Kronični kroatitis
Strana 1 od 5 12345 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 115

Tema: Kronični kroatitis

  1. #1
    Domaćin Urvan Hroboatos (avatar)
    Učlanjen
    26.10.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.205
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano Kronični kroatitis

    Dobro, sve nješto kontam- jesmo li mi Hrvati jedini koliko-toliko mentalno zdravi u okružju ?

    Prvo- Srbi stalno o nama trube, pišu neke ljutite knjige, žeste se i dokazuju da mi nismo mi, prekrajaju sve od povijesti do etnografije.... Ne mislim toliko na bulevarsku štampu ili naklapanja na internetu, nego na književno-publicističko-historiografsko-lingvističku produkciju. To su imena Đorđa Jankovića, Radmila Marojevića, Jovan Deretić (književnost) u zadnjoj fazi, Miloš Kovačević, Vasilije Krestić, Branislav Brborić, Siniša Mišić, ........ Područje je, ugrubo: lingvistika, arheologija, historiografija, književnost, etnografija,...tj. "humaniora".

    Drugo- čini se da i Kekeci počinju s tim, no nisam dostatno obaviješten, vidim da vode internetsko-promičbeni rat, no ne znam jesu li upali više od toga.

    Drugi "ešalon" čine vulgarni publicisti koji nemaju kvalifikacija, nego su prepisivači- prije Laza Kostić, onda Jeremija Mitrović i Petar Džadžić, sada Šešelj.

    Imamo li mi Hrvati takvih manijaka u zadnjih 50 godina, koji bi se opsesivno bavili Srbima, Slovencima, ili njekim trećim, i "dokazivali" da ovi ne postoje nego da su zapravo Hrvati, a su sve pokrali i slagali, da nemaju baš ništa svoje ...?



  2. #2
    Buduća legenda Jacob (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    48.935
    Reputaciona moć
    688

    Podrazumevano Re: Kronični kroatitis

    U svakom zitu ima kukolja.Tako i kod vas.

    Ovde ih vala imate:

    http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=10019825&postcount=4

    Deder razradi ti malo ovu temu jer ako se pretvori u pljuvanje po svima koji nisu Hrvati = lock
    Tek kad ti komarac sleti na jaja, shvatis da se nesporazumi mogu resiti nenasilnim putem

  3. #3
    Domaćin Urvan Hroboatos (avatar)
    Učlanjen
    26.10.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.205
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano Re: Kronični kroatitis

    Citat Original postavio Jacob Pogledaj poruku
    U svakom zitu ima kukolja.Tako i kod vas.

    Ovde ih vala imate:

    http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=10019825&postcount=4

    Deder razradi ti malo ovu temu jer ako se pretvori u pljuvanje po svima koji nisu Hrvati = lock
    Koje li logike. Rečeno je da se radi o uglednima
    povjesničarima, piscima, lingvistima,...a ne o forumašima na internetu.

  4. #4
    Buduća legenda Jacob (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    48.935
    Reputaciona moć
    688

    Podrazumevano Re: Kronični kroatitis

    Citat Original postavio Urvan Hroboatos Pogledaj poruku
    Koje li logike. Rečeno je da se radi o uglednima
    povjesničarima, piscima, lingvistima,...a ne o forumašima na internetu.
    Znam,procitah,ali kazem ti tako si krenuo - svi diraju Hrvate ,Hrvati nikoga.

    Razradi je malo,ima i kod vas raznih,necu ja da ti trazim materijal za temu

    Elem,ovaj forumas je iz nekog izvora to izvukao, iz kog nece da kaze,mozda ce tebi kao sunarodniku da kaze.
    Tek kad ti komarac sleti na jaja, shvatis da se nesporazumi mogu resiti nenasilnim putem

  5. #5
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    20.01.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    478
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Kronični kroatitis

    Citat Original postavio Jacob Pogledaj poruku
    Znam,procitah,ali kazem ti tako si krenuo - svi diraju Hrvate ,Hrvati nikoga.

    Razradi je malo,ima i kod vas raznih,necu ja da ti trazim materijal za temu

    Elem,ovaj forumas je iz nekog izvora to izvukao, iz kog nece da kaze,mozda ce tebi kao sunarodniku da kaze.
    Evo, ja sam dobro upoznat s našim kulturnjacima, iskreno, nemam blage veze dal vas itko spominje, a kamoli da se radi ovo što rade razni Šešelji.

    Jučer sjedim na Cvjetnom trgu u Zagrebu, milijun ljudi, uživaju, sve super... i gledam pravoslavnu crkvu, strogi centar Zagreba, ma ne centar nego sama srž centra. Ne sjećam se da je IKADA itko jaje bacio na tu crkvu, a kamoli nešto gore od toga. Ljudi niti ne znaju da je to pravoslavna crkva, ono who gives a ****. A onda se sjetim da je hrvatska ambasada u Beogradu bila demolirana u ovom desetljeću 3 puta ako se ne varam.

    E, slična je stvar i na povijesno/lingvističko/književnom terenu.

  6. #6
    Domaćin Urvan Hroboatos (avatar)
    Učlanjen
    26.10.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.205
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano Re: Kronični kroatitis

    Citat Original postavio Jacob Pogledaj poruku
    Znam,procitah,ali kazem ti tako si krenuo - svi diraju Hrvate ,Hrvati nikoga.

    Razradi je malo,ima i kod vas raznih,necu ja da ti trazim materijal za temu

    Elem,ovaj forumas je iz nekog izvora to izvukao, iz kog nece da kaze,mozda ce tebi kao sunarodniku da kaze.
    Pročitaj prvi post. Što ja tu imam razrađivati. Evo, uostalom, proljeva srpskih "umnika", a to je samo dio:

    Vasilje Krestić
    http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/10/article-17.html
    http://www.h-net.org/reviews/showrev.php?id=2563

    Ivić, Brborić, Žutić
    http://www.svevlad.org.rs/srbistika/tumacenja.html

    Slovo o srpskom jeziku
    http://www.svevlad.org.rs/srbistika/slovo.html

    Đorđe Janković
    http://nekrofilnikutak.blogspot.com/2009/03/prikaz-knjige-srpsko-pomorje-od-7-10.html
    http://www.rastko.rs/arheologija/djankovic/djankovic-pomorje-info_l.html

    Slobodan Remetić
    http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/t13059.lt.html

    Petar Džadžić
    http://www.knjizara.com/antikvarnica/index.php?gde=@http%3A//www.knjizara.com/antikvarnica/oknjizi.php%3Fid%3D334884@
    ........

  7. #7
    Buduća legenda Jacob (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    48.935
    Reputaciona moć
    688

    Podrazumevano Re: Kronični kroatitis

    Citat Original postavio frenčmen Pogledaj poruku
    Evo, ja sam dobro upoznat s našim kulturnjacima, iskreno, nemam blage veze dal vas itko spominje, a kamoli da se radi ovo što rade razni Šešelji.

    Jučer sjedim na Cvjetnom trgu u Zagrebu, milijun ljudi, uživaju, sve super... i gledam pravoslavnu crkvu, strogi centar Zagreba, ma ne centar nego sama srž centra. Ne sjećam se da je IKADA itko jaje bacio na tu crkvu, a kamoli nešto gore od toga. Ljudi niti ne znaju da je to pravoslavna crkva, ono who gives a ****. A onda se sjetim da je hrvatska ambasada u Beogradu bila demolirana u ovom desetljeću 3 puta ako se ne varam.

    E, slična je stvar i na povijesno/lingvističko/književnom terenu.
    Eh pa i u mom gradu u samom centru ima katolicka crkva,niko je nikad nije dirao.I isto retko ko uopste zna da je to katolicka crkva.

    A i u Jagodini je skoro osvestana kapela mislim,Hocevar je bio na osvestanju.

    Ima i kod vas raznih,nisu svi takvi naravno ali nemojte da izigravate bas tolike svece:

    http://www.slobodnadalmacija.hr/Zadar/tabid/73/articleType/ArticleView/articleId/39209/Default.aspx
    Vec rekoh - kukolja ima u svakom zitu,nisu svi Srbi ko Seselj ko sto nisu svi Nemci ko Hitler.
    Tek kad ti komarac sleti na jaja, shvatis da se nesporazumi mogu resiti nenasilnim putem

  8. #8
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.916
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Kronični kroatitis

    U načelu, svaka tema može sa svatiti na dobar i na loš način i shodno tome tumačiti.

    Tema je dobra jer zaista govori o dvěma istoriografskim/lingvisatičkim praksama.

    a) Hrvatskoj, koja autistično u nadutom stilu u tradicionalno žari i pali
    Dalibor Brozović, akedemik, potprědsednik republike Hrvatske, prědsědnik SRH:

    „Mi, Hrvati pričamo i pišemo mnogo toga što nema nikakve veze sa naukom, da bi to ipak na kraju postala `nauka`. Tražimo mnogo da bismo dobili malo, ali malo - po malo dobijamo na kraju sve, čak i više od toga”.
    b) i srpskoj, koja polemiše sa lažima.

    Polazna grěška je kod srpskih naučnika u tome što pristaju na polemiku. Trěba se izdići iznad ravni ravni mikrobiologije.

  9. #9
    Buduća legenda Jacob (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    48.935
    Reputaciona moć
    688

    Podrazumevano Re: Kronični kroatitis

    aj ovako na brzinu,ono sto mi je zapalo za oko:

    sta ti u ovoj knjizi nije jasno?

    Jel ti tvrdis da su u srednjovekovnoj Zeti ziveli Hrvati?
    Tek kad ti komarac sleti na jaja, shvatis da se nesporazumi mogu resiti nenasilnim putem

  10. #10
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    20.01.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    478
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Kronični kroatitis

    Citat Original postavio Mrkalj Pogledaj poruku
    Polazna grěška je kod srpskih naučnika u tome što pristaju na polemiku. Trěba se izdići iznad ravni ravni mikrobiologije.
    ovo si već više puta napisao...

    Tko to polemizira s vama?! Meni se konstantno čini da srpski naučnici jedva čekaju uvući u raspravu nekoga sa svojim tezama, dok se s naše strane rijetko tko uopću upušta u proučavanje toga, a kamoli raspravu.

    Vi ste kao malo dijete... Ne možemo se derati na vas, možemo vas samo pomilovati po glavi kada napravite nered

  11. #11
    Aktivan član
    Učlanjen
    30.04.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.239
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Kronični kroatitis

    Citat Original postavio Urvan Hroboatos Pogledaj poruku
    Dobro, sve nješto kontam- jesmo li mi Hrvati jedini koliko-toliko mentalno zdravi u okružju ?

    Prvo- Srbi stalno o nama trube, pišu neke ljutite knjige, žeste se i dokazuju da mi nismo mi, prekrajaju sve od povijesti do etnografije.... Ne mislim toliko na bulevarsku štampu ili naklapanja na internetu, nego na književno-publicističko-historiografsko-lingvističku produkciju. To su imena Đorđa Jankovića, Radmila Marojevića, Jovan Deretić (književnost) u zadnjoj fazi, Miloš Kovačević, Vasilije Krestić, Branislav Brborić, Siniša Mišić, ........ Područje je, ugrubo: lingvistika, arheologija, historiografija, književnost, etnografija,...tj. "humaniora".

    Drugo- čini se da i Kekeci počinju s tim, no nisam dostatno obaviješten, vidim da vode internetsko-promičbeni rat, no ne znam jesu li upali više od toga.

    Drugi "ešalon" čine vulgarni publicisti koji nemaju kvalifikacija, nego su prepisivači- prije Laza Kostić, onda Jeremija Mitrović i Petar Džadžić, sada Šešelj.

    Imamo li mi Hrvati takvih manijaka u zadnjih 50 godina, koji bi se opsesivno bavili Srbima, Slovencima, ili njekim trećim, i "dokazivali" da ovi ne postoje nego da su zapravo Hrvati, a su sve pokrali i slagali, da nemaju baš ništa svoje ...?

    ako cemo biti posteni,prvi nacionalni shovinisti dolaze bas iz nasheg rvatskog tabora,pavao vitezovic 100godina prije vuka i ostalih velikosrba, smatra sve izmedju alpa i crnog mora hrvatskim etnickim prostorom,i sve to oznacava kao hrvatsko jezicno podneblje.

    ono sto je mozda "utjesno" za nas, je cinjenica, da smo i u tome srbe "zayebali".i da su kao i u nizu drugih stvari samo nas kopirali...

  12. #12
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.916
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Kronični kroatitis

    Dalibor Brozović: Naša je taktika da se unose nova, moderna, 'napredna' općelingvistička teorijska shvaćanja; ona se čine neutralna, ali kad se jednom te ideje prihvate i 'odobre', onda se izađe s njihovim konzekvencijama, pozitivnima i korisnima za hrvatske težnje, a za jači otpor i protivljenje tada je već kasno. (Zagreb 1996, 46)

  13. #13
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.916
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Kronični kroatitis


    Što se tiče krađe jezika, osude sa srpske strane pljušte od druge polovine 19. věka. Moratorijum je bio za vrěme antisrpskih i projugoslověnskih Karđorđevića i antisrpskog i prohrvatskog Broza (nakratko prekinut od 1941-1944). Za to vrěme u Běograd se slilo "pameti" od Sežane do Đevđelije protiv koje se teško bore nejake srpske glave.

  14. #14
    Iskusan
    Učlanjen
    13.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    u tihoj noći, sasvim blizu.
    Poruke
    5.919
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Kronični kroatitis

    Citat Original postavio Urvan Hroboatos Pogledaj poruku
    Dobro, sve nješto kontam- jesmo li mi Hrvati jedini koliko-toliko mentalno zdravi u okružju ?
    Нисте. У окружењу нема ментално здравих и Хрвати нису ништа мање ментално сјебани од осталих, само се код сваког различито испољава.

    Citat Original postavio Urvan Hroboatos Pogledaj poruku
    Imamo li mi Hrvati takvih manijaka u zadnjih 50 godina, koji bi se opsesivno bavili Srbima, Slovencima, ili njekim trećim, i "dokazivali" da ovi ne postoje nego da su zapravo Hrvati, a su sve pokrali i slagali, da nemaju baš ništa svoje ...?
    Одговор 1: А због чега бисте имали, кад сте остварили своје политичке циљеве - обновили хрватску државу, од ње направили државу само Хрвата, слободно и јавно говорите да сте различит народ од православних саплеменика, а језик којим говоре (и) Срби проглашавате за несрпски и различит од српског. Ни Срби се нису бавили Хрватима док су постојале Југославије.

    Одговор 2 (на део о манијацима): http://forum.krstarica.com/member.php?u=180330

    Одговор 3: Имате, итекако. Људе који за Србе говоре да нису Срби, него Романо-Власи. Људе који за Буњевце у Бачкој говоре да су Хрвати који се од страха од Милошевића тако не изјашњавају. Људе који отворено све Србе на ијекавском говорном подручју сматрају за досељенике који не треба да имају право аутохтоних народа. Људе који верују да се у крајем 20. века догодио масован прогон Хрвата из српског дела Срема и Земуна. Људе који отворено и јавно бране идеју да су црногорски и српски два различита језика. Људе који говоре и искрено верују у некакво хрватство Дубровника и Дубровчана пре најновијег доба. Људе који говоре и искрено верују да су Црногорци Црвени Хрвати. Људе који величају усташку идеологију и иконографију и слободно истичу слике усташких вођа - упоредити са Немачком и са тиме шта би се десило да се у Берлину организује концерт на којем ће неколико хиљада људи узвикивати "Јуден аус!". дизати руке у нацистички поздрав и фотографисати се у нацистичким униформама и мајицама са Хитлеровим ликом. Не треба даље ни ићи... да не желим да избегнем генерализације, рекао бих да су Хрвати (не као појединци, него као држава и нација) при самом дну што се тиче менталне нормалности, у окружењу.

  15. #15
    Iskusan
    Učlanjen
    13.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    u tihoj noći, sasvim blizu.
    Poruke
    5.919
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Kronični kroatitis

    Citat Original postavio frenčmen Pogledaj poruku
    Jučer sjedim na Cvjetnom trgu u Zagrebu, milijun ljudi, uživaju, sve super... i gledam pravoslavnu crkvu, strogi centar Zagreba, ma ne centar nego sama srž centra. Ne sjećam se da je IKADA itko jaje bacio na tu crkvu, a kamoli nešto gore od toga. Ljudi niti ne znaju da je to pravoslavna crkva, ono who gives a ****. A onda se sjetim da je hrvatska ambasada u Beogradu bila demolirana u ovom desetljeću 3 puta ako se ne varam.
    Док је постојала Република Српска Крајина и док ју је Србија признавала, да ли је постојало иједно место у Загребу са којег се вијорила српска застава?

    Хрвати су у овом рату победници. Све негативности и комплексе које су генерацијама гомилали јер су живели у Аустроугарској, а потом у карађорђевићевској, па у титоистичкој Југославији, стицањем независности и победом у рату су почели да губе. У Хрватској коначно почињу да се рађају и одрастају младе генерације које неће од малена бити троване мржњом против Срба, јер Срба и Србије у Хрватској више нема. Победили сте, немате за шта да се љутите... мада и даље многи гурају по инерцији, чувају старе параноје и стално се нешто налазе увређени овим и оним.

    Са друге стране, скоро сви хрватски Срби данас живе у Београду, Новом Саду и другим српским градовима. Причају о свом вековном завичају, а на будуће генерације преносе информацију о томе да су их Хрвати оданде протерали. Србија губи рат за ратом и територију за територијом. Косово је изгубљено, и док се батргамо око тога ко ће га признати као државу, а ко не, Хрватска га признаје. О чему овде причамо? А кад већ помињеш амбасаду, подсетићу те да је амбасада САД далеко горе прошла од Хрватске.

    И још нешто. Како ће проћи кола са регистрацијом BG, NS, SU, ZR, SO итд. ако буду паркирана у Задру, Сплиту или неком другом граду? Како пролазе кола са хрватским таблицама у Србији? Да ли Хрвати у пропутовању кроз Србију имају потребу да маскирају своје таблице, као што то чине Срби (и Мађари, Румуни и грађани других националности) када пролазе кроз Хрватску?

  16. #16
    Iskusan
    Učlanjen
    13.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    u tihoj noći, sasvim blizu.
    Poruke
    5.919
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Kronični kroatitis

    Citat Original postavio frenčmen Pogledaj poruku
    A onda se sjetim da je hrvatska ambasada u Beogradu bila demolirana u ovom desetljeću 3 puta ako se ne varam.
    Није била демолирана ниједном, информиши се мало боље пре него што кренеш да се таквих ствари "сећаш" када пролазиш пред православном црквом.

  17. #17
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.916
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Kronični kroatitis

    Frenčmen: dok se s naše strane rijetko tko uopću upušta u proučavanje toga, a kamoli raspravu.
    Pa o tome ti i pričam:

    Mrkalj:

    a) Hrvatskoj, koja autistično u nadutom stilu u tradicionalno žari i pali

  18. #18
    Domaćin Urvan Hroboatos (avatar)
    Učlanjen
    26.10.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.205
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano Re: Kronični kroatitis

    Blah blah

    Ima tu više razina, no ovo je forum, no ne i enciklopedija. Navest ću samo njeke priznatije srpske stručnjake za pojedina područja, hrvatske, te svjetske, kao i sive zone i opće tendencije.

    Niz bi srpskih povjesničara htio posrbiti srednjovjekovnu prošlost stare bosanske države, a i dijelova sadanje južne Hrvatske. Radi se o tendencioznim uradcima koji nemaju "prođu" u svijetu, no koji doktrinarno zatupljuju naraštaje srpske inteligencije i puka.

    Njeki bi od primjera bila pisanija Dragoljuba Dragojlovića "Istorija srpske književnosti u srednjovekovnoj bosanskoj državi". Tu "istoriju" ne priznaje nitko izvan Srbije kao takvu. Dragojlović-inače kakovosan stručnjak za paleografska istraživanja- dipla staru velikosrpsku litaniju koja u svijetu nalazi samo na prijezir (ako ju i primijete).

    Ako je tko stručnjak za staru bosansku književnost i pismenost, to je Hrvatica Herta Kuna. I ta je gospođa, koja je detaljno obradila te tekstove u nizu studija, odustala od toga da na temleju niza jezičnih (zapadna štokavština i šćakavština, ikavica, hrvatsko-bosanska ćirilica, preplitanje s glagoljicom,..) značajki veći dio te pismenosti jednostavno utrpa u hrvatski korpus. Bila je dostatno razumna, kao i kasniji stručnjaci, da ju promatra kao zaseban korpus koji interferira s hrvatskom i srpskom pismenosti.

    O jeziku i književnosti samo još jedna kulturna sramota- zadnje izdanje "Istorije srpske književnosti" Jovana Deretića. Čovjek "poduplao" srpsku književnost jednostavno "ubacivši" hrvatsku renesansnu, baroknu i klasicističku književnost.

    Glede pak historiografije- uz časne izuzetke poput Stanojevića, hrpa je srpskih povjesničara nasilu htjela posrbiti hrvatske uskoke, napose vojno najuspješnije, Senjske. Sama je pak hrvatska povijest, bilo starija, ili "aproprisana" (Đorđe Janković hrvatsku dalmatinsku povijest trpa u nješto srpsko- Višeslavova krstionica iz Splita ilustracija je "srpskog pomorja"), bilo omalovažavana, od državnoga subjektiviteta do kulturnih dostignuća (npr. hrvatska se arhitektura u Bosni i Dalmaciji pokušava proglasiti ili stranom, ili prešutjeti, ili minorizirati).

    Posebna je pak priča nešto što nije ni nijekanje ni pokušaj prisvajanja- nego prešućivanje. Samo po sebi, to je legitimno. No, i to pokazuje da se radi o različitim pristupima, hrvatskom i srpskom. U srpskom slučaju se Hrvati prikazuju kao njetko tko nema vlastitih "pjesama", pa eto "krade" srpske (uglavnom starogradske ili nacionalne budnice). No, elegantno se "zaboravlja" da moderno (19.-20. st) monumentalno srpsko kiparstvo jedva da i postoji, te da je većina srpskih spomenika u Beogradu i drugdje rad hrvatskih kipara, od Meštrovića (npr. Dušan sa zakonikom; Spomenik zahvalnosti Francuskoj itd.) nadalje; da je klasična glazba djelo Stolzera Slavenskoga i Baranovića itd.

    No, dosta i previše...

  19. #19
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    20.01.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    478
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Kronični kroatitis

    Ne shvaćaš, poanta je da su Meštrović i ekipa pokatoličeni Srbi. Dake, oni su Srbi u samome startu, pa je tako i njihova ostavština itekako srpska.


  20. #20
    Ističe se
    Učlanjen
    13.09.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.204
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Kronični kroatitis

    Momčilo Zečević

    Institut za savremenu istoriju

    Beograd







    O UZROCIMA JUGOSLOVENSKE KRIZE U ISTORIJI I ISTORIOGRAFIJI

    Kada istoričari posle nekoliko decenija budu pisali o uzrocima krize i raspada jugoslovenske države, verovatno će ponavljati iste greške koje su do sada činili u razmatranju srpske nacionalne istorije, posebno njenog modernog doba. Sva je prilika da će ponovo biti obuzeti iracionalnom i anahronom patetikom o “razaranju srpstva”, “srpskim bespućima”, našoj “istini” i “nebeskom poslanstvu”, i time ostati dosledni nastavljači tradicionalnih konzervativnih stanja u srpskoj istoriografiji. Njihov krajnji negativni rezultat ogleda se u sprečavanju vlastitog naroda da pređe začaranu granicu koja deli pragmatičnu politiku i realni život od iluzija, moguće od nemogućeg. Sejači nacionalne magle, kojih među srp-skom inteligencijom u gotovo svim oblastima društvenog života nije nikada nedostajalo, najčešće u funkciji vlasti i njene političke rente, nanosili su veliku štetu svome narodu i bili ne mala prepreka njegovoj civilizacijskoj emancipaciji.

    Što se istoriografije tiče, da je kojim slučajem u nas dominirala ona druga, racionalna strana ove nauke, i danas bi u razmetranju uzroka raspada jugoslovenske ideje i države manje zajedno lutali tragajući za njihovim istorijskim korenima. Da smo, kao u razvijenom svetu, imali u ovoj struci manje ideologije i politike, a više sačuvane arhivske građe i bogatije istorijske literature, oslonjene na naučnu metodologiju i njene stručne parametre, znatnije bi koristili snagu argumenata nauke nego našu “tradicionalnu” bistrinu i inventivnost koje, bez realnih osnova, najčešće završavaju u voluntarizmu.

    Oko 70 godina živela je jugoslovenska država, a isto toliko stvarana je istoriografija o njoj. Iako je i za državu i istoriografiju to bilo kratko vreme, očekivalo se da će i jedna i druga svojim potomcima ostaviti u nasleđe više korisnog. Što se jugoslovenske istoriografije tiče ona je skoro u potpunosti bila slika svoje države i odnosa u njoj. Srbi, Hrvati, Slovenci, zatim i svi ostali narodi, duboko uronjeni u međusobne sukobe i politiku, kao vladajuću snagu ukupnog društvenog i državnog života, imali su na najisturenijim položajima nacionalnih frontova svoje istoriografije. Radeći u “nacionalnom interesu” one su se pretežno bavile traže-njem krivca u tuđem dvorištu, dok su u domaćem prostoru ne-kritički povlađivale svojim nacionalnim mitovima, afirmišući njihova znamenja i ideologije. Razumljivo je, stoga, zašto se ukupna jugoslovenska istoriografija, uočljivo sazdana od zbira nacionalnih, u razmatranjima jugoslovenske države i odnosa u njoj od 1918. do naših dana, gotovo isključivo bavila političkom istorijom. Retki pokušaji da se obrade i drugi značajni segmenti zajedničke istorije, kao što su ekonomski odnosi, prosveta, kultura, de-mografski razvoj, socijalni položaj stanovništva, sve do statističkih analiza, bili su takođe najčešće u funkciji pragmatičnih inte-resa nacionalne politike. Kao primer takve “naučne” literature i danas se navodi knjiga R. Bićanića, Ekonomska podloga hrvatskog pitanja, Zagreb 1938, koja u krivotvorenju istorije ima brojne sledbenike na svim jugoslovenskim prostorima, naročito u ovo naše vreme eskalacije međunacionalne mržnje i ratnih razaranja.

    Za raspravu o uzrocima sloma Jugoslavije, posebno kada je istoriografija u pitanju, nameće se problem – kako racionalno i argumentovano suditi o razlozima jugoslovenske krize, ako nema valjanih podataka i njihove naučne analize o tome šta se dešavalo od 1918. godine do danas u ekonomiji, prosveti, demografiji, soci-jalnom životu i sl., odnosno kakve su bile posledice politike i političkih odnosa u stvarnom položaju pojedinih naroda, kao i jugo-slovenske države u celini. Na drugoj strani, oslanjanje na istoriografiju (i druge odgovarajuće nauke) o političkom životu u Jugoslaviji 1918–1991. takođe nosi u sebi ne mali rizik, jer je poznato koliko je u nas bilo uvek teško doći do relevantnih dokumenata i arhivske građe državne provenijencije, vrednih podataka za naučnu analizu ma koje vrste, a one dostupne obrađivati naučnom metodologijom, kada su društvene nauke gotovo neprekidno bile pod prinudom političkih i ideoloških stega, kada se zna da je život Jugoslavije bio obeležen šestostruko dužom diktaturom od bilo kakve demokratije i sloboda stvaralaštva. Naročito u poslednje vreme, kada mnogima izgleda da je “Velika Srbija”, sastavljena iz “sva tri dela”, na dohvatu ruke, pojedini istoričari, zaboravljajući i svoje ranije rukopise, nastoje da “argumentima struke”, izvrše reviziju nekih dosadašnjih istoriografskih rezultata, za koje se smatralo da su stručno solidno obrađeni i rešeni. Reviziju vrše u duhu tradicionalnih shvatanja konzervativne i ksenofobične struje u srpskoj političkoj misli. Sledeći istoriografiju iracionalnog nasleđa stare srpske istoriografske škole, protivjugoslovenskih usmerenja iz političkih spisa i programa J. Dučića, S. Moljevića, M. Nedića i dr., nastoje da ih reafirmišu kroz savremene velikosrpske uzlete “nove” nacionalne politike. To se čini uglavnom, u dva osnovna pravca: preuveličavanjem stvarnih ili izmišljenih vrednosti iz srpske istorije, podržavanjem nacionalnog egoizma, samoživosti i megalomanije, a na drugoj strani, negiranjem istorijske celishodnosti jugoslovenske ideje i države. Od brojnih ilustrativnih primera za ovakvu “istoriografiju” karakteristična su naročito sledeća dva.

    U srpskoj istoriografiji, posebno u njenom delu koji se bavi 19. i 20. vekom do stvaranja Jugoslavije 1918. godine, prenaglašeno se ističe teza da je razvitak srpskog naroda u nacionalnom i državnom smislu išao od početka 19. veka ubrzano i stalno uzlaznom linijom. To se potkrepljuje gotovo isključivo argumentima iz političke istorije, sa nesrazmernim, često i nejasnim refleksijama o široj društvenoj (ekonomskoj, kulturnoj, prosvetnoj, socijalnoj, demokratskoj i dr.) osnovi ukupnog položaja srpskog naroda. U takvim istoriografskim (i političkim) shavatanjima nacionalne samodovljnosti i suprematije, nekritički se veličaju čitavi periodi postojanja progresivnih stanja izraženih u slobodama najširih slojeva srpskog društva. Ističe tako i vreme od 1903. do 1912, odnosno do 1914. godine u Kraljevini Srbiji, kao “zlatno doba” srpske demokratije, koju je zatim pokvarila jugoslovenska formula. Objektivna slika toga doba, međutim, svedoči da su likvidacijom poslednjeg Obrenovića, na tradicionalno surov Vučićevski način, 1903. godine, Srbijom dunuli novi vetrovi ustavnih i demokratskih deklaracija, koje je iz evrpskih prestonica donela srpska građansko-liberalna omladina, ali je isto tako bila istina, da je društvena infrastruktura, opterećena zaostalošću i tradicijom, bila na gotovo nedostpnoj distanci prema ovim uticajima.
    Nova generacija učenih ljudi liberalnih pogleda s početka 20. veka, među kojima su bila velika imena srpske nauke, kulture i politike, zalagala se za demokratizaciju javnog života i prosperitet društva na novim osnovama. To je u drugim jugoslovenskim zemljama primano sa nadom da će demokratska srpska država postati Pijemont jugoslovenskog oslobođenja i okupljanja. Međutim, nasuprot uvedenom demokratskom ustavu, sačinjenom po evropskom uzoru i bučnim proklamacijama političkih sloboda, stajali su i dalje partijski korteši, ogrezli u korupciji i nasilju, zavereničke vojne i paravojne organizacije, gluve za sve ostalo osim svog “nacionalnog” i staleškog interesa. Seme demokratskih promena, koje su po uzoru na razvijenu Evropu nudili napredni ljudi Srbije toga doba, neuzorana nacionalna njiva nije mogla da primi. Po tradiciji, sve je i ostalo na političkoj deklaraciji, jer su, pored unutrašnjih prepreka, ubrzo usledile i spoljne nevolje, od carinskog do svetskog rata, posle čega se opet kretalo od početka.

    Kritika jugoslovenske opcije u Srba i stvaranje jugoslovenske države 1918. godine, posebno je indikativna tema za naše savremeno stanje, i to ne samo u istoriografiji. Svedoci smo da i neki ugledni istoričari vrše radikalnu reviziju istoriografije i njenih ocena o 1918-oj godini, jugoslovenskoj ideji, istorijskom smislu celishodnosti stvaranja jugoslovenske države. Ignoriše se činjenica da je zajednička država nastajala u dvovekovnom složenom procesu, čiji je završni čin, krajem Prvog svetskog rata, poput Češko–Slovačkog ujedinjenja, imao karakter građanskog prevrata, sa mnogim obeležjima “nedovršenog oblika građanske revolucije” (T. G. Masarik). Zaboravljaju se ranije ocene ukupne jugoslovenske istoriografije, koje su kao krajnji dometi stručnih analiza afirmisale shvatanje da je stvaranje jugoslovenske države 1918. godine bilo “plod vekovnih težnji” kod etnički bliskih naroda, utemeljen kroz borbu najnaprednijih snaga, oživotvoreno na osnovama prava na samoopredeljenje Srba, Hrvata i Slovenaca, na legitiman način. Do zajedničke države došlo se kroz istorijski proces dugog trajanja, koji je sadržao sazrevanje i afirmaciju jugoslovenske ideje, sa svim njenim dominirajućim pansrpskim i velikohrvatskim kontroverzama.
    ;.......

  21. #21
    Ističe se
    Učlanjen
    13.09.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.204
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Kronični kroatitis

    Sledeća razvojna etapa jugoslovenske misli, kao idejnih i programskih deklaracija, bila je njena transformacija u neposrednu političku, diplomatsku i vojnu aktivnost od 1912. do 1918. godine, u tzv. jugoslovensko pitanje, za koje se smatralo da je rešeno stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Danas postaje sve jasnije da se sa raspadom Jugoslavije 1991. godine, jugoslovenska ideja, koja je u jugoslovenskoj državi svoju osnovnu egzistenciju artikulisala u traženju optimalnih rešenja za zajednički život, opet vratila sadržajima jugoslovenskog pitanja, kao unutrašnjeg i međunarodnog problema. Izgleda da smo i danas na nekom njenom početku, gde se pominju i njeni južnoslovenski sadržaji, iako se smatralo da su oni definitivno otišli u istoriju posle sukoba Srba i Bugara u Drugom balkanskom ratu 1913. godine. Jugoslovensko pitanje se u raspadu države i ratu 1991–1993. ponovo otvorilo, ovoga puta sa umnoženim faktorima etničkog konflikta, i preti da ponovo zapali Evropu i svet. Potvrđuju se shvatnja da jugoslovenski narodi žive na izuzetno značajnom geopolitičkom prostoru, gde se iz dalekih dubina istorije ukrštaju interesi mnogih zemalja, kao i velikih sila.

    Danas se osuđuju čitave generacije vodećih ljudi Srbije 19. i 20. veka što su prihvatile “jugoslovensku zabludu”, a žrtve koje su pale za stvaranje Jugoslavije 1918. i njenu obnovu 1941–1945. proglašavaju se zaludnim. U javnosti sve je više propovednika i pisaca koji podgrevaju iluzije da je tokom Prvog svetskog rata bilo moguće stvaranje velike srpske države, da Srbi nisu iskoristili povoljnu istorijsku priliku 1918. godine da je jednonacionalno zaokruže i oblikuju, što je, po njima, idealna težnja ukupne srpske istorije. Krivotvore se mnoge činjenice, i tvrdi, na primer, da su Londonskim ugovorom 1915. godine Saveznici nudili Nikoli Pašiću najveći deo bosne, posle čega je velika Srbija bila moguća, i sl. Zagovara se i jedno tipično neistorično mišljenje da su višenacionalne države sumnjive perspektive, uz neprimerno poređenje propasti rimskog carstva i Austrougarske kao složenih država, sa bivšom Jugoslavijom i Češko-Slovačkom. Očigledno da je propaganda o jedinstvenoj “istorijskoj misiji” i “mudroj politici” savremenih srpskih vođa i velikoj Srbiji na dohvatu ruke, stvorila uverenje da će se uskoro ostvariti ono što je izgledalo nemoguće posle Balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, kao velikih istorijskih prekretnica. Nije, naravno, uputno predviđati šta u budućnosti može biti moguće, ali vredi podsetiti, kako je to ranije bilo. Ne zbog nekakve istorijske analogije, što je uvek, a naročito u današnje vreme, krajnje nezahvalno činiti, već zbog razumevanja filozofije istorije, tihog šapata njenih pouka i poruka.

    Jugoslovensku politiku Nikole Pašića i srpske vlade na početku Prvog svetskog rata 1914. godine određivale su realne istorijske okolnosti, a ne samo ideje i programi koji su do tada egzistirali u Srbiji i drugim jugoslovenskim zemljama. Na početku 20. veka u srpskoj politici dominiralo je shvatanje da definitivno rešavanje nacionalnog pitanja na Balkanu treba izvršiti u dve etape: osloboditi srpske zemlje od Otomanske imperije uz pomoć Crne Gore i Bugarske, a zatim one u Habsburškoj monarhiji, uz oslonac na Rusiju. Doktrina “radikalnog nacionalizma” od 1903. u tumačenju N. Pašića podrazumevala je okupljanje srpskih zemalja uz pomoć spoljnog faktora (Rusije), čime bi se stvorila osnova za šire jugoslovensko ujedinjenje. Izbijanje Prvog svetskog rata gde je Austrougarska imala za početni cilj onemogućavanje Srbije da ostvari ulogu “Pijemonta” jugoslovenskog okupljanja, izmenilo je odnos snaga, radikalizovalo jugoslovenska oslobodilačka i ujediniteljska raspoloženja u svim jugoslovenskim zemljama. U politici Kraljevine Srbije, sa početnim pobedama i nadom u podršku Saveznika, prednost je sve više dobijala “zapadna varijanta” rešavanja srpskog pitanja, u zajednici “srbo-hrvatske sloge”, kakvu je N. Pašić zagovarao u jednoj svojoj raspravi još 1890. godine. U istorijskoj stvarnosti 1914. godine, politika srpsko-hrvatskog zbližavanja bila je otežana i neposrednim međusobnim ratnim sukobom, krvoprolićem između budućih glavnih protagonista ujedinjenja.

    U tako nepovoljnim uslovima za ujediniteljske pregovore, na jednoj i drugoj strani rasplamsalo se tradicionalno nepoverenje koje je opterećivalo međusobne odnose, počev od sukoba Jugoslovenskog odbora i srpske vlade, do neslaganja o načinu ujedinjenja, a naročito kroz žestoke bitke među hrvatskim i srbijanskim političarima u zajedničkoj državi. Iz istorijskih izvora za period Prvog svetskog rata nameće se jedno saznanje značajno i za savremenu jugoslovensku krizu. Naime, jugoslovenski program Niške deklaracije, kojeg je proklamovala Kraljevina Srbija, uključio je i Slovence kao ravnopravan faktor ujedinjenja. Uverenje je da prihvatanje Slovenaca u jugoslovensku državu, kroz ratne ciljeve Srbije, nije bilo slučajno, kao nekakva posledica insistiranja malobrojnih slovenačkih predstavnika u Nišu. Ono je još manje bilo proizvod etničkog sentimenta, jugoslovenskih iluzija ili plod njihovih manifestacija, nego je rezultat duboko promišljene, realne i pragmatične političke odluke sa srpske, ali i hrvatske strane. Zagovornici politike jugoslovenskog oslobođenja i ujedinjenja u Srbiji, čiji je glavni protagonista bio Nikola Pašić, ocenjivali su da unutrašnje i međunarodne prilike, kao i geopolitička konfiguracija jugoslovenskog prostora, neminovno nameću ujedinjavanje Srba i Hrvata sa Slovencima. Iluzornost nekakve srpsko-hrvatske Jugoslavije, bez Slovenaca, kao konstitutivnog i ravnopravnog naroda u jugoslvoenskoj državi, značajnog faktora ravnoteže u srpsko-hrvatskoj politici, uočena je već tada, takođe na obe strane. Ta činjenica, potvrđivana tokom čitavog života jugoslovenske države, na drastičan način obeležila je njen kraj 1991. godine. Kada je Slovencima iz Srbije “poručeno” da mogu da izađu iz Jugoslavije i time ostvare svoje “tradicionalne” separatističke težnje, jugoslovenska država doživela je “prirodan” i neminovan slom. Ideja da će se uz pomoć Jugoslovenske armije na srpskoj etničkoj granici u Hrvatskoj sačuvati jugoslovenska država bez Slovenaca, pokazala se iluzornom. Slovenački faktor ponovo se potvrdio kao bitna egzistencijalna odrednica državnog okvira “velike” Jugoslavije, ukupnih njenih odnosa i sadržaja, njenog početka i kraja.

    Drugo pitanje, takođe značajno za razumevanje jugoslovenske krize, jesu problemi etničkih i nacionalnih integracija na jugoslovenskom prostoru i njihove međusobne razlike u modernoj nacionalnoj emancipaciji, privredne, duhovne i opštecivilizacijske osnove sa kojima su pojedini narodi ušli u zajedničku državu 1918. godine. Obično se isticalo da su složenost i teškoće nacionalnog okupljanja srpskog naroda presudno uticale na ostvarenje “velikog rešenja” srpskog nacionalnog programa – jugoslvoenske države, pošto se na osnovu istorijskih okolnosti Prvog svetskog rata, “stanja na terenu” i međunarodnog faktora – Velika Srbija, kao “malo rešenje”, pokazala neostvarivom. Okupljanje Srba u jednu državu iz raznih delova bivšeg Otomanskog i Harbsburškog carstva, Crne Gore, “Južne” i “Stare” Srbije, Vojvodine, Slavonije, banske Hrvatske, Dalmacije, Bosne i Hercegovine i drugih krajeva, moglo je biti učinjeno samo na formuli integralnog jugoslovenskog ujedinjenja, sa relativno malim procentom nacionalnog “ostatka” u susednim zemljama, pre svega u Rumuniji i Mađarskoj. I druga dva “konstitutivna naroda”, Hrvati i Slovenci, prihvatili su jugoslovensku državu kao maogućnost optimalnog nacionalnog okupljanja, iako je docnije propaganda njihovih velikonacionalnih krugova upravo nju optuživala kao krivca za izgubljeni nacionalni prostor (hrvatskih delova Dalmacije i Istre, slovenačke Gorice, Primorja i Koruške). U jugoslovenskoj državi Hrvati su objedinili delova svog naroda, kao i teritorije podeljene između bivše Austrije i Ugarske, u jedinstveni nacionalni prostor. Prvi put im je pružena prilika tek posle 1918. godine da nacionalnu emancipaciju zasnuju na znatno većim demokratskim slobodama, vlastitim programima u prosveti, kulturi, ekonomiji, učešću u zajedničkom administrativnom i zakonodavnom radu i upravljanju državom.

    U prednostima koje im je omogućila jugoslovenska država Slovenci su otišli korak dalje. Udaljeni od centra državne moći, uz veštu politiku prema srpsko-hrvatskom sukobu, brzo su, naročito na planu nacionalne ekonomije i prosvete, od svojih do tada administrativno, kulturno i ekonomski razbijenih pokrajina stvorili autonomnu celinu, koja vremenom postaje osnova puta ka nacionalnoj državnosti. Često pominjani značaj odbrambenog faktora u sadržajima jugoslovenske ideje, svoju istorijsku realnost izrazio je više kroz nacionalnu integraciju i afirmaciju pojedinih jugoslovenskih naroda, nego u odbrani zajedničke države. Prema uslovima vremena u kojem je nastala i u odnosu na način kako je stvorena, jugoslovenska država je trebalo da bude negacija velikonacionalnih programa i mogućnost za afirmaciju nacionalne politike vođene na osnovama sporazuma i demokratije. Ta se perspektiva od samog početka pokazala iluzornom upravo zbog politike glavnih protagonista u stvaranju te iste države.
    ......

  22. #22
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.916
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Kronični kroatitis

    Hroboatos: jednostavno "ubacivši" hrvatsku renesansnu, baroknu i klasicističku književnost.
    ???

    Zaboga, nije ubicivano ništa hrvatsko.

    Hroboatos: hrpa je srpskih povjesničara nasilu htjela posrbiti hrvatske uskoke
    ???

    Uskoci jesu Srbi najvećim dělom. Ne vidim u čemu je problem?

  23. #23
    Ističe se
    Učlanjen
    13.09.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.204
    Reputaciona moć
    0

  24. #24
    Domaćin Urvan Hroboatos (avatar)
    Učlanjen
    26.10.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.205
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano Re: Kronični kroatitis

    Da se ne gubi vrijeme.

    Slovenci nemaju nikakvih razglašenih mitomanija oko Hrvata na kademskoj i sličnim razinama. Slovenski šovinizam, epitomiziran u burlesknim ispadima Jelinčića, njekog Jožka koji pravi cirkuse na sjevernohrvatskoj obali, te sličnim glupostima- jednostavno nema istovrjednika u njihovoj stručnoj zajednici koja bi, npr., mogla ponavljati otrcane teze rane slavistike Kopitara i Miklošiča (i time prisvajati hrvatsku kajkavsku književnost), ili voditi ideološki rat za ponovnu uvedbu starije slovenske grafije, bohorčice (jer je ova, gajica, hrvatska po postanju), ili u historiografskoj produkciji prisvajati događaje iz hrvatske prošlosti i uljudbe. Toga kod Slovenaca na razini razuma- nema.

    No, kod Srba stvari stoje drugačije, a na groteskno-komičan način, kao loš prijeslik, i kod nemaloga dijela Bošnjaka.

  25. #25
    Domaćin Urvan Hroboatos (avatar)
    Učlanjen
    26.10.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.205
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano Re: Kronični kroatitis

    Na kraju: što kaže tzv. "svijet" ?

    Publicisti pišu svašta, a stručnjaci su u najvećoj mjeri mišljenja koje je u
    skladu s prevladavajućim u Hrvata. Ne zato jer je "hrvatsko", nego jer je
    racionalno i podkrijepljeno argumentima.

    To je tako na područjima opće povijesti, jezika, književnosti, povijesti umjetnosti,... Ne znam za etnografiju i arheologiju, no tu i nije bilo njekih poznatijih istraživanja ili djela.

    Uz napomenu da to baš i nije neko goruće područje interesa, pa je generalno nevelik broj ljudi koji se tim bavi.

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •