- Poruka
- 6.481
Novi Ustav Srbije još nije bio ni proglašen, a u javnosti se već govorilo o potrebi njegove revizije. Na potrebi da se Ustav menja najviše su insistirali vojvoñanski autonomaši koji su, nezadovoljni ustavnim okvirom autonomije, na Trecoj vojvoñanskoj konvenciji, održanoj u decembru, ponovo snažno naglasili potrebu da se ustav menja. Na konvenciji se, čak, moglo čuti da autonomija više nije onaj okvir kojim bi vojvoñani mogli biti zadovoljni. Njihovoj frustraciji doprinela je i nesposobnost vladajuće koalicije da postigne konsenzus oko predloga novog Statuta pokrajine. Pored toga, problemi u radu parlamenta i vlade, kao i potreba da se amortizuju i ublaže ekonomske i političke posledice globalne krize, takoñe su doprinele da se aktualizuje priča o promeni ustava.
Tako je u intervjuu “Večernjim novostima” predsednik republike Boris Tadić izjavio da moramo menjati ne samo zakone, nego i “sam Ustav u nekim delovima. Na primer, u delu koji definiše broj poslanika. Lično, ne vidim razlog da Srbija ima 250 poslanika, jer je za zemlju ove veličine dovoljno 150”. Tadić je naglasio da bi ustavnim promenama trebalo rešiti i “pitanje regionalizacije i decentralizacije Srbije. Nije prirodno da samo Vojvodina bude regija sa definisanim pravima u Srbiji kada i druge regije žele ista takva prava. Ako bi Vojvodina bila jedina regija, Srbija bi bila asimetrična država, što bi proizvodilo stalnu nestabilnost. Vrlo brzo će doći vreme da otvorimo i to pitanje, da promenimo i poboljšamo naš Ustav kada je tema regionalizacije u pitanju”.1
Trikovi i preživljavanje
Tadićeva izjava naišla je na oprečne reakcije u političkoj javnosti. “To su opasne i neozbiljne priče”, ocenio je Dragan Šormaz iz Demokratske stranke Srbije (DSS). “Ako je istina da želi da pokuša da menja ustav, meni se čini da iza toga stoje opasnije stvari vezane i za državno ureñenje, a ako je marketinški trik, onda je samo još jedna u nizu obmana od strane Borisa Tadića”.2 Po rečima Andreje Mladenovića, Šormazovog stranačkog kolege, za “smanjenje vlade nije potrebna promena Ustava, već samo zdrava logika”. Mladenović je Tadićevu izjavu ocenio kao “jalovu propagandu”.3 Sličnog je mišljenja i Tomislav Nikolić, lider Srpske napredne stranke (SNS): “Predsednikov markentiški tim opet je smislio kako će predsednika da stavi u žižu javnosti kao čoveka koji brine o državi”.4 Dragan Todorović, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) postavio je pitanje: “Kako to da se toga setio sada, a ne onda kada je formirana vladajuća koalicija... Pa neće smanjenje broja poslanika doneti boljitak Srbiji, već odgovorna i sposobna vlada koja će pronaći rešenje za izlaz iz trenutne krize”.5 “Tadićev predlog je deplasiran” ocenila je Dubravka Filipovski, potpredsednica Nove Srbije. “Pitanje je da li za njegovu eventualnu izmenu danas uopšte postoji dvotrećinska većina u parlamentu, ali i da li su Srbiji trenutno potrebni troškovi održavanja referenduma na kome bi izmene ustava bile potvrñene”.6 Dragan Marković, voña Jedinstvene Srbije, inače članice
vladajuće koalicije, je izjavio da neće podržati predlog izmene ustava, jer bi se moglo desiti da se u parlamentu nañu samo poslanici iz Beograda i Novog Sada, umesto da iz svakog grada postoji po jedan narodni poslanik.7 Željko Ivanji iz G17 Plus je postavio pitanje: “Žašto bi samo broj poslanika i male stranke bili tema? Ako ćemo tako, onda možemo razgovarati i o pitanju imuniteta funkcionera, za koji smatram da je preširok, ali i o izboru predsednika republike. Sva ova pitanja mogu biti ureñena na različite načine”.8
Liberalnodemokratska partija je odavno upozoravala, poručio je Zoran Ostojić, na većinu loših ustavnih rešenja, čija se izmena sada traži.9 Socijalistička partija Srbije neće, po rečima Branka Ružića, šefa poslaničke grupe SPS¬a, odbiti razgovor o izmeni Ustava, ali bi o tome trebalo da se izjasne sve parlamentarne stranke.10 Momo Čolaković, poslanik Partije ujedinjenih penzionera Srbije, podržao je Tadića, uz napomenu da će se njegova ideja teško ostvariti.11 Ideju da se broj poslanika u republičkom parlamentu smanji podržao je i Rasim Ljajić, lider Sandžačke demokratske partije (SDP), ali je, po njegovom mišljenju, mnogo realnije smanjiti Vladu, jer za to nije potrebna izmena Ustava. “Sada je najvažnije da uradimo ono što možemo i što iziskuje samo odluku Vlade, što ne iziskuje skupu i dugu proceduru. Mislim na smanjenje broja ministarstva, na smanjenje državnih sekretara, smanjenje broja ljudi u državnoj administraciji”.12 “Ne znam da li treba da bude manje ili više poslanika, ali znam da parlament mora efikasnije da funkcioniše”, izjavio je Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV). Čanak je naglasio da se Ustav mora menjati kada je u pitanju unutrašnje ureñenje zemlje, jer je to vitalno za preživljavanje Srbije.13 Vladan Batić, predsednik Demohrišćanske stranke Srbije (DHSS), je ocenio da je Tadićeva izjava u direktnoj korelaciji sa glasanjem o rebalansu budžeta: “Na neki način, bar izmeñu redova se zaključuje da je u pitanju neka vrsta ucene SVM da bi dali svoj glas za rebalans budžeta”.14
Tako je u intervjuu “Večernjim novostima” predsednik republike Boris Tadić izjavio da moramo menjati ne samo zakone, nego i “sam Ustav u nekim delovima. Na primer, u delu koji definiše broj poslanika. Lično, ne vidim razlog da Srbija ima 250 poslanika, jer je za zemlju ove veličine dovoljno 150”. Tadić je naglasio da bi ustavnim promenama trebalo rešiti i “pitanje regionalizacije i decentralizacije Srbije. Nije prirodno da samo Vojvodina bude regija sa definisanim pravima u Srbiji kada i druge regije žele ista takva prava. Ako bi Vojvodina bila jedina regija, Srbija bi bila asimetrična država, što bi proizvodilo stalnu nestabilnost. Vrlo brzo će doći vreme da otvorimo i to pitanje, da promenimo i poboljšamo naš Ustav kada je tema regionalizacije u pitanju”.1
Trikovi i preživljavanje
Tadićeva izjava naišla je na oprečne reakcije u političkoj javnosti. “To su opasne i neozbiljne priče”, ocenio je Dragan Šormaz iz Demokratske stranke Srbije (DSS). “Ako je istina da želi da pokuša da menja ustav, meni se čini da iza toga stoje opasnije stvari vezane i za državno ureñenje, a ako je marketinški trik, onda je samo još jedna u nizu obmana od strane Borisa Tadića”.2 Po rečima Andreje Mladenovića, Šormazovog stranačkog kolege, za “smanjenje vlade nije potrebna promena Ustava, već samo zdrava logika”. Mladenović je Tadićevu izjavu ocenio kao “jalovu propagandu”.3 Sličnog je mišljenja i Tomislav Nikolić, lider Srpske napredne stranke (SNS): “Predsednikov markentiški tim opet je smislio kako će predsednika da stavi u žižu javnosti kao čoveka koji brine o državi”.4 Dragan Todorović, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) postavio je pitanje: “Kako to da se toga setio sada, a ne onda kada je formirana vladajuća koalicija... Pa neće smanjenje broja poslanika doneti boljitak Srbiji, već odgovorna i sposobna vlada koja će pronaći rešenje za izlaz iz trenutne krize”.5 “Tadićev predlog je deplasiran” ocenila je Dubravka Filipovski, potpredsednica Nove Srbije. “Pitanje je da li za njegovu eventualnu izmenu danas uopšte postoji dvotrećinska većina u parlamentu, ali i da li su Srbiji trenutno potrebni troškovi održavanja referenduma na kome bi izmene ustava bile potvrñene”.6 Dragan Marković, voña Jedinstvene Srbije, inače članice
vladajuće koalicije, je izjavio da neće podržati predlog izmene ustava, jer bi se moglo desiti da se u parlamentu nañu samo poslanici iz Beograda i Novog Sada, umesto da iz svakog grada postoji po jedan narodni poslanik.7 Željko Ivanji iz G17 Plus je postavio pitanje: “Žašto bi samo broj poslanika i male stranke bili tema? Ako ćemo tako, onda možemo razgovarati i o pitanju imuniteta funkcionera, za koji smatram da je preširok, ali i o izboru predsednika republike. Sva ova pitanja mogu biti ureñena na različite načine”.8
Liberalnodemokratska partija je odavno upozoravala, poručio je Zoran Ostojić, na većinu loših ustavnih rešenja, čija se izmena sada traži.9 Socijalistička partija Srbije neće, po rečima Branka Ružića, šefa poslaničke grupe SPS¬a, odbiti razgovor o izmeni Ustava, ali bi o tome trebalo da se izjasne sve parlamentarne stranke.10 Momo Čolaković, poslanik Partije ujedinjenih penzionera Srbije, podržao je Tadića, uz napomenu da će se njegova ideja teško ostvariti.11 Ideju da se broj poslanika u republičkom parlamentu smanji podržao je i Rasim Ljajić, lider Sandžačke demokratske partije (SDP), ali je, po njegovom mišljenju, mnogo realnije smanjiti Vladu, jer za to nije potrebna izmena Ustava. “Sada je najvažnije da uradimo ono što možemo i što iziskuje samo odluku Vlade, što ne iziskuje skupu i dugu proceduru. Mislim na smanjenje broja ministarstva, na smanjenje državnih sekretara, smanjenje broja ljudi u državnoj administraciji”.12 “Ne znam da li treba da bude manje ili više poslanika, ali znam da parlament mora efikasnije da funkcioniše”, izjavio je Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV). Čanak je naglasio da se Ustav mora menjati kada je u pitanju unutrašnje ureñenje zemlje, jer je to vitalno za preživljavanje Srbije.13 Vladan Batić, predsednik Demohrišćanske stranke Srbije (DHSS), je ocenio da je Tadićeva izjava u direktnoj korelaciji sa glasanjem o rebalansu budžeta: “Na neki način, bar izmeñu redova se zaključuje da je u pitanju neka vrsta ucene SVM da bi dali svoj glas za rebalans budžeta”.14
