Nije to tako lako kako mislish.
Život nije ni zamišljen da bude dečja parada.
Svako sa svoje strane mora ulagati napora da se razvije u uzvišenije duhovno biće.
Voleti, ok, dati im nepristrasnu ljubav ok, ali dati im prostor da budu ono sto jesu je veoma diskutabilna stvar.
Ako ne umemo dati prostora drugima onda ne umemo ni voleti. Ljubav bez takvih mogućnosti je samo nastojanje da druge posedujemo ili očekivanje da nam drugi ugadjaju.
Nema svako po prirodi idealno znanje o zivotu i sta vishe idealnu pamet i inteligenciju da od zivota izabere samo ono sto je dobro i ispravno,
Onaj ko se ne postara nikada ga neće imati. Ništa se ne dobija na poklon.
zalutace glavom bez obzira.
Ješ se niko nije izgubio u svetovima života
Sta hocu da naglasim je to da iako covek nepristrasno voli mora, on prvo mora da razmislja i ako je iskusniji da se brine o tima koje voli.
Samo da im bude primer kako treba ići kroz život.
Eh da svi ljudi imaju predispoziciju da budu idealni, i da znaju kojim putem treba da se ide, pa zivot na zemlji bih bio raj.
Život na zemlji nije zamišljen da bude "raj" već škola u kojoj se treba praktično u svim mogućim situacijama učiti. ("Onaj ko čeka da mu u životu bude sve potaman nikada od sebe ništa neće načiniti niti ikome pružiti ljubav.)
Uostalom, nije lako uvek i u svakom trenutku pruziti ljubav. Nema svako zivot gde ne brine o svom materijalnom opstanku, poslu, stresu, problemima. Ako je mozak opsednut time tesko moze reprodukovati ljubav. Da bih se ljubav reproduktovala mora da postoji i spoljna situacija.
Kao što se najveća vrednost medju stvarima - dijamant - stvara pod najvećim pritiskom slično se dogadja i sa vrednostima u samom čoveku. Najveća vrednost u čoveku se stvara upravo u realnom životu pod svim obavezama, pritiscima, stresovima...
Takodje ta druga osoba mora da bude spremna da primi ljubav.
Stare i iznemogle osobe u autobusima su uvek spremne da prime ljubav mladjih koji žele ustati. Da li je to tako teško?
Na ulazu u te iste autobuse drugi su uvek spremni primiti našu ljubav ako ne jurimo da budemo prvi.
Nepušač je uvek spreman za našu ljubav ako ga ne budemo trovali svojim duvanskim pirom.
Roditelji su uvek spremni čuti od nas lepu reč, primiti našu pomoć u spremanju kuće, odlasku do prodavnice...
Ima milion drugih situacija gde su drugi spremni za našu ljubav koja ne traži od nas ni bogatstvo ni slavu...Uvežbavanje ljubavi treba početi u malim svakodnevnim situacijama dok se ne dodje do najvišeg stadijuma o kojem i govorimo.
U ovom ljudskom periodu vecini ljudi je jednostavno nemoguce da izraze tu pravu ljubav.
Za pravu ljubav je uvek pravo vreme a naročito onda kada je teško.
Čekamo li lakše vreme kada će nam sve biti po našoj zamisli onda ćemo se načekati jer ono nikada neće doći.
Lako je biti "duhovan" kada je stomak pun, sva čula podmirena a mi možda izolovani od realnosti života.
nekada ti isti ljudi kojima daješ 
