Sličnosti izmedju komunizma i religije
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 41

Tema: Sličnosti izmedju komunizma i religije

  1. #1
    Iskusan
    Učlanjen
    24.03.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Prestonica
    Poruke
    6.453
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Sličnosti izmedju komunizma i religije

    Crveni hodočasnici

    Mihail Riklin

    Mihail Riklin je dobro poznat i nepopularan u Rusiji. Zajedno sa svojom suprugom, umetnicom Anom Alčuk, bio je u središtu izliva mržnje javnosti posle njenog učešća na izložbi Oprez: Religija! Njegova knjiga o izložbi, kao i suđenje umetnicima pokrenuli su mnoge rasprave, koje su učvrstile njegov kritički stav prema Vladimiru Putinu.

    Od 2007. on živi u Berlinu u koji se sklonio od zlokobne atmosfere u Moskvi. U svojoj novoj domovini Riklin je stekao zavidnu reputaciju. Piše za časopise kao što su Lettre International i Osteuropa, a nekoliko njegovih knjiga prevedeno je na nemački i dobilo je dobre kritike. Jedna od njih je Zakon džungle: ruska kultura u doba dirigovane demokratije, knjiga o izložbi Oprez: Religija!, koja je 2007. dobila prestižnu književnu nagradu grada Lajpciga.

    Njegova poslednja knjiga, Komunizam kao religija: intelektualci i Oktobarska revolucija, preispituje rad evropskih intelektualaca koji su pisali o svojim posetama Moskvi u uzbudljivim godinama posle Oktobarske revolucije. Ta generacija pisaca i umetnika Moskvu je doživela kao kvazimistično uporište komunizma. Riklin u ovoj knjizi razrađuje tezu o komunizmu kao obliku religije, možda najznačajnije religije XX veka, nasuprot prihvaćenom shvatanju komunizma kao ateističkog političkog sistema.

    U Berlinu, gde živi, kako kaže, u “blagom egzilu” (može da putuje u Moskvu da poseti svoju porodicu, ali se tamo ne oseća dobrodošlim), pristao je da sa mnom razgovara o glavnim tezama svoje knjige – pre svega o intenzivnom periodu religijskog komunizma koji on datira između 1917. i 1939, i njegovim implikacijama na naše razumevanje današnje Rusije.

    Počeli smo sa Riklinovom tezom o komunizmu kao obliku religije. Ovo nije nova ideja. Zašto mu se čini da ta perspektiva još nije iscrpljena? “Tačno”, složio se, “ideja nije sasvim nova. Ali ono što želim da istaknem razlikuje se od onoga što je ranije rečeno. Autori poput Rejmona Arona i nekih nemačkih autora posmatraju komunizam kao zamenu za religiju ili kao pseudo-religiju, možda čak i parodiju religije. Po njima komunizam podseća na religiju, ali on nije ništa više od toga. Sa druge strane, ja zastupam tezu da komunizam jeste religija, možda najvažnija religija 20. Veka.” Ali kako religija može postojati bez boga? “Upravo je ta karakteristika privukla tako mnogo intelektualaca. Odrasli su u monoteističkim tradicijama i mnoge od njih je privukla Rusija posle Oktobarske revolucije 1917, jer su bili fascinirani idejom zemlje koja se gradi bez boga. Njima je revolucija bila događaj koji će rešiti enigmu istorije.

    Ali u središtu komunizma leži paradoks, a to je da je odbacivanje boga osnova same vere. U fanatičnom uverenju da su se odvojili od carstva božijeg i sa verom u carstvo naučnih zakona istorije, revolucionari i njihovi sledbenici otkrili su sebe kao prave vernike.

    Ovde pozivam na razmišljanje van kategorija sa kojima smo odrasli. Nijedan hrišćanin niti predstavnik bilo koje monoteističke religije neće prihvatiti definiciju komunizma kao religije, jer za njih prisustvo boga leži u korenu onoga što religiju čini religijom. Ali jedino “religije knjige” (hrišćanstvo, judaizam i islam), koje dele zajedničko poreklo iz Starog zaveta, stavljaju toliki naglasak na boga. To nije slučaj, na primer, sa budizmom u kojem bog nije važan ili je od drugorazrednog značaja za tu religiju. Isto važi i za neke druge religijske sisteme.

