"...Један брат је питао другога:
„Ко те је научио молитви Исусовој?”
Овај одговори:
„Демони.”
„Како демони?”
„Тако, они узнемиравају мене греховним помислима, а ја сам непрестано творио молитву, тако сам и привикао”
Тако и ти. Ма шта да ти говоре помисли, ти свој посао ради: моли се!
- - - - - - - - - -
Дошао неки старац у апотеку и упита апотекара:
- "Имате ли лек против греха?"
- "Имамо" одговори апотекар и поче да набраја:
"Стави корен послушања,
сабери цветове душевне чистоте,
иситни лишће трпљења,
сакупи плодове нелицемерности,
не напијај се вином прељубе,
све то исуши постом уздржања,
стави у лонац добрих дела,
посоли сољу братољубља,
додај доброту и милостињу,
и онда у све сипај прашак смирења
и коленопреклоњења.
Стави на дан три кашике страха Божијег,
облачи се у одећу праведности
и не улази у пустоловине,
јер ћеш се прехладити
и поново разболети од греха."
- - - - - - - - - -
Господ и човек
Једне ноћи човек је уснио сан.
Сањао је да хода заједно са Господом.
На Небу су се приказивале сцене из његовог живота.
У свакој прилици видео је по два пара стопала.Један пар његов а други Господов.
Одједном Небо се отвори тако да је могао видети цели свој живот.Приметио је да у тренуцима највећег бола и патње постоји само један пар стопала.
То га је веома забринуло те се обрати Господу
-Боже,не могу да разумем да Си ме остављао баш онда кад Си ми био најпотребнији.
Господ му одговори:
- драго моје дете,волим те,никад те нисам напуштао.Кад видиш један пар стопала,то је зато,јер сам те тада носио.
- - - - - - - - - -
"...
МОЛИТВА ЗА СРПСКИ НАРОД
Спаси, Господе, народ свој, и спаси мене.
Ако не спасеш народ Твој и мој, а спасеш мене, ја ћу се у Рају осећати у туђини.
Услиши, Господе, молитву праведника Твојих Саве и Немање, те грешни народ спаси Твој, иако је грешан.
Како си спасавао Јерусалим од незнабожаца и кривоклетника, тако спаси и Београд од безверника, да се гласи спасење од Тебе, а не од људи.
Изнеможе народ Твој од чекања, не кушај до краја стрпљење његово, Господе. Господе, изнеможе народ Твој од чекања.
Сва се земља покри труповима верних Твојих, не можемо да копамо, а да мотика не звекне о кости сродника наших и не одјекне болно у душама нашим.
Нема њиве која није гробље, нити дрвета које није надгробни споменик. Сва је српска земља гробље.
Смилуј се, Господе и спаси народ свој, са мном или без мене.
Амин.
(Владика Николај Велимировић) ..."
- - - - - - - - - -
"...Свети Анатолије Оптински
О ХРАБРОМ ИСПОВЕДАЊУ ВЕРЕ
Чедо моје, знај да ће у последње дане настати времена тешка, како говори Апостол. И, гле, због оскудице и побожности, и у црквама ће се појавити јереси и расколи и, као што су предсказивали Свети Оци, тада на архијерејским престолима и у манастирима неће бити људи опитних и искусних у духовном животу. Због тога ће се јереси ширити посвуда и преластиће (обмануће) многе. Непријатељ рода људскога дејствоваће лукаво да би, ако је могуће, на јерес навео и изабране. Он неће почети да грубо одбацује догмате о Светој Тројици, о божанствености Исуса Христа, о Богородици, него ће неприметно почети да унакажава Предање Светих Отаца од Духа Светога, учење саме Цркве. Довијања непријатеља и његове « типике » приметиће веома мали број њих, оних који су најискуснији у духовном животу.
Јеретици ће завладати Црквом, свуда ће поставити своје слуге и побожност ће бити занемарена. Али Господ неће оставити слуге Своје без заштите и у незнању. Он је рекао : « По плодовима ћете их познати ». И ти по плодовима, то јест по деловању јеретика, настој да их разликујеш од правих пастира. Ти духовни лупежи, који разграбљују духовно стадо « не улазе на врата у тор овчји него прелазе на другом месту », као што је рекао Господ, то јест, ући ће на незаконит начин, уништавајући насиљем Божије уставе. Господ их назива разбојницима. Заиста, њихова права дужност је прогањање истинских пастира, њихово затварање, јер без тога се не може ни стадо разграбљивати. Зато, сине мој, кад у Цркви видиш поругање божанственог чина, отачкога Предања и Богом установљеног поретка, знај да су се јеретици већ појавили, мада ће можда до одређеног времена скривати своје злојеверје, или ће неприметно унакажавати божанствену веру, да би боље успели, обмањујући и варајући неискусне. Прогањаће не само пастире, него и слуге Божје, јер ђаво, који руководи јересју, не трпи благочашће. Као вукове у овчијој кожи препознај их по њиховој гордељивој нарави, сластољубљу, властољубљу – то ће бити клеветници, издајници, који свуда сеју мржњу и злобу, зато је Господ и рекао да ћемо их по плодовима познати. Истинске слуге Божје су – смирене, братољубиве и Цркви послушне.
Велике притиске од јеретика трпеће монаси и монашки живот тада ће бити изругиван. Осиротеће обитељи, смањиће се број монаха. Који остану, трпеће насиље. Ови мрзитељи монашког живота, који имају само изглед побожности, настојаће да иноке привуку на своју страну, обећавајући им заштиту и световна добра, а претећи изгнањем онима који се не покоре. Од ових претњи малодушни ће бити веома понижени. Ако доживиш то време, сине мој, радуј се, јер ће тада верници, који не буду имали других врлина, венце добијати само за стајање у вери, по речи Господњој : « Сваког, ко Мене призна пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Небеским . »
Бој се Господа, сине мој ! Да не изгубиш припремљени ти венац, да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и муку вечну. Храбро стој у вери и, ако је неопходно, с радошћу трпи и прогоне и друге невоље, јер ће са тобом бити Господ…и свети Мученици и Исповедници са радошћу ће гледати на твој подвиг.
Али, тешко у те дане монасима који су се везали за имање и богатство и који због љубави прена комфору буду били ради да се потчине јеретицима. Они ће успављивати своју савест, говорећи : « Сачуваћемо и спасићемо манастир и Господ ће нам опростити. » Несрећни и заслепљени, уопште и не помишљају на то да ће преко јереси и јеретика у манастир ући и демони, и тада они више неће бити свети манастир него голе зидине, од којих ће занавек одступити благодат.
Али, Бог је јачи од врага и никад неће оставити слуге Своје и истинских хришћана ће бити до краја света, али ће они бирати усамљена, пуста места. Не бој се невоља, него се бој погубне јереси, јер она одгони благодат и одваја од Христа. Зато је Христос и заповедио да јеретика сматрамо као незнабошца и цариника.
И тако, крепи се, сине мој, у благодати Христа Исуса, са радошћу хитај на подвиг исповедништва и подношења страдања, као добри војник Исуса Христа (2. Тим. 11, 1-3), Kоји рече : « Буди веран до смрти и даћу ти венац живота » (Откр. 2,10). Њему са Оцем и Светим Духом част и слава и сила у векове векова. Амин. "
Iz "Hilandarskog tipika" Sv.Save:
"...Nemojte, o čeda i braćo, nikada da poštujemo ono što škodi, a da obilazimo ono što spasava, jer ništa nije od predanoga nama nemoćno ili da ne može da ispravlja. Pa ako bi nešto od ovoga nekima izgledalo takovo da je najslabije, ipak borimo se, pretrpimo, podnesimo hrabro, prisilimo malo sebe. Jer svet ne ostavismo radi odmora i raskoši, nego radi staranja i borbe po mogućstvu, radi primanja obećanih dobara. "Prisilimo, dakle, sebe", kao što je rečeno, "prisilimo, jer u carstvo nebesko prodire se na silu, i oni koji se otimaju o njega uspevaju da ga ugrabe"(79). Jer niko leniv nije nikada postigao pobedu, niti je ko kod spavajući i sanjajući pobedio svoga ratnog neprijatelja; onih su pobedni venci koji dobro trče, koji se trude, koji se bore, koji izdrže trudove od borbi. Kroz mnoge nevolje, kaže Gospod, valja vam ući u carstvo nebesko (80). Zato molim sve vas, vladajte se kao što dolikuje pozivu vašem(81), postavite telesa vaša sveta Gospodu, ljubite se međusobno, dobro trčite pred ležeću vam trku, što je dobro, što Bog voli, to pomišljajte. Što ste čuli i naučili, ne odstupajte to da činite (82). Braćo, vreme je prekraćeno (82a), sećajte se duša vaših i ne zaboravljajte naše smernosti u molitvama vašim!"