О четири закона по којима ће Христос судити свету - Старац Клеопа
Prikazujem rezultate 1 do 12 od 12

Tema: О четири закона по којима ће Христос судити свету - Старац Клеопа

  1. #1
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano О четири закона по којима ће Христос судити свету - Старац Клеопа

    О четири закона по којима ће Христос судити свету - Старац Клеопа



    Старац Клеопа

    1. Закон природе или закон савести.
    По овом закону Бог је корио Каина када је убио свог брата Авеља. Чујеш шта каже Писмо: Толико би велики корен савести јер паде у очај и повика овако : Грех је мој велики,и не може ми се опростити.
    Пао је у очајање јер је убио свог брата Авеља,пастира; јер Бог прими ономе жртбу,а овај би завидљив,те изађе у поље и уби га.
    Закон савести говорио му је : Шта си учинио?
    Убио си свога брата! " Чуо је Бога :
    - Каине где ти је брат?
    А уместо да каже: ,, Господе сагреших " , рече :
    - Шта,зар сам ја чувар свога брата? И рече му Бог :
    - Глас крви твога брата вапије са земље ка Мени.
    Пошто си учинио ово казнићу те свим казнама,и ако би тебе ко убио сеамдесет пута седам казнићу га.
    - И поживи Каин преко хиљаду,година,као што је написано,и нико га не уби,јер су се плашили казне коју Бог изрече. На којих се седам казни над Каином мисли пошто уби брата свога Авеља?
    Прва казна би очај,потом,дрхтање,па плач,јер плакао је јецајући на земљ,потом,страх,јер бежао је са једне стране на другу страну земље,јер се плашио да га Бог не види; потом,проклество земље да не даје свој род и остало,као што пише Св. Писмо у Постању,глава 4.
    Сваки човек са ове земље када чини зло,савест га мучи,и говори му: ,, Зашто си зло чинио ? То је први закон који Бог даде човеку,назван закон савести или закон природе.

    2. Други закон - који вечно стоји пред нама,као што нам показује Свети Григорије Ниски,и који нам се јавља са неба и показује нам Бога јесте закон створења.
    Ко створи небо,земљу и све што постоји? Месец,траве,цвеће,рибе,мора ,реке,камење,стабла,планине ,све животиње на тлу,у води и ваздуху?
    Ко све ово направи браћо ?
    Ко направи време васионе које тако прецизно ради,да га нико не може подржавати? Нико други,осим Доброг Бога! Центар усмерења целог света је Творац,Бог,Који постави поредак свему.
    Овај закон творевине је оно шта каже пророк Давид:
    ,, Небеса казују славу Божију и дела руку Његових гласи своди небески. "
    Како? Кроз њихов сферични положај на великом растојању: кроз звездани систем,којим се путује милијарде година брзином светлости,њиховим померањем,са таквом прецизношћу да то зачуђује мисли највећих астронома света.
    Сетимо се Исака Њутна,великог енглеског физичара,који био 30 година атеиста,а када је открио ,, Закон универзалне гравитације" и видео да свака планета привлачи к себи другу мању,и не допушта јој да се удаљи,нити да се уништи,нити да путује без икаквог закона међу осталим небеским телима,оставио је на крају иструменте на сто и рекао:
    Велики си, Господе,и чудесна су дела Твоја,и ниједна реч није довољна да похвали чуда Твоја.
    Видиш? Он је кроз откриће ове спољне науке,дошао страху Господњем,упознајући највећа чуда из света планета. Шта су рекли Кеплер,Исак Њутн и остали,које ми време не дозвољава да споменем,преобративши се када угледаше творевину Бога?
    Да није препуштена сама себи,да има један центар кординације и прецизност која задивљује сваку памет,спознавши ово - преобратише се.
    Од природних тајни још се није ни једна открила потпуно,а има их на милијарде. Јер премудрост Бога нема граница,и неће ни имати у векове векова,јер превелика је премудрост Творца.
    Значи други закон који имамо је закон творевине,или креације. Јер преко природног созрецања у духу,ми се уздижемо од твари ка њиховом Творцу.
    Ако видиш барку,мораш се сетити да ина има свог мајстора који ју је направио; ако видиш неку лепу одећу,мораш знати да је њен кројач добар.ако видиш палату,или неко лепо здање,знаћеш да је то урадио добар архитекта.
    Ако видиш тачан сат,знаћеш да је сајџија био добар. Или било шта друго да видиш,не можеш рећи да настало само.
    Значи,све ово нам указује да постоји један Творац,а када знамо да постоји,треба да слушамо Њеха да нас не би казнио по правди.

    3. Трећи закон је писани Закон - дат од Бога,Мојсију на Синају,тј. десет заповести и вео Стари Завет,по коме ће бити суђено изабраном народу Јеврејима.

    4. Четврти и последњи закон је Закон Дара,Закон савршености,Закон љубави Исуса Христа,тј. Свето Јеванђеље. По овом божанском закону судиће се хришћанима,крштенима у име Пресвете Тројице.
    Први природни закон по коме ће се судити свим народима до краја земље. Други закон,закон творевинемје исти као и први. По првом и другом закону судиће е свим народима овога света,осим по Старом Завету,судиће се Јеврејима. А по закону Дара или Јевањђеља биће суђено свим хришћанима,јер наш закон је савршенији од осталих закона. Али ако згазимо овај закон,већи грех ћемо имати,и више јада имаћемо од оних који нису познавали Јеванђеље. Тако нам Господ остави окавог судију.
    Да се не заваравамо,браћо.и да умослимо да Господ не зна шта чини свако од нас. Нећеш моћи да кажеш да немаш греха јер ниси знао,јер си био Кинез или Турчин или атеиста.
    Незнабожац си,али савест си имао и по томе има да ти се суди. Видео си творевину. А никада ниси себи поставио питање: ко направи небо,сунце,земљу и све остало,да би потом размишљао и бојао се Бога,Који створи све? Амин.
    “Mors tua, vita mea”



  2. #2
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano Re: О четири закона по којима ће Христос судити свету - Старац Клеопа

    О врстама суза

    Ђаво се меша у свако добро дело. Јеси ли видео онај коров звани павитина? Он се хвата за било шта што наиђе на путу: за ограду, за стуб, за капију, за дрво, за колац. Само га видиш да се пење. Тако чини и ђаво и са сваким добрим делом. Обавија се око њега да би га учинио узалудним, да више не буде добро.

    Како је велики дар суза! Али и ту ђаво доноси кушање. И у врсте суза трпа се непријатељ, да би учинио залудном човекову сузу при молитви, да не буде примљена код Бога.

    Истинске сузе, које извиру из љубави према Богу, имају толику моћ – вели свети Григорије Богослов – да је извор суза након Крштења већи но само Крштење. Он вели: »Знам и ово крштење, које се рађа из суза, из покајања са сузама, и такву моћ има то крштење, да је веће од првога. Јер нам прво Крштење брише грехове, али нам не даје моћ да више не грешимо.

    Ако бисмо ми желели, могли бисмо не грешити, али је човекова воља након Крштења остављена слободна да одабира: грешити или не. А сузе након Крштења бришу и грехе које чинимо. Покајничке сузе боље су него Крштење, јер бришу све грехе који су учињени од Крштења до тада и остављају те чистог.

    Постоји више врста суза. Ако имаш суза, припази које су добре, које су средње и које су од сатане.

    Добре су сузе оне од љубави према Богу. Оне хране човека, дају души велике радости; било да једе, било да не једе – ако плаче, он је сит. Те сузе гасе и глад и жеђ, и човек се не љути ни на кога. Његова душа свагда се радује, јер има љубави према Богу – онај што има суза из љубави Божије.

    Чуј шта каже свети апостол Павле: Радујте се, браћо, и опет велим: радујте се!

    Друга врста добрих суза јесте она што долази од страха Божијег, али оне суше човека. Сузе што се рађају од страха Божијег не хране, него суше човека. Дакле, најбоље сузе јесу сузе које надолазе од љубави према Богу.

    Човек плаче и стално “слаби” јер ова врста суза настаје из страха. Он се боји мука паклених, боји се Бога, и због тог разлога стално плаче, и суши се његово тело, јео или не јео, спавао или не спавао. Ове сузе имају моћ да осуше човекову (грешну) природу као што се дрво суши на ватри, због гађења према греху.

    Трећа врста добрих суза јесте она што се рађа од страха од смрти и од страха од Суда, када се човек сећа како ће бити на смрти, како ће се мучити, како ће се тешко раставити од тела, како ће тешко бити на дан Суда, када буде стајао пред милионима анђела да прими одговор одлуке камо да иде: на добро или на зло, и – Боже саклони – да прими вечну осуду. Дакле, и ове сузе су добре.

    Има и средњих суза, то јест природних, које нису ни добре, ни зле. Видиш да мајка плаче за дететом, дете плаче за мајком, отац плаче за синовима, или плаче ко год за својим пријатељем, или плаче супруга за супругом. Природне су и сузе од болести, од патње и од туге.

    Има и суза које се рађају из таште славе. То су зле сузе.
    Неко има дар суза, али плаче да га види други. Боље би било да више не плаче, јер му је сатана украо истинске сузе.
    Добро је да човек сакрије дар скрушености, ако га има од Бога. Али ђаво нагони човека да плаче, како би га други видели. Ако ли не можеш да зауставиш ове сузе, ниси крив.
    Ако човек плаче са циљем да га неко види или му годи да ко год зна да је он плачљив, те сузе су од таште славе и зле су, и чак погубне.

