TRACKING - 15 dana Beograd - Gazimestan

14. јун Београд - Храм Светог Саве
15. јун Раља - Поповић
16. јун Аранђеловац - Орашац
17. јун Топола - Опленац
18. јун Горњи Милановац
19. јун Чачак - Љубић
20. јун Овчар Бања
21. јун Пожега
22. јун Ивањица
23. јун Студеница - Испосница
24. јун Ушће
25. јун Рашка
26. јун Лепосавић
27. јун Бањска
28. јун Косовска Митровица -
Газиместан



МАНАСТИРИ, ЦРКВЕ, СПОМЕНИЦИ....


За ових четрнаест дана, обићи ћемо преко 50 светиња - ризница србске културе.

У Рогачи налази се споменик Јанку Катићу, а на Космају манастир Тресије.
Јанко Катић је био војвода и један од организатора Првог српског устанка. Јанко Рођен је у Рогачи испод Космаја. Обављао је дужност кнеза Туријске кнежевине. У устанку је учествовао од првих дана и био је један од најхрабријих војвода. Мемоаристи кажу да је био један од највећих јунака свога времена и да је био веома речит и паметан. Погинуо је уочи Мишарске битке, недалеко од Шапца, у селу Крњићу. Из његове породице потиче и још неколико устаничких првака.

У северозападном делу врхова Космаја, изнад стрмо усеченог корита потока Мале Тресије, налази се манастир посвећен Сабору Светих Архангела, у народу познат под именом Тресије. Камени надгробник из трећег века и оловне цеви водовода причају да је још у римском времену овај простор човек настањивао.

У Аранђеловцу ходочасници ће ноћити у Марићевића јарузи. Марићевића јаруга значајна је, по предању, као место договора о избијању Првог српског устанка, избору Карађорђа за његовог вођу и почетку устаничких акција паљењем турског хана у Орашцу 1804. године. У знак сећања на догађаје везане за избијање устанка, у Орашцу је подигнута црква између 1868. и 1870, спомен-школа саграђена је 1932, спомен-чесма у самој Јарузи поводом обележавања стопедесетогодишњег јубилеја, 1954, а 2004. године, поводом прославе двеста година од почетка устанка, постављен је и споменик Карађорђу. У склопу комплекса је гроб Теодосија Марићевића, познате личности из времена избијања устанка, који је дислоциран 1955. године са првобитног места у порти цркве.

У Тополи, коначиће се на имању краљевске породице Карађорђевић на брду Опленац поред Тополе. Само имање је иначе и њихова задужбина на коме се налази велелепна црква Св. Ђорђа у склопу историјско-меморијалног комплекса, кога поред цркве чине и кућа Краља Петра I, краљева вила, краљичина вила, музеј ("Виноградарева кућа") и краљеви виногради.


У Чачку, преноћиште је опет под ведрим небом, поред споменика Танаску Рајићу, на брду Љубић недалеко од гроба Јована Дерока. Танаско Рајић био је један од најистакнутијих устаничких јунака, Карађорђев барјактар и устанички старешина, а Јован је рођен у Крезоу у Француској 7/20. априла 1912. као син пуковника Владислава Ј. Дерока и Наталије Ђорђевић, кћерке санитетског пуковника др Владана Ђорђевића, председника министарског савета, министра, посланика. Јован Дероко био је најмлађи четнички капетан.

У Овчарско-кабларској клисури, у близини реке Западне Мораве, налази се десет манастира, једна пећина и једна испосница. На овом простору је раније било близу 300 манастира и зато је ова клисура названа "српска света гора". Централни манастир је Успење, посвећен пресветој Богородици. Поред њега овде се налазе: Ваведење, Вазнесење, Јовање, Никоље, Преображење, Сретење, Света Тројица, Савиње, Благовештење, Илиње, и пећина Кађевица. На месту манастира Успење се давно налазила Јовањска кула са звоником. Звоњава из манастира чула се до Чачка, који је удаљен 16 километара.
Владика Николај Жички, почетком прошлог века, на овом месту затиче рушевине. По његовој жељи почиње изградња богомоље, која је била копија Цркве цара Константина и царице Јелене у Охриду. Старешина овог женског манастира је мати Наума.
На путу Чачак – Овчар Бања налази се и манастир Јовање и то – на полуострву. Окружен ја са три стране Западном Моравом. Нико са сигурношћу не зна ко је и када саградио овај, такође женски, манастир. Посвећен је свецу Јовану Крститељу. Стара црква је потопљена 1954. године када је изграђена хидроцентрала у селу Међувршју. Ова богомоља је била лавра одакле се заповедало свим манастирима овчарско-кабларског краја. У манастиру се налази чудотворна икона Мајке Божје Брзопомоћнице коју је донео 1917. године Серафим Рус, духовник манастира. Ходочасници најчешће целивају честице светог Саве, свете Петке и свете Текле. Манастирска слава је Ивандан.
У близини Овчар Бање је манастир Никоље посвећен Николи Чудотворцу. Једна од икона која је налази у београдском Народном музеју освештана је у овом манастиру. Према казивању свештеника, овде је у 19. веку било око 300 калуђера. У манастиру се крио Милош Обреновић од Турака, а 1817. године је изградио свој конак. Фреске су осликане 1587, а у припрати манастира 1637. године. Овде је написано Никољско јеванђеље ћириличним писмом. Овај рукопис је нестао из Народног музеја у Нишу, а појавио се у Даблину у Ирској, где се и данас налази.
Манастир Благовештење се налази изнад Овчар Бање. Потиче из времена Немањића, а обновљен је 1602. године. Посвећен је празнику Благовести који најављује рођења Исуса Христа. У њему је налази најважнија икона овчарско-кабларског краја – икона светог Аврама. Почетком двадесетог века, због запуштености манастира иконостас је пребачен у Београд. Деведесетих година прошлог века манастир је реконструисан и иконостас је враћен.


Мало је познато да се на само четири километра од Ивањице налази гроб чувеног косовског јунака Бошка Југовића. Ту је предвиђено коначиште за 22. јун, осми дан Ходочашћа. Легенда каже да је повлачећи се са Косова овај србски јунак од љутих рана издахнуо на брду Палибачки гроб изнад Ивањице. Да није реч о пуком предању, сведоче панцирна кошуља и сребрни шлем, као и остаци костура пронађени испод камене плоче при ископинама давне 1905. године.

Пут се наставља преко Голије ка Студеници где ће ноћити у Савиној Испосници, а сутрадан ће се спустити у манастир Студеницу.
"...Ако желиш да видиш најчудније место које припада студеници, али је ван ње, треба да пођеш северно од манастира, кроз предео звани "Немањина кула". Иде се уз брзу жуборну реку Студеницу... пређеш мали, сребрнасти поточић и - ту си у Доњој испосници, одакле мораш да се пењеш отприлике још пола сата, док не стигнеш до Горње испоснице. У Доњој испосници ће те дочекати два до три монаха из братства Студенице. У њиховој једноставној кући, показаће ти малу капелу, у којој они строго, практикују молитвено правило које је прописао Свети Сава. Братија ће те примити веома љубазно, али ће ти само један од њих одговарати на питања. А на питања, која су исувише лична и световна нећеш уопште добити одговор. Јер, молитвена тишина је њихова атмосфера. " рекао је Владика Николај.
Манастир Студеница је саградио у другој половини 12. века Стефан Немања, оснивач средњовековне србске државе, убрзо након абдикације. Он је највећи и најбогатији од свих манастира Србске православне цркве. Два његова главна споменика, Богородичина црква и Краљева црква, саграђена су од белог мермера и садрже непроцењиве колекције византијских живописа из 13. и 14. века.

Манастир Светог архиђакона Стефана-Бањска (1312-1316) налази се под обронцима планине Рогозне, недалеко од града Звечана, покрај истоимене речице Бањске. Задужбина је Св. краља српског Стефана Уроша II Милутина (од 1282-1321. г. на престолу Српске државе), а одређен беше да у њему по смрти почива тело овог богољубивог краља.

Kliknite za proširenje...