Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Када се молимо и Бог успорава и одлаже да нас услиша, то чини у нашем интересу, за нашу корист, да нас научи дуготрпљењу; стога и не треба клонути духом, говорећи: ми смо се молили и нисмо били услишени. Зна Бог шта је за човека корисно.

Свети Варсануфије Велики
 
Понекад је веома тешко, па и неиздрживо живети с наизглед побожним човеком. Ова побожност просто убија. И лако је живети са смиреним човеком који себе сматра најгорим од свих. Што имамо скромније мишљење о себи тим је лакше с нама. Што мање имамо тим више можемо да добијемо у Богу. То је правило живота. Христос није имао ништа у овом свету, али је имао Божију љубав, благонаклоност Оца Небеског. Разбојник се није бавио богословљем, али се покајао и први је доспео у рај. Зато је за нас главно покајање.

Протојереј Андреј (Лемешонок)
 
Ништа боље није него сећати се Христа. Сећати Га се сваки дан, сваки час. Онај ко Га се сећа неће погрешити, и што је главно, никад му живот неће бити тежак и несносан. Зашто би се ја угледао на људе, који, не знам како да су добри, ипак имају свих мана, које вешто крију? Христос се за то и родио као човек да би нам могао послужити као пример живота. Живот Његов испреплетан је био радошћу и жалошћу, Он се замарао и одмарао, гладнио и жеднио, веселио и туговао, исто као и ми. За сваку прилику у животу пружа нам Он пример поступања. Зато и велим: треба се увек сећати Христа!

Владика Николај Велимировић
 
"...ZNAČENJE I SUŠTINA SMIRENJA

Smirenje pobeđuje zamke đavola

Svi mi, koji živimo na zemlji, nalazimo se u velikoj opasnosti. Zašto? Zato što, po rečima apostola Petra, u svetu koji nas okružuje đavo ide kao lav ričući i traži koga će progutati (1 Pet.6.8.).

Niko od nas ne može spasiti svoju dušu ako ne pobedi u borbi sa palim anđelima. Zlobni demoni, koji su sami dospeli u ad, postavili su pred sobom cilj da i čovečanstvo pogube u njegovom bezdanu. Oni sablažnjavaju čoveka, vezuju ga strastima i dovode do pada u greh. Za to nečisti duhovi koriste sva raspoloživa sredstva. Pošto nemaju mogućnosti da nasilno nateraju ljude da čine bezakonja, demoni to čine lukavstvom. Kako se mi možemo suprotstaviti zlobi đavola? To je pitanje mučilo hrišćanske podvižnike od davnih vremena.

Jednom je prepodobni Antonije Veliki video duhovnim očima sve mreže đavola, prostrte po svetu. Uzdahnuvši, on je rekao:
-Teško rodu ljudskome! Ko se može osloboditi od ovih mreža?

Kao odgovor prepodobni je čuo glas sviše:

- Smirenomudri se spasavaju od njih, i one ne mogu ni dotaknuti takvoga.

Sve zamke đavola razrušavaju se smirenjem. Što se mi više usavršavamo u smirenju uz pomoć Božiju, tim se manje podvrgavamo opasnosti da budemo prelešćeni i pogubljeni od strane zlobnih demona.

Zli duhovi se nevidljivo bore s nama preko pomisli, a vidljivo posredstvom drugih ljudi, od kojih mi trpimo nepravedna vređanja i ugnjetavanja. Ako demoni uspevaju da u potpunosti ovladaju nekim čovekom, tada oni počinju da ga koriste za još grublje napade prema nama.O jednom od takvih iskušenja je bilo govora u “Otačniku”.

Starcu - pustinjaku je došao posednut čovek. Iz usta nesrećnika je stalno izlazila pena, i njegov spoljašnji izgled je bio užasan. Videći starca, on ga je udario po obrazu. Pustinjak je postavio drugi. Demon, ne izdržavši smirenje pustinjaka, istog časa je izašao iz čoveka.

Đavo, napadajući nas preko drugih ljudi, namerava da u našim srcima prouzrokuje prema njima gnev i neprijateljstvo. U vreme sličnih iskušenja mi treba da ispoljimo posebnu ljubav prema čoveku koji na nas vrši pritisak, i smirivši se pred njim da pobedimo đavola. Naravno to se odnosi na naš lični život. Zlo, koje svesno stremi da uništi društveni poredak, da zbriše s lica zemlje celi narod, ili da pogubi bar jednog čoveka, treba da se odseca najjačim metodima.
...".

Sajt: http://www.manastir-lepavina.org/no...zadobiti_smirenje_protjerej_vjeeslav_tulupov/
 
"...Један брат је питао другога:

„Ко те је научио молитви Исусовој?”

Овај одговори:

„Демони.”

„Како демони?”

„Тако, они узнемиравају мене греховним помислима, а ја сам непрестано творио молитву, тако сам и привикао”

Тако и ти. Ма шта да ти говоре помисли, ти свој посао ради: моли се!

- - - - - - - - - -

Дошао неки старац у апотеку и упита апотекара:

- "Имате ли лек против греха?"
- "Имамо" одговори апотекар и поче да набраја:

"Стави корен послушања,
сабери цветове душевне чистоте,
иситни лишће трпљења,
сакупи плодове нелицемерности,
не напијај се вином прељубе,
све то исуши постом уздржања,
стави у лонац добрих дела,
посоли сољу братољубља,
додај доброту и милостињу,
и онда у све сипај прашак смирења
и коленопреклоњења.
Стави на дан три кашике страха Божијег,
облачи се у одећу праведности
и не улази у пустоловине,
јер ћеш се прехладити
и поново разболети од греха."

- - - - - - - - - -

Господ и човек

Једне ноћи човек је уснио сан.

Сањао је да хода заједно са Господом.

На Небу су се приказивале сцене из његовог живота.
У свакој прилици видео је по два пара стопала.Један пар његов а други Господов.
Одједном Небо се отвори тако да је могао видети цели свој живот.Приметио је да у тренуцима највећег бола и патње постоји само један пар стопала.

То га је веома забринуло те се обрати Господу

-Боже,не могу да разумем да Си ме остављао баш онда кад Си ми био најпотребнији.

Господ му одговори:

- драго моје дете,волим те,никад те нисам напуштао.Кад видиш један пар стопала,то је зато,јер сам те тада носио.

- - - - - - - - - -

"...
МОЛИТВА ЗА СРПСКИ НАРОД

Спаси, Господе, народ свој, и спаси мене.

Ако не спасеш народ Твој и мој, а спасеш мене, ја ћу се у Рају осећати у туђини.

Услиши, Господе, молитву праведника Твојих Саве и Немање, те грешни народ спаси Твој, иако је грешан.

Како си спасавао Јерусалим од незнабожаца и кривоклетника, тако спаси и Београд од безверника, да се гласи спасење од Тебе, а не од људи.

Изнеможе народ Твој од чекања, не кушај до краја стрпљење његово, Господе. Господе, изнеможе народ Твој од чекања.

Сва се земља покри труповима верних Твојих, не можемо да копамо, а да мотика не звекне о кости сродника наших и не одјекне болно у душама нашим.

Нема њиве која није гробље, нити дрвета које није надгробни споменик. Сва је српска земља гробље.

Смилуј се, Господе и спаси народ свој, са мном или без мене.

Амин.
(Владика Николај Велимировић) ..."

- - - - - - - - - -

"...Свети Анатолије Оптински
О ХРАБРОМ ИСПОВЕДАЊУ ВЕРЕ


Чедо моје, знај да ће у последње дане настати времена тешка, како говори Апостол. И, гле, због оскудице и побожности, и у црквама ће се појавити јереси и расколи и, као што су предсказивали Свети Оци, тада на архијерејским престолима и у манастирима неће бити људи опитних и искусних у духовном животу. Због тога ће се јереси ширити посвуда и преластиће (обмануће) многе. Непријатељ рода људскога дејствоваће лукаво да би, ако је могуће, на јерес навео и изабране. Он неће почети да грубо одбацује догмате о Светој Тројици, о божанствености Исуса Христа, о Богородици, него ће неприметно почети да унакажава Предање Светих Отаца од Духа Светога, учење саме Цркве. Довијања непријатеља и његове « типике » приметиће веома мали број њих, оних који су најискуснији у духовном животу.
Јеретици ће завладати Црквом, свуда ће поставити своје слуге и побожност ће бити занемарена. Али Господ неће оставити слуге Своје без заштите и у незнању. Он је рекао : « По плодовима ћете их познати ». И ти по плодовима, то јест по деловању јеретика, настој да их разликујеш од правих пастира. Ти духовни лупежи, који разграбљују духовно стадо « не улазе на врата у тор овчји него прелазе на другом месту », као што је рекао Господ, то јест, ући ће на незаконит начин, уништавајући насиљем Божије уставе. Господ их назива разбојницима. Заиста, њихова права дужност је прогањање истинских пастира, њихово затварање, јер без тога се не може ни стадо разграбљивати. Зато, сине мој, кад у Цркви видиш поругање божанственог чина, отачкога Предања и Богом установљеног поретка, знај да су се јеретици већ појавили, мада ће можда до одређеног времена скривати своје злојеверје, или ће неприметно унакажавати божанствену веру, да би боље успели, обмањујући и варајући неискусне. Прогањаће не само пастире, него и слуге Божје, јер ђаво, који руководи јересју, не трпи благочашће. Као вукове у овчијој кожи препознај их по њиховој гордељивој нарави, сластољубљу, властољубљу – то ће бити клеветници, издајници, који свуда сеју мржњу и злобу, зато је Господ и рекао да ћемо их по плодовима познати. Истинске слуге Божје су – смирене, братољубиве и Цркви послушне.
Велике притиске од јеретика трпеће монаси и монашки живот тада ће бити изругиван. Осиротеће обитељи, смањиће се број монаха. Који остану, трпеће насиље. Ови мрзитељи монашког живота, који имају само изглед побожности, настојаће да иноке привуку на своју страну, обећавајући им заштиту и световна добра, а претећи изгнањем онима који се не покоре. Од ових претњи малодушни ће бити веома понижени. Ако доживиш то време, сине мој, радуј се, јер ће тада верници, који не буду имали других врлина, венце добијати само за стајање у вери, по речи Господњој : « Сваког, ко Мене призна пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Небеским . »
Бој се Господа, сине мој ! Да не изгубиш припремљени ти венац, да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и муку вечну. Храбро стој у вери и, ако је неопходно, с радошћу трпи и прогоне и друге невоље, јер ће са тобом бити Господ…и свети Мученици и Исповедници са радошћу ће гледати на твој подвиг.
Али, тешко у те дане монасима који су се везали за имање и богатство и који због љубави прена комфору буду били ради да се потчине јеретицима. Они ће успављивати своју савест, говорећи : « Сачуваћемо и спасићемо манастир и Господ ће нам опростити. » Несрећни и заслепљени, уопште и не помишљају на то да ће преко јереси и јеретика у манастир ући и демони, и тада они више неће бити свети манастир него голе зидине, од којих ће занавек одступити благодат.
Али, Бог је јачи од врага и никад неће оставити слуге Своје и истинских хришћана ће бити до краја света, али ће они бирати усамљена, пуста места. Не бој се невоља, него се бој погубне јереси, јер она одгони благодат и одваја од Христа. Зато је Христос и заповедио да јеретика сматрамо као незнабошца и цариника.
И тако, крепи се, сине мој, у благодати Христа Исуса, са радошћу хитај на подвиг исповедништва и подношења страдања, као добри војник Исуса Христа (2. Тим. 11, 1-3), Kоји рече : « Буди веран до смрти и даћу ти венац живота » (Откр. 2,10). Њему са Оцем и Светим Духом част и слава и сила у векове векова. Амин. "


Iz "Hilandarskog tipika" Sv.Save:

"...Nemojte, o čeda i braćo, nikada da poštujemo ono što škodi, a da obilazimo ono što spasava, jer ništa nije od predanoga nama nemoćno ili da ne može da ispravlja. Pa ako bi nešto od ovoga nekima izgledalo takovo da je najslabije, ipak borimo se, pretrpimo, podnesimo hrabro, prisilimo malo sebe. Jer svet ne ostavismo radi odmora i raskoši, nego radi staranja i borbe po mogućstvu, radi primanja obećanih dobara. "Prisilimo, dakle, sebe", kao što je rečeno, "prisilimo, jer u carstvo nebesko prodire se na silu, i oni koji se otimaju o njega uspevaju da ga ugrabe"(79). Jer niko leniv nije nikada postigao pobedu, niti je ko kod spavajući i sanjajući pobedio svoga ratnog neprijatelja; onih su pobedni venci koji dobro trče, koji se trude, koji se bore, koji izdrže trudove od borbi. Kroz mnoge nevolje, kaže Gospod, valja vam ući u carstvo nebesko (80). Zato molim sve vas, vladajte se kao što dolikuje pozivu vašem(81), postavite telesa vaša sveta Gospodu, ljubite se međusobno, dobro trčite pred ležeću vam trku, što je dobro, što Bog voli, to pomišljajte. Što ste čuli i naučili, ne odstupajte to da činite (82). Braćo, vreme je prekraćeno (82a), sećajte se duša vaših i ne zaboravljajte naše smernosti u molitvama vašim!"
 
"..."Отпадништво је по Божијем допуштењу - не покушавај да га зауставиш својом немоћном руком...

Удаљи се од њега и чувај - то је довољно. Упознај дух времена и проучи га, да би, ако је могуће,

избегао његов утицај. Нека милосрдни Господ заклони остатак оних који верују у Њега.

Но остатак је мален и биће све мањи и мањи..."



Свети Игњатије Брјанчанинов
 
Poslednja izmena:
Не занемарујте ниједно средство којим је могуће угодити Богу, а таквих је средстава много: умиљато опхођење са људима, тешење ожалошћених, заузимање за увређене, давање сиромашнима, одвраћање очију од ружних садржаја и поступака, супротстављање рђавим мислима, принуђивање себе на молитву, трпљење, милосрђе, праведност, и др. Испуњавање свих тих свештених добродетељи привлачи к вама свемоћну помоћ Божију, а са њом ћете пребродити све тешкоће, које су пре тога изгледале несавладиве нашим снагама.

Из поука Оптинских стараца
 
БЕСЕДАо оправданости милостиње

Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити (Приче Сол. 3, 27)

Не одриче ни теби Господ оно што теби треба, не одреци ни ти човеку, кога ти је Господ послао у сусрет, да куша срце твоје. Ако ти неки сиромах један пут у животу пружи руку за помоћ, подај му и не откажи. Сети се, колико ти је година живота, и колико сати у једном дану, и колико минута у једноме сату — свакога минута кроз толико и толико хиљада дана ти пружаш руку своју ка Господу, и Господ даје и не отказује. Сети се милости Божје, и твоја немилост пећи ће те као жеравица, и неће ти дати мира све док се не покајеш и не омекшаш срцем.

Не реци никад: досадише ми ови просјаци! Толики милиони људи живе на земљи, и сви су просјаци у Господа, и цареви као и надничари, и богаташи као и слуге — сви су просјаци Господа — па Господ никад не рече: досадише ми ови просјаци! О човече, заблагодари Богу, што и од тебе неко тражи какво добро, било материјално било духовно! То значи, да си ти човек од Божјег поверења; значи: Бог ти је поверио неко Своје добро (јер сва су добра Божја). Покажи се достојан тога поверења: покажи се достојан у малом, да би ти се поверило веће.

О Господе свебогати, омекшај срце наше и просвети разум наш, да будемо милостиви у добрима која си нам Ти, Свемилостиви, поверио. Теби слава и хвала вавек. Амин.
 
737. Питање. Господ је рекао: Блажени који плачу (Мт.5,4), а по речима апостола (треба) да смо увек радосни (1.Сол.5,17), и једни према другима весели и нежни. Кажи ми какво се дело човеку урачунава у плач, а какво у непрестану радост? Да ли могу и једно и друго да иду заједно?

Одговор: Плач је туга по Богу која рађа покајање. Знаци покајања су: пост, псалмопојање, молитва, поучавање у речи Божијој. Радост је веселост по Богу која се благопристојно пројављује при сусрету са другима на лицу и у речи. Нека твоје срце чува плач, а лице и реч пристојну веселост.

- АВВА ВАРСАНУФИЈЕ И ЈОВАН ПРОРОК
 
"Многобрижност је болест палог човека који покушава да искључиво сам одреди и оформи своју судбину па зато непрестано планира и жури, лево-десно, да то оствари… Избегавај БРИГУ. Ради свој посао ревносно, посвети Богу цео свој труд и предај се Његовом руководству. Неумерен РАД замагљује ум, хлади срце, а то удаљује од Бога, извора сваког добра."


(Св. Теофан Затворник)
 
32839202_10213979031044893_9146569496092213248_n.jpg
 
Само када човек с вољом ради свој посао, када га не гризе душевни бол и када истински воли, живот му није изгубљен, него на њега „пада она тиха божанска светлост, те постаје светао, леп и вредан живљења“. Јер, „наше небо почиње овде“.

Епископ Хризостом Војиновић
 
Слобода и зло

На питање како је постало зло? – Василије Велики одговара овако: оно је настало онако како настаје мрак када затвориш очи. Онај ко је створио око није крив што си ти зажмурио и што је за тебе наступила тама.

Чему служи слобода? – Она служи томе да можеш да изабереш добро и да уживаш у блаженству, као Анђео и као човек, а не да само луташ по земљи као животиња, или да вегетираш као трава.

Св. Филарет Московски
 
Колико год је могуће, настој да се према својој супрузи односиш духовно, како би међу вама постојала љубав и узајамно разумевање. Тако поступај и са децом. Истински духован човек има обичај да попусти, о чему говори и апостол Павле. Снажни би требало да носе терет како би слаби могли да предахну, уместо да и снажни и слаби носе само своје бреме. Ето толико. Ништа више. Нека Христос и Пресвета Богородица буду уз тебе.

С љубављу Христовом, монах Пајсије
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top