    Naučno i sociološko određenje religije izraženo u radovima Emila Dirkema i Maksa Vebera, kao i u delima mnogih antropologa, definiše religiju kao vrstu totalizujućeg iskustva, kao nešto za šta su ljudi spremni da žrtvuju sve i što daje smisao njihovim životima. Po ovoj definiciji komunizam je svakako religija. Za milione ljudi smisao i značaj njihovih života je bio definisan komunizmom kao skupom verovanja. Komunizam jeste bio prava religija.“

    Riklinova knjiga se fokusira na dela šest evropskih intelektualaca: Bertranda Rasela, Valtera Benjamina, Andre Žida, Artura Kestlera, Liona Fojhtvangera i Bertolda Brehta. Sva šestorica su boravili u Moskvi i imali velika očekivanja od revolucije. Njihovi tekstovi o tom periodu čine žanr za sebe, koji francuski filozof Žak Derida, Riklinov učitelj, naziva “povratničkom literaturom”. Svi ovi autori su boravili u Moskvi u periodu između Oktobarske revolucije 1917. i 1939. kada se, kako tvrdi Riklin, zbog razočarenja u Staljinov pakt sa Hitlerom završila religijska era sovjetskog komunizma.

    Ali zbog čega bi se ruski pisac okrenuo “strancima” u potrazi za ključem u razumevanju logike komunizma? “Iskustvo koje ovi autori beleže je bilo tako neobično i iznenađujuće da ga ima smisla izdvojiti kao zaseban žanr. Oni pišu o nekoj vrsti hodočašća u Meku revolucije, govore o realnoj percepciji toga što su videli, o svojim sumnjama tokom perioda pre “gubitka nevinosti” i o svom ogromnom razočarenju totalitarnim periodom. Posle 1939. nestaju religiozni tekstovi inspirisani sovjetskim iskustvom. Zanimalo me je zbog čega su se tako različiti ljudi odlučili na hodočašće u Moskvu i napisali tako inspirativne tekstove o dostignućima i budućnosti revolucije. Čime možemo da objasnimo njihovu egzaltiranost? To je bilo moje prvo pitanje.“

    Bertrand RaselSledeći hronologiju njihovih odlazaka u Moskvu Riklin se prvo bavi velikim britanskim filozofom racionalistom Bertrandom Raselom, koji je otputovao u Moskvu sa delegacijom sindikata 1920, dve godine pre stvaranja Sovjetskog saveza. Tokom svog boravka u Rusiji susreo se i razgovarao sa Lenjinom i po povratku u Britaniju napisao svoje klasično delo Praksa i teorija boljševizma. “Rasel je, kao i većina intelektualaca njegovog doba, bio razočaran kapitalizmom posle Prvog svetskog rata. Ljudi su bili ljuti i verovali da stvari treba radikalno da se menjaju. Rasel se iskreno divio ruskom radikalnom zaokretu i pisao da bi boljševička revolucija mogla postati važnija i od francuske. Verovao je da je ruski društveni poredak bio toliko truo da je zaslužio da bude ukinut, ali ono što nije odobravao je bilo nasilje i to je bio njegov glavni argument protiv boljševizma.“

    Rasel je takođe bio jedan od prvih komentatora koji je shvatio da je u jezgru revolucije vera. “Rasel je bio veliki kritičar militantne religije i u tom smislu poredio boljševizam sa islamom. Kao tvrdokorni naučnik, matematičar i logičar mogao je da prozre stav revolucionara koji su tvrdili da slede naučne zakone.



  2. #2
    Iskusan
    Učlanjen
    24.03.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Prestonica
    Poruke
    6.453
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Sličnosti izmedju komunizma i religije

    Rasel je bio među prvima koji je rekao da je Lenjin čovek koji se pretvara da je naučnik koji deluje u skladu sa zakonima istorije. Oni nisu naučnici, zaključio je Rasel – oni su vernici, fundamentalisti, fanatici. Mislio je da ima nečeg zanimljivog u njihovom fanatizmu, ali da to nema nikakve veze sa zakonima istorije koji su, po njemu, podređeni nauci kao analitičkom metodu. Od samog početka Rasel je razumeo da se tu radi o problemu vere, a ne o problemu nauke.“

    Valter BenjaminRasel je uneo notu racionalnosti u tumačenje revolucije, ali pogled sledećeg svedoka je bio iznad svega romantičan. Nasuprot Raselovom hladnom anglosaksonskom empiricizmu, nemački novinar i teoretičar društva Valter Benjamin je bio naklonjen misticizmu i istorijskoj spekulaciji. On je posetio Moskvu 1926, pun romantične strasti za revoluciju. Stigao je u grad sa željom da se pridruži partiji i posveti sovjetskoj “stvari”. Ali kako to često biva u ljubavnim vezama, upoznavanje gasi strast i što je više saznavao o sovjetskom sistemu, on mu se manje sviđao. O tome je pisao u svom Moskovskom dnevniku. “Bio je veoma razočaran”, kaže Riklin. “Želeo je da nađe svoje mesto kao novinar ili slobodni intelektualac. Želeo je da bude evropski dopisnik nekog moskovskog lista i bio mu je potreban novac, jer je njegova porodica izgubila čitavo bogastvo u nemačkoj inflaciji dvadesetih godina. Ali revolucionarni sistem je bio vrlo rigidan, a zahtevi koje je Benjamin postavljao pred svoje saradnike vrlo visoki. Kvaliteti koje je posedovao i zbog kojih je bio ugledan novinar u Nemačkoj, ovde nisu bili na ceni.

    Revoluciji su bili potrebni propagandisti, a ne nezavisni intelektualci sa vlastitim idejama. Polako je shvatao da u Rusiji nema mesta za njegov projekat. Doživeo je to kao ličnu krizu. Benjaminov Moskovski dnevnik je veoma dvosmislen dokument – u njemu se oseća inspiracija koju je tamo nalazio, ali u isto vreme i razočarenje. Iako razočaran, pisao je da je bilo neophodno da poseti Moskvu kako bi stvarno razumeo Evropu. Kada se vratio u Berlin izjavio je da se njegova optika promenila. “Počeo sam”, rekao je, “da gledam svoj rodni grad drugačijim očima, kroz druge naočare.”

    Artur KestlerNasuprot perspektivi „autsajdera“ kakvi su bili Rasel i Benjamin, mađarski autor Artur Kestler je bio „insajder“, jer se pridružio nemačkoj komunističkoj partiji još 1931, kada je živeo u Berlinu. Bio je odan partiji i možda čak radio za rusku tajnu policiju. Mnogo je putovao u Rusiju početkom tridesetih godina prikupljajući materijal za svoju knjigu. Za razliku od Benjaminovog razočarenja, Kestler je bio iznenađen kada je dobio pare za knjigu koju je tek trebalo da napiše, knjigu koju su ruske vlasti pozitivno ocenile kao potencijalnu propagandu. Kestler se vratio u Nemačku i, po onome što je Riklin mogao da sazna, kasnije zaista napisao ovu knjigu – tekst koji nekritički slavi sovjetsku superiornost. Knjiga se pojavila samo u Nemačkoj i možda, po Riklinu, nikada nije bila štampana u Rusiji.

    Riklin je našao izveštaje isplata Kestleru za prevod knjige na ukrajinski, gruzijski i druge jezike. Na taj način je sovjetska država plaćala svoje poslušne propagandiste. Za razliku od Rasela i Benjamina, Kestlerovo osvešćenje u vezi sa komunizmom nije nastupilo dok je bio u Rusiji, već kasnije, tokom njegovog boravka u Španiji za vreme građanskog rata. „Kestler je video kako sovjetski agenti ubijaju anarhiste i levičare i ovo iskustvo je uništilo njegovu veru. Dvoje njegovih prijatelja koji su živeli u Sovjetskom savezu je uhapšeno i on je napisao pismo u kojem je tražio da budu oslobođeni. Oni su na kraju pušteni na slobodu, ali njegove sumnje u metode rada tajne policije bile su početak kraja.

    Onda je održao predavanje u Parizu na kojem je osudio komunističku ideju o tome da država treba da kontroliše ljude. Isticao je da ljudima treba dozvoliti da misle slobodno. Ovo je, naravno, bilo potpuno neprihvatljivo i na kraju je isključen iz partije. Završni udarac je bio nemačko-sovjetski pakt iz 1939. i montirani procesi bivšim revolucionarima o kojima je tako kritički pisao u svojoj knjizi Mrak u podne“. Važnost Kestlerovih iskaza, po Riklinu, je u načinu na koji je pisao o svojoj fascinaciji i razočarenju revolucijom koje je iskusio iznutra; pisao je o slepoj veri revolucionarnog zanosa koja je i njega zaslepela; to je perspektiva otpadnika.

    „Kestler piše da je razumeo religioznu prirodu komunističke vere pošto se razočarao u komunizam. Rekao je da je preduslov za to da se bude komunista – da se ne bude vernik. Razumećete religijsku prirodu svojih uverenja onda kada više niste vernik. Međutim, tokom faze vere, vi sebe doživljate kao nekoga ko samo pomaže da se stvari odigraju po neumitnoj logici važećih zakona istorije.“

    Bertold BrehtZa razliku od odmetnika Kestlera, koji je ostatak svog života posvetio javnoj osudi komunizma, nemački dramaturg i radikal Bertold Breht je ostao doživotni saputnik revolucije. Riklin se okreće Brehtu kako bi osvetlio zašto je komunizam kao vera bio dovoljno snažan da zaslepi svoje sledbenike tako da oni ne vide nedoslednosti i žrtve staljinizma, čak i kada se to ticalo njihovih bliskih prijatelja ili čak njih samih. Breht je klasičan primer slepe posvećenosti. Premda njegovi privatni dnevnici sadrže opreznu kritiku sovjetskog sistema, on mu je javno bio apsolutno lojalan. Verovao je da je bilo koji sistem koji je protiv privatnog vlasništva po definiciji superiorniji od buržoaskih demokratija koje dopuštaju ili čak podstiču ekonomsku nejednakost. „Ovo je bio“, kaže Riklin, „kredo koji on nikada nije dovodio u pitanje. Zbog toga je slepo verovao u revoluciju za sva vremena.“

    Breht je uspeo da zadrži svoju veru uprkos ogromnim ekscesima sovjetskog režima. Ostao mu je bezrezervno lojalan, čak i kada je njegov bliski prijatelj i prevodilac Sergej Tretjakov uhapšen 1937. (dok je bio u zatvoru, bacio se niz stepenice u konačnom činu pobune), ili kada je njegova omiljena glumica poslata u radni logor gde je umrla. Od sve šestorice čije tekstove je Riklin izučavao, Breht je najviše dugovao revoluciji, u smislu uticaja koji je ona imala na njegov rad. Revolucija je u potpunosti promenila njegov stil i on je zajedno sa rediteljem Sergejem Ejzenštajnom, postao glavni transmiter radikalnog duha oktobra 1917. u rani revolucionarni stil modernizma dvadesetih godina.

    Prvi brehtovski princip da publika treba da oseća nelagodu, da njeno poistovećivanje i konvencionalni zaplet treba da budu žrtvovani izazovnom objektivnom prikazu društvenih odnosa, bila je inspirisana i posvećena preobražujućem duhu revolucije. Ali istorija se, umesto da sledi zakone neizbežnosti, još jednom ispostavila kao enigma. Godine 1932. Staljin je izdao svoj zloglasni dekret „o rekonstukciji književnih i umetničkih organizacija“. Tu je eksperimentalni modernizam proglašen dekadentnim i buržujskim, a instaliran je sovjetski realizam – neoklasični, herojski, prikazivački, nekritički, optimistički – kao oficijelna estetika staljinizma, kao umetnost koja inspiriše ljude i koja će, tobože, ubrzati dolazak komunističke utopije.

    I dok je Breht propovedao staljinizam širom Evrope i dobijao Staljinove nagrade (dobio je Staljinovu nagradu za mir 1955), njegove predstave u stvari nisu izvođene sve do sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, a službena dogma ih je tretirala kao antirevolucionarne.

    Mada je Breht, poput najvatrenijih religijskih zilota, istrajavao u svojoj dogmi, Riklin insistira na tome da je 1939. nastupio kraj religijske faze ruskog komunizma. Veru je zamenio teror. Dok je staljinizam istrajavao na religijskom dekorumu (kultu Staljinove ličnosti, poštovanju oficijelnih hramova poput Lenjinovog groba, paradi na Dan revolucije), izvorna posvećenost ljudi je postajala sve manje važna. Jedan od razloga zbog kojeg je posvećenost revoluciji bledela je taj što je do 1939. Staljin pogubio sve izvorne apostole revolucije. Drugi razlog je bio nova organizacija sovjetskog društva. „Staljinizam“, tvrdi Riklin, „počiva ne na veri, već na kontroli. Početna jednakost je zamenjena striktnom hijerarhijom komiteta, tajne policije, špijuna – ustanovljenoj da kontoliše društvo. Staljin je za ovo imao izraz – revolucionarna budnost. To je u stvari bilo opšte denunciranje – ljudi su izgubili veru u revoluciju, u svoje susede i sebe same.“

    Za Riklina ovo nasleđe ostaje snažno prisutno i u savremenoj Rusiji. Nakon pada Sovjetskog saveza, Rusija je iskusila preispitivanje vlastite istorije i došla do iznenađujućih, a za Riklina i uznemirijućih zaključaka. „Lenjin je izgubio svaki uticaj u današnjem ruskom društvu. Proglašen je za neprijatelja religije, a to znači da je i neprijatelj Rusije – pravi ateista, opasna osoba, terorista. Za Staljina se, sa druge strane, veruje da se nikada nije stvarno suprotstavljao pravoslavnoj crkvi. Za to nema istorijskih dokaza, već je u pitanju želja da se Staljin posmatra na taj način. Njega smatraju najvećim političarem u ruskoj istoriji, koji je pobedio naciste, što je za Ruse najvažniji događaj 20. veka. Zaboravlja se na pakt (sa Hitlerom), a masovna ubistva se odbacuju kao deo velikog modernizacijskog projekta pripreme za rat i objašnjavaju se kao nešto što je bilo neophodno. Lenjin je tu ocrnjen i postao je žrtveni jarac. A Staljin je sasvim opran.“

    Prema Riklinu, javlja se nova forma ruske vere koja spaja pravoslavno hrišćanstvo sa ruskim nacionalizmom i Staljinovim kultom ličnosti. Umesto vere u superiornost socijalizma javlja se osećaj posebne ruske izuzetnosti i paranoja, ostatak staljinističke „sveopšte denuncijacije“, prema kojoj se svaka druga zemlja vidi kao opasnost. „To su mitovi u koje veruju milioni ljudi u današnjoj Rusiji“, kaže Riklin sa izvesnom zebnjom. „Oni veruju u to da ostatak sveta mrzi Rusiju, jer je Rusija dobra, a ostatak sveta loš.“

    Kaspar Melvil, Mihail Riklin, Eurozine, 10.03.2009.

    Prevela sa engleskog Svetlana Vukomanović

    Original in English
    First published in New Humanist 2/2009

  3. #3
    Primećen član Just_a_man (avatar)
    Učlanjen
    22.04.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    999
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Sličnosti izmedju komunizma i religije

    Sve ideologije su slicne, pa tako i komunizam i religija.

    Imaju isti pocetak, trajanje i kraj.

    Prvo ide borba za slobodu i protiv vanjskog neprijatelja, nakon toga ustolicenje, pa borba protiv unutarnjeg neprijatelja (postaju isti kao oni protiv kojih su se borili).. i na kraju sivilo odrzavanja kroz trule i korumpirane institucije.

  4. #4
    nikadvise90te nije na forumu
    Изазван догађајима-доста ћутања и одобравања
    Aktivan član nikadvise90te (avatar)
    Učlanjen
    29.05.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.971
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    61

    Podrazumevano Re: Sličnosti izmedju komunizma i religije

    Gwydion - човек звани - copy/paste -
    Па где си ти нама толико те дуго није било да смо се већ забринули,
    само да си се ти нама вратио са својим Темицама!

    Никад више ни 2000-те, и тако деценију за деценијом
    Е, па доста, прво мотка па онда карантин

  5. #5
    Iskusan dess (avatar)
    Učlanjen
    10.05.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    6.842
    Tekstova u blogu
    82
    Reputaciona moć
    175

    Podrazumevano Re: Sličnosti izmedju komunizma i religije

    za boljševizam se definitivno može reći da je religija..boljševik vjeruje, potpuno vjeruje u nužnost "objektivnog zakona prirode" prema kome je njegova Partija (nad)realni nosilac promjena i stvaranja Novog i Dobrog društva..Partiju čine ljudi posebna kova, koji mogu sve i kojima je zabranjeno ništa..obožavanje se svodi na nekoliko povezanih kategorija- Partiju (božanski nepogrešivu) i "objektivni zakon prirode" (sama ova konstrukcija jedna je od religijskih opisa boga)..sveci i proroci ove religije jesu svakako Marks i Engels, dok su faraoni i prvosveštenici Lenjin, Staljin Tito, Mao..
    Toleranz ist ein Beweis des Mißtrauens gegen ein eigenes Ideal.

  6. #6
    Domaćin Ilinoida (avatar)
    Učlanjen
    09.10.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    У твом компјутеру...
    Poruke
    4.769
    Tekstova u blogu
    19
    Reputaciona moć
    85

    Podrazumevano Re: Sličnosti izmedju komunizma i religije

    Gwydion јел теби добро данас ? Пошто видим кроз твоје митраљеске постове да си ударио по вери, православљу, патриотама и патриотизму, Русима, Србима, геноцидним причама о српској кривици....итд.....ИМАМ САМО ЈЕДНО ПИТАЊЕ ЗА ТЕБЕ

    ДА ЛИ СИ ПРИ ЧИСТОЈ СВЕСТИ И ЗДРАВОЈ ПАМЕТИ ???

    јер овакве постове какве ти постављаш, може да поставља или неко ко је много малоуман или неко ко је потпуно луд

    или неко ко је хрват или страни плаћеник или ПАЋЕНИК....
    Косово је срце Србије

  7. #7
    Iskusan
    Učlanjen
    24.03.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Prestonica
    Poruke
    6.453
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Sličnosti izmedju komunizma i religije

    Citat Original postavio Ilinoida Pogledaj poruku
    Gwydion јел теби добро данас ? Пошто видим кроз твоје митраљеске постове да си ударио по вери, православљу, патриотама и патриотизму, Русима, Србима, геноцидним причама о српској кривици....итд.....ИМАМ САМО ЈЕДНО ПИТАЊЕ ЗА ТЕБЕ

    ДА ЛИ СИ ПРИ ЧИСТОЈ СВЕСТИ И ЗДРАВОЈ ПАМЕТИ ???

    јер овакве постове какве ти постављаш, може да поставља или неко ко је много малоуман или неко ко је потпуно луд

    или неко ко је хрват или страни плаћеник или ПАЋЕНИК....
    Moliću lepo, deo tekstova koje sam stavio je objavlio Peščanik. Da li to znači da imaš problem sa medijom koji u ovom momentu drži moralnu i etičku vertikalu nacije?

  8. #8
    Iskusan bobanjov (avatar)
    Učlanjen
    11.06.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    6.161
    Reputaciona moć
    191

    Podrazumevano Re: Sličnosti izmedju komunizma i religije

    Citat Original postavio Ilinoida Pogledaj poruku
    Gwydion јел теби добро данас ? Пошто видим кроз твоје митраљеске постове да си ударио по вери, православљу, патриотама и патриотизму, Русима, Србима, геноцидним причама о српској кривици....итд.....ИМАМ САМО ЈЕДНО ПИТАЊЕ ЗА ТЕБЕ

    ДА ЛИ СИ ПРИ ЧИСТОЈ СВЕСТИ И ЗДРАВОЈ ПАМЕТИ ???

    јер овакве постове какве ти постављаш, може да поставља или неко ко је много малоуман или неко ко је потпуно луд

    или неко ко је хрват или страни плаћеник или ПАЋЕНИК....
    Можда је време за .... прву помоћ



    [IMG]http://3.*****************/_NYrwodRDioo/SZyydOjwpkI/AAAAAAAAA9o/1s1t-_k6Q7I/s200/bensedin.jpg[/IMG]

  9. #9
    Domaćin DOBROSTOJECI (avatar)
    Učlanjen
    08.05.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    BG
    Poruke
    3.894
    Reputaciona moć
    80

    Podrazumevano Re: Sličnosti izmedju komunizma i religije

    Meni komunizam kao religija koja je imala tačno utvrđen cilj i svoju svrhu ( ciljno osmišljena ) , više deluje kao bolest.
    Politička situacija u Srbiji i nazovi patriotske stranke prosto vrište od tih prokomunističkih stavova i ideja.
    Kad se taj virus zvani komunizam zavuče u moždane vijuge - malo njih uspe da se izleči !
    Ovakav narod svaka vlast samo poželeti može !

  10. #10
    Domaćin Ilinoida (avatar)
    Učlanjen
    09.10.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    У твом компјутеру...
    Poruke
    4.769
    Tekstova u blogu
    19
    Reputaciona moć
    85

    Podrazumevano Re: Sličnosti izmedju komunizma i religije

    Citat Original postavio bobanjov Pogledaj poruku
    Можда је време за .... прву помоћ



    [IMG]http://3.*****************/_NYrwodRDioo/SZyydOjwpkI/AAAAAAAAA9o/1s1t-_k6Q7I/s200/bensedin.jpg[/IMG]
    Добро ће му доћи Ако неће ово, може уместо тога ИСПОВЕСТ
    Косово је срце Србије

  11. #11
    Domaćin Ilinoida (avatar)
    Učlanjen
    09.10.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    У твом компјутеру...
    Poruke
    4.769
    Tekstova u blogu
    19
    Reputaciona moć
    85

    Podrazumevano Re: Sličnosti izmedju komunizma i religije

    Citat Original postavio DOBROSTOJECI Pogledaj poruku
    Meni komunizam kao religija koja je imala tačno utvrđen cilj i svoju svrhu ( ciljno osmišljena ) , više deluje kao bolest.
    Politička situacija u Srbiji i nazovi patriotske stranke prosto vrište od tih prokomunističkih stavova i ideja.
    Kad se taj virus zvani komunizam zavuče u moždane vijuge - malo njih uspe da se izleči !
    и за овог треба дупла доза
    Косово је срце Србије

  12. #12
    Buduća legenda cizmice (avatar)
    Učlanjen
    17.11.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pivo
    Poruke
    49.504
    Tekstova u blogu
    12
    Reputaciona moć
    616

    Podrazumevano Re: Sličnosti izmedju komunizma i religije

    KOMUNIZAM JE MATERIJALIZOVANO PRAVOSLAVLJE
    Nekada sam bio uobrazen - sada sam savrsen

  13. #13
    Domaćin Ilinoida (avatar)
    Učlanjen
    09.10.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    У твом компјутеру...
    Poruke
    4.769
    Tekstova u blogu
    19
    Reputaciona moć
    85

    Podrazumevano Re: Sličnosti izmedju komunizma i religije

    Citat Original postavio cizmice Pogledaj poruku
    KOMUNIZAM JE MATERIJALIZOVANO PRAVOSLAVLJE
    Још само кад би знала и дефиницију религије...
    Косово је срце Србије

  14. #14
    Buduća legenda cizmice (avatar)
    Učlanjen
    17.11.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pivo
    Poruke
    49.504
    Tekstova u blogu
    12
    Reputaciona moć
    616

    Podrazumevano Re: Sličnosti izmedju komunizma i religije

    Citat Original postavio Ilinoida Pogledaj poruku
    Још само кад би знала и дефиницију религије...

    RELIGIJA JE OPIJUM ZA NAROD
    Nekada sam bio uobrazen - sada sam savrsen

  15. #15
    Aktivan član dudavuda2006 (avatar)
    Učlanjen
    29.05.2009.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.356
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Sličnosti izmedju komunizma i religije

    po komunističkom tumačenju

  16. #16
    Domaćin DOBROSTOJECI (avatar)
    Učlanjen
    08.05.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    BG
    Poruke
    3.894
    Reputaciona moć
    80

    Podrazumevano Re: Sličnosti izmedju komunizma i religije

    Citat Original postavio Ilinoida Pogledaj poruku
    и за овог треба дупла доза
    Smradikali, kradikali i ostala boranija se našla pogođenom i prozvanom - čim neko kaže reč protiv komunjara i komunizma.
    Sami se tamo svrstavate (sudeći po reakciji i postovima) .
    Ovakav narod svaka vlast samo poželeti može !

  17. #17
    Buduća legenda cizmice (avatar)
    Učlanjen
    17.11.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pivo
    Poruke
    49.504
    Tekstova u blogu
    12
    Reputaciona moć
    616

    Podrazumevano Re: Sličnosti izmedju komunizma i religije

    Citat Original postavio dudavuda2006 Pogledaj poruku
    po komunističkom tumačenju
    a po crkvenom ucenju sto je komunizam?
    Nekada sam bio uobrazen - sada sam savrsen

  18. #18
    Aktivan član dudavuda2006 (avatar)
    Učlanjen
    29.05.2009.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.356
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Sličnosti izmedju komunizma i religije

    Citat Original postavio cizmice Pogledaj poruku
    a po crkvenom ucenju sto je komunizam?
    verovatno satanino delo

  19. #19
    Domaćin Ilinoida (avatar)
    Učlanjen
    09.10.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    У твом компјутеру...
    Poruke
    4.769
    Tekstova u blogu
    19
    Reputaciona moć
    85

    Podrazumevano Re: Sličnosti izmedju komunizma i religije

    Citat Original postavio DOBROSTOJECI Pogledaj poruku
    Smradikali, kradikali i ostala boranija se našla pogođenom i prozvanom - čim neko kaže reč protiv komunjara i komunizma.
    Sami se tamo svrstavate (sudeći po reakciji i postovima) .
    смрди то колико хоћеш не вреди ти

    Ја сам православна Српкиња чиме се поносим! А ви сви У БУВАРУ
    Косово је срце Србије

  20. #20
    Domaćin Ilinoida (avatar)
    Učlanjen
    09.10.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    У твом компјутеру...
    Poruke
    4.769
    Tekstova u blogu
    19
    Reputaciona moć
    85

    Podrazumevano Re: Sličnosti izmedju komunizma i religije

    Citat Original postavio dudavuda2006 Pogledaj poruku
    verovatno satanino delo
    и јесте, Карл Маркс је био члан сатанистичке секте, ако нисте знали да вас обавестим Лично је згазио је крст ногом.
    Косово је срце Србије

  21. #21
    Domaćin Ilinoida (avatar)
    Učlanjen
    09.10.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    У твом компјутеру...
    Poruke
    4.769
    Tekstova u blogu
    19
    Reputaciona moć
    85

    Podrazumevano Re: Sličnosti izmedju komunizma i religije

    Citat Original postavio cizmice Pogledaj poruku

    RELIGIJA JE OPIJUM ZA NAROD
    ово сам знала да ћеш да напишеш јер једино ту дефиницију религије и знате
    Косово је срце Србије

  22. #22
    Buduća legenda cizmice (avatar)
    Učlanjen
    17.11.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pivo
    Poruke
    49.504
    Tekstova u blogu
    12
    Reputaciona moć
    616

    Podrazumevano Re: Sličnosti izmedju komunizma i religije

    Citat Original postavio dudavuda2006 Pogledaj poruku
    verovatno satanino delo
    Ali sve sto propagira crkva propagira i komunisticka religija.
    Nekada sam bio uobrazen - sada sam savrsen

  23. #23
    Iskusan
    Učlanjen
    24.03.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Prestonica
    Poruke
    6.453
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Sličnosti izmedju komunizma i religije

    Citat Original postavio Ilinoida Pogledaj poruku
    и јесте, Карл Маркс је био члан сатанистичке секте, ако нисте знали да вас обавестим Лично је згазио је крст ногом.
    A da ja tebe obavestim da je to oko Maksa šizoidna tlapnja nekih teoretičara zavere sa zapada. Knjiga Karl Marks i Satana je jedna od najvećih budalaština koje sam pročitao. BTW, Akakije tvrdi da svako ko je uz SPC nije pravoslavac, već je u vlasti Satane. A on je svetogorski monah, da ja tebe obavestim...

  24. #24
    Domaćin Ilinoida (avatar)
    Učlanjen
    09.10.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    У твом компјутеру...
    Poruke
    4.769
    Tekstova u blogu
    19
    Reputaciona moć
    85

    Podrazumevano Re: Sličnosti izmedju komunizma i religije

    Citat Original postavio cizmice Pogledaj poruku
    Ali sve sto propagira crkva propagira i komunisticka religija.
    какав невиђени нон-сенс!
    Косово је срце Србије

  25. #25
    Aktivan član dudavuda2006 (avatar)
    Učlanjen
    29.05.2009.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.356
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Sličnosti izmedju komunizma i religije

    Citat Original postavio cizmice Pogledaj poruku
    Ali sve sto propagira crkva propagira i komunisticka religija.
    Ni slučajno, ima sličnosti, ali bitne su i nijanse, kod komunista nema pakla

Slične teme

  1. Religije - slicnosti i razlike
    Autor tab503 u forumu Religija
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 26.02.2009., 12:27
  2. Odgovora: 43
    Poslednja poruka: 22.05.2008., 06:18
  3. slicnosti izmedju suprotnosti
    Autor forgotten vampire u forumu Filozofija
    Odgovora: 41
    Poslednja poruka: 16.11.2007., 13:16
  4. Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 03.05.2006., 18:19

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •