gde na jednodnevni izlet?

mnogi i ne znaju koja sve jezera postoje u beogradu

Savsko jezero


Savsko jezero – Ada Ciganlija (foto: Wikipedia)Savsko jezero se nalazi na beogradskoj opštini Čukarica. Napravljeno je krajem šezdesetih godina prošlog veka od desnog rukavca reke Save, građenjem veštačkih brana blizu gornjeg i donjeg špica Ade Ciganlije.
Dugačko je više od četiri kilometra, prosečne širine oko 200 metara, a dubina mu je od četiri do šest metara.
Ceo kompleks Ade Ciganlije je najuređeniji sportsko-turistički kompleks Beograda i urbane legende tvrde da se tokom toplih julskih dana u Savskom jezeru okupa čak 300.000 ljudi dnevno.
Veliki broj linija GSP Beograd ide pored Ade Ciganliji a u letnjim mesecima organizovane su posebne linije koje iz različitih delova grada saobraćaju direktno do Ade. Sa novobeogradske strane do Savskog jezera se lako stiže i čamcima koji tokom letnjih meseci redovno saobraćaju iz blokova 70 i 45. Parking prostor oko Savskog jezera je dobro organizvan, a ako želite da na Adu uđete sopstvenim autom morate platiti posebnu dnevnu kartu.
Na samom početku, odnosno kraju Savskog jezera, postavljen je veštački gejzir a sedam kilometara obala Savskog jezera je pretvoreno u šljunkovite plaže.
Jezero je bogato belom ribom, ali ne oskudeva ni plemenitim vrstama – šaranom, somom, štukom, slatkovodnim rakovima… U okviru ukupne obnove faune Ade Ciganlije, Savkog jezero je u nekoliko navrata poribljavano sa više tona šarana i amura. Na jezeru je 2009. godine održano i svetsko prvenstvo u lovu šarana, a ribočuvarska služba odlično radi svoj posao.
Pored pecanja, kupanja i veslanja, posetioci ovde mogu skijati na vodi, skakati bandžijem, jedriti, pa čak i roniti. Voda je izuzetno bistra za uslove ravničarskih jezera za šta je zaslužan i takozvani taložnik na gornjem špicu Ade Ciganlije. Naime, tek kada se savska voda u taložniku prirodnim putem profiltrira, sistemom pumpi se ubacuje u Savsko jezero. Sam taložnik je praktično posebno jezero za sebe i svojom veličinom, u odnosu na neka druga beogradska jezera, zaslužuje takav status. Taložnik ima poseban zaštićeni status, ograđen je visokom ogradom i na njemu je zabranjena svaka aktivnost – od kupanja do pecanja. Pumpama iz taložnika se reguliše i nivo vode u Savskom jezeru, koji je bez obzira na vodostaj Save, uglavnom postojan.
Uz plažu oko jezera, nalazi se staza za šetnju, vožnju bicikla, rolera, skejta… Uz stazu su i brojni kafići i restorani do kojih se stiže i turističkim vozićem koji u letnjim mesecima redovno saobraća oko celog jezera. U bogatom zelenilu koje okružuje jezero, skrivena su dečija igrališta, staze za šetnju, sportski tereni kao i mnogi drveni paviljoni u kojima se možete odmarati u hladu… Zbog svega ovoga nije ni čudo što su Savsko jezero i Ada Ciganlija odavno postala najomiljenije izletište Beograđana.

Podeli

- - - - - - - -

Ada Safari




Između Save i Čukaričkog rukavca, u blizini donjeg špica Ade Ciganlije, nalazi se jezero Ada Safari – jedno od najlepših mesta za odmor u Beogradu.
I pored toga što stotine hiljada izletnitnka svakog letnjeg dana stiže na Adu, ni svaki deseti ne zna da se na donjem delu Ade nalazi još jedno jezero. Put ih jednostavno odnese ka gužvi i vrevi plaže. A samo stotinak metara od kružnog toka na ulazu u Adu, nalazi se malo, ali prirodno jezero – Ada Safari. Pre nastanka Savskog jezera, u ovom delu Ade je bila prirodna depresija koja se punila vodom tokom velikih vodostaja Save. Tako se obnavljala voda u močvari koju su nekadašnji stanovnici Čukarice nazivali i Savskom barom.
Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka, jezero je potpuno isušeno i u neposrednoj blizini je izgrađen stacionarni zabavni park. Ispostavilo se da je park bio promašena investicija i posle nekoliko godina je prestao sa radom. Trska i ševar su se ubrzo vratile u staru baru a sa njima je počelo da stiže i đubre.
Mesto na kome je danas jezero, dugo je bilo smetlište koje su svakodnevno punili stanovnici polulegalnog naselja koje se nalazi na donjem delu Ade. Građevinski šut, stari nameštaj i kućni aparati, dnevni otpad… godinama su bacani u staru Savsku baru. Tek početkom devedesetih godina, privatnom inicijativom opet je počelo čišćenje stare Savske bare. Odneto je gotovo dve stotine kamiona otpada…
Posle detaljnog sređivanja dna i obale jezera 1994. godine, ovo mesto postaje poznato kao Ada Safari, prvo jezero u Srbiji na kome je uvedeno ribolovačko pravilo „uhvati i pusti“. Jezero je prvenstveno namenjeno za sportski ribolov, posebno šarana, ali ima i kapitalnih primeraka amura, linjaka, babuške… Jezero je u obliku latiničnog slova S, prosečne dubine oko dva metra i ima uređenu obalu sa 30 numerisanih pecaroških mesta. Svi ulovljeni primerci veći od pet kilograma vraćaju se u vodu, a manji primerci ribe mogu se platiti po tržišnoj ceni i poneti kući. Sem ribolovačkog kluba u kom možete obezbediti karte za dnevno, nedeljno ili sezonsko pecanje, u okviru kompleksa nalazi se i prijatno uređen restoran.
Ovde se, naravno, može pojesti riblja čorba, ili riba na žaru. Leti se možete osvežiti hladnim pićem, a zimi kada je jezero zaleđeno, možete popiti i kuvano vino. I to sve bez žurbe, na miru i uz osmeh. Opušteno… Baš kako se i zove restoran… Oko najvećeg dela jezera postoji staza, pa ljubitelji prirode mogu uživati u šetnji tokom cele godine. Ovo mesto obožavaju i deca jer potpuno bezbrižno i slobodno mogu hraniti zečeve, koze, fazane, golubove, patke, labudove – stalne stanovnike mini zoo vrta.
Ada Safari je okružena gustom šumom tako da ste ovde potpuno izdvojeni od gradske gužve ili vreve obližnjeg Savskog jezera. Iako se nalazi u neposrednoj blizini grada, ceo kompleks podseća i na svojevrstan rezervat prirode.

- - - - - - - - - -

Topčider




Verovatno su mnogi zaboravili, a mnogi i ne znaju, da jedan od najlepših beogradskih parkova, Topčider, ima veštačka jezera koja su pravi ukras ovog parka i izletišta.
Neki će možda reći da je nepristojno govoriti o malim topčiderskim akumulacijama u konteksu drugih, mnogo većih beogradskih jezera.
Do Topčiderskog parka se može stići nizbrdo od Topčiderske zvezde ili ulicom Teodora Drajzera. Može se stići i direktno sa Mosta na Adi, ali i iz Rakovice, putem pored rasadnika. Topčider se nalazi između beogradskih opština Čukarica i Savski venac, u podnožju topčiderskog brda koje se spušta i širi u dolinu Topčiderke, treće beogradske reke, takođe često zaboravljane.
Topčider je prvi namenski urađen beogradski park, i izgrađen je po narudžbi kneza Miloša. Zasadili su ga češki vrtlari koji su centralni cvetni deo produžili do kamenog obeliska, kako bi naglasili paradni karakter samog parka i važnost poručioca. Ispred Miloševog konaka tadašnjeg kneževog letnjikovca, veliku senku u toplim danima i danas pravi stogodišnji platan. Priča se da je drvo zasađeno na mestu gde je ranije bila krečana, pa otud njegova veličina i dugovečnost. Uređene su šetne staze, travnjaci, prelepe cvetne aleje…
Ipak, poseban dragulj Topčiderskog parka, predstavljaju tri veštačka jezerceta koja se napajaju vodom sa Topčiderske česme, kao i potok koji teče kroz ceo park. Najmanje jezerce je stalno u hladovini i iz njega voda odlazi direktno u Topčidersku reku. Srednje po veličini jezero je i najdublje i na sredini jezera se nalazi maleno veštačko ostrvo od kamena. Jezera su uređena utvrđenom obalom, a na najvećem, koje liči na osmicu, nalazi se drveni mostić. Čisti potok kojim se jezera napajaju vodom nikada ne presušuje.
Nepun kilometar od Topčiderskog parka, nalazi se restoran „Košuta“, poznat po odličnom pečenju i debeloj hladovini. Ispred restorana nalazi se veštačko jezerce koje se napaja svežom vodom sa Hajdučke česme udaljene tek nekoliko stotina metara od ovog restorana.
Tu su patke i druge plovke, barske kornjače, a zečevi, fazani i pauni su stalni stanovnici ovog malenog zoo vrta. Prostor oko restorana se redovno održava a postoji i igraonica za decu.

Markovačko jezero




Južno od Mladenovca, 60 kilometara od centra Beograda, u podnožju planine Kosmaj, nalazi se Markovačko jezero, jedno od najstarijih beogradskih veštačkih akumulacija. Nastalo je izgradnjom brane na rečici Košarna 1969. godine. Dugačko je oko jedan i po kilometar, a široko do 250 metara.
Od centra Beograda do Mladenovca nije teško stići, a od Mladenovca do Markovačkog jezera, stiže se starim kragujevačkim putem. Na šestom kilometru puta ka Kragujevcu, skreće se desno ka selu Markovac. Postavljeni su putokazi, a put je asfaltiran i vodi do same obale jezera…
Markovačko jezero važi za jedno od retkih beogradskih jezera koje je opremljeno dobrom pratećom infrastrukturom. Ovde se nalazi nekoliko restorana, jedan motel, uređena plaža sa tuševima i sanitarnim čvorom… Neki meštani u Markovcu izdaju sobe, a za razliku od drugih beogradskih jezera, ovde je dozvoljeno postavljanje šatora, tako da i kamperi mogu da uživaju.
Obala jezera, bliža Aranđelovcu obrasla je šumom. Jednim delom obale dominiraju žitna polja i pašnjaci, pa se leti mogu videti svi prelazi iz žute do zelene boje. Gotovo oko celog jezera postoji neuređena staza za šetnju, koja može prijati onima koji zaista uživaju u prirodi. U proleće i jesen, kada nema mnogo posetilaca, sa te strane jezera se mogu videti zečevi, fazani, prepelice a neki put i srndaći koji dolaze na pojilo. Na samoj vodi i delovima obale obraslim trskom, mogu se videti divlje patke, čaplje, veliki gnjurci, vodomari, rode….
Na jezeru se u sezoni dnevno nađe i do pedeset ribolovaca. Zastupljene su gotovo sve vrste slakotkovodne ribe – šaran, som, štuka, babuška, deverika, smuđ… Naravno, i ovde ordiniraju ribolovačke nesreće, bandar i cverglan. Ipak, za razliku od nekih drugih jezera, ribolovačka služba na Markovačkom jezeru specijalnim zamkama gotovo svakodnevno istrebljuje cverglana, osvedočenu štetočinu koja uništava riblju mlađ.
Ovde ne važi pravilo – „ulovi i pusti“, ali postoje posebne dnevne dozvole koje izdaju ribočuvari. Prilazi obali do mesta za ribolov se redovno održavaju, tako da je ribolov na Markovačkom jezeru pravo zadovoljstvo. Postoji i organizovana staza za takmičarski ribolov, pa se ovde često održavaju takmičenja u raznim tehnikama ribolova na kojima učestvuju vrhunski sportski ribolovci iz cele Srbije i regiona.

- - - - - - - - - -

Jezero Trešnja




Podavalsko jezero Trešnja je pravi dragulj među beogradskim jezerima. Ovo veštačko jezero okruženo šumom nalazi se na samoj granici opština Voždovac i Sopot.
Jezero je udaljeno tridesetak kilometara od centra Beograda i do njega se stiže avalskim, odnosno starim kragujevačkim putem. Skretanje sa glavnog puta je relativno dobro obeleženo i do jezera se stiže jednosmernim putem kroz šumu, pored ograđenog lovišta „Trešnja“. Jednim delom uz put i na travnatoj površini postoje klupe i drveni stolovi pa ovo izletište pomalo liči na Topčider i Košutnjak. Često se mogu videti izletnici koji spremaju roštilj, biciklisti ili ljudi jednostavno željni svežeg vazduha.
Jezero Trešnja je dugačko je 150 metara, a prosečna širina mu je oko 30 metara. Obala je prostrana i sasvim pristupačna a nekada bila potpuno ozidana betonom. Vremenom se ovaj zid na nekim mestima urušio, a nikada nije popravljen. Jezero se nalazi u središtu listopadno-četinarske šume a u blizini se nalaze i dva izvora. Prodavnice u blizini nema. Nažalost, zbog nedostatka kanti za đubre, ambalaža često završi tamo gde joj nije mesto.
Leti je ovo čisto jezero prava oaza za kupače pa i ne čudi što su lokalni klinci na brani sami postavili dasku za skokove u vodu. Koliko je ovo mesto lepo za kupanje, pokazala nam je i Seka Sabljić kada se ovde, na Trešnji, potpuno bez odeće kupala, snimajući čuvenu scenu iz filma „Maratonci trče počasni krug“ Slobodana Šijana. Tokom snimanja ceo lokalitet bio je blokiran kako bi se sprečilo okupljanje radoznalih posmatrača. Nije samo Seka bila golišava, već i njen partner Bora Todorović.
Na Trešnji svoj mir, pored kupača mogu pronaći i ribolovci. Peca se bela riba, deverika, babuška i poneki šaran. Grupa zaljubljenika u ovo jezero godinama ga samoinicijativno poribljava šaranom i deverikom.
Pored jezera, nalazio se hotel sa prelepim restoranom koji je, nažalost, krajem devedesetih godina prošlog veka napušten a ubrzo i uništen. Od tad, ni jezero se ne održava; zajednica u ovo jezero nije uložila ništa u poslednjih 30 godina. Osim čuvene daske za skokove u vodu, ljudska ruka tu već decenijama ništa nije dodala.
Ovo prelepo mesto za izlet trebalo bi da izgleda mnogo bolje kada neuređeni prostor oko vode zamene sportski tereni, kamp prostor, staze za šetnju. Naime, detaljnim urbanističkim planom odavno je predviđeno izmuljavanje jezera, izgradnja savremenog sportsko-rekreativnog centra, a na samom jezeru je planirana izgradnja drvenih platoa sa ležaljkama, suncobranima… U planu je i izgradnja marine, ribljeg restorana i kafića. Nažalost, još nisu definisani rokovi za završetak, a ni početak radova

- - - - - - - - - -

Bela reka



Jezero Bela reka nalazi se u podavalskom selu Ripanj, na beogradskoj opštini Voždovac. Iako se nalazi u samom podnožju Avale, daleko je od očiju izletnika i drugih slučajnih namernika. Zbog svog ušuškanog položaja ne može se videti ni sa avalskog tornja.
Do Bele reke se može stići i sa Ibarske magistrale, ali je najlakše ako od centra Beograda idete avalskim putem. Posle semafora na skretanju za Avalu odnosno Pinosavu, nastavite još nekoliko stotina metara ka Ralji, a onda skrenete poludesno ka Ripnju. Dalje put vodi nizbrdo, nekoliko kilometara ka podnožju Avale, pored starog rudnika žive… Na kraju nizbrdice, na raskrsnici pored prodavnice i autobuske stanice, skreće se desno, ka pruzi i ripanjskom zaseoku Bela reka. A onda je najbolje pitati meštane za pravac – ne postoji nikakva tabla da se u blizini nalazi nekakvo jezero.
Jezero Bela reka nastalo je izgradnjom brane 1988. godine i to iz praktičnih razloga. Naime, za velikih kiša i otapanja snegova, Bela reka je znala da svojom silinom ugrozi ove kuće i prugu koja izlazi iz tunela samo nekoliko stotina metara od jezera. Jezero se napaja čistom vodom iz Bele reke, ali i iz dva podvodna izvora. Odmah uz branu nalazi se plaža na kojoj je, kažu, bilo teško naći mesto za peškir. Posle nekoliko incidenta i utapanja, plivanje u jezeru je zvanično zabranjeno. Međutim, tokom velikih vrućina ovo pravilo se ne poštuje.
Površina jezera je veća od dva hektara, prosečna širina je oko 100 metara, a dubina jezera je na nekim mestima i 10 metara. Zbog specifične mikroklime, zimi se na jezeru uhvati led debljine i do 40 cm koji može potrajati i do dva meseca. Zbog dva hladna izvora na dnu jezera, temperatura vode ni u sred leta ne prelazi 20 stepeni. U proleće i jesen temperatura vode je jedva između 8 i 10 stepeni.

Rabrovačko jezero


Iako se nalazi na teritoriji grada Beograda, Rabrovačko jezero je od centra grada udaljeno gotovo 70 kilometara. Ovo prelepo pitoreskno jezero nalazi se u selu Rabrovu, na teritoriji beogradske opštine Mladenovac.
Do sela Rabrova najjednostavnije se stiže ako se na desetom kilometru puta Mladenovac – Kragujevac skrene levo, prema selu Jagnjilo. Lokalnim putem lako se stiže do Rabrova, ali teško do jezera. Oznaka na putu nema, a ako bilo kog meštanina usput pitate za jezero, uputiće vas u dobrom pravcu. Desno, prema seoskoj crkvi. Rabrovačko jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 180 metara a nastalo je sedamdesetih godina prošlog veka podizanjem brane na potoku Trstenica koji prolazi kroz selo Rabrovo.
Jezero je dugačko 780, široko oko 160 metara i najdublje je od svih beogradskih jezera; na nekim mestima i do 20 metara. Okružuju ga pašnjaci i livade, a raskošne krošnje koje se nadvijaju nad vodom, prave hlad u toplim letnjim danima. Slike, zvuci i mirisi učiniće da vam ni za trenutak ne zafale klupe, molovi, restorani… Ovde nećete naći kafiće i prodavnice, tako da vodu, sokove i grickalice morate pribaviti na putu do jezera. Uređene plaže nema a i prilaz jezeru na mestima pogodnim za kupanje, nije jednostavan. Kako plaža i dalje nije uređena, lokalni klinci se ovde retko kupaju.
Ovo jezero je jako bogato ribom i svojom lepotom jednostavno mami upornije ribolovce. Sa druge strane, zbog nerazvijene infrastrukture, Rabrovačko jezero i pored neosporne divlje lepote, nije za porodični izlet.


Jezero Očaga



Jezero Očaga je na teritoriji opštine Lazarevac, i jedan je od najatraktivnijih sportsko-rekreativnih centara i jezera Beograda. Nalazi se na šezdesetom kilometru od Beograda, sa desne strane Ibarske magistrale, na mestu gde se skreće prema centru Lazarevca…
Već po uređenosti i prostranosti parking prostora, vidi se da se ovo jezero pametno i odgovorno koristi. Nije ni čudo ako se zna da u letnjim mesecima jezero svakodnevno posete hiljade Lazarevčana a i putnika namernika sa magistrale.
Jezero se snabdeva izvorskom vodom koja se svakodnevno filtrira savremenim uređajima. Kvalitet vode se redovno kontroliše i ispunjava sve uslove kvaliteta rečnih voda koje se koriste za kupanje i sportove na vodi. Oko celog jezera nalazi se staza za šetnju, a u jednom delu nalazi se šljunkovita plaža. Zelene površine uvek su besprekorno uređene a oko velikih hrastova napravljene su cvetne rondele.
Jezero krasi i veštački gejzir za čiju su izradu zbog promenljivog nivoa vode primenjena atipična rešenja. Ovde možete igrati vaterpolo i košarku u vodi ali su urađeni i tereni za odbojku na pesku, mali fudbal na travi, plato za kulturne manifestacije. Za najmlađe postoji i posebno igralište napravljeno od prirodnih materijala. Oko jezera su i klupe sa stolovima, ali predah se može napraviti i u hladu velikih hrastova gde se nalazi restoran na obali jezera.
Postoje i dve skakaonice sa po tri nivoa a najveća atrakciju za decu i mlade je ipak, tobogan. Sa zalaskom sunca ne prestaju aktivnosti na jezeru – dobro osvetljenje omogućava organizovanje koncerata, zabava i drugih manifestacija. Uglavnom su posetioci Očage stanovnici Lazarevca i okolnih opština, ali bi ovo jezero svojom ponudom moglo obogatiti turističku ponudu Beograda i privući i turiste iz cele Srbije.
Iako u Očagi sa kupačima plivaju i ribe od onih najmanjih do kapitalnih primeraka amura, pecanje na ovom jezeru nije moguće. Ovde ribe postoje samo radi ravnoteže eko sistema, a ribolovci svoj mir mogu pronaći sa druge strane ograde, u jezeru Stara Očaga.


Duboki potok



Jezero Duboki potok je dva kilometra udaljeno od centra Barajeva. Nastalo je početkom devedesetih godina prošlog veka, podizanjem brane kojom je pregrađen Duboki potok, po kome je jezero i dobilo ime.
Zahvaljujući činjenici da nema razvijenu industriju, područje opštine Barajevo još spada u područja sa nezagađenom životnom sredinom. Da bi tako ostalo i u budućnosti, Barajevo je među prvim beogradskim opštinama donelo odluku o usvajanju Lokalnog ekološkog akcionog plana radi očuvanja i zaštite kvaliteta životne sredine. Bitnu ulogu u tim planovima ima i jezero Duboki potok, a samo jezero, iako se nalazi dva kilometra udaljeno od centra Barajeva, nije teško naći. Do jezera sve vreme navode putokazi a ispred jezera postoji parking.
Jezero pokriva površinu od gotovo osam hektara, a oivičeno je gustim šumskim pojasem koji je ispresecan brojnim manjim izvorima i potocima. Jezero se redovno poribljava, čisti i održava pa je postalo omiljeno odredište mnogim ribolovcima i izletnicima. Obala jezera obrasla šumom je nekim nepisanim pravilom rezervisana za ribolovce koji su još davno ovde napravili malena skrovišta od kiše i sunca. Peca se šaran, smuđ, štuka, bela riba i poneki som. Sa suprotne strane nalazi se uređena šljunkovita plaža pa u letnjem periodu osveženje u čistoj vodi ovog jezera potraži i veliki broj kupača.
Uz sam nasip nalazi se prijatan splav restoran. Postoji i prodavnica sa sokovima i grickalicama tako da je vrlo čudno da ovo mesto i pored svoje lepote i pristojne infratrukture, loše posećeno i u letnjim mesecima. Čudno je i to što ovde radije dolaze Beograđani nego stanovnici Barajeva.
Na livadama uz jezero postoje svi uslovi za organizaciju kamp prostora, terena za odbojku na pesku, mali fudbal… O tome se priča godinama, ali izgradnja nikako da počne. Zato je pre nekoliko godina ovde izgrađena zgrada koja ni danas nije u punoj funkciji, a čak se precizno i ne zna čemu je namenjena. Očigledno je samo da je počela da propada, a da još nije ni završena…

Jezero Pariguz



U Rakovici, u naselju Resnik, nalazi se Pariguz, beogradsko jezero najbliže centru grada, ako izostavimo Adu Ciganliju. Jezero je nastalo izgradnjom brane krajem 80-ih godina 20. veka kako bi se lakše kontrolisale prolećne poplave.
Pariguz je udaljen 17 km od centra grada, 6 km od autoputa E-70, i samo 1 km od buduće obilaznice oko Beograda, koja se eto godinama završava. Do jezera se može doći i od Bubanj potoka, starim kružnim putem, ali i od centra grada, pored manastira Rakovica. Bitno je skrenuti uzbrdo, ka Resniku. A onda se za Pariguz pitaju meštani. Ni jedna oznaka ili putokaz ka jezeru ne postoje.
Ime Pariguz vezuje se za dve lokalne legende. Po prvom predanju, ime je dobilo po blatu koje se nalazilo na mestu gde je podignuta akumulacija a za koje se verovalo da je lekovito i da leči šuljeve. Po drugoj priči, na mestu današnjeg Pariguza u Prvom srpskom ustanku Srbi su napravili zasedu Turcima, sasuvši im prilično sačme u stražnjice, pa otuda i takvo ime za dolinu koja se nalazila na mestu današnjeg jezera.
Dužina jezera je oko 700 m, široko je 120, dok je dubina na nekim mestima i 15 metara. Okruženo je naseljima Resnik, Pinosava i Ripanj. Pored jezera se nalazi listopadna šuma, a sa brane se pruža pogled ka Avalskom toranju koji je udaljen svega 6 km vazdušnom linijom.
Jezero se napaja iz tri izvora od kojih jedan ima izuzetan kvalitet vode i može se koristiti za piće. Zanimljivo je da se u letnjem periodu pri visokim temperaturama dešava da neki od izvora presuše, ali uvek ostane bar jedan iz koga jezero dobija svežu vodu.
Na Pariguzu ima divljih patiki i barskih kornjača a lokalni ribolovci tvrde da među dvadesetak ribljih vrsta ima i krupnih primeraka soma, štuke, šarana… Ali, na Pariguzu ni u najtoplijim letnjim danima nema kupača. Retki su i šetači iako su prve stambene zgade samo stotinak metara udaljene od jezera.
Usled nedostatka sredstava i nepostojanja tehničkih uslova, neki resnički žitelji su rešili da stvar uzmu u svoje ruke i otpadne vode su usmerili direktno u jezero. Kada je 2009. godine vršena analiza, od devet uzoraka jezera Pariguz, nijedan nije bio u granicama druge klase – ‘pogodno za kupanje’. Uz sve ovo, do jezera ne postoji uređen prilaz, plaža, parking, osvetljenja tokom noći, nema ni kanti za đubre… U blizini jezera nema ugostiteljskih objekata, prodavnica… Ali, zato ima đubreta…


Rakina bara


Kako kažu enciklopedije, Rakina bara u Sremčici je najveće i najpoznatije kraško jezero u Šumadiji. Nekim davnim urbanističkim planovima, predviđeno je da Rakina bara zajedno sa Adom Ciganlijom i Košutnjakom, predstavlja objedinjenu turističku ponudu Čukarice.
Do Rakine bare najlakše se stiže ako se u centru Sremčice, posle pijace, skrene levo, prema školi; a onda uzanim uličicama nizbrdo. Nema oznaka, pa su meštani najbolji ‘putokaz’ za Rakinu baru.
Kako pričaju stanovnici Sremčice, Rakina bara je bila jedno od malobrojnih romantičnih mesta gde su dolazili ne samo stanovnici Sremčice već i mladi parovi iz centra grada. Voda u jezeru je bila toliko čista da se mogao videti svaki kamenčić na dnu. Obala je bila peskovita, a mulj se mogao naći samo na sredini jezera pa je Rakina bara bila jedinstveno kupalište. Meštani su mrežama hvatali šarane teške i po pet kilograma a do početka osamdesetih godina na jezeru su se održavala i ribolovačka takmičenja.
Kako tvrde zvanični podaci, ovo kraško jezero je dugo 180, široko 110 m, a duboko oko 2 m. Vodom se snabdeva od padavina kao i sa dva izvora u blizini i jedino je prirodno jezero Beograda. Nažalost, u enciklopedijama se svašta može pročitati… Danas se sve promenilo.
Prepuštena nemaru vlasti i aljkavosti pojedinih ljudi iz kraja, Rakina bara je počela da propada, sve do ivice odumiranja. Danas je dubina vode jedva jedan metar. Još se u bari može videti poneka zmija, zalutala patka pa čak i ribolovac… Ipak, ukoliko se hitno nešto ne preduzme, sve su šanse da će se Rakina bara pretvoriti u otvorenu septičku jamu. Takođe, voda se drenira kroz pukotine zemljišta blizu izvora, potkopava tlo nad barom i stvara klizište koje preti da zatrpa jezero.

http://forum.krstarica.com/showthread.php/377060-Beogradska-jezera