oziman
Veoma poznat
- Poruka
- 11.563
Ove velicanstvene reci Emila Siorana jednostavno vape za necim. Ali za cime on to zudi, i sta uopste mislimo kada cujemo rec "haos"?
Sve sto saznajemo mora , ako je saznato, imati svoj red. Ono je moralo uci u forme opazanja razuma , u prostor, samim tim se podvrgnuti zakonima geometrije koji su kao takvi apodikticni.
Recimo ako udjem u sobu i kazem da je ona u neredu, na sta mislim pri tome ? Svaki predmet u toj sobi uredjen je po svim pravlima akcije i reakcije , uzroka i posledice , svaki predmet je u odnosu na druge opet uredjen po pravilima geometrije, red u toj sobi je savrsen. Medjutim, ja ocito nisam mislio na taj red, vec na nesto drugo, a to drugo je "red htenja". Ja sam hteo da soba bude drugacija ili da bude u skladu sa mojom voljom, a ono sto zaticem nije saglasno sa mojim htenjem, tako da ja kazem da je soba u haosu i neredu, iako je ona u geometriskom i svakom drugom smislu savrseno uredjena.
Ove dve vrste reda ljudi skoro da ne primecuju, niti razlikuju.
Imamo dakle red htenja i geometriski red nuznosti.
Uvek cemo neredom zvati situaciju u kojoj imamo posla sa jednim od ta dva reda a koji ocekujemo da sretnemo, dok se zapravo susrecemo sa drugim redom koji nismo ocekivali , pri cemu je zatecena nesaglasnost ocekivanog sa konstatovanim nazvana nered.
Kao sto vidimo ono sto se uobicajeno podrazumeva pod recju nered nije ono o cemu Emil Sioran i mnogi filozofi govore. Pa sta je zapravo pravi HAOS ? Koje je pravo znacenje te reci?
Haos znaci ono sto jos nije uslo u principium individuatonis ili u forme opazanja razuma. Kao takvo, ono je izvan svakog reda . U njemu caruje mnostvo htenja i iz njega se izdvajaju tendencije volje koje cemo zvati "ideje" ali sve je to time sto smo ga spoznali, vec uslo u forme opazanja razuma , uslo je u red, dok je pre toga bilo nezavisno od bilo kakvog uredjenja niti mnostva.
Srednjovekovni prikaz odrešenosti suprotnosti u haosu
Haos mozemo poistovetiti sa transcendentnim i reci da u sustini svega, u trancendentnoj volji po sebi, nema nikakvog reda, nikakvog uzroka ni posledice, nikakvog smisla.... Ma sta to bilo, to je toliko razlicitio od svega sto poznajemo da mu jednostavno ne mozemo dodeliti bilo kakav atribut. Bilo red, bilo nered, bilo postojanje, bilo nepostojanje.
Ovim razmisljanjem susrecemo se sa "zidom" gde misljenje staje, ali gde se opet javlja makar "maglovita resa" koja nam omogucuje da naslutimo to "nesto" , nasu pravu prirodu, nas dom.
Povratak u HAOS ! Poziv Emila Siorana svima nama koji ne zvuci bas privlacno, naprotiv. Zvuci prilicno zastrasujuce. Jer nasa inteligencija trazi red, i sve sto ona ne moze uklopiti u svoje forme i uciniti poznatim, javlja se kao strah od nepoznatog.
Ali filozofija je metod kojim mozemo okrenuti glavu od senki na zidu pecine ,i ma kako bilo uzasavajuce, pogledati u sunce iza nasih ledja.
Da li je taj put prema nasoj unutrasnjoj sustini ako se desi prerano, put koji vodi u ludilo. Jer ako "premostimo" razum i susretnemo se sa transcendentnim i njegovim paroksizmom bola i radosti koji je vise i od jednog i drugog, mozda se nikada ne mozemo vratiti razumu ?
Mozda susret sa onim sto je Dostojevski opisao na sve nas delovace toliko magicno da cemo razum odbaciti kao staru krpu.
Mozda se ne trebamo mnogo radovati prosvetljenju pre nego sto za to dodje vreme, ili pre nego sto pristanemo u luku ka kojoj plovimo.
Da li se plasite ili radujete susretu sa nepoznatim , sa nasom unutrasnjom sustinom izvan pojave ? I da li bi pratili Emila Siorana na njegov poziv svima nama.
Sioran uzvikuje!
Svi za mnom! Povratak u HAOS !
Imam i ja njegove knjige i to Cudo atoma, cudo celije, cudo stvaranja i cudo biljaka. Puno slika, puno ilustracija ali i puno nedotupavnih komentara doticnog. Cak sam i jednu knjigu precrtavao svuda onde gde on zakljucuje" Jasno je da je tako nesto stvorio bog" da se ne bih nervirao. To nazovi "znanje" , takvi zakljucci , takvo sektasko naklapanje je toliko iritantno , bar meni, da te knjige skoro da nisam ni otvarao.
