Radovanje?Sreca!

salbo_pismena

salbo_pismena

Ističe se
Banovan
Poruka
2.767
Poznato je da se najvise radujemo raznim stvarima kao deca
dete se najiskrenije i najcesce raduje
kako starimo ,mi polako se sve manje i manje radujemo,i sve manje stvari nam sttvarno pricinjavaju zadovoljstvo,,ali zasto?
na pamet mi pada samo jedno resenje
Kako odrastamo,postajemo samostalniji i sposobni smo da sami ispunjavamo svoje zelje
,,Drugim recima-sve nam je dostupnije i na dohvat ruke...
ako je to tako.da li to znaci kljuc srece vise lezi u"NE IMATI " ,nego u "IMATI"
 
Ne treba se odricati materijalnih stvari ovoga sveta da bi se dokučila sreća i da bi se bilo otvorenijim, ispunjenijim i srećnijim.

Sa godinama nas mnogo toga manje privlači i manje donosi vedrine na našim licima možda više zato što smo dotle već otkrili da prava sreća ne dolazi sa spoljašne materijalne strane već sa unutarnje. To izgleda otkrivamo brže nego što uspemo otkriri kako da donesemo više te unutarnje sreće

Deca su do svoje sedme još uvek više otvorena prema duhovnoj strani života odakle i doseže ta unutarnja sreća koja donosi više vedrine i prave radosti.

Nama ljudima nedostaje pravi balans a to znači da se ne okrećemo isključivo materijalnoj niti isključivo duhovnoj strani života. Nedostatak jedne uvek će nas odlepiti od stvarne realnosti i neophodne ravnoteže pa ćemo izgledati ili zgrčeni u svom srcu (ako smo se okrenuli isključivo materijalnoj strani života) ili će mo izledati poput kakvog odlepljenog lunatika ako smo odbacili materijalnu stranu života.

Ja bih zato rekao da nam nedostaje balans u sagledavanju i prihvatanju obe strane života da bi se imao realni osećaj sreće i vedrine.
 
zaimb:
Poznato je da se najvise radujemo raznim stvarima kao deca
dete se najiskrenije i najcesce raduje
kako starimo ,mi polako se sve manje i manje radujemo,i sve manje stvari nam sttvarno pricinjavaju zadovoljstvo,,ali zasto?
na pamet mi pada samo jedno resenje
Kako odrastamo,postajemo samostalniji i sposobni smo da sami ispunjavamo svoje zelje
,,Drugim recima-sve nam je dostupnije i na dohvat ruke...
ako je to tako.da li to znaci kljuc srece vise lezi u"NE IMATI " ,nego u "IMATI"
Kliknite za proširenje...

"Ne imati" znaci ceznju, cekanje, na korak do...
"Imati" je dostupnost, dohvativost, sigurnost koja moze da nestane i o tome se, makar potajno, uvek misli.
"Ne imati" znaci borbu, akciju, napor...
"Imati" je dosegnuto, pod kljucem, poznato...

Nevinost se raduje jer dobijeno iznenadjuje i tesi, zrelost i iskustvo mere vrednost dobijenog naspram ulozenog, i jos je svesno da je sve prolazno. Mozda je sustina u saznavanju srece i radosti i uzivanja u stecenom - neumor, nemerenje, nestrpljenje.
 
imati znači neprestanu borbu da se ono što se ima zadrži. ne mislim tu na materijalno posedovanje, al se slažem sa krstićem
Ne treba se odricati materijalnih stvari ovoga sveta da bi se dokučila sreća i da bi se bilo otvorenijim, ispunjenijim i srećnijim.
Kliknite za proširenje...
ali ovo ne znam otkud
deca su do svoje sedme još uvek više otvorena prema duhovnoj strani života odakle i doseže ta unutarnja sreća koja donosi više vedrine i prave radosti
Kliknite za proširenje...
ovo je baš smela jedna izjava. prvih 5 godina je ključno u razvoju. stiču se osnovna saznanja, osnovni pojmovi o ključnim događajima, vrednostima i svemu ono što čeka u životu. sve kasnije je ponavljanje, dopuna, prvih formiranih utisaka, koji su i odlučuijući. a čovek se duhovno izgrađuje celog života.
nisu sva detinjstva srećnja i nije to, često, period života u kojem se raduje. iskrenost je dečja, bez obzira na teškoće detinjstva. i na žalost i ovo u uvodnom postu "sve nam je dosupnije" nije istina za ogroman broj ljudi. sa jedne strane kritka ne može da postoji ako se tako gleda na stvari...
Kako odrastamo,postajemo samostalniji i sposobni smo da sami ispunjavamo svoje zelje
Kliknite za proširenje...
ni ovo nije tačno...drugi deo rečenice..
 
Poslednja izmena:
Po psiholozima emocije kod dece (uopste emocije, i sreca i tuga itd.) su najizrazenije u prvim godinama zivota, one su kratkotrajne ali jako intenzivne, poznato je da kada na primer otmemo detetu (bebi) zvecku, ono se odmah rasplace na sav glas, medjutim kada joj usmerimo paznju na nesto drugo, ona potpuno menja raspolozenje i zaboravlja na plac...Vremenom se deca socijalizuju, usvajaju neke norme, i zbog toga sve vise sublimiraju svoje emocije...

Sto se tice pitanja, mislim da ljudi u detinjstvu srecniji nego u kasnijem zivotu zato sto se potpuno predaju svakom trenutku, ne razmisljajuci o posledicama...
 
zaimb:
Poznato je da se najvise radujemo raznim stvarima kao deca
dete se najiskrenije i najcesce raduje
kako starimo ,mi polako se sve manje i manje radujemo,i sve manje stvari nam sttvarno pricinjavaju zadovoljstvo,,ali zasto?
na pamet mi pada samo jedno resenje
Kako odrastamo,postajemo samostalniji i sposobni smo da sami ispunjavamo svoje zelje
,,Drugim recima-sve nam je dostupnije i na dohvat ruke...
ako je to tako.da li to znaci kljuc srece vise lezi u"NE IMATI " ,nego u "IMATI"
Kliknite za proširenje...

I na osećanju radosti i sreće treba da se radi, da se ulaže i neguje. Truditi se i videti lepotu u svakodnevnim
zbivanjima, percepciju usmeriti ka tome, kako čika Aristotel reče: "Tragedija je samo nedovršena komedija":per:
 
zaimb:
Poznato je da se najvise radujemo raznim stvarima kao deca
dete se najiskrenije i najcesce raduje
kako starimo ,mi polako se sve manje i manje radujemo,i sve manje stvari nam sttvarno pricinjavaju zadovoljstvo,,ali zasto?
na pamet mi pada samo jedno resenje
Kako odrastamo,postajemo samostalniji i sposobni smo da sami ispunjavamo svoje zelje
,,Drugim recima-sve nam je dostupnije i na dohvat ruke...
ako je to tako.da li to znaci kljuc srece vise lezi u"NE IMATI " ,nego u "IMATI"
Kliknite za proširenje...

da smo se rodili da se radujemo, mi bi se non stop radovali.
problem sa srecom je sto ona uvek zavisi, postoji ocekivanje, nadanje, ona uvek mora da se "skuva" ili posreci, za nju postoji preduslov - zemlja.
i prema tome, radovanje je samo druga strana novcica. prva je razocarenje, tuga, frustracija.

problem je podela kako u nama tako i spolja, pa onda konflikt unutrasnji i spoljasnji. mi nismo individue vec podeljene licnosti, uvek zbunjene jer jedan deo nas hoce ovo drugi ono, jedan se oseca ovako drugi onako, uvek konflikt, uvek podela, radosti i razococarenja, sreca i tuga.
 
3nojavi Omladinac:
da smo se rodili da se radujemo, mi bi se non stop radovali.
problem sa srecom je sto ona uvek zavisi, postoji ocekivanje, nadanje, ona uvek mora da se "skuva" ili posreci, za nju postoji preduslov - zemlja.
i prema tome, radovanje je samo druga strana novcica. prva je razocarenje, tuga, frustracija.

problem je podela kako u nama tako i spolja, pa onda konflikt unutrasnji i spoljasnji. mi nismo individue vec podeljene licnosti, uvek zbunjene jer jedan deo nas hoce ovo drugi ono, jedan se oseca ovako drugi onako, uvek konflikt, uvek podela, radosti i razococarenja, sreca i tuga.
Kliknite za proširenje...

...pa,ako sreca mora da se skuva....kako to da su deca u najranijem uzrastu najveci deo vremena sretni i zadovoljni
recimo
beba,,ona je zadovoljna i raduje se i kada joj ispruzis prst ili joj se osmehnes...
gde je tu iscekivanje?
 
Alyosa:
Po psiholozima emocije kod dece (uopste emocije, i sreca i tuga itd.) su najizrazenije u prvim godinama zivota, one su kratkotrajne ali jako intenzivne, poznato je da kada na primer otmemo detetu (bebi) zvecku, ono se odmah rasplace na sav glas, medjutim kada joj usmerimo paznju na nesto drugo, ona potpuno menja raspolozenje i zaboravlja na plac...Vremenom se deca socijalizuju, usvajaju neke norme, i zbog toga sve vise sublimiraju svoje emocije...

Sto se tice pitanja, mislim da ljudi u detinjstvu srecniji nego u kasnijem zivotu zato sto se potpuno predaju svakom trenutku, ne razmisljajuci o posledicama...
Kliknite za proširenje...

ovo je jako lepa misao,,,svaka cast,mozda si pogodio samu bit odgovora..na moje pitanje
 
zaimb:
Poznato je da se najvise radujemo raznim stvarima kao deca
dete se najiskrenije i najcesce raduje
kako starimo ,mi polako se sve manje i manje radujemo,i sve manje stvari nam sttvarno pricinjavaju zadovoljstvo,,ali zasto?
na pamet mi pada samo jedno resenje
Kako odrastamo,postajemo samostalniji i sposobni smo da sami ispunjavamo svoje zelje
,,Drugim recima-sve nam je dostupnije i na dohvat ruke...
ako je to tako.da li to znaci kljuc srece vise lezi u"NE IMATI " ,nego u "IMATI"
Kliknite za proširenje...

Ne.Vecina sto vise stari to postaje sve manje sposobna da ostvaruje svoje zelje.To je jedno.A drugo je da sve manje biva u stanju da zeli.A trece je da nasa licna sreca i radost pocinju da zavise sve vise od drugih,a ne od nas.A to opet zbog ovog pod dva i jedan.
Dete upravo samo sebi ispunjava zelje i retko kad zavisi od 'odraslih'.

Razlog jeste sto se gubi to dete u sebi.To dete koje ume i zeli da se raduje.Dete koje ne procenjuje,ne vaga,ne boji se,ne mrzi,ne osudjuje.Ono se jednostavno raduje zivotu.E,tad postajemo stari imali 20 ili 70 god bioloski,nebitno.
 
Kako starimo, tako oguglavamo na sve sto cini zivot, postaju nam dosadne male stvari i apetiti se povecavaju, zelimo vise, bolje, lepse, a ono sto imamo i sto jeste nasa realnost postaje previse obicno. To je ustvari nas unutrasnji prirodni impuls za napredovanjem, sirenjem saznanja, penjanjem sve vise i vise. Medjutim, postajemo apaticni i nezadovoljni kada shvatimo da dolazimo do zida i da nema dalje, tj. ima ali nam je zbog nekog razloga to sto bi smo zeleli nedostupno. Tada se vise nemamo cemu radovati, iznendjivati, odusevljavati, smejati. Nema vise onog divnog osecaja otkrica, spoznaje, novine.
Dete u nama umire kada vise nema zelja. Dokle god zelimo nesto i stremimo ka necemo - dotle ce u nama biti tog zivota.
 
Sa poslednje dve recenice se slazem,ali ovo pre toga je tzv efekat 'protocnog bojlera'.:P Puno ljudi je tako oblikovano.Konzumenti.Sve prolazi kroz njih i nista se ne zadrzava.Zato je potrebno vise,jace,lepse.A u sustini treba im stalno drugo,novo.Jer sta je vise i lepse? I naravno uvek to ocekuju da im neko pruzi.Bojim se da kod takvih ljudi dete odavno ne postoji.Malo sta i postoji u njima.Zato se brzo zasite,oguglaju.Isuvise se lako i sa malo zasite.Ne vare.Ne apsorbuju.Ne postoji razlika ni u kvalitetu,ni u kvantitetu.Bitne su sljokice.Kroz njih jednostavno sve prolazi i otice neizmenjeno niti su oni time sto konzumiraju izmenjeni.Osim mozda da postaju jos vise 'protocniji'.Nedostatak duhovnog digestivnog trakta.Bez toga nema srece i radosti.Otkriti lepotu u onome u cemu si je vec otkrio i radovati se tome iznova i iznova,to moze samo neko ko dobro vari.Ko ce svaki put otkriti novi deo lepote u pogledu coveka,zalasku sunca,letu ptice.Necemu sto je vec video sto puta i svaki put to posmatrati kao da vidi prvi put.Materijal od koga smo sazdani se ne tupi.Ali taj materijal vrlo cesto nije aktivan.
 
TTTTT:
Sa poslednje dve recenice se slazem,ali ovo pre toga je tzv efekat 'protocnog bojlera'.:P Puno ljudi je tako oblikovano.Konzumenti.Sve prolazi kroz njih i nista se ne zadrzava.Zato je potrebno vise,jace,lepse.A u sustini treba im stalno drugo,novo.Jer sta je vise i lepse? I naravno uvek to ocekuju da im neko pruzi.Bojim se da kod takvih ljudi dete odavno ne postoji.Malo sta i postoji u njima.Zato se brzo zasite,oguglaju.Isuvise se lako i sa malo zasite.Ne vare.Ne apsorbuju.Ne postoji razlika ni u kvalitetu,ni u kvantitetu.Bitne su sljokice.Kroz njih jednostavno sve prolazi i otice neizmenjeno niti su oni time sto konzumiraju izmenjeni.Osim mozda da postaju jos vise 'protocniji'.Nedostatak duhovnog digestivnog trakta.Bez toga nema srece i radosti.Otkriti lepotu u onome u cemu si je vec otkrio i radovati se tome iznova i iznova,to moze samo neko ko dobro vari.Ko ce svaki put otkriti novi deo lepote u pogledu coveka,zalasku sunca,letu ptice.Necemu sto je vec video sto puta i svaki put to posmatrati kao da vidi prvi put.Materijal od koga smo sazdani se ne tupi.Ali taj materijal vrlo cesto nije aktivan.
Kliknite za proširenje...


Ovo je neverovatan text! Raspametila sam se! Ovo je nesto prelepo! Ne mogu da verujem.... Bas sam se zamislila najozbiljnije. Ovo treba procitati i promeniti zivot za 180 stepeni.....
 
zaimb:
...pa,ako sreca mora da se skuva....kako to da su deca u najranijem uzrastu najveci deo vremena sretni i zadovoljni
recimo
beba,,ona je zadovoljna i raduje se i kada joj ispruzis prst ili joj se osmehnes...
gde je tu iscekivanje?
Kliknite za proširenje...

pa nisu bas najveci deo vremena sretni i zadovoljni. trauma rodjenja, gasovi, kmeche, svrbe zubi, upisano ukakano, non stop im je nezgodno a ne mogu da se izraze i kazu sta hoce ili sta im smeta.

da, ponekad su zadovoljna, bez daljnjeg jer su namirena, jer se kuvalo.

inace, jedna od teorija zasto zaboravljamo svojih prvih cetiri godine zivota je da su te godine toliko traumaticne da ih ego potisne iz secanja.
 
zaimb:
Poznato je da se najvise radujemo raznim stvarima kao deca
dete se najiskrenije i najcesce raduje
kako starimo ,mi polako se sve manje i manje radujemo,i sve manje stvari nam sttvarno pricinjavaju zadovoljstvo,,ali zasto?
na pamet mi pada samo jedno resenje
Kako odrastamo,postajemo samostalniji i sposobni smo da sami ispunjavamo svoje zelje
,,Drugim recima-sve nam je dostupnije i na dohvat ruke...
ako je to tako.da li to znaci kljuc srece vise lezi u"NE IMATI " ,nego u "IMATI"
Kliknite za proširenje...

Pa vecina nas bi se i dalje radovala kao deca kada bih bili bezbrizni kao oni. Ja znam da bih.
 
Stvar koja izaziva endorfin zove se PROMENA.
Prelazak izmedju "nemati" i "imati" je promena.
Razlika izmedju "imati" i "imati opet" je mala. Nema zadovoljstva. Nema promene.

Ne raduje se dete sto zvecka zveci, nego se raduje sto je ono ucinilo da zvecka zveci.
 
Ma vazi.
Pokusajte da resite ukrstenicu. Pratite promenu vrste i promenu intenziteta osecanja.

Prva, laka pitanja samo prodju, upisemo ih bez osecanja. Svako zna prvo slovo azbuke.
Onda dolaze teza pitanja, prisecanje stvara napor, a onda, kada se setimo, dolazi endorfinska nagrada.
Jos kasnije, posle puno ulozenog truda i potrosenog adrenalina, konacno uspevamo da sklopimo i najduzu rec; posredno, iako nismo znali odgovor. Umorni smo ali zadovoljni, kao posle napornog dana u polju.
Mozak se ponasa kao kompjuterski program, kao elektronska masina. Digitalno. ili plus ili minus.
nrz (never returning to zero).
 
zaimb:
Poznato je da se najvise radujemo raznim stvarima kao deca
dete se najiskrenije i najcesce raduje
kako starimo ,mi polako se sve manje i manje radujemo,i sve manje stvari nam sttvarno pricinjavaju zadovoljstvo,,ali zasto?
na pamet mi pada samo jedno resenje
Kako odrastamo,postajemo samostalniji i sposobni smo da sami ispunjavamo svoje zelje
,,Drugim recima-sve nam je dostupnije i na dohvat ruke...
ako je to tako.da li to znaci kljuc srece vise lezi u"NE IMATI " ,nego u "IMATI"
Kliknite za proširenje...

Ja se najwishe radujem, kad mi neka dewojka udeli milostinju, ili me poljubi iili tako nesxto xD.
znaci twoj post je glupost :D. Poenta je imati, a ne ne imati genije. Kakwa glupost
Jos ce ispasti bolje je da nemasx dewojku i normalno drustwo i swe to ( kao ja sada xD) nego da imasx z:D
 
zaimb:
Poznato je da se najvise radujemo raznim stvarima kao deca
dete se najiskrenije i najcesce raduje
kako starimo ,mi polako se sve manje i manje radujemo,i sve manje stvari nam sttvarno pricinjavaju zadovoljstvo,,ali zasto?
na pamet mi pada samo jedno resenje
Kako odrastamo,postajemo samostalniji i sposobni smo da sami ispunjavamo svoje zelje
,,Drugim recima-sve nam je dostupnije i na dohvat ruke...
ako je to tako.da li to znaci kljuc srece vise lezi u"NE IMATI " ,nego u "IMATI"
Kliknite za proširenje...

не бих реко

мислим да се човек касније мање(теже) радује јер носи сав терет одраслог човека.
дете јок.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top