Fragmenti istorije i proučavanja o Crkvi Sv. Srđa i Vakha kod Skadra
Prikazujem rezultate 1 do 3 od 3

Tema: Fragmenti istorije i proučavanja o Crkvi Sv. Srđa i Vakha kod Skadra

  1. #1
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.055
    Reputaciona moć
    403

    Question Fragmenti istorije i proučavanja o Crkvi Sv. Srđa i Vakha kod Skadra



    Južno od Skadra na Bojani - crkva je sazidana na mestu stare, koja je bila grobna crkva zetskih i raških knezova i kraljeva: Mihaila, Bodina, Vladimira, Dobroslava, Gradine i Draginje. Kraljica Jelena je, poštujući starinu i značaj ove crkve, sagradila sa sinovima, Dragutinom i Milutinom, 1290. novu na temeljima stare (to je bio najveći sakralni objekat na prostoru barske nadbiskupije). Tokom srednjeg veka na tom prostoru je postojao utvrđeni grad-trgovište Sv. Srđ i đumrukana (carinarnica). Crkva sv. Sergija i Vakha bila je i u sastavu benediktinskog manastira obnovljenog u 11. veku, verovatno na mestu ranijeg grčkog manastira iz perioda cara Justinijana (6. vek), kada se snažno raširio kult ovih svetitelja; Turci su uništili manastir u 16. veku, danas ostali samo tragovi ruševine; u literaturi se pominje i kao crkva Sv. Srđa kod Obote (Oboda); o značaju kulta Sv. Sergija i Vakha na prostoru Skadra govori i podatak da je Skadar u srednjem veku nosio i ime Rosaf, prema gradu u Siriji gde je Sergije posečen početkom 4. veka i odakle se raširilo poštovanje tog svetitelja u Rimskom carstvu.



    Tradicija veli da je crkvu na ovom mestu podigao imperator Justinijan, ali za to nema materijalnih dokaza.

    Ugledna opatija na Bojani pominje se u dokumentima XIII veka kada je oko nje cvetala trgovina. Pored crkve su bili izgrađeni magacini, carinarnica i trgovačke kuće.

    Naročito je bilo značajno skladište soli. Osim trgovačkog, pristanište kod sv. Srđa i Vakha ima i strateški značaj u ratovima Venecije sa Balšom III i drugim srpskim despotima, kao i kasnije u turskim napadima na Skadar.



    Sama crkva bila je pravougaonog oblika, sa običnim krovom na dve vode. Imala je dvoja vrata, u zapadnom i južnom zidu. . Pored ulaza na zapadnoj strani nalazila se velika kamena ploča sa natpisom koji govori da je crkvu podigla (de novo) kraljica Jelena sa sinovima 1290. g. Iznad istih, zapadnih vrata, nalazi se renesansno profilisan nadvratnik koji pridržava plitak luk, a ovaj, opet, na dva mesta prelomljenu kamenu ogradu na kojoj se nalazi Milutinov natpis o podizanju ckrve samo nekoliko decenija posle Jelene, 1318. g. Pretpostavlja se da je Milutinov natpis bio nadvratnik koji je pukao pa je zamenjen novim, renesansnim, a tom prilikom je verovatno i Jelenina ploča pomerena udesno. na samoj crkvi primećene su vrlo sitne stilske razlike u gradnji koje potvrđuju da je crkva podignuta i obnovljena u kratkom razmaku.



    [IMG]http://www.moraca-rozafa.org/images/istorija/scan0006.jpg/IMG]

    Pretpostavlja se da se Jelenina građevina obrušila sama od sebe ili u nekoj nepogodi, mada se ne sme isključiti ni mogućnost da je stradala u nekom lokalnom ratu kojih je bilo dosta u Milutinovo vreme.

    Manastir sv. Srđa i Vakha stradao je od Turaka krajem XVI veka, Teren na kome je crkva sagrađena nalazi se na okuci Bojane koja je razarala obalu i rušila zidove ckrve. Kada je krajem XIX veka ovde boravio, istoričar Jastrebov izveštava da se deo ckrve već nalazi u vodi. Jastrebov je bio posmatrač delovanja zapadnih sila preko katoličke crkve u Skadru i celom skadarskom sandžaku, a istovremeno je otkrivao te akcije koje su sprovođene u neposrednoj prošlosti. On je to preko svojih izveštaja i naučnih istraživanja obelodanjivao javnosti. Značajno je ovde istaći njegov moglo bi se reći više naučni rad "O pravoslavnim srpskim starim i novim crkvama u Staroj Zeti" (sadašnjem skadarskom okrugu) objavljen u "Glasniku Srpskog učenog društva" 1880. U ovom prilogu Jastrebov je pisao o starim i novim srpskim crkvama u tadašnjem skadarskom sandžaku.



    Jastrebov je opisujući stanje crkava iznosio ovako: "Od starih crkava, koje još sasvim utemeljene nisu, koje svojim zidinama, premda upola razvaljenim, privlače radoznalost svakoga, sačuvala se jedna znamenita crkva, sv. Srđ, na Bojani. Ova crkva je sada bez krova, oltar sa severne mu strane obaljen je u Bojanu, koja teče pod samom crkvom. Stoji na (dva) 2 sahata od Skadra na levom bregu Bojane. Crkva je velika, ima 30 koraka u dužinu, 20 u širinu. Sva je unutra živopisom na zidovima ukrašena, ima po tri kvadratno kolone (stuba) po sredi crkve, paralelne od zapadne strane krivene k istočnoj; ovi su stubovi takođe ikonopisani." Dalje Jastrebov opisuje i konstatuje da ikonopis "nije vizantijski, nego prvi srpski " i dalje nastavlja - "Svi sveci imaju odelo isto onako, kao što ga imaju na ikonama u dečanskoj larvi, u pećkoj patrijaršiji i u gračaničkoj crkvi." Takođe konstatuje i žali zašto do sada niko od stručnih ljudi nije poslan iz Srbije, ili Rusije, da snimi slike iz tih ikona koje su dragocene. On, dalje govori o drugim svojstvima crkve i da visina crkve, odgovara dužini i širini, ima okolo 10 sežanja. Crkva se nalazi na podesnom mestu: bliže nje teče reka Bojana, a naokolo šuma i lepi čitluci turski i katolički. U napomeni navodi se da je u okolini sv. Srđa bilo još dosta pravoslavnih crkava oko kojih se starao Dominik skadarski latinski episkop obratiti ih u latinsku veru, o čemu se u 17 stoleću vrlo uredno brinula latinska propaganda . Kao svedok toga je latinski naslov koji se nalazi na vrh vrata, na koja se ulazi u crkvu. Taj natpis je urezan u kamenu i glasi:

    "IN NOMINE DNI DNI AMEN. EXIMIAE VIRGINIS FILII ANNO M XVIII MAGNICIFUS DNUS DNUS UROSIUS DIVINAGRATIARASSIAE REX ILLUSTRIS MAGNIFICI REGIS URISII AAT DOMINAEQUE HELENAE REGINAE EDIFIKAVIT HANC ECCLESIAM IN HONOREN SS MARTYRUM SERGI ET BACHI A FUNDAMETIS USQUE AD FINEM ASSISTENTE ABABATE PETRO DOCHNE SCUTARENSI-

    Ha levoj strani vrata urezano je sledeće:



    NEMENTODNE FAMULAE TUAE HELENAE REGINAE SERVIAE, DIOCLEAE. ALBANIAE. CHILMIAE, DALMATIAE ET MARTITIMAE REGIONIS QUAE UNA CUM FILIIS SUIS REGIBUS UROSCIO ET STEFANO DE NOVO EDIFIKAVIT ISTAM ECCLESIAM AD HONOREM B-B- ARTYRUM SERGII ET BACHI ET AD FINEM USQUE COMLEVIT. ANNO DNI M" "XVIII." (Natpis kraljice Jelene i sinova Dragutina i Milutina, crkva Sv. Srđa i Vakha na Bojani, Skadar, 1292.)

    Dalje Jastrebov navodi da je broj godina, na prvom i drugom natpisu oštećen. Tako da je navedeno, da je u prvom natpisu označena godina MCCLXXXVIII (1288), a u drugom MCCLXXXX (?). I jedna i druga je godina pogrešna, ili bolje reći svojevoljno od Farlata navedena. Onda postavlja pitanje, "Po čemu je Uroš veliki umro godine 1272, nije mogao zidati crkvu u 1288, niti u 1278. godini. Mora biti, da je u MCCLXVIII tj. 1268. g. on sazidao ovu crkvu, zajedno sa svojom ženom kraljicom Jelenom, a godine 1288. ova kraljica, sa svojim sinovima Dragutinom i Milutinom, srpskim kraljevima, nanovo sazidala istu crkvu i bogato je ukrasila."

    Jastrebov ističe i to, da ne treba ovu crkvu sv. Srđa mešati sa crkvom istog imena u selu Podi, na sahat i po od Novog, kao što to čini V. Makušev, pa o tome opširno obrazlaže. Dalje, Jastrebov navodi, da je ova crkva značajna i po tome, što je onda bila đumrukana između drugih "gde su naredili gospoda star prьva bosanska i srpska, i ton estь samo na Driznhь, a drugo v Dubrovniku, tretie v Kotoru, četvrto u Zeti i svetago Srьćka na Bojani". (Mon. serb. str. 446). Ovo je mesto, slobodno možemo reći, bilo sadašnji Obod, koji se nalazi sasvim blizu crkve sv. Srđa; premda u staro vreme više su spominjali crkvu sv. Srđana na Obod, koji je kod njega." U napomeni G. Mijatović, kaže da će ovaj sv. Srđ biti ono mesto, koje se nekada zvalo malo Brskovo, za koje arapski zemljopisac veli: da je trgovačko mesto na jednoj reci, nedaleko od jezera. Veliko je Brskovo, valjda, bilo blizu mora kod sv. Nikole, na ušću Bojane.



    Jastrebov navodi, da su još živi ljudi koji su mu pričali da su njihove majke (pravoslavne) išle u Sv. Srđ na svetkovinu, i pored toga što su je katolici ujagmili - prisvojili "i ovu zadužbinu srpsku kao svoju imovinu" i na sve načine dokazivali da je ona odvajkad latinska, pozivajući se na latinski natpis. "Za proste ovaj je dokaz dosta važan" pa čak šta više i da je kraljica Jelena bila latinka. On je naučno dokazivao da je sve to "i jedno i drugo presna laž". Katolici su tu crkvu nazvali "Santa Veneranda" po liku matere Božje, koji se nalazi ikonopisan unutra na južnom zidu crkve, i načinili oltarčić pod ovim likom. Međutim, on navodi da i katolici iz godine u godinu sve slabije idu u tu crkvu. Zato je i osuđena na propadanje, jep je Bojana stalno potkopava u temeljima. I, tako Jastrebov zaključuje da "neće proći mnogo vremena, i ova divna crkva starih vremena srpske pobožnosti pravoslavne kraljice Jelene, žene Uroševe, nestaće..."

    Jastrebov navodi da je bivši dragoman austrijskog konzula Baljarina, g. 1854. rad da izbriše srpska imena napisana ispod svetaca, da ne ostane traga, kojim bi se moglo i prostaka ubediti "da je ova crkva bila srpska zadužbina".
    Poslednji put ažurirao/la Slaven777 : 11.06.2009. u 03:30



  2. #2
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.055
    Reputaciona moć
    403

    Podrazumevano Vatikanska tajna arhiva: Vesovi, Vol. 71. SKADAR

    Skadar su osvojili Turci godine 1478. Danas je to sedište jednog Paše, koji ima pod sobom osam varoši i 255 sela sa 120.000 stanovnika, kad se računaju i oni iz Crne Gore, izmegju kojih ima 24.000 katolika i 17.000 turaka.

    Tri milje dalje od Skadra, na obali Bojane stoji crkva S. Srgja i Baka koja je duga oko 50 lakata široka 20 i toliko isto visoka. Ona je na glasu zbog tri groba Arbanskih Kraljeva, kao što će se iz ovih uspomena videti. Ima lepu zvonaru, sa čijeg gornjeg boja vidi se ceo Skadar. Po predanju zvona su zakopana između ove Crkve i crkvice Svete Venerande, na 300 lakata daleko od nje. Kaže se da su tu zakopane i srebrne crkvene utvari, koje da nisu iskopane kad je zemlja podjarmljena. One su kod samih ruševina manastira Benedekti nekih kalugjera, koji sad tom Crkvom upravljaju. Ta crkva ima opatsku titulu, a predanje kaže da su njeni prihodi bili ranije od 16.000 forinti na godinu, dok danas to mesto nije u stanju da uzdržava ni jednog samog sveštenika. Na pročelju te crkve čitaju se ova slova urezana u mermeru:

    In Nomine Domini. Amen. Eximiae Virginis
    Filii anno MCCXVIII, Magnificus
    Dominus Urosius Dei Gratia Rassiae
    Rex Illustris: Magnifici Reg; Urosii
    natus... Dominae Elenae Reginae
    Edificavit hanc Ecciesiam ad honorem
    S. S. M. M. Sergii et Bachi a
    Fundamentis. Usque ad finem:
    Stante Abate Petro Dioclen Scutarensi.

    Na desnom zidu s polja postoji ovaj natpis:

    Memento Dne. famulae tuae Elenae Reginae Serviae Diocliae Albaniae Chilmiae Dalmatiae et Maritimae Regionis quae una cum filiis suis Regibus Urosio et Steffano aedificavit de novo istam Ecclesiam ad honorem B. SS. MM. Sergii et Bachi, et ad finem usue complevit.
    Anno Dni. MCCXXXX.

    Pri ulazu prvih vrata kod kupatila postoji ovaj natpis:
    M. SSSS. LXX. V. O. S. T.


  3. #3
    Ističe se Dragan_srbcg (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.620
    Reputaciona moć
    62

    Podrazumevano Re: Fragmenti istorije i proučavanja o Crkvi Sv. Srđa i Vakha kod Skadra

    e bas sam juce gledao neki dokumentarni pravoslavni film o pravoslavnim manastirima u Albaniji....bilo je rec i o tome...
    Србија стоји на рубу амбиса мудро вођена од телетабиса, jасно је да је народу присела помоћ гована из Хага и Брисела! By Бора Ђорђевић

Slične teme

  1. Odgovora: 23
    Poslednja poruka: 26.03.2009., 21:39
  2. dr Srđa Trifković : Srbija nikada neće ući u EU!
    Autor zadovoljni kupac u forumu Politika
    Odgovora: 55
    Poslednja poruka: 15.12.2008., 17:04
  3. Smisao i zadaci proucavanja knjizevnog djela
    Autor potkrovlje u forumu Jezik
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 06.09.2008., 21:36
  4. Nov način proučavanja Dušanovog zakonika
    Autor Caesar11 u forumu Istorija
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 26.01.2007., 02:25

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •