Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Данило Срдић рођен је у Лици 1898 године у Лици. Мобилисан је у Аустријску 79-у Личку регименту и послет на Руски фронт. Тамо се цела јединица 1915 предала Русима.
Ту га затиче револуција 1917-е.
У општем метежу приступа Црвенима и чувеној Буђонијевој 1-ој КонАрмији, коњичкој Армији.
Неколико догађаја потврдили су дивљење потчињених према овом Српском официру.
Када је Конармија имала један неуспешни бој, маршал Буђони постројавао је официре и сваког ударао бичем.
О том догађају сведочи лично командант Црвених Козака Иља Дубински:
"Буђонијеве васпитне мере биле су опште познате. Постројио је официре јединице и почео да их једног по једног удара бичем. Командира пука Семјона Михајловича ударио је бичем по образу. Када је дошао ред на Данила Срдића, овај Србин -великан, извукао је револвер и уперио га у Буђонија викнувши:
- Ако сам крив, убиј ме! Али ако ме дотакнеш бичем - убићу ја тебе!
Буђони и Ворошилов који је био поред Буђонија били су затечени. Заобишли су овог ватреног Србина и отишли даље."
Међутим, Буђони је остао задивљен овим Србином.
Данило Срдић био је одличан коњаник. Био је познат по томе што је јахао са три сабље, и све три би поломио у боју. Једну за другом, најчешће на Белим козацима и Пољским интервенционистима.
Убрзо постаје командант пука па корпуса.
Буђони пише о њему:
"Увек је налазио излаз, био је смео и увек побеђивао. Због храбрости и смелости прозвали су га "Неустрашиви" "
Када се завршила револуција, Срдић постаје и генерал-пуковник, највиши чин који је један Србин имао у Русији.
1936 године састао се са Стаљином.
Стаљин је обилазио граничне јединице. Буђони је позвао Срдића рекавши да га Стаљин жели видети.
Срдић, у униформи са одликовањима, био је висок два метра и стајао наспрам Стаљина који је био за три главе нижи од Срдића:
- Погледај га! Прави Балкански орао- рекао је Стаљин. - На чијој би ти територији ратовао ако дође до рата?
- На непријатељској! - рекао је Срдић- непријатељева ног ане сме да стане на Совјетско тло!
- Дај да испијемо "брудершафт" рекао је задовољни стаљин.
Осам месеци наког овог братимљена, генерал Срдић је ухапшен заједно са Маршалом Тухачевским и убијен по Стаљиновом наређењу с амасом генерала и маршала СССР у чувеној чистки, за коју се касниеј сазнало да је исценирана од стране Немаца како би се уништила Совјетска војска.
Међутим, Срдић бива рехабилитован 1957 године и Буђони на конгресу партије држи говор у коме хвали Срдића:
"Danilo Serdic! Ja izgovaram ovo ime sa osjecanjem velike topline i srdacnosti. Sa danilom Serdicem, Srbinom po nacionalnosti, s kojim sam proveo mnoge godine u sovjetskoj zemlji, mene nije vezivalo samo ratno nego i licno drugarstvo... Tragicna smrt crvenog komadanta u godinama kulta licnosti Staljina bolno je odjeknula u srcima svih koji su ga poznavali. Postavsi zrtva zlobne klevete, samovolje i bezakonja, nas drug je ostao u sjecanju boraca I konjicke armije i ostalih ratnika Sovjetske armije, kao kristalno cist covjek, kao pravi komunista. Sada je pravednost ponovo uspostavljena: casno ime Danila Serdica izgovara se sa istim takvim postovanjem kao i ranije..."