(Biologija, Evolucija) TimeTree
Prikazujem rezultate 1 do 10 od 10

Tema: (Biologija, Evolucija) TimeTree

  1. #1
    Ističe se endonuclease (avatar)
    Učlanjen
    26.11.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    USA
    Poruke
    2.001
    Reputaciona moć
    65

    Podrazumevano (Biologija, Evolucija) TimeTree

    Sajt sa ogromnom količinom informacija o vremenskim vezama u evolucionom stablu života:

    http://www.timetree.org/index.php

    Sajt sadrži dve fenomenalne stvari. Prvo, ukucavanje imena dva taksona daje kao rezultat vremenski period koji je prošao od poslednjeg zajedničkog pretka. Recimo, evoluciona daljina između čoveka (Homo sapiens) i:

    Caenorhabditis elegans (prost pljosnati crv): 1022-1049 Ma (milijardu i kusur godina)
    Drosophila melangoster (vinska mušica): 801-805 Ma
    Danio rerio (riba): 450-475 Ma
    Xenopus laevis (žaba): 360-390 Ma
    Gallus gallus (kokoška): 275-325 Ma
    Macropus rufus (kengur): 158-163 Ma
    Mus musculus (miš): 93-104 Ma
    Lemuriformes (lemuri): 75-78 Ma
    Platyrrhini (američki majmuni): 44-45 Ma
    Hylobates (giboni): 21,3-21,6 Ma
    Gorilla (gorila): 8,1-8,3 Ma
    Pan (šimpanze): 6,3-6,5 Ma

    Ovi podaci dolaze u svim dostupnim oblicima (procena na osnovu nuklearne DNK, na osnovu mitohondrijalne, različitim algoritmima), i daje referencu na tekst u kome je ključno grananje detaljno opisano i analizirano.

    Druga fenomenalna stvar je efektivno besplatna knjiga:

    http://www.timetree.org/book.php

    Podaci o odvojenim taksonima iz celog stabla života se mogu odatle skinuti, sa jasnim podacima o evolucionom rastojanju unutar njih.



  2. #2
    Primećen član chuck. (avatar)
    Učlanjen
    12.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pendelton State University
    Poruke
    998
    Reputaciona moć
    42

    Podrazumevano NOJNOVIJI PRODORI NA POLJU PROUCAVANJA EVOLUCIJE HOMO SAPIENSA:



    Ova slika me podseca na izvesne procese koji me postepeno, a ipak postojano sve vise oblikuju u pravcu slicnosti sa jedinkom iz poslednjeg stadijuma prikazanog prelaza, ali me i podstice da se zapitam: bavi li se nauka razmatranjem buducnosti evolucije zivih vrsta? Postoji teza kako savremene okolnosti zivljenja uzrokuju da bioloska evolucija coveka prestaje da se odvija. Koliko kulturoloski faktori mogu, makar posredno, uticati na savremenu evoluciju coveka? Da li se genski inzenjering moze povezati sa pitanjem evolucije? Koliko covek svojim delovanjem, uticuci globalno na prirodnu sredinu, utice i na evoluciju drugih vrsta?
    -

  3. #3
    Poznat
    Učlanjen
    08.04.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.681
    Reputaciona moć
    132

    Podrazumevano Re: NOJNOVIJI PRODORI NA POLJU PROUCAVANJA EVOLUCIJE HOMO SAPIENSA:

    Citat Original postavio chuck.eu Pogledaj poruku
    Postoji teza kako savremene okolnosti zivljenja uzrokuju da bioloska evolucija coveka prestaje da se odvija.
    Uporedi prosečnu visinu i životni vek, te druge parametre ljudske vrste kroz istoriju.



    Citat Original postavio chuck.eu Pogledaj poruku
    Koliko kulturoloski faktori mogu, makar posredno, uticati na savremenu evoluciju coveka?
    To jeste jedan od uticaja na evoluciju, ali ne znam za studiju koja se istima bavila u opštem slučaju, no ima ovde stručnijih od mene, koji mogu bolje da ti odgovore na to pitanje.



    Citat Original postavio chuck.eu Pogledaj poruku
    Da li se genski inzenjering moze povezati sa pitanjem evolucije?
    Da, ukoliko je na nivou vrste.



    Citat Original postavio chuck.eu Pogledaj poruku
    Koliko covek svojim delovanjem, uticuci globalno na prirodnu sredinu, utice i na evoluciju drugih vrsta?
    Evolucija je spor proces, te će uticaj biti izražen kod vrsta koje su adaptibilnije i imaju više generacija po jedinici vremena.

  4. #4
    Ističe se endonuclease (avatar)
    Učlanjen
    26.11.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    USA
    Poruke
    2.001
    Reputaciona moć
    65

    Podrazumevano Re: NAJNOVIJI PRODORI NA POLJU PROUCAVANJA EVOLUCIJE HOMO SAPIENSA:

    Citat Original postavio chuck.eu Pogledaj poruku
    bavi li se nauka razmatranjem buducnosti evolucije zivih vrsta?
    Da. Do određenog nivoa, mogu se predvideti fenotipski pravci adaptacija pod jasno definisanim selektivnim pritiscima. Genotipske adaptacije su praktično nepredvidive.

    Citat Original postavio chuck.eu Pogledaj poruku
    Postoji teza kako savremene okolnosti zivljenja uzrokuju da bioloska evolucija coveka prestaje da se odvija.
    To se često čuje, ali nije istinito. Evolucija se ne može izbeći, mada se može usporiti. Mutacije se i dalje događaju, a i dalje je šansa preživljavanja nejednaka u skladu sa varijacijom.

    Ono što se desilo je da su selektivni pritisci strahovito umanjeni, i da je njihov pravac promenjen. Recimo, mnoge negativne mutacije koje bi selekcijom odavno bile uklonjene iz genotipa danas uspevaju da ostanu zahvaljujući medicinskim intervencijama. Faktori kao što je nedostatak hrane ili zaštita od prirodnih elemenata danas više nisu značajan selektivni pritisak u većini oblasti. Time je genetska varijabilnost ljudske rase sada u ogromnom porastu.

    Kakvi su dugoročni efekti ovoga? Zavisi od suviše promenjivih da bi se moglo jasno reći.

    Sa jedne strane, ovaj rast varijabiliteta je potencijalno veoma produktivna stvar. Ljudska rasa pati od veoma malog genetskog varijabiliteta (jedna prosečna grupa šimpanzi iz istočne Afrike ima veću međusobnu genetsku varijaciju nego celokupna ljudska rasa), rezultat dugoročnog populacionog sužavanja koje je prethodilo širenju modernih ljudi kroz svet.

    Ovo povećanje varijabiliteta može, dugoročno, da omogući evoluciju potpuno novih osobina, i da poveća šansu da se naleti na izrazito pozitivne kombinacije gena.

    Sa druge strane, ovo proizvodi veliki problem u skorijoj budućnosti: katastrofalno gomilanje negativnih mutacija. Naime, ako danas imamo dete sa malkice slabijim imunim sistemom, što bi učinilo da to dete umre u ranijim generacijama, to nije problem: takvo dete može sasvim lepo da preživi uz pomoć moderne medicine. Isto to važi i za dete sa slabijim kostima, ili sa nekim neurološkim deficitom, itd, itd. Ali opstanak tih gena znači da se oni šire kroz populaciju, i kombinuju jedni sa drugima. Neki genetičari zato zastupaju ideju da čovečanstvu preti budućnost u kojoj će ljudi morati da uzimaju pedeset pilula na dan, drže desnu nogu u mlakoj vodi a levu ruku u hladnoj, itd, itd. - da bi preživeli. Ovo zato što su nasledili sve te, jelte, negativne mutacije koje su se nagomilale u populaciji.

    Međutim, po meni (i većini genetičara) obe ove priče su besmislene (pogotovo ova druga; mada imamo veliki kapacitet za glupost, nismo uvek i neprestano potpuni idioti). Šanse su da će genetski inženjering potpuno izokrenuti efekte one prve stvari, a sprečiti negativne efekte ove druge. Objasniću to u odgovor na tvoja ostala pitanja.

    Citat Original postavio chuck.eu Pogledaj poruku
    Koliko kulturoloski faktori mogu, makar posredno, uticati na savremenu evoluciju coveka?
    Oni veoma direktno utiču na evoluciju.

    Kulturni faktori, recimo, određuju koji geni se selektuju u datoj oblasti kroz seksualnu selekciju.

    Dobar primer ovoga je, recimo, da uzmemo gene koji dodaju šansu gojaznosti. Čovek (ili, na žalost diskriminatorno, pogotovo žena) koji teži 200kg će danas teško naći partnera. Ako ga i nađe, taj partner verovatno neće biti neko sa "genetskog vrha" vrste. Otud, geni koji dovode do gojaznosti su predmet negativne selekcije: ili bivaju eliminisani, ili se kombinuju sa drugim negativnim genima, što povećava njihovu šansu eliminacije u budućim generacijama.

    S druge strane, imamo primere više kultura u istoriji u kojima je gojaznost bila vrhunac privlačnosti. Tamo imamo suprotnu selekciju: žena od 200kg ne samo što ima velike šanse da ostavi potomstvo, već će to potomstvo ostaviti sa onim muškarcima koji su se probili na čelo vrste.

    Kulturni faktori su takođe verovatno oni koji su oblikovali našu sposobnost govora, kao i mnoge druge fenotipske osobine čovečanstva.

    Citat Original postavio chuck.eu Pogledaj poruku
    Da li se genski inzenjering moze povezati sa pitanjem evolucije?
    Itekako. To je ono što sam pomenuo iznad, u okviru odgovora na pitanje o "prestanku evolucije" kod čoveka.

    Genetski inženjering je, što se evolucije tiče, ekvivalentan nagloj mutaciji koja uvodi određeni gen u vrstu, što ima a) efekt na tu vrstu, i b) talasni efekt na sve povezane vrste.

    Ovo se može lepo opisati na primeru. Danas se intenzivno koriste genetski inženjerisane biljke, u koje je ugrađen gen iz bakterije Bacillus thuringiensis. Ovaj gen proizvodi protein koji je za ljude samo protein: biva razgrađen kao hrana. Ali za insekte, ovaj protein je smrt: ugrađuje se u ćelijske membrane njihovog stomaka, izaziva smrt tkiva, i na kraju i smrt insekta.

    Ova modifikacije je takođe i dobar primer neopravdanosti paranoje po pitanju GM biljaka. Modifikacija sa ovim genom proizvodi biljke koje zahtevaju mnogo manje pesticida, i time su neuporedivo zdravije za ljude nego nemodifikovane ali prskane biljke.

    No, kakav je efekt na evoluciju? Prvo, biljka koja sadrži ovaj gen ima prednost nad drugim biljkama iz okoline, pošto je zaštićena od predacije od strane insekata (pa i određenih nematoda). Dakle, ovo je pozitivna osobina koja se širi kroz sve biljke koje mogu da je se dohvate. Ovo može dovesti do potiskivanja drugih vrsta biljaka, i velikih promena u ekosistemima.

    Drugo, ovo je novi gen koji je podložan mutaciji i selekciji. Ako bi ljudi sutra nestali i prestali da paze na ovo, biljke sa ovim genom bi doživljavale mutacije u njemu, i mogli bi smo da za par stotina hiljada godina očekujemo čitave kategorije biljaka sa čitavim porodicama sličnih toksina razvijenih od ovog početnog.

    Treće, ovo ima efekt na populacije insekata, koje su sada pod snažnim pritiskom da razviju otpornost na Bt toksin. Mnogo napora, vremena i novca se ulaže da se ova evolucija ograniči i uspori, ali ona će se desiti pre ili kasnije. Insekti koji razviju ovu otpornost će imati prednost i na svim drugim mestima gde su prirodno izloženi Bt toksinu, što će dovesti do otvaranja novih niša. Istovremeno, sama bakterija koja koristi ovaj toksin će onda biti pod pritiskom da razvije novi toksin, pošto stari više ne funkcioniše. Itd, itd, itd.

    U slučaju čoveka, pre ili kasnije ćemo doći do tačke na kojoj je genetski inženjering neophodan. Razlog je onaj drugi problem koga sam pomenuo iznad: katastrofalan rast grešaka kroz smanjenu negativnu selekciju. Eugeničari i slične psihopate koriste ovaj problem kao razlog da zabrane reprodukicju ljudima sa određenim genetskim problemima. Ali ovo je etički nedopustiv pristup, sa nepredvidivim posledicama.

    Daleko bolji i racionalniji pristup je razviti genetski inženjering i tehnike retroviralne genetske manipulacije. Na taj način, možemo da zadržimo pozitivnu stranu povećanja u varijabilitetu: blago negativna mutacija X može biti neophodan prekursor snažno pozitivnoj mutaciji Y, nešto što nikada nećemo saznati osim ako ne dopustimo evoluciji da prođe svojim tokom. Istovremeno, ako u određenom slučaju dođe do katastrofalne kombinacije negativnih mutacija, onda se tu umešamo genetskim inženjeringom i uklonimo najveće probleme.

    Ovaj pristup je već donekle u upotrebi. Ljudi koji imaju porodičnu istoriju određenih problema mogu da odu na in vitro oplodnju, u kojoj mogu da izaberu embrione koji ne nose porodičnu negativnu osobinu (Tay-Sachs bolest je odličan primer; cistična fibroza, porodični Alchajmer, itd, su takođe dobri povodi za ovakav pristup).

  5. #5
    Ističe se endonuclease (avatar)
    Učlanjen
    26.11.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    USA
    Poruke
    2.001
    Reputaciona moć
    65

    Podrazumevano Re: NAJNOVIJI PRODORI NA POLJU PROUCAVANJA EVOLUCIJE HOMO SAPIENSA:

    Citat Original postavio chuck.eu Pogledaj poruku
    Koliko covek svojim delovanjem, uticuci globalno na prirodnu sredinu, utice i na evoluciju drugih vrsta?
    Strahovito. Selektivni pritisak ljudske rase je trenutno među najvećim pritiscima na većinu vrsta na Zemlji, prevashodno zbog gubitka životne sredine.

    Ovo je već dovelo do izumiranja ogromnog broja vrsta, potpunog kolapsa mnogih ekosistema, i preti da dovede do nivoa izumiranja većeg od najvećeg zabeleženog u geološkoj istoriji.

    Moj omiljeni primer ovoga je Severno more (između Engleske, Danske, Norveške i severne Francuske).

    Stari vikinzi su navigaciju kroz severno more delimično vršili na osnovu lepljivog kamena: kamen premazan mašću ili voskom bi bio vezan za konopac, i bačen sa broda. Onda bi ga izvukli, i pogledali šta se za kamen zalepilo. Znali su da se u određenom delu mora nalazi sivi pesak, ili kolonije morskih zvezda, ili određene alge...

    Severno more je bilo prepuno života, kao što vidimo iz tih zapisa. Dno mora je bilo prekriveno šumama algi, prepuno ribe, sa uspostavljenim strukturama beskičmenjaka i ogromnim naslagama školjki.

    Onda je došao devetnaesti vek, u kome su Englezi počeli da koriste parne brodove, sa mrežama koje se vuku po dnu i skupljaju sve pred sobom. Onda bi trebili kroz mreže, izbacujući ono što im nije dovoljno profitabilno.

    Rezultat? Danas je severno more podvodna peščana pustinja. Broj vrsta je smanjen za 90%, količina života za 95%, nema više ogromih algalnih šuma, nema velikih kolonija školjki. Podvodni Amazoj je pretvoren u podvodnu Saharu.

    I to je samo jedan od ogromnog broja ovakvih situacija.

    Većina populacija okeanskih riba je kolapsirala na 1% ili 0.1% broja od pre samo sto godina. Veličina tela se promenila: pošto su ribari uvek najviše voleli velike ribe, ovo je bio selektivni pritisak koji je doveo do toga da samo ribe sa manjim telom prežive, tako da su današnje ribe mnogo manje od svojih predaka. Populacije mekušaca, meduza i sličnih organizama koji su odjednom ostali bez predatora, su porasle eksponencijalno. Isto važi i za određene vrste algi. Istovremeno, ptice i drugi organizmi koji zavise od ribolova su desetkovani nedostatkom plena.

    U toku zadnjih dvesta godina, učinili smo ogromnu štetu planeti, za koju će biti potrebne hiljade godina oporavka. Ali što je najgore, nismo sa time prestali, niti izgleda da ćemo uskoro prestati. Izgleda da će biti potreban veliki kolaps ekosistema - sa poraznim posledicama za našu civilizaciju, koja uporno potcenjuje efekte takvog kolapsa na čovečanstvo - da bi smo se konačno osvestili i počeli da živimo na način koji omogućava planeti da počne da se oporavlja.

  6. #6
    Primećen član chuck. (avatar)
    Učlanjen
    12.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pendelton State University
    Poruke
    998
    Reputaciona moć
    42

    Podrazumevano Re: (Biologija, Evolucija) TimeTree

    Zahvaljujem na opsirnom odgovoru. Dobio si peticu, a kao poklon-nagradu jos jednu sansu da se osvrnes na moje ranije pitanje , povodom kojeg cini mi se nisam uspeo da isprovociram odgovor sa tvoje strane:


    LINK 1: http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=9070013&postcount=2353

    LINK 2: http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=9083733&postcount=2357

    LINK 3: http://www.kolarac.rs/html/programi/tribine/audio_predavanja.html

    LINK 4: http://www.kolarac.rs/mp3/predavanja/2009-03-06-Nikola_Tucic-Darvin_i_problem_postanka.ram



    svi linkovi se ticu tog jednog pitanja.
    -

  7. #7
    Primećen član chuck. (avatar)
    Učlanjen
    12.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pendelton State University
    Poruke
    998
    Reputaciona moć
    42

    Podrazumevano Re: (Biologija, Evolucija) TimeTree

    Citat Original postavio chuck.eu Pogledaj poruku
    svi linkovi se ticu tog jednog pitanja.-
    Tako da ne moras da proucavas ceo sadrzaj onoga do cega vode linkovi, ako si skapirao poentu. U okviru zvucnog zapisa sa "Kolarcevog sajta", pitanje se spominje negde u zadnjoj trecini predavanja.

  8. #8
    Ističe se endonuclease (avatar)
    Učlanjen
    26.11.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    USA
    Poruke
    2.001
    Reputaciona moć
    65

    Thumbs up Re: (Biologija, Evolucija) TimeTree

    Citat Original postavio chuck.eu Pogledaj poruku
    Dobio si peticu, a kao poklon-nagradu jos jednu sansu da se osvrnes na moje ranije pitanje
    Hvala.

    Citat Original postavio chuck.eu
    Laik sam za ovo pitanje te ga stoga mozda nisam dobro razumeo, ali mislim da je rekao da u naucnoj zajednici danas preovladjuje misljenje da mehanizmi prirodne selekcije i adaptacije nisu, bar ne presudno, doprineli nastanku Homo Sapiens Sapiens-a ( vec valjda neki drugi mehanizmi evolucije). Isto je rekao i za prve eukariotske celije. Zna li neko nesto o tome?
    Ok, odslušao sam i pogledao prvih par linkova, osim onih u real audio formatu (mrzi me da jurim plugin).

    Probaću da odgovorim, valjda će biti jasno. Ograničiću se na evoluciju ljudi: evolucija prvih eukariotskih ćelija zaista uključuje jedan događaj (u neku ruku jedinstven u istoriji života, mada ne neverovatan) koji nije direktno rezultat selekcije, ali zahteva seriju tekstova. Možda neki drugi put.

    Ok, evolucija ljudi i uticaj selekcije...

    Varijacija i selekcija su stvari koje se događaju neprestano, neizbežno, i koje su uvek prisutne. Pitanje koje se postavlje je samo koji je njihov izvor, i koji drugi mehanizmi mogu da utiču na razvoj vrste. Recimo, genetski drift (proces u kome se odvojena mala grupa određene vrste značajno promeni prosto zbog slučajnih neutralnih mutacija koje ostaju zarobljene unutar te grupe) je proces koji može proizvesti određen nivo razlika bez stvarne selekcije.

    Ljudska evolucija je relativno komplikovana. Znamo da je postojao bottleneck: sužavanje populacije, tj. dug period (možda i par stotina hiljada godina) u toku koga su ljudi bili ograničeni na relativno malu grupu (par hiljada pripadnika), u kojoj su se akumulirale mutacije. Ovo nosi sa sobom mnoge, uglavnom negativne, posledice; recimo, nekoliko ključnih gena pasivnog imunog sistema je oštećeno, čineći nas osetljivijim na bolesti nego što je većina drugih vrsta.

    Takođe, imamo hromozomalnu promenu. Dva hromozoma koja su prisutna kod drugih primata (hromozomi 2A i 2B) su kod ljudi spojena u jedan (ljudski hromozom 2). Ovaj jedan sadrži sve gene sa prethodna dva, ali hromozomalna promena je verovatno jedan od ključnih genetskih događaja koji je ljudsku vrstu odvojio od pra-ljudske. Mesto fuzije ova dva hromozoma sadrži i jedan DNK niz, oko 150 kbp, koji se sastoji od dodatnih kopija gena sa drugih hromozoma (većina se kod šimpanzi nalazi samo na hromozomu 9).

    Iz ovih razloga, podaci su retko čisti, i teški su za dekonvoluciju i analizu. Recimo, studija o kojoj se govori na jednom od linkova koje si dao, a koja navodno pokazuje da je nivo pozitivne selekcije bio veći kod šimpanzi nego kod čoveka. Fina studija, lepo odrađena, ali ne treba na osnovu nje izvlačiti prevelike zaključke. Naime, interpretacija studije zavisi od pretpostavki na osnovu kojih se podaci analiziraju. Koliko je snažno bilo sužavanje ljudske populacije, i koliko je dugo ono trajalo?

    Ako uzmemo da su uslovi bili veoma loši, tj. da je populacija bila manja od tri hiljade pripadnika tokom više od 200,000 godina, onda je nivo pozitivne selekcije daleko veći kod ljudi nego kod šimpanzi, ali je to dobrim delom poništeno akumulacijom negativnih mutacija usled unutar-grupnog razmnožavanja.

    Ako uzmemo drugi mogući ekstrem, i pretpostavimo populaciono sužavanje na desetak hiljada pripadnika tokom samo par desetina hiljada godina, onda je nivo pozitivne selekcije bio značajno manji nego kod šimpanzi.

    Preko svega ovoga imamo kulturne ili naizgled veoma uske selektivne pritiske specifične za čoveka. Recimo, govor. Imamo značajnu količinu dokaza da je razvoj govora počeo još kod Homo habilisa, i da se onda prilično brzo razvijao paralelno u nekoliko ljudskih vrsta (naši preci, ali i odvojena grana Homo erectus koja je kasnije izumrla).

    Razmislimo za trenutak, međutim, kakav je ovo pritisak. Ok, oni ljudi koji bolje i preciznije proizvode zvukove potrebne za govor imaju selektivnu prednost. Ali šta je potrebno za bolju i precizniju proizvodnju zvukova? Povećani i izduženi farinks, kao i struktura i kontrola jezika i disanja. Kao dodatnu komplikaciju, čovek je u tom trenutku već uspravna životinja. Promene farinksa koje omogućavaju bolji govor su kontrirane činjenicom da takve promene dovode i do veće šanse davljenja hranom ili vodom (koja kod ljudi može da uđe u disajne puteve mnogo lakše nego kod drugih životinja).

    Otud, imaš selekciju koja vodi do razvoja farinksa do određene tačke, na kojoj ovi selektivni pritisci postaju jednaki. Ali onda tu imaš novu selekciju - za bolji refleks gušenja, za bolji refleks gutanja, promena kontrole refleksa povraćanja, itd. Kada se ti refleksi adaptiraju, oni omogućavaju dalju promenu farinksa za govor, dok se opet ne izjednače pritisci. Itd.

    Ovo su veoma komplikovane stvari. Opšta slika je veoma jasna, svakako, i ne ostavlja mnogo mesta za razgovor. Ali detalje je veoma teško razaznati, i ne treba se preterano uzbuđivati oko pojedinačnih rezultata - tek kada se skupi nekoliko decenija genetskih analiza i kalkulacija ćemo moći da počnemo da pravimo zaista detaljnu sliku.

    Šta nam ostaje na kraju?

    Neke stvari znamo. Znamo da je bilo prilično dugoročno sužavanje i izolacija populacije (što automatski uvodi u sliku pitanje genetskog drifta). Znamo da se desila hromozomalna fuzija. Znamo da je nagli razvoj kulture proizveo novi selektivni pritisak, koji je postao jedan od najvažnijih za ljudsku rasu. Znamo da je razvoj jezika proizveo selektivni pritisak na gomilu morfoloških i neuroloških gena.

    Ali kojim redom je to tačno išlo? Koji mehanizmi su bili dominantni u bilo kom datom trenutku?

    Ostaje da se vidi.

  9. #9
    Primećen član chuck. (avatar)
    Učlanjen
    12.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pendelton State University
    Poruke
    998
    Reputaciona moć
    42
    Poslednji put ažurirao/la chuck. : 17.10.2009. u 13:26

  10. #10
    Primećen član chuck. (avatar)
    Učlanjen
    12.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pendelton State University
    Poruke
    998
    Reputaciona moć
    42

    Podrazumevano Re: (Biologija, Evolucija) TimeTree

    Zašto je Darvin važan
    Biljana Stojković
    12.02.2009.
    U okvirima biologije, Darvinova teorija evolucije iz korena je izmenila shvatanje fenomena života. Nasuprot rigidnosti, nepromenljivosti i nepovezanosti bioloških vrsta, pružio nam je dokaze i naučna objašnjenja za jedinstveno poreklo živog sveta koji se tokom milijardi godina menjao, usložnjavao, prilagođavao i formirao neverovatnu raznovrsnost oblika, formi i načina života. Svako novo saznanje savremene biologije potvrdilo je i učvrstilo principe teorije evolucije. Primena i razumevanje mehanizama evolucije u okvirima medicine, farmacije i poljoprivrede, obezbedili su udobniji i kvalitetniji život svakog čoveka u modernom svetu... nastavak teksta

    Ida – karika koja nedostaje
    Biljana Stojković
    24.05.2009.
    Ovih dana je u brojnim svetskim medijima objavljeno: „Kreacionizam je konačno pobeđen!“. Iako ne mislim da kreacionističku dogmu može bilo šta uzdrmati, a posebno ne neki tričavi i trivijalni materijalni dokazi naučnih teorija, svakako se mora priznati da je objava jednog velikog otkrića ovih dana napravila bar malu neprijatnost zagovornicima takve ideje. Vest je projurila svetom kao uragan! Doduše, moramo konstatovati da smo mi u zemlji Srbiji prilično imuni na bilo kakve vesti iz nauke i ne damo se tako lako uključiti u opštu euforiju (osim ukoliko je usko vezana za naše malecne politikantske basne)... nastavak teksta
    I am not going anywhere. I am here.

Slične teme

  1. (r)evolucija
    Autor guest 135511 u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 108
    Poslednja poruka: 10.07.2012., 00:51
  2. (Medicina) Evolucija raka, i evolucija lekova protiv raka
    Autor endonuclease u forumu Prirodne nauke
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 26.11.2009., 08:15
  3. EVOLUCIJA
    Autor Slonce u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 44
    Poslednja poruka: 13.10.2008., 20:01
  4. Evolucija Oka
    Autor endonuclease u forumu Prirodne nauke
    Odgovora: 8
    Poslednja poruka: 27.08.2008., 20:08
  5. Evolucija...
    Autor minon u forumu Žene
    Odgovora: 30
    Poslednja poruka: 24.07.2008., 13:46

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •