Kosovo - etnicki, a ne verski sukob
Radio Slobodna Evropa - MOST
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa vodjen je dijalog izmedju protosindjela Save Janjića, monaha manastira Visoki Dečani na Kosovu, i Ćemalja Morine, prodekana Islamskog fakulteta u Prištini. Bio je to ne samo prvi dijalog nego i prvi kontakt izmedju predstavnika Srpske pravoslavne crkve i Islamske verske zajednice na Kosovu nakon prekida u medjusobnoj komununikaciji koji je usledio posle martovskih dogadjaja u toj pokrajini
Omer KARABEG
RSE
anas su odnosi izmedju pravoslavih hrišćana i muslimana na Kosovu daleko od dobrih. Mnogo je zla i mrznje posejano medju ljudima. Da li u ovom trenutku Srpska pravoslavna crkva i Islamska verska zajednica rade na tome da se te tenzije ublaže i da se ti odnosi koliko-toliko normaliziju.
JANJIĆ: Ja mislim da na Kosovu postoji etnički sukob izmedju Albanaca i Srba, to nije sukob izmedju pravoslavlja i islama. Oni koji pribegavaju nasilju radi svojih političkih ciljeva, bilo da su to Srbi ili Albanci, nisu autentični predstavnici ni pravoslavlja, niti islama.
MORINA:Slažem sa gospodinom Janjicem da je sukob na Kosovu etnički i sociološki, ali ne i verski. Što se tiče naših odnosa, Islamska verska zajednica i Srpska pravoslavna crkva su bile u kontaktu još od 1999. godine. Tokom 1999. godine imali smo tri susreta, dva u martu - prvi ove na Kosovu, drugi u Beču - i jedan u novembru u Amanu. Tokom 2000. godine susreli smo se dva puta, u februaru u Sarajevu i u aprilu u Prištini. Septembra 2001. godine imali smo sastanak u Oslu.
Znači, verski dijalog je počeo pre političkog. Nažalost, sada više ne kontaktiramo, jer je Srpska pravoslavna crkva odbila da se sa nama sastane nakon protesta i nereda koji su se desili 17. i 18. marta ove godine.
RSE:Gospodine Janjić, zašto je prestao dijalog nakon martovskog nasilja?
JANJIĆ: Pa ne bih rekao da smo mi zvanično otkazali učešće u dijalogu, nego je vladika Artemije, koji je uvek u ime Srpske pravoslavne crkve učestvovao na tim sastancima, a ja sam često bio s njim, uvideo da se posle niza sastanaka i deklaracija, koje su na tim sastancima bile donesene, ništa ne radi na tome se promeni situacija i spreči nasilje nad Srbima.
Podsetio bih vas da je 17. i 18. marta, dakle samo za dva dana, uništeno ili oštećeno tridesetak pravoslavnih hramova. Verujemo da se to ne bi desilo da su politički i verski lideri kosovskih Albanaca uticali na javno mnjenje kako bi ljudi shvatili da Srpska pravoslavna crkva ne predstavlja nekakvog neprijatelja albanskog naroda, da mi ovde živimo vekovima, i da želimo da živimo u miru, bez obzira na konačno rešenje kosovskog problema. Vrata za dijalog su otvorena, ali, pored reči, moramo da imamo i odgovarajuća dela.
RSE:Gospodine Morina, da li je Islamska verska zajednica osudila rušenje crkava za vreme martovskog nasilja i da li je uticala da do toga ne dodje?
MORINA:
Vi znate da je tokom 1998. i 1999. godine na Kosovu porušeno 220 džamija, ali to nije bio razlog da mi posle rata ne uspostavimo kontakte sa Srpskom pravoslavnom crkvom, pošto dijalog izmedju ljudi i izmedju vera nema alternativu. Mi smo osudili, ne samo martovske demonstracije, proteste i nerede, nego i skrnavljenje srpskih hramova u julu mesecu 1999. godine. Učinili smo to nakon što je bilo srušeno 220 naših džamija. Principi islama kažu da su hramovi, bez obzira kojoj religiji pripadaju, svetinje i da niko nema pravo da ih uništava. Martovske nerede smo osudili zajedno sa katoličkom crkvom sa Kosova. Tražili smo od gospodina Fransoa Pereza, koji je ovde na Kosovu naša veza izmedju tri religije, da kosovski muftija gospodin Naim Trnava poseti gospodina Artemija i da mu izrazi žaljenje zbog onoga što se desilo. Ali, odgovor je bio: "Šta traži Trnava kod mene".
