Корисне духовне поуке

- - - - - - - - - -



- - - - - - - - - -



- - - - - - - - - -

Crnogorski pop , nekada :

И жалиће човек што је проживео животни век и није задобио добра дела за будући живот. И смрт је дошла и нема времена за покајање, за сузе и молитве. Посебно је опасна изненадна смрт. Зато не треба остављати покајање и чињење добрих дела за старе дане, када не буде било ни телесних, ни душевних сила. Све ће непријатељ украсти,а нама ништа-празна кандила.

Старешина:Брате Јоване, ако су ти се сведочења ове тројице Светих Отаца о смирењу учинила сувише тешким и сувише тананим, и ако желиш лакша и приступачнија учења о смирењу, онда читај уОтачнику,поготову главе 4 и 10, где ћеш наћи, између осталог, и ово: Један брат је упитао старца, говорећи: „Оче, шта је смирење?“. И одговорио је старац: „Смирење јесте да човек сматра себе недостојнијим и грешнијим од свих и да буде нижи од свих“. И упитао је брат: „Како је то бити свима потчињен (нижи од свих)?“ – Рече старац: „Да не тражиш да видиш туђе грехе, него да видиш своје грехе и зла и непрестано да се молиш Богу да ти опрости“ (Глава 10,13).

Vera je uverenje u istinitost neke tvrdnje bez njene provere, odnosno bez logičkog rasuđivanja i zaključivanja. U svakodnevnom životu čovek funkcioniše verujući u mnoge stvari, ideje, ljude, i razne verovatne ili neverovatne događaje. U teologiji, pod verom se obično misli na veru u boga.

Religija je društvena pojava koja podleže određenim zakonima nastajanja, razvoja i nestajanja. Religiju možemo definisati i kao duhovnu povezanost jedne grupe ljudi sa nekim višim, svetim bićem, odnosno bogom. Bog (na sanskritu „gospodar hleba”, vidite li odakle potiče, iz sanskrita i Veda, a ne iz jidiša i Biblije) je ljudska zamisao o nekoj natprirodnoj, onostranoj sili. I sama reč religija vodi poreklo od latinske reči „religare” što znači ponovo svezati, prepovezati.

Dalje, religija je uslov vere, pošto vera može da funkcioniše bez religije, ali teško da je moguće obrnuto, naime da religija funkcioniše bez vere.

Zašto je čoveku potrebna vera ne može se precizno odgovoriti, mada se pouzdano zna da su svi pećinski ljudi postali religiozni otprilike u isto vreme, na celoj planeti Zemlji. Teško je da oni na nižem nivou svesti to mogu da shvate, ali čovek je životinja kao i sve druge životinje i, ma koliko apsurdno zvučalo, kao i sve druge životinje, i ovde i na drugim planetama, nastao je kao produkt i stvaranja i evolucije, i to u odnosu 51:49 ili 50:50. Naime, duh je nastao buđenjem svesti, usled prvog impulsa, odnosno želje prve svesti (Akaše) da sve ponovo pokrene sa mrtve tačke (što sve religije nazivaju „početak”, a i u Bibliji i Kuranu piše „U početku...”), te buđenjem iz neograničenog sna izazvanog uništenjem prethodne apsolutne celine, gde je buđenjem ostalih svesti od strane Akaše zapravo došlo do ponovnog stvaranja svih svesti, odnosno duhova, deljenja univerzuma na svemir i antisvemir, odnosno duhovni i materijalni univerzum, gde je u materijalnom univerzumu, po prirodnim zakonima uspostavljenim od strane Akaše, putem evolucije, nastao život kao takav; zatim, nakon pobune i pada velikog broja svesti iz duha u materiju, veliki broj duhovnih bića ulazi u tela i imamo ovo što sada imamo: dokaz su pećinski ljudi na našoj planeti koji su bili bez svesti do jednog momenta kada su pobunjene i pale svesti ušle u njihova tela, te kada su, otprilike u istom vremenskom periodu, svi pećinski ljudi počeli da slikaju po zidovima pećina, da prave kipove i organizuju prve primitivne religije itd. Naravno, za one koji se bave posledicama, a ne uzrocima, Adamom i Evom, zmijom, čarobnim drvetom, trivijalnim tra la la pričicama, verom u krv, te blentavim uverenjem da će živeti večno u telu - sve ovo je špansko selo. I kreacionizam i evolucija su izašli iz iste kuhinje i ravnopravne su... i to u odnosu 51:49 ili 50:50. Ko zna zna. Ko ne zna neka robuje mentalnim programima.

Zašto je vera obrnuto proporcionalna sa težinom života znaju ljudi koje su misionari i ostali sektaši napali u momentu kada su bili najranjiviji, odnosno, to im je jedini način da „pecaju simbolične ovce”, kako oni to vole da kažu. Uglavnom napadaju ljude koji su u naizgled nerešivim problemima, pa im kao nude i ponude rešenje i pomoć, ali oni za uzvrat moraju da za sektu urade ovo ili ono. Što je život lepši i čoldo je mekši, što je život grđi i čoldo je tvrđi. Tako nekako. Te stoga, onaj ko ne zna kako je drugome i ko je siguran da sto batina po tuđim leđima ne boli nema neku veliku potrebu za religijom, a oni koji primaju sto batina po svojim leđima misle (u svojim zabludama i mentalnim konstrukcijama) da ih neko nadbiće kažnjava, pa su ovi drugi jako lak plen za ove prve...

Da probamo da izvedemo jednačinu...

čovek : vera = težak život : lak život

čovek x lak život = vera x težak život

lak život čoveka = težak život vere

Iz čega izvlačimo nematematički zaključak: lak život čoveka manipulatora (koga ne boli sto batina po tuđim leđima, koji ne robuje mentalnim programima i konstrukcijama) = težak život vernika (roba mentalnih programa i konstrukcija, koji prima sto udaraca po leđima i misli da ga neko nadbiće kažnjava, na šta su ga/ih nagovorili manipulatori)...

”Kako kažu Oci, krajnosti i sa jedne i sa druge strane, jednako su štetne…
Mi treba da idemo carskim putem, kloneći se krajnosti obeju strana“
Sv. Jovan Kasijan (Johannes Cassianus) oko 360 – 435

Na svaki nacin se cuvaj da se na ista srdite: ni jedna neprijatnost ne
snalazi nas sama od sebe, svaka se dopusta Promislom Bozijim radi istih onih
spasonosnih ciljeva radi kojih su svetog apostola Pavala snalazile nevolje,
radi kojih je on i "bio u opasnosi na rijekama, u opasnosti od rabojnika, od
svoga roda, od neznabozaca, u opasnosti u gradu, u pustinji, na moru, u
opasnosti medju laznom bracom" (2.Kor.11,26)

"Daj siromahu pre nego što ti zatraži, jer ako mu pružiš pre nego što je on svoje ruke ispružio, daćeš mu i samopoštovanje koje je vrednije od tvoje pomoći."

Lao Ce

" Dve seljanke došle kod sveštenika na ispovest: Lekcija koju će pamtiti dok su žive!
Prljavština je uvek prljavština, bez obzira da li je to bara ili jedna kap

Teskoba počinjenog greha muči osobu često i posle pokajanja.



Postoji li mali ili veliki greh, pitanje je koje se svako ponekad zapita, a pouka koju nam pruža mudri starac iz ove priče je zapravo odgovorna ovu dilemu.



Jednom su na hramovnu slavu u manastir išle dve seljanke. Jedna odnjih je u mladosti, već odavno, učinila zlo delo i od tada nije mogla da ga zaboravi, stalno ju je mučila savest, kajala se na ispovesti.



I sad je išla i celim putem je tugovala:



"Ja sam grešnica! Da li sam dostojna da prljavim ustima celivam ikonu milostivog Spasa? Kako me majka zemlja nosi? Kako me pravedni Gospod ne kažnjava?!"



Njena saputnica je bila žena strogog života i zato je osećala da je bolja od drugarice.

"A ja se ne plašim. Idem lakog srca. Naravno, ni ja nisam pravednica, ali kakve grehove imam? Sve same sitnice, nema smisla ni sećati se. S tobom je, mila,drugačije. Shvatam kako ti mora biti teško", govorila je ona.



Bogomolnice dođoše u hram i pomoliše se, a na kraju su dospele kod starca ­zatvornika. On ih je upitao o svemu, a zatim je rekao:



"Ti, prva, idi u polje i donesi ovamo najveći kamen koji možeš da nađeš. A ti druga, skupi punu kecelju malog kamenja i takođe ga donesi kod mene".



Žene su ispunile naredbu starca. Kad su mu donele kamenje on im jerekao:



"Dobro, a sad odnesite ovo kamenje i vratite ga na mesto s kojeg ste ga uzele", naredi starac.



Prva je lako pošla s teškim kamenom, a druga je zbunjeno tražila po dvorištu.



"Šta si uradila?, upita starac.



"Ah, oče, zapovedaš mi da odnesem kamenje tamo odakle sam ga uzela?"

"Da, vrati ga na ona mesta s kojih si uzela kamenje".



"Ne mogu", tužno reče žena.



"Zašto?"



"Ima ga mnogo. Ne sećam se svih mesta s kojih sam ih uzimala."



"Onda znaj", poče starac, "tvoja drugarica je jednom učinila veliki greh i stalno ga se seća, kaje se zbog njega, umiva ga suzama. Ona zna gde je ostala rupa od njenog kamena. A ti sa svojim mnoštvom grehova, za koje misliš da su sitni, ne znaš kome si, gde i kad učinila zlo. Čak ih se ne sećaš, i zato ne možeš da izgladiš svoje grehove. Oni ti ostaju na duši kao ovo kamenje u kecelji. Prljavština je uvek prljavština, bez obzira da li je to bara ili jedna kap", reče joj mudri starac.



I žena je shvatila da sa svojim malim slabostima i grehovima treba ništa manje od drugarice da se brine za čistotu duše i pokajanje.".

Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу Вас одморити. ( Јеванђеље по Матеју гл.11 стих 28 )