    Има још суза које надолазе из гнева. Видео си човека, када не може да се освети другом, плаче од једа. Тако му је криво што не може да се освети другом, и плаче од огорчења. Оне су још горе него ли оне од таште славе. То су убиствене и зле сузе, јер он плаче, а срце му цеди сатана, тако да рони сузе мржње. То су врло тешке, врло грешне, сатанске сузе.

    Други плаче од размажености. Имао је везу с неком женом или с ким другим, и кад се сети ње, плаче. Ове доноси ђаво разврата.

    Има још и злих суза које се рађају због штете. Изгубио је човек новац или кућу, узета му је земља, и плаче за имовином. Ове сузе су такође од непријатеља, јер човек сматра да Бог неће водити бригу о њему.

    Дакле, ето колико врста суза има, и нису све добре. Само сузе од љубави Божије, од страха Божијег, од страха од смрти или паклених мука очишћују, озаравају и приближавају човека Богу. Остале су природне, или зле а ове су сузе на осуду.

    Старац Клеопа, Велики је Бог
    “Mors tua, vita mea”

  3. #3
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.461
    Reputaciona moć
    2078

    Podrazumevano Re: О четири закона по којима ће Христос судити свету - Старац Клеопа

    Највише верујем у Закон савести, тј. 4. Закон...

    Баш су лепи текстови...
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  4. #4
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano Re: О четири закона по којима ће Христос судити свету - Старац Клеопа

    Наравно..на основу тога ће се судити Хришћанима!

    -------------

    О ПАКЛУ


    Старац Клеопа у одељку Савременици о вечним питањима, књиге ''Господ није створио смрт'' зборник текстова.






    Рећићу неколико рећи о паклу. Толико сте пута чули реч пакао у Богом надахнутом Јеванђељу, у Светом Писму, у учењима Светих Отаца, и у предању Православне Цркве. Али да ли сте себи икада поставили питање шта је пакао?
    Шта је пакао? Да знате да је пакао царство смрти: пакао је оно место где се муче, по правди Божијој, ђаволи и сви они што наљутише Бога, чинивши по својој вољи на овом свету.
    Пакао је царство ђавола, чија је копија очајање; где је прозор – мрак; сто – велики смрад; јело је – глад, пиће је – жеђ, сат је – плач, постељина – пламен, ред је неред преко нереда те страшне провалије. Али, знате ли колико је врста мука у паклу? Девет врста мука је у паклу и све су вечите и врло тешке.

    Прва мука у паклу је тама, као што каже пророк Исаија, Али не ова тама коју ми видимо на земљи. Тама, страшна. Видели сте у Египту, и целој земљи Гесема, јер где су били Јевреји била је светлост, а у целом Египту беше тама. Нико није знао куда да иде. Шта Бог не може? Све је у Његовим рукама. Мрака има и у овом свету, али у паклу је вечити мрак. Тамо је мрак толики да га можеш опипати руком. То говори и богонадахнути Јов: Сићићу у земљу вечите таме, која нема светлости, али неће је ни имати у векове.
    Да, о овом мраку сведочи наш Спаситељ Исус Христос у Своме Јеванђељу када каже: Вежите им руке и ноге и баците их у таму бескрајну, показујући овим, као што каже и богонадахнути отац Јефрем Сиријски, да је то тешка тама.
    Значи, прва мука која влада целим паклом је тама неизрецива и незамислива.

    Друга мука, после таме, јесте плач и шкругут зуба. Толике се сузе изливају у паклу у току једног дана да, ако би се таква количина скупила на земљи, то би чинило више од Тихог океана. Тихи океан има 48.000 километара, од Северног пола до Јужног пола: има 18.500 километара ширине, а понегде има 11 километара дубине. А само у паклу, у току једног дана, сузе које се пролију тамо чиниле би океан већи од Тихог. Толики је плач у паклу.

    Трећа мука је незамисливи смрад. Ако би се скупили сви смрадови са лица ове земље на једно место, не би сачинили милиграм оног смрада из пакла. Да бисте могли замислити какав је смрад у паклу, рећићу вам једну причу.
    Два брата од једне мајке отишла су у манастир да се замонаше. Један оде у манастир и имао је велико трпљење, велику смиреност, послушност без двоумљења, и оста у манастиру до своје смрти. А други изгуби трпљење и рече да иде назад свом оцу и мајци. Брат који остаде у манастиру стално га је саветовао:
    - Брате, немој се вратити у свет. Чуо си шта каже Јеванђеље: ''Нико, стављајући руку на плуг да не погледа уназад''. Немој одлазити, брате у свет, јер велика су искушења када остављаш манастир и хоћеш да одеш поново у свет.
    Али он одговори:
    - Не, ја одлазим!
    - Нећеш ли се бојати мука пакла?
    - Не верујем, брате, да су тако страшне муке пакла као што каже Свето Писмо, као што говоре људи. То је написано у књигама да нас заплаши.
    И отиде кући и ожени се и чинио је све по својој вољи. Али није живео пуно, само три године, и умре. Чувши калуђер да му брат умре, почео је да се моли пуно Богу, говорећи: ''Господе, покажи ми где је мој брат; у паклу или Рају!''
    Након неког дужег времена, у неку ноћ, појави се тамна сенка и уђе му у келију. И када се боље загледао над светлошћу свеће познаде га.
    Сенка му је рекла, плачући и уздишући:
    - Познајеш ли ме? Ја сам твој брат.
    Беше црн као угаљ. Само га по гласу познаде. И овај, угледавши га у таквом срамном стању, упита:
    - Брате, одакле долазиш?
    - Из пакла, јер сам оставио манастир и отишао у свет и руководио сам се само по себи, из своје главе; умро сам у греху и отишао сам због грехова својих у муке пакла.
    И онда га овај упита:
    - Брате, знаш ли шта си ми говорио, да муке пакла нису тако страшне, јер све је то написано само да би заплашило свет, да се заплаше људи. Зар је баш тако страшно у паклу?
    - Хиљаде пута су јаче и веће муке пакла од оног написаног; и ако би шума имала језик и ако би трава земаљска могла причати, не бисмо могли изрећи какве су тегове у паклу!
    Али брат се направи а га није разумео.
    - Брате, могао бих и ја да их мало окусим, да бих се уверио у истинитост твојих речи.
    - Не можеш чути урлање и вику и кукање из пакла, јер ћеш умрети.
    - Али, могао бих само мало да опипам пакао?
    - Не можеш, јер је тамо огањ који гори милијарду пута јачи него овај и истопићеш се, јер си од материјалног тела.
    - Не могу видети?
    - Не можеш јер ћеш умрети од страха када угледаш ону страшну слику и гнев Божји!
    - Али како бих ја могао само мало да окусим муке пакла?
    - Брате, запамти. Могао би мало оњушити смрад пакла!
    Како би обучен у хаљину, подигао је мало свој рукав и потом је нестао. И када је подигао рукав, толики је смрад изашао из рукава оне хаљине, да се његов брат обезнани и три дана није могао да изађе из келије.
    Са тешкоћом отвори врата, извуче се из келије и изађе онај смрад из келије, и распростре се по читавом манастиру.
    Калуђери су напустили манастир три месеца због оног неподношљивог смрада, који је излазио из оне келије где онај из пакла подиже свој рукав. Након три месеца, онај тешки смрад нестаде. Када су се вратили калуђери, нашли су онога из чије келије изиђе онај смрад и упиташе га:
    - Шта би брате са овим смрадом? Одакле је дошао? А он одговори:
    - Знате, оци, имао сам једнога брата у манастиру, који оде у свет и умро је након три године, Молиo сам се Богу да ми покаже где је мој брат. Након дуге молитве, једне ноћи дошао је код мене и упитах га где је. Сазнавши да је у паклу, зажелео сам да видим тегобу пакла, јер познавао сам га као равнодушног. Говорио је да не верује у муке пакла и да оне нису тешке нако као што је представљено у књигама.
    Онда ме он увери да овај језик не може описати колико је тешко у паклу и да је оно што пише у књигама недовољно описано.
    “Mors tua, vita mea”

  5. #5
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano Re: О четири закона по којима ће Христос судити свету - Старац Клеопа

    Да би видео муке пакла, рече он, немогуће је, јер ћеш онда умрети; не можеш ни да чујеш шта је у паклу, не можеш ни опипати; и даде ми да помиришем мало смрад пакла.
    Онда је подигао свој рукав и ево три месеца су протекла од како овај смрад влада манастиром и тада сте побегли; а једва се и сада можете вратити.
    И повери свом сабору манастира колики је велики смрад пакла. То је трећа казна пакла.

    Четврта казна у паклу је глад и жеђ. Чули сте шта каже пророк Исаија: Огладнеће као пси, и урлаће и жалиће се, и нико неће намирити њихову глад. И Спаситељ нам показује у Светом Јеванђељу, у причи о богатом и убогом Лазару: Оче Аврааме, пошаљи Лазара да умочи прст свој у воду, да дође и освежи ми језик, јер јако ме мучи онај пламен.
    Чуо сам шта је тамо. Један прст умочен у воду колико је вредан! А нама се овде не свиђа вода, желимо вино, ракију, и остала пића. Жалосни ми што не мислимо на оно што нас чека. Глад и жеђ јесу четврта казна.

    Пета мука, казна пакла је тартар и лед.
    Тартар је језеро без дна, пуно леда и врло хладно. То је и ''шкргуд зуба'' о коме говори Богомдано Писмо, т.ј. неиздрживи мраз о коме нико не може размишљати.

    Шеста казна је неуспављиви црв. Тамо су огњени црви који једу телеса људи и њихове душе у векове векова, и никада не умиру. Тамо су ватрене аждаје и змије које пливају у пламену пакла, као што рибе пливају у води. И хватају их, и исисају их, и поцкају их, и гризу их у векове векова заједно са неуспављивим црвима. То је шеста казна.

    Седма казна је геена или огањ који се не гаси, које је најтежа од свију. Црни огањ који сагорева у векове векова у тами.
    Онога се плаше и ђаволи. Јер су се и они молили Спаситељу, када је чинио чуда на обали Галилејског мора, када је истерао ђаволе из двојице поседнутих: ''Знамо Те ко Си, Син Најузвишенијег; Молимо те, немој нас послати у вечни огањ!'' Тамо их је слао јер је имао силу. И ђаволи се плаше геене о којој говори Спаситељ у Јеванђељу: ''Где се огањ не гаси''.
    Али тај огањ није као земаљска ватра, која испушта и светлост. Ова ватра иако сагорева предмете ипак даје светлост; али онај је црни огањ као смола, и милијарде пута јачи од овдашњег. Тако каже блажени Јероним.
    Колико је снажан пламен који топи челик, али је слаб у односу на пламен пакла, према њему је као осликан пламен на зиду. Видео би осликани пламен, а не би те опекао: тако је слаб овај пламен наспрам огња пакла. Неугасиви пламен тамо нема потребе за материјом, као што каже Свети Јефрем: ''Јер није он такав као када га пали материјално у овом свету''. Тамо је неугасиви огањ, не пали се ватра дрвима, него гори неисказаним гневом Бога према свим грешницима.
    Оно пламено језеро о коме се говори у Откровењу, које нема дна у векове векова, гори све зле духовеи мучи их у векове векова.
    Зато каже богобојажљиви Отац Јован Златоусти: ''Нико од људи који се у овом животу сећају геене неће стићи у њу''. Јек ко мисли о њој избећиће пакао. Ко се сети геене избећиће је. Јер нема човека који се овог подсећа, све грозоте њене, а да стигне у геену.
    Јер одмах када се сети ње он се чува греха и почиње да чини добра дела, исповеда се, од почетка, чини епитимију и усправља се у животу. Такав јесте као онај о коме се каже у Писму: ''Јер твоје дело није као јуче или прекјуче; може човек бити до данас ђаво и сутра да се претвори у светлећег анђела''. Само да се подсећа пакла и геене; јер ако заборави пакао стићи ће у њега, а ако не заборави пакао неће стићи у њега.
    Ево, рећићу вам о геени и о вечности пакла кроз једно чудо које је записано у некој старој књизи.
    У Светој Гори Атонској живео је монах под именом Андрија. И водио је овај свети живот, у девичанству, посту, аскези, молитви и бдењу; у чистим мислима, у мислима Светог Писма. Али разболи се када је имао близу тридесет година, и би одузет читавих једанаест година, а није умирао.
    Онда, по правди, овај калуђер под именом Андрија постави себи питање: ''Зашто се мучим?'' Јер није знао каквим је гресима згрешио да би боловао на земљи тако грозно. И почео је, сирома, као сваки човек који не може издржати, да се Богу моли:
    ''Господе, молим Те само једно: или да умрем или да оздравим, јер не могу више издржати! Остадоше ми само кости и кожа!''
    Молићи се тако, једне ноћи, засијала је јака светлост у његовој келији. Плашио се да не буде од ђавола, јер се и ђаво претвара у лик Христов, у лик анђела, у лик светитеља који сија као сунце, и на тај начин може да превари човека.
    То је оно што каже свети Апостол Павле: ''Није чудо што се сам сотона претвори у лик анђела светлости и би као слуга праведности''. То јест, ђаволи се претварају у лик слугу правде.
    Значи, поплаши се монах и почео је да се крсти. И одмах је видео да улази на његова врата младић лепог лика, осијаног, са штапом од злата у руци, са златном круном на глави и златним крстом на челу, и рече му:
    - Немој се плашити оче, нисам ђаво. Ја сам анђео, чувар твог живота и посла ме Бог да ти кажем нешто. Ја сам одувек са тобом, све твоје уздахе, све сузе, све болове, све невоље твоје познајем. Јер ти спаваш, а ја никада не спавам; ти једеш, ја не једем; ти пијеш, ја не пијем.
    Подсетите се шта каже псалтир: ''Анђели стоје око оних што се боје Њега и избавиће их; и неће задремати онај што те чува''.
    Значи, рече он, ја познајем твоје невоље. Али ево ти се се почео молити Богу овако: ''Господе, али да умрем, или да оздравим, јер не могу издржати!'' И бог ме посла да ти саопштим две ствари:
    - Које?
    - Ево шта каже Бог преко мене: ''Желиш ли још издржати бол, годину дана на земљи или да одстојиш три сата у паклу?''
    Али када је он ово чуо, рече:
    - Господе, анђеле Божији, ти који познајеш моје невоље, зар да болујем још годину дана на земљи?! Не знаш да ми се једна ноћ чини као годину дана и поготово сви болови ноћу су претешки? Како могу издржати још годину дана ову ужасну болест? И зашто се мучим? Јер знам да сам као човек себе приморавао, од када сам дошао на Атос, да чиним Божију вољу. А анђео Господњи одговори:
    - Ти не испашташ због себе. Ти испашташ због твојих рођака, који су у паклу и Бог нађе тебе и жели да твојим трудом и патњом избавиш твој род, до деветог колена из пакла. Јер се тако дешава када један добри калуђер чини дужност, многи из његовог рода се избављају кроз њега.
    Ниси ли чуо шта каже пророк Јеремија? Бог наплаћује родитељске грехове преко деце до четвртог колена из пакла. Значи, ти страдаш за твоје прадедове. Али ако желиш да избегнеш заједно са њима пакао, изабери да ли да почиваш још годину дана на земљи или три сата у паклу. Али пази шта говориш, рече му анђео, јер овога трена узећу ти душу!

    Стајао је и размишљао.
    - Добро размисли! – рече анђео.
    - Три сата у паклу!
    Када је рекао ове речи, узе му душу. И где га одведе? Одведе га у геену, о којој сам вам говорио малопре, у најтеже место пакла, од којега се и ђаволи плаше. И када га одведе тамо, и баци у црни пламен милијарде пута врелије од овога, био је обухваћен од све таме што је господарила свуда и почео је урлати и јецати од бола, јер аждаје су га почеле уједати и мучити; И кад се нађе тамо остаде потпуно без храбрости, кукао је од оноликог бола и страха. Поче викати из свег гласа: ''Господе, помилуј ме! Господе, опрости ми!''
    Након три мунута светлост раздвоји таму и појави се анђео Господњи. Када га виде, почео је викати:
    - Жалостан ја! Жалостан ја! Жалостан ја! Све сам веровао, само ово нисам веровао!
    - Шта ниси веровао, оче Андрија?
    - Нисам помислио да анђео Господњи може слагати!
    - Како је ово могуће да могу ја лагати? Ја нисам грешник, ја нисам зли дух, ђаво. Ја не могу сагрешити, не могу слагати. Како могу слагати кад ја јесам божанска светлост, ја јесам друга светлост испод прве светлости? Како могу слагати?
    - Али како смо се договорили у мојој келији?
    - Како?
    - Нисмо ли се договорили да ћеш ме извући након три сата? Ево прошло је више од триста година како се овде мучим!
    Рече му ангео:
    - Истина је Христос. Није прошло ни сат времена и требало је да још најмање два сата одстојиш!
    - Два сата? Повика монах ужаснут. Је ли могуће да је прошао само сат времена?
    - Дошао сам да видим да ли можеш издржати.
    Онда рече монах Андреј:
    - Господе, ако је ово истина, да је прошао само један сат од када се мучим у паклу, води ме назад у моје тело болесно и да се тамо мучим, не једну, већ стотине година, па макар до Христовог доласка, само да не останем више ни један трен у паклу.
    И одједном, брзином мисли, узе га анђео и одведе га назад у тело.
    Ко је знао да је био мртав један сат? Када је васкрсао, почео је викати:
    - Помилујте ме! Помилујте ме!
    И дође монах који је био задужен за његово чување и упита га:
    - Шта је, оче? Зашто вичеш?
    - Нек се скупи цео сабор манастира.
    Било је триста монаха. И ставише га на високу столицу и рече свима о чуду које га задеси: јер стајаше ни сат времена у паклу а учини му се као триста година. Тако је тешко прошло време. Да нас сачува милост Бога и Богородице, све оне који су овде, и да не допусти Бог неком да испроба муке пакла. И све, даром Спаситеља и посредством Мајке Божије, Светог Јована Крститеља и свих светих да нас спасе, да се покајемо пре него што напустимо овај свет, и да се са свима нађемо у вечној радости.

    Осма казна из пакла је очајање. Тамо је цео свет очајан без Бога. Затворише се двери и нема више кајања у паклу.

    Девета казна из пакла је вечност у којој су толике милијарде и милијарде душа. Нема тамо граница, да ће се човек мучити хиљаду година или сто хиљада година, него у векове векова.

    Јер да би их неко могао описати, једно по једно, не може, јер све је тешко, и немогуће је да овај језик то опише.
    “Mors tua, vita mea”

  6. #6
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano Re: О четири закона по којима ће Христос судити свету - Старац Клеопа

    Ко може описати бар једну казну, колико само мука доноси човечијем бићу. Јер праведници након краја добијају четири особине, а грешници само једну особину: особину бесмртности. Примају бесмртност бића, да би горела у векове векова, и да се не заврши горење; да се муче у векове векова и да не избегну; да ожедне у векове векова и да немају воде; да им је глад у векове векова и да се не нахране.
    Бесмртност имају од суда па надаље, као што каже Христос, да би се мучили у векове векова. Не дај Боже.

    Амин.
    “Mors tua, vita mea”

  7. #7
    Владан ИПХ nije na forumu
    Сећај се краја свога, и нећеш сагрешити довека!
    Veoma poznat Владан ИПХ (avatar)
    Učlanjen
    02.03.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.210
    Reputaciona moć
    174

    Podrazumevano Re: О четири закона по којима ће Христос судити свету - Старац Клеопа

    Клеопа ''старац'' је новокалендарац. Новокалендарски јереси исповедници и свештенство које је прихватило папску новотарију, свети оци су анатемисали чак седам пута: 1583. 1587. 1593. 1722. 1848. 1895. 1904. Дух расколништва Православне Цркве који одише у делима Клеопе никако није на спасење него на осуду. Треба се чувати екумениста и њихових ''визија'', зна се да у јереси прелесни дух има највише посла.

    Било би добро да наведеш мишљење Клеопино у вези увођења папског календара у цркву којој је припадао, ту би се видело право лице овог ''старца''.

  8. #8
    Poznat >NiNa< (avatar)
    Učlanjen
    06.05.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    9.790
    Reputaciona moć
    292

    Podrazumevano Re: О четири закона по којима ће Христос судити свету - Старац Клеопа

    Ja bih se zapitala na vasem mestu.
    Svi su jeretici osim vas?

  9. #9
    Владан ИПХ nije na forumu
    Сећај се краја свога, и нећеш сагрешити довека!
    Veoma poznat Владан ИПХ (avatar)
    Učlanjen
    02.03.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.210
    Reputaciona moć
    174

    Podrazumevano Re: О четири закона по којима ће Христос судити свету - Старац Клеопа

    Citat Original postavio >NiNa< Pogledaj poruku
    Ja bih se zapitala na vasem mestu.
    Svi su jeretici osim vas?
    45. канон светих Апостола ''Нека епископ,презвитер или ђакон,који се САМО МОЛИО са јеретицима,буде свргнут; а ако им је дозволио да врше неку званичну службу,нека се одлучи од Цркве.

  10. #10
    Владан ИПХ nije na forumu
    Сећај се краја свога, и нећеш сагрешити довека!
    Veoma poznat Владан ИПХ (avatar)
    Učlanjen
    02.03.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.210
    Reputaciona moć
    174

    Podrazumevano Re: О четири закона по којима ће Христос судити свету - Старац Клеопа

    Citat Original postavio Leo Magnus Pogledaj poruku
    Молим модераторе да забране овима спамовање и писање на свим мојим темама..има тај неки нови закон!
    Светоотачке поуке су спам само јеретицима.

    РЕЧИ СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ
    МАРКА
    АРХИЕПИСКОПА ЕФЕСКОГ
    које је изговорио
    пред многим својим пријатељима,
    архијерејима, јеромонасима и монасима,
    окупљеним око његовог самртног одра,
    онога дана када се преставио Богу

    На Флорентинском сабору (1438-1439) представници Источне Цркве – најистакнутији међу њима били су византијски цар Јован, патријарх Константинопољски Јосиф и митрополит Кијевски Исидор – прихватили су учење о врховној папској власти, filioque, учење о чистилишту, и другe римске догмате. Тако је успостављена Унија са Латинима коју су потписали сви православни епископи присутни на сабору, осим светог Марка Евгеника, архиепископа Ефеског. Када је чуо за светитељев одважни поступак, папа је рекао: „ако Марко није потписао, ништа нисмо постигли“. Унија је наишла на велико противљење у целом православном свету; званично је проглашена у цркви Св. Софије у Цариграду тек 1452. – исте године када се упокојио св. Марко. Следеће године су Турци заузели Цариград. Први акт новог патријарха , Генадија Схолариса, ученика св. Марка, био је укидање Уније, која, захваљујући у великој мери истрајности св. Марка, у православном народу, и поред свег труда јерархије, заправо никада није ни била прихваћена.



    Желим да вам подробно изложим моја схватања, нарочито сада, када ми се приближио крај, како бих од почетка до краја био доследан себи, и како неко не би помислио да сам говорио једно, а у мислима скривао нешто друго, због чега бих у овај смртни час морао да будем постиђен.
    Рећи ћу за патријарха, да му случајно не падне на памет да ми укаже некакву част на погребу овог мог смиреног тела, или да ми на гробницу пошаље неког од својих архијереја, или од свога клира, или уопште, било кога од оних који се са њим налазе у општењу, како би узели учешће у молитвама или стали међу наше свештенослужитеље који су ту позвани, ако би помислио да сам ја некада, можда и тајно, допуштао општење с њим. Како пак моје ћутање – онима којима моји погледи нису добро и у потпуности познати – не би дало повода да подозревају нeкакво пристајање, ја говорим и сведочим пред многим достојним људима који се овде налазе, да у потпуности и ни на који начин нећу и не прихватам општење са њим (патријархом) или са онима који су уз њега, како за овога мога живота, тако и после смрти, као што не примам ни Унију, ни латинске догмате које је он сам са својим истомишљеницима примио, и ради спровођења којих је заузео то предстојатељско место, са циљем да обори праве догмате Цркве. Потпуно сам уверен, да што сам даље од њега и њему сличних, то сам ближе Богу и свима Светима; и колико се удаљавам од њих, толико се више сједињујем са Истином и са Светим Оцима, Богословима Цркве. А такође, убеђен сам да они који се убрајају у такве, стоје далеко од Истине и Блажених учитеља Цркве. Зато кажем: као што сам током свог живота био одвојен од њих, тако се од њих одвајам и у време мога одласка, и после моје смрти – одвајам се од општења и јединства са њима, и под претњом клетве заповедам да се нико (од њих) не приближава моме погребу, нити моме гробу, а такође да се нико (од њих) не приближава да би покушао да се присаједини и да саслужује на нашим богослужењима, јер би то значило да се меша оно што се мешати не може; јер ми морамо да будемо потпуно одвојени од њих све до оног часа када ће Бог да дарује исправљање и мир Цркви Својој.
    Poslednji put ažurirao/la Владан ИПХ : 03.06.2009. u 23:10

  11. #11
    Poznat jeremijabg (avatar)
    Učlanjen
    13.03.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Bg
    Poruke
    9.528
    Reputaciona moć
    268

    Podrazumevano Re: О четири закона по којима ће Христос судити свету - Старац Клеопа

    Citat Original postavio Владан ИПХ Pogledaj poruku
    Клеопа ''старац'' је новокалендарац. Новокалендарски јереси исповедници и свештенство које је прихватило папску новотарију, свети оци су анатемисали чак седам пута: 1583. 1587. 1593. 1722. 1848. 1895. 1904. Дух расколништва Православне Цркве који одише у делима Клеопе никако није на спасење него на осуду. Треба се чувати екумениста и њихових ''визија'', зна се да у јереси прелесни дух има највише посла.

    Било би добро да наведеш мишљење Клеопино у вези увођења папског календара у цркву којој је припадао, ту би се видело право лице овог ''старца''.
    olako sudis nekome ko je,mozda,kod Boga dobio venac pobede...ti to ne mozes znati...a ne vidim nicega u njegovim recima sto ti je toliko "zaparalo" usi.....

  12. #12
    Zainteresovan član InQuisitive (avatar)
    Učlanjen
    28.01.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    185
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    41

    Podrazumevano Re: О четири закона по којима ће Христос судити свету - Старац Клеопа

    Jel rekao kad dolazi isus? Ako vec pricaju s njim, neka ga pitaju kad dolazi i neka mi posalju mail par meseci u napred da se pripremim. thx

Slične teme

  1. Odgovora: 16
    Poslednja poruka: 29.03.2009., 14:08
  2. Odgovora: 47
    Poslednja poruka: 04.01.2008., 17:12
  3. САМО ЧЕТИРИ ЧЛАНИЦЕ СБ - ЗА
    Autor Strela u forumu Politika
    Odgovora: 76
    Poslednja poruka: 09.04.2007., 21:02
  4. Младићу судити у одсуству
    Autor limojed u forumu Politika
    Odgovora: 98
    Poslednja poruka: 04.12.2006., 12:23
  5. Odgovora: 29
    Poslednja poruka: 29.10.2006., 18:09

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •