- Poruka
- 60.297
Pola Srbije ne plaća porez
Kad je zaškripalo na prihodnoj strani budžeta na dnevni red je stiglo pitanje poreza na imovinu, popularno nazvanog porez na luksuz. Shodno tome ovogodišnja rešenja za plaćanje ovog državnog nameta su uvećana od 10 do 25 odsto u proseku što je zabrinulo polovinu građana. Ostalih 50 odsto ne brine, s obzirom na to da nikada nisu platili ni dinar državi. Zbog toga štetu imaju budžeti lokalnih samouprava, a time i svako javno dobro koje svojim novcem treba da finansira opština.
U lokalnim samoupravama ne kriju da se Centralna poreska uprava ovim poslom bavila sporadično, a da nikada nije išla u kontrolu jer je imala preča posla, poput naplate PDV. Od prošle godine lokalne samouprave preuzele su stvar u ruke, pa sada same kontrolišu naplatu poreza.
Prestonica je jedna od prvih lokalnih samouprava koja je među prvima preuzela ovu nadležnost i to 1. januara 2007. godine. A procene Uprave javnih prihoda Beograda upravo potvrđuju navod da polovina obveznika porez na imovinu ne plaća.
Opština Niš završila je novu kalkulaciju, a kvadratni metar se zaračunava po 69.913 dinara, dok je lani bio oko 56.000 dinara. Većina poreskih obveznika Niša dobila je nova rešenja, a oni koji su platili drugu ratu po prošlogodišnjem obračunu, treba da doplate razliku.
- Poreske osnovice u proseku su veće od 20 do 25 odsto, a ovogodišnje zaduženje građana za porez je 167 miliona dinara, dok je lani bilo 120 miliona dinara, a broj preduzeća koja će plaćati porez povećan je sada na 820, dok ih je prošle godine bilo 600 - kaže za "Blic" Zoran Albijanić, šef odseka Uprave javnih prihoda grada Niša.
U ovoj lokalnoj poreskoj administraciji kažu da preduzimaju mere da bi povećali naplatu poreza za imovinu s tim što veliki problem predstavlja to što blizu 50 odsto imovine nije prijavljeno.
Novi Sad će tek od juna početi sa naplatom poreza na imovinu jer Gradska poreska uprava tek treba da počne sa radom. Član Gradskog veća zadužen za finansije Živko Makarić kaže da su radili najbrže što su mogli, ali da je trebalo doneti odluku o Gradskim upravama, obaviti konkurs za načelnika i druge poslove.
- Poznato nam je da možda i 90 odsto ljudi koji su poslednjih godina kupovali imovinu nije znalo da su u obavezi da plate porez na imovinu jer je, do pre nekoliko godina, prema zakonu sud obaveštavao državu o ugovorima o kupovini nekretnina. Tako su građani mislili da su, plativši porez na prenos apsolutnih prava, izmirili sve obaveze iako treba da se prijave poreskoj upravi - navodi Makarić.
Na području Kragujevca je evidentirano 45.000 obveznika koji plaćaju porez na imovinu, dok se, kako saznajemo u Poreskom odeljenju grada, procenjuje da ima još 30.000 građana koji ne plaćaju porez zato što nisu evidentirani. Šteta koju grad zbog toga pretrpi svake godine je veća od 50 miliona dinara.
Direktor Poreskog odeljenja Mirjana Jevđić-Stanarčić kaže da "porezom nije obuhvaćeno 40 odsto onih koji bi trebalo da ga plaćaju jer nisu uvedeni u evidenciju". Zbog toga je gradska uprava formirala posebnu radnu grupu koja će napraviti katastar svih poreskih obveznika.
Ekonomisti tvrde da vlasti godinama održavaju socijalni mir ne menjajući stvari u ovoj oblasti jer bi se efekti kvalitetnijeg evidentiranja poreskih obveznika odmah osetili po džepu. Evropske lokalne samouprave od ovog poreza svoje budžete jačaju za oko 12 odsto godišnje dok je srpski prosek tek četiri odsto.
- Suštinski je problem način na koji se vodi evidencija vlasnika i korisnika nekretnina, a to je povezano sa uknjižavanjem i činjenicom da nikada niko nije vršio kontrolu. Pošto treba da se naplati od većine, ništa se ne radi dok se baš ne mora. Kada bi se svi zaista uključili u plaćanje ovog poreza i sa realnom osnovicom, opštine bi mogle da zaračunaju i manji porez a da prikupe više sredstava - kaže Milica Bisić, ekonomista i član Centra za liberalno demokratske studije.
Nerealna amortizacija
Stručnjaci upozoravaju da se vlasti godinama igraju socijalnog mira porezom na imovinu i kroz nerealno visoku amortizaciju.
Za stan na Vračaru, star 15 godina, poreska osnovica se smanjuje za 22,5 odsto. Inače, moguća amortizacija je do 70 odsto maksimalnih, a smanjuje se za 1,5 odsto za svaku godinu starosti, što stručnjaci zameraju navodeći da stan u centru Beograda kupci plaćaju skoro isto kao i novi.
Porez se umanjuje i za prebivalište vlasnika, za šta se smanjuje 40 odsto i za svakog člana domaćinstva po 15 odsto do maksimalnih 70 odsto, što ekonomisti ne navode kao problematično.
Posle oslobođenja za tri člana domaćinstva vlasnik pomenutog stana sa Vračara platio je lani godišnji porez na imovinu 3.400 dinara na četiri rate.
Inače, starijima od 65 godina koji žive u prostoru manjem od 65 kvadrata sledi poreska olakšica od 75 odsto bez obzira na broj ljudi koji žive u domaćinstvu.
Koliki je porez?
Stope poreza na imovinu (maksimalno):
na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige – 0,40%;
na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige
na poresku osnovicu do 6.000.000 dinara, plaća se 0,4 %
na poresku osnovicu od 6.000.000 do 15.000.000 dinara, plaća se 24.000 dinara + 0,80% na iznos preko 6.000.000 dinara
na poresku osnovicu od 15.000.000 do 30.000.000 dinara, 96.000 dinara + 1,50% na iznos preko 15.000.000 dinara
nna poresku osnovicu preko 30.000.000 dinara, plaća se 321.000 dinara + 3% na iznos preko 30.000.000 dinara
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=95426
Drzava je takva kakva je....da li treba pokushati izbegavanje placanja poreza ili ne?
Kad je zaškripalo na prihodnoj strani budžeta na dnevni red je stiglo pitanje poreza na imovinu, popularno nazvanog porez na luksuz. Shodno tome ovogodišnja rešenja za plaćanje ovog državnog nameta su uvećana od 10 do 25 odsto u proseku što je zabrinulo polovinu građana. Ostalih 50 odsto ne brine, s obzirom na to da nikada nisu platili ni dinar državi. Zbog toga štetu imaju budžeti lokalnih samouprava, a time i svako javno dobro koje svojim novcem treba da finansira opština.
U lokalnim samoupravama ne kriju da se Centralna poreska uprava ovim poslom bavila sporadično, a da nikada nije išla u kontrolu jer je imala preča posla, poput naplate PDV. Od prošle godine lokalne samouprave preuzele su stvar u ruke, pa sada same kontrolišu naplatu poreza.
Prestonica je jedna od prvih lokalnih samouprava koja je među prvima preuzela ovu nadležnost i to 1. januara 2007. godine. A procene Uprave javnih prihoda Beograda upravo potvrđuju navod da polovina obveznika porez na imovinu ne plaća.
Opština Niš završila je novu kalkulaciju, a kvadratni metar se zaračunava po 69.913 dinara, dok je lani bio oko 56.000 dinara. Većina poreskih obveznika Niša dobila je nova rešenja, a oni koji su platili drugu ratu po prošlogodišnjem obračunu, treba da doplate razliku.
- Poreske osnovice u proseku su veće od 20 do 25 odsto, a ovogodišnje zaduženje građana za porez je 167 miliona dinara, dok je lani bilo 120 miliona dinara, a broj preduzeća koja će plaćati porez povećan je sada na 820, dok ih je prošle godine bilo 600 - kaže za "Blic" Zoran Albijanić, šef odseka Uprave javnih prihoda grada Niša.
U ovoj lokalnoj poreskoj administraciji kažu da preduzimaju mere da bi povećali naplatu poreza za imovinu s tim što veliki problem predstavlja to što blizu 50 odsto imovine nije prijavljeno.
Novi Sad će tek od juna početi sa naplatom poreza na imovinu jer Gradska poreska uprava tek treba da počne sa radom. Član Gradskog veća zadužen za finansije Živko Makarić kaže da su radili najbrže što su mogli, ali da je trebalo doneti odluku o Gradskim upravama, obaviti konkurs za načelnika i druge poslove.
- Poznato nam je da možda i 90 odsto ljudi koji su poslednjih godina kupovali imovinu nije znalo da su u obavezi da plate porez na imovinu jer je, do pre nekoliko godina, prema zakonu sud obaveštavao državu o ugovorima o kupovini nekretnina. Tako su građani mislili da su, plativši porez na prenos apsolutnih prava, izmirili sve obaveze iako treba da se prijave poreskoj upravi - navodi Makarić.
Na području Kragujevca je evidentirano 45.000 obveznika koji plaćaju porez na imovinu, dok se, kako saznajemo u Poreskom odeljenju grada, procenjuje da ima još 30.000 građana koji ne plaćaju porez zato što nisu evidentirani. Šteta koju grad zbog toga pretrpi svake godine je veća od 50 miliona dinara.
Direktor Poreskog odeljenja Mirjana Jevđić-Stanarčić kaže da "porezom nije obuhvaćeno 40 odsto onih koji bi trebalo da ga plaćaju jer nisu uvedeni u evidenciju". Zbog toga je gradska uprava formirala posebnu radnu grupu koja će napraviti katastar svih poreskih obveznika.
Ekonomisti tvrde da vlasti godinama održavaju socijalni mir ne menjajući stvari u ovoj oblasti jer bi se efekti kvalitetnijeg evidentiranja poreskih obveznika odmah osetili po džepu. Evropske lokalne samouprave od ovog poreza svoje budžete jačaju za oko 12 odsto godišnje dok je srpski prosek tek četiri odsto.
- Suštinski je problem način na koji se vodi evidencija vlasnika i korisnika nekretnina, a to je povezano sa uknjižavanjem i činjenicom da nikada niko nije vršio kontrolu. Pošto treba da se naplati od većine, ništa se ne radi dok se baš ne mora. Kada bi se svi zaista uključili u plaćanje ovog poreza i sa realnom osnovicom, opštine bi mogle da zaračunaju i manji porez a da prikupe više sredstava - kaže Milica Bisić, ekonomista i član Centra za liberalno demokratske studije.
Nerealna amortizacija
Stručnjaci upozoravaju da se vlasti godinama igraju socijalnog mira porezom na imovinu i kroz nerealno visoku amortizaciju.
Za stan na Vračaru, star 15 godina, poreska osnovica se smanjuje za 22,5 odsto. Inače, moguća amortizacija je do 70 odsto maksimalnih, a smanjuje se za 1,5 odsto za svaku godinu starosti, što stručnjaci zameraju navodeći da stan u centru Beograda kupci plaćaju skoro isto kao i novi.
Porez se umanjuje i za prebivalište vlasnika, za šta se smanjuje 40 odsto i za svakog člana domaćinstva po 15 odsto do maksimalnih 70 odsto, što ekonomisti ne navode kao problematično.
Posle oslobođenja za tri člana domaćinstva vlasnik pomenutog stana sa Vračara platio je lani godišnji porez na imovinu 3.400 dinara na četiri rate.
Inače, starijima od 65 godina koji žive u prostoru manjem od 65 kvadrata sledi poreska olakšica od 75 odsto bez obzira na broj ljudi koji žive u domaćinstvu.
Koliki je porez?
Stope poreza na imovinu (maksimalno):
na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige – 0,40%;
na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige
na poresku osnovicu do 6.000.000 dinara, plaća se 0,4 %
na poresku osnovicu od 6.000.000 do 15.000.000 dinara, plaća se 24.000 dinara + 0,80% na iznos preko 6.000.000 dinara
na poresku osnovicu od 15.000.000 do 30.000.000 dinara, 96.000 dinara + 1,50% na iznos preko 15.000.000 dinara
nna poresku osnovicu preko 30.000.000 dinara, plaća se 321.000 dinara + 3% na iznos preko 30.000.000 dinara
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=95426
Drzava je takva kakva je....da li treba pokushati izbegavanje placanja poreza ili ne?
