- Poruka
- 6.481
Novinari i ratno izveštavanje: Srbočetnici, Turci i drogirane ustaše
Da li će srpsko tužilaštvo, najavom pokretanja istrage o ratnom izveštavanju iz Vukovara i Knina, samo otvoriti Pandorinu kutiju najsramnijih stranica novinarstva u svim zemljama bivše Jugoslavije
Bolno podsećanje srpskih novina... Slika Uroša Predića na četvrtoj strani „Večernjih novosti" i neverovatan tekst
Najave srpskog tužilaštva za ratne zločine da postoji mogućnost pokretanja istrage protiv novinara koji su izveštavali sa ratišta u Vukovaru i Zvorniku otvorile su pitanja odgovornosti ratnih izveštača širom bivše Jugoslavije i još jednom nas vratile na priču o razlici između ratnog izveštavanja i ratnog huškanja.
Velimir Ćurguz Kazimir, direktor medijske dokumentacije „Ebart", kaže za naš list da odgovornost medija definitivno postoji, samo je pitanje kako će se sudski procesuirati. Jer, jedna je stvar širenjem mržnje izazivati političke konsekvence, a savim drugo izazivati mržnju u konkretnoj ulici ili naselju gde kao posledicu imamo da su ljudi ubijeni ili proterani. Kako kaže Velimir Ćurguz Kazimir, u ovom drugom slučaju imamo krivce za to.
- Nema rata u čijoj propagandi nisu učestvovali mediji. Hrvatski mediji su pred sam rat već bili pripremljeni određenom terminologijom. Setimo se izraza „srbočetnička agresija" dok su, sa druge strane, srpski mediji imali termine „oslobađanje" i „osvajanje" teritorija. Hrvatski mediji su uporno prikrivali evidentan strah lokalnog srpskog stanovništva koji datira još od Drugog svetskog rata. Taj strah je pospešivan pompeznim objavljivanjem vesti o velikim zločinima i ubistvima tamo gde ih nije bilo. Isto je bilo i u Srbiji. Toga nije bilo samo na televiziji, već i u Skupštini - objašnjava naš sagovornik.
Seča grkljana
On podseća da je tadašnji premijer Dragutin Zelenović za govornicom rekao: „Dok mi ovde raspravljamo, u toku je genocid u Stocu", iako nije bilo nikakvog genocida.
Jedna od glavnih tema kojom će se baviti srpsko tužilaštvo je slučaj kada je Rojters novembra 1991. godine objavio vest prema kojoj su članovi hrvatske nacionalne garde u Vukovaru „sekli grkljane deci između pet i sedam godina i bacali ih u podrum", a navodno ju je potpisao tadašnji dopisnik Vjekoslav Radović. Rojters je istu vest već sutradan demantovao, a Radović za Press objašnjava da je upravo zahvaljujući njemu otkriveno da vest nije istinita.
- Fotoreporter Goran Mikić doneo je tu priču iz Vukovara, kao i dosta fotografija, samo ne one koje bi trebalo da dokumentuju tu informaciju. Vest je pustio tadašnji šef dopisništva Donald Fords, i to zato što su se Mikić i jedna italijanska novinarka kleli u nju. Lično sam otišao 21. novembra 1991. godine u Vukovar i izbrojao 178 leševa civila, ali beba nije bilo. Rojters je priču zahvaljujući meni demantovao, ali se rep da sam ratni huškač vuče se za mnom već 18 godina - tvrdi Radović.
Denis Latin nekad i sad
1995. godina Denis Latin iz Kninskog studija HRT-a, 14. avgusta 1995:
- Moram reći da sam jutros na kninskim ulicama video jako puno civila. Evo, i sada, ako pogledate iznad kninskog neba, možete videti jako puno dima. To nije zbog borbenog delovanja nego zato što ljudi čiste kuće i pale smeće. Prema službenim informacijama, a to mi je danas poručio i general Čermak, u Kninu je između 800 i 1.000 civila koji su se vratili svojim domovima, od kojih je čak 280 Srba. Sutra ujutro stiže i prvi voz sa prognanicima.
2009. godina Denis Latin za Press:
- U Kninu tada zaista nije bilo nikakvog paljenja kuća. „Oluja" je već prohujala i zaista je samo bilo u pitanju pospremanje grada nakon akcije. Izvestio sam o onome što sam tada video, a ne o onome što bi danas neko hteo da je tada bilo. Suđenje hrvatskim generalima u Hagu već je potvrdilo da je bio takav tok događaja. To, naravno, ne znači da u drugim selima kasnije nije bilo zločina o kojima smo u mojim emisijama u više navrata odgovorno tvrdili.
Ovakvih primera je bilo mnogo sa svih strana. Srpski mediji sa Pala preneli su da Muslimani u Sarajevu izgladnele životinje u gradskom zoološkom vrtu hrane srpskom decom. Informaciju je objavio „legendarni" novinar srpske televizije sa Pala Risto Đogo, a reporterka RTS-a Rada Đokić navela je u svom izveštaju:
- Muslimanski ekstremisti dosetili su se najstravičnijeg načina mučenja na planeti. Protekle noći, srpsku nejač žive su bacali u kaveze lavovima u Zoološkom vrtu „Pionirska dolina".
A da su se ratne žrtve koristile za promociju vladajuće strukture u Beogradu, pokazuje slučaj pogibije dva srpska dečaka za vreme borbi u Tesliću. Prikazan je otac koji je ugrabio mikrofon od reportera i u njega viknuo: „Jao, osvetiću ga, jao, zakleo sam se na grobu mrtvog sina... Svet ne vidi, proklet bio! Amerika ne vidi, prokleta bila! Joj, Miloševiću, zlato moje, pomozi nam, molim te".
Vrhunac propagande, međutim, bio je kada su „Večernje novosti" na četvrtoj strani objavile 115 godina staru sliku Uroša Predića kao fotografiju srpskog siročeta iz istočne Bosne. Urednik je napisao monstruozan tekst.
Među hrvatskim novinarima imidž najvećih huškača zaradili su današnji voditelji popularnih tok-šou emisija na HRT-u Denis Latin („Latinica") i Dijana Čuljak („Otvoreno"). Latin se „proslavio" izveštajem iz Knina 14. avgusta 1995. Sedam dana po okončanju „Oluje", poručio je da „ako se pogleda u kninsko nebo, može se videti mnogo dima, ali to nije od borbenog delovanja, već zato što ljudi čiste kuće i pale smeće" (pogledaj okvir).
Puši se od metli
Uz to, Latin je preneo reči generala Čermaka o neočekivano velikom povratku izbeglih. Latinu se pripisuje i da je čitao spisak nepodobnih sisačkih Srba.
- Što se tiče spiska Srba koji se često spominje, reč je o ljudima koji su na području Siska vršili terorističke akte i kao takvi od strane službenih organa policije bili označeni kao teroristi. I prema današnjim standardima izveštavanja ne vidim u tome ništa sporno niti etički nekorektno. Naprotiv, objavljivanjem tih imena sasvim sigurno je upozoreno na opasnost koja je pretila od tih ljudi, pa su verovatno spaseni i neki ljudski životi koji su se u tim danima olako gubili zbog agresije koju je bez ikakvih skrupula sprovodila srpska paravojska i JNA - kaže Denis Latin danas za Press.
On tvrdi da je ratnog huškanja bilo na svim stranama, ali da je bilo moralno izveštavati o nasilju i „o pokušajima da se u ratu prođe s što manje žrtava".
- Svako neka bude čist pred svojom savešću. Ja jesam i nikad se ne bih odrekao svoje časne uloge u tim ratnim vremenima kada sam svedočio o tragičnoj sudbini slabijih. Ako sam tako spasao ijedan ljudski život, s pravom bih mogao nositi titulu pravednika među narodima, baš kao i sve moje kolege koje su činile isto - kaže Latin.
Da li će srpsko tužilaštvo, najavom pokretanja istrage o ratnom izveštavanju iz Vukovara i Knina, samo otvoriti Pandorinu kutiju najsramnijih stranica novinarstva u svim zemljama bivše Jugoslavije
Bolno podsećanje srpskih novina... Slika Uroša Predića na četvrtoj strani „Večernjih novosti" i neverovatan tekst
Najave srpskog tužilaštva za ratne zločine da postoji mogućnost pokretanja istrage protiv novinara koji su izveštavali sa ratišta u Vukovaru i Zvorniku otvorile su pitanja odgovornosti ratnih izveštača širom bivše Jugoslavije i još jednom nas vratile na priču o razlici između ratnog izveštavanja i ratnog huškanja.
Velimir Ćurguz Kazimir, direktor medijske dokumentacije „Ebart", kaže za naš list da odgovornost medija definitivno postoji, samo je pitanje kako će se sudski procesuirati. Jer, jedna je stvar širenjem mržnje izazivati političke konsekvence, a savim drugo izazivati mržnju u konkretnoj ulici ili naselju gde kao posledicu imamo da su ljudi ubijeni ili proterani. Kako kaže Velimir Ćurguz Kazimir, u ovom drugom slučaju imamo krivce za to.
- Nema rata u čijoj propagandi nisu učestvovali mediji. Hrvatski mediji su pred sam rat već bili pripremljeni određenom terminologijom. Setimo se izraza „srbočetnička agresija" dok su, sa druge strane, srpski mediji imali termine „oslobađanje" i „osvajanje" teritorija. Hrvatski mediji su uporno prikrivali evidentan strah lokalnog srpskog stanovništva koji datira još od Drugog svetskog rata. Taj strah je pospešivan pompeznim objavljivanjem vesti o velikim zločinima i ubistvima tamo gde ih nije bilo. Isto je bilo i u Srbiji. Toga nije bilo samo na televiziji, već i u Skupštini - objašnjava naš sagovornik.
Seča grkljana
On podseća da je tadašnji premijer Dragutin Zelenović za govornicom rekao: „Dok mi ovde raspravljamo, u toku je genocid u Stocu", iako nije bilo nikakvog genocida.
Jedna od glavnih tema kojom će se baviti srpsko tužilaštvo je slučaj kada je Rojters novembra 1991. godine objavio vest prema kojoj su članovi hrvatske nacionalne garde u Vukovaru „sekli grkljane deci između pet i sedam godina i bacali ih u podrum", a navodno ju je potpisao tadašnji dopisnik Vjekoslav Radović. Rojters je istu vest već sutradan demantovao, a Radović za Press objašnjava da je upravo zahvaljujući njemu otkriveno da vest nije istinita.
- Fotoreporter Goran Mikić doneo je tu priču iz Vukovara, kao i dosta fotografija, samo ne one koje bi trebalo da dokumentuju tu informaciju. Vest je pustio tadašnji šef dopisništva Donald Fords, i to zato što su se Mikić i jedna italijanska novinarka kleli u nju. Lično sam otišao 21. novembra 1991. godine u Vukovar i izbrojao 178 leševa civila, ali beba nije bilo. Rojters je priču zahvaljujući meni demantovao, ali se rep da sam ratni huškač vuče se za mnom već 18 godina - tvrdi Radović.
Denis Latin nekad i sad
1995. godina Denis Latin iz Kninskog studija HRT-a, 14. avgusta 1995:
- Moram reći da sam jutros na kninskim ulicama video jako puno civila. Evo, i sada, ako pogledate iznad kninskog neba, možete videti jako puno dima. To nije zbog borbenog delovanja nego zato što ljudi čiste kuće i pale smeće. Prema službenim informacijama, a to mi je danas poručio i general Čermak, u Kninu je između 800 i 1.000 civila koji su se vratili svojim domovima, od kojih je čak 280 Srba. Sutra ujutro stiže i prvi voz sa prognanicima.
2009. godina Denis Latin za Press:
- U Kninu tada zaista nije bilo nikakvog paljenja kuća. „Oluja" je već prohujala i zaista je samo bilo u pitanju pospremanje grada nakon akcije. Izvestio sam o onome što sam tada video, a ne o onome što bi danas neko hteo da je tada bilo. Suđenje hrvatskim generalima u Hagu već je potvrdilo da je bio takav tok događaja. To, naravno, ne znači da u drugim selima kasnije nije bilo zločina o kojima smo u mojim emisijama u više navrata odgovorno tvrdili.
Ovakvih primera je bilo mnogo sa svih strana. Srpski mediji sa Pala preneli su da Muslimani u Sarajevu izgladnele životinje u gradskom zoološkom vrtu hrane srpskom decom. Informaciju je objavio „legendarni" novinar srpske televizije sa Pala Risto Đogo, a reporterka RTS-a Rada Đokić navela je u svom izveštaju:
- Muslimanski ekstremisti dosetili su se najstravičnijeg načina mučenja na planeti. Protekle noći, srpsku nejač žive su bacali u kaveze lavovima u Zoološkom vrtu „Pionirska dolina".
A da su se ratne žrtve koristile za promociju vladajuće strukture u Beogradu, pokazuje slučaj pogibije dva srpska dečaka za vreme borbi u Tesliću. Prikazan je otac koji je ugrabio mikrofon od reportera i u njega viknuo: „Jao, osvetiću ga, jao, zakleo sam se na grobu mrtvog sina... Svet ne vidi, proklet bio! Amerika ne vidi, prokleta bila! Joj, Miloševiću, zlato moje, pomozi nam, molim te".
Vrhunac propagande, međutim, bio je kada su „Večernje novosti" na četvrtoj strani objavile 115 godina staru sliku Uroša Predića kao fotografiju srpskog siročeta iz istočne Bosne. Urednik je napisao monstruozan tekst.
Među hrvatskim novinarima imidž najvećih huškača zaradili su današnji voditelji popularnih tok-šou emisija na HRT-u Denis Latin („Latinica") i Dijana Čuljak („Otvoreno"). Latin se „proslavio" izveštajem iz Knina 14. avgusta 1995. Sedam dana po okončanju „Oluje", poručio je da „ako se pogleda u kninsko nebo, može se videti mnogo dima, ali to nije od borbenog delovanja, već zato što ljudi čiste kuće i pale smeće" (pogledaj okvir).
Puši se od metli
Uz to, Latin je preneo reči generala Čermaka o neočekivano velikom povratku izbeglih. Latinu se pripisuje i da je čitao spisak nepodobnih sisačkih Srba.
- Što se tiče spiska Srba koji se često spominje, reč je o ljudima koji su na području Siska vršili terorističke akte i kao takvi od strane službenih organa policije bili označeni kao teroristi. I prema današnjim standardima izveštavanja ne vidim u tome ništa sporno niti etički nekorektno. Naprotiv, objavljivanjem tih imena sasvim sigurno je upozoreno na opasnost koja je pretila od tih ljudi, pa su verovatno spaseni i neki ljudski životi koji su se u tim danima olako gubili zbog agresije koju je bez ikakvih skrupula sprovodila srpska paravojska i JNA - kaže Denis Latin danas za Press.
On tvrdi da je ratnog huškanja bilo na svim stranama, ali da je bilo moralno izveštavati o nasilju i „o pokušajima da se u ratu prođe s što manje žrtava".
- Svako neka bude čist pred svojom savešću. Ja jesam i nikad se ne bih odrekao svoje časne uloge u tim ratnim vremenima kada sam svedočio o tragičnoj sudbini slabijih. Ako sam tako spasao ijedan ljudski život, s pravom bih mogao nositi titulu pravednika među narodima, baš kao i sve moje kolege koje su činile isto - kaže Latin.
