prava Saveta Evrope (SE) Tomas Hamarberg kritikovao je danas odluku austrijske vlade o proglašavanju zemalja zapadnog Balkana takozvanim trećim bezbednim državama, čiji građani više neće moći da dobiju status azilanata, upozoravajući na težak položaj manjina na Kosovu.
"Ne treba zemlje Balkana, od Kosova preko Bosne i Hercegovine do Makedonije generalno ocrniti kao nesigurne. Bilo je postepenih poboljšanja, tako i na Kosovu, gde je situacija i dalje najteža", objasnio je Hamarberg u intervjuu za bečki dnevni list "Prese".
"Biće potrebno da prođe još par godina pre nego što manjine budu bezbedne od tlačenja i sličnih problema", ocenio je on.
Prema njegovom mišljenju, treba omogućiti dobrovoljan povratak, ali ne i silom terati na vraćanje na Kosovo.
Hamarberg ističe da su Romi na Kosovu krajnje ugroženi jer "često ne bivaju dobro tretirani".
"Njima preti život u logorima pod jako lošim uslovima, na primer u jako zagađenim zonama", podsetio je on dodajući da je za decu to jako loše.
"Napredak na Kosovu je spor. Važno za stabilnost jeste da se povratnicima ne pruži samo šansa na bezbedan život, već i na rad. Najpre, pre svega je prioritet integrisati izbeglice sa Kosova u susednim zemljama na Balkanu", podvukao je on.
Austrijska vlada donela je juče odluku o proglašenju zemalja zapadnog Balkana trećim bezbednim državama, kako bi mogla da odbije zahteve državljanja tih zemalja za dobijanje azila. Tako od 1.jula, kada mera stupa na snagu, više gotovo nema šanse da onaj ko napusti Kosovo dobije status azilanta u Austriji, a i proteklih godina većina podnosilaca zahteva za dobijanje azila u Austriji sa Kosova je odbijena.
Prošle godine su u Austriji 892 stanovnika Kosova podnela zahtev za dobijanje azila, 810 građana ostalog dela Srbije, 205 iz Makedonije, 110 iz Bosne i Hercegovine, i 13 iz Crne Gore, odnosno jedan iz Hrvatske. Samo 31 zahtev građana Kosova dobio je pozitivan odgovor, što je sedam odsto.
Kada je reč o građanima ostalog dela Srbije svega šest odsto zahteva pozitivno je rešeno, dok je za građane Makedonije pozitivan odgovor dobilo svega tri odsto. U 11 slučajeva, azil je dat državljanima Bosne i Hercegovine, a iz Crne Gore i Hrvatske svi su odbijeni.
Posle odluke vlade u Beču, pored zemalja zapadnog Balkana, kao treće bezbedne zemlje važe sve države EU, Norveška, Island, Lihtenštajn, Ssvajcarska, Kanada, Novi Zeland i Australija, ali ne i SAD, koje se zbog smrtne kazne i dalje tretiraju kao "nesigurna zemlja".
http://www.blic.rs/politika.php?id=97630
Na Kosovu stara priča...šiptari kradu i ubujaju,zar ne?
"Ne treba zemlje Balkana, od Kosova preko Bosne i Hercegovine do Makedonije generalno ocrniti kao nesigurne. Bilo je postepenih poboljšanja, tako i na Kosovu, gde je situacija i dalje najteža", objasnio je Hamarberg u intervjuu za bečki dnevni list "Prese".
"Biće potrebno da prođe još par godina pre nego što manjine budu bezbedne od tlačenja i sličnih problema", ocenio je on.
Prema njegovom mišljenju, treba omogućiti dobrovoljan povratak, ali ne i silom terati na vraćanje na Kosovo.
Hamarberg ističe da su Romi na Kosovu krajnje ugroženi jer "često ne bivaju dobro tretirani".
"Njima preti život u logorima pod jako lošim uslovima, na primer u jako zagađenim zonama", podsetio je on dodajući da je za decu to jako loše.
"Napredak na Kosovu je spor. Važno za stabilnost jeste da se povratnicima ne pruži samo šansa na bezbedan život, već i na rad. Najpre, pre svega je prioritet integrisati izbeglice sa Kosova u susednim zemljama na Balkanu", podvukao je on.
Austrijska vlada donela je juče odluku o proglašenju zemalja zapadnog Balkana trećim bezbednim državama, kako bi mogla da odbije zahteve državljanja tih zemalja za dobijanje azila. Tako od 1.jula, kada mera stupa na snagu, više gotovo nema šanse da onaj ko napusti Kosovo dobije status azilanta u Austriji, a i proteklih godina većina podnosilaca zahteva za dobijanje azila u Austriji sa Kosova je odbijena.
Prošle godine su u Austriji 892 stanovnika Kosova podnela zahtev za dobijanje azila, 810 građana ostalog dela Srbije, 205 iz Makedonije, 110 iz Bosne i Hercegovine, i 13 iz Crne Gore, odnosno jedan iz Hrvatske. Samo 31 zahtev građana Kosova dobio je pozitivan odgovor, što je sedam odsto.
Kada je reč o građanima ostalog dela Srbije svega šest odsto zahteva pozitivno je rešeno, dok je za građane Makedonije pozitivan odgovor dobilo svega tri odsto. U 11 slučajeva, azil je dat državljanima Bosne i Hercegovine, a iz Crne Gore i Hrvatske svi su odbijeni.
Posle odluke vlade u Beču, pored zemalja zapadnog Balkana, kao treće bezbedne zemlje važe sve države EU, Norveška, Island, Lihtenštajn, Ssvajcarska, Kanada, Novi Zeland i Australija, ali ne i SAD, koje se zbog smrtne kazne i dalje tretiraju kao "nesigurna zemlja".
http://www.blic.rs/politika.php?id=97630
Na Kosovu stara priča...šiptari kradu i ubujaju,zar ne?
bice to oce
