Историја кроз фотографије и слике

Douglas MacArthur, američki general

Walter Krueger

Sto bih voleo da vidim americku vojsku kako osvaja Japan, kao sto su Rusi osvojili Berlin!!! Ne bi ga nikad ni osvojili. Garant bi nasli neki kompromis sa Japanom da se casno izvuku iz svega toga.

Chester W. Nimitz

Kapetan Dusan Radovic:

Sto bih voleo da vidim americku vojsku kako osvaja Japan, kao sto su Rusi osvojili Berlin!!! Ne bi ga nikad ni osvojili. Garant bi nasli neki kompromis sa Japanom da se casno izvuku iz svega toga.

Kliknite za proširenje...

Amerika to radi mnogo elegantnije i suptilno, na mnogo većem nivou. Ne brutalnom snagom samo, kako to rade države pod diktaturom. Mada i kad dodje do toga uvek se gleda da se što manje izlože ljudi opasnosti, a da se što više izbombarduje što je moguće , pre ulaska ljudi. Tako se smanji rizik, što je sasvim na mestu i racionalno.

Kapetan Dusan Radovic:

Sto bih voleo da vidim americku vojsku kako osvaja Japan, kao sto su Rusi osvojili Berlin!!! Ne bi ga nikad ni osvojili. Garant bi nasli neki kompromis sa Japanom da se casno izvuku iz svega toga.

Kliknite za proširenje...

Možemo da ih ne volimo,ali oni su Japan bukvalno razneli i ušli su u Tokijo.Uporedi žrtve i razaranja Amera i Rusa,shvatićeš da su kauboji pravi pobednici u ratu.

us army Philippines

Saharana Vojvode Stepe Stepanovića

14. априла 1942. године, из сремских манастира у Београд пренете мошти Светог Кнеза Лазара, Светог Цара Уроша и Светог Стефана Штиљановића.
На слици: Свештенство уноси свете мошти у Саборну цркву

- - - - - - - - - -



Телеграм НДХ из 1941. године, говори о пљачкању и рушењу православних цркава

25. марта 1941. године, Краљевина Југославија приступила Тројном пакту.
На слици: Потписани Протокол о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту

Онамо, онамо!

Онамо, онамо... за брда она,
говоре да је разорен двор
мојега цара; онамо веле,
био је негда јуначки збор.
Онамо, онамо... да виђу Призрен!
Та то је моје - дома ћу доћ'!
Старина мила тамо ме зове,
ту морам једном оружан поћ'.
Онамо, онамо... са развалина
дворова царских врагу ћу рећ':
"С огњишта милог бјежи ми, куго,
зајам ти морам враћати већ'!"
Онамо, онамо... за брда она
казују да је зелени гај
под ким се дижу Дечани свети:
молитва у њих присваја рај.
Онамо, онамо... за брда она,
гдје небо плаво савија свод;
на српска поља, на поља бојна,
онамо, браћо, спремајмо ход!
Онамо, онамо... за брда она
погажен коњ'ма кликује Југ:
"У помоћ, дјецо, у помоћ, синци,
светит' ме старца - свет вам је дуг!"
Онамо, онамо... сабљи за стара
његова ребра да тупим рез
по турским ребрим'; да б'једној раји
њом истом с руку рес'јецам вез!
Онамо, онамо... за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
кад Србин више не буде роб.

Звоно Цетињског манастира (1859)
Насред поља, усред горе,
кад твој човјек чује звек,
очи небу дигне горе,
свом гријеху тражи л'јек.
На кољена земљи пане: -
"Помози ми Боже мој!"
Склопи руке и уздахне:
"Мио творче, ја сам твој"
Када свети твој глас хуји,
он свједочи Бога двор,
гдје: "Господе, помилуј нас!"
српске дјеце пјева хор.
Звони, звони, мило звони,
Србима је то олтар;
за њ се р'јека крви проли,
то је Христа Бога дар!
И кроз ваздух и облаке
твој нек с' ори слатки јек
и поздравља све јунаке,
којима се диви в'јек;
Карађорђа и Данила ...
И кажи им, звоно, хој,
да је већа турска сила,
срушиће је народ мој!

ПИЈМО ВИНО !
Пијмо вино, пијмо, пијмо,
животу је близу крај;
кубурлије испалимо,
ми смо млади, наш је мај!
То је наше земље плод ...
Нек ми живи мили род!
Живи роде! Здрав ми буди ...
Здрав ми и ти, брајне, здрав! ...
Накити се док ти људи
мали буду као мрав! ...
То је наше земље плод ...
Нек ми живи мили род!
Краљевића нашег Марка
нека примјер узме свак!
Крв је српска млада, жарка,
ускипјећеш - бићег јак!
То је наше земље плод ...
Нек ми живи мили род!
Усред дима виненога
не заборав', брате, не,
дивна царства пространога,
те сад турска нога тре!
То је наше земље плод ...
Нек ми живи мили род!
Сви прегнимо погинути ...
Призрен мора бити наш!
У њ се златан престо жути ...
Здрав будући царе наш!
То је наше земље плод ...
Нек ми живи мили род!
Бегови су Србе трли, -
трли као слаби црв,
но су Срби сада врли, -
попићемо њима крв!
То је наше земље плод ...
Нек ми живи мили род!
На дечански пусти звоник,
дићи звоно, барјак дић'!
Кој' то неће српски војник,
па ма знао у гроб сић'?!
То је наше земље плод ...
Нек ми живи мили род!
Пијмо вино, пијмо, пијмо,
животу је близу крај;
кубурлије испалимо!
За род жртве чека рај! ...
То је наше земље плод ...
Нек ми живи мили род!
27. априла 1859.

Плакат за позоришну представу: Станоје Главаш, трагедија у пет чинова






Српски официри код Једрена, фебруар 1913.





Крунисање Цара Душана - Паја Јовановић

Најутицајнији српски лист у Загребу био је "Србобран", лист за политику, народну просвету и привреду. Излазио је уторком и недељом. "Србобран" је почео да излази септембра 1884, и излазио је све до 1914. Од 1902. до 1907. излазио је под називом "Нови Србобран". Покренуо га је Павле Јовановић, организатор Српске самосталне странке, који је био и његов први власник и уредник, као и оснивач прве српске штампарије у Загребу, која је почела да ради 25. маја 1892. године. Павле Јовановић је рођен у Земуну, 9. фебруара 1849, а умро је 22. маја 1897. Школовао се у Земуну, Београду, Карловцима, Загребу и Осијеку. По свршеној гимназији отишао је у Цирих, где је свршио филозофске науке. По повратку у земљу био је наставник у Земуну од 1873. до 1879. године. Одатле је премештен у Петрињу, где је службовао две године, а затим је премештен у сарајевску гимназију. Ту је основао лист "Требевић". После напуштања Сарајева враћа се у Петрињу, где остаје све до 1884. године, када долази у Загреб. Запавши у материјалне тешкоће, Јовановић је штампарију продао загребачком трговцу Петру Николићу, ставивши је тиме у службу "Привредниковог" покрета. Када се она нашла пред банкротством, њен управни одбор понудио је "Привреднику" да је преузме.
На слици: Србобран, илустровани календар

- - - - - - - - - -



Пасош Вука Караџића

- - - - - - - - - -



Седе с десна: Павле Јуришић Штурм - ађутант Краља Петра I, Никола Пашић, Краљ Петар I, Кнез Арсен



Павле Јуришић Штурм и Живко Павловић, 1917. године.



Павле Јуришић Штурм