gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Strahovito je dugo vremena prošlo - nekoliko decenija - a da se u Srbiji nije otvorio nijedan moderan fakultet ključnih, naučnih oblasti, da se nije izgradila nijedna moderna laboratorija, pa čak ni savremena biblioteka. Mi smo kulturno veoma zaostali i nema naznaka da se to istinski želi promeniti - kaže Vigor Majić, direktor Istraživačkog centra Petnica, komentarišući loš odnos društva prema nauci.
Srbija ja na samom začelju Evrope po količini sredstava koje izdvaja za razvoj nauke, ali isto tako i po naučnim dostignućima. Dok druge zemlje sveta i posebno EU izdvajaju dva do tri odsto bruto nacionalnog dohotka u ove svrhe, Srbija s teškoćama daje tek 0,26 odsto. To je potvrdio i sam ministar za nauku Božidar Đelić, dodajući da nam, ukoliko se stvari uskoro ne promene – preti gori i veći odliv mozgova nego u Miloševićevom režimu.
– Srbija će u 21. veku biti informatička zemlja ili je neće biti! Ulaganje u nauku je na neprihvatljivo niskom nivou i rebalans budžeta je dodatno smanjio taj iznos za milijardu dinara. Srbija mora da uloži ozbiljan dodatni napor, jer ćemo u protivnom imati novi odliv mozgova – kazao je Đelić.
Kada tako govori ministar nauke, onda je jasno da je situacija i više nego alarmantna. To je za naš list potvrdio i dr Miodrag Stojković, genetičar, koji je napravio pionirski podvig vrativši se u Srbiju da otvori jedinstvenu kliniku za lečenje neplodnosti.
Ugrađivanje
– Kada moje studente pitam da li su videli najprostiju mašinu za detekciju gena, a oni kažu da nisu, jasno je na kom se nivou nalazi naše obrazovanje, a samim tim i nauka. Osnovni problem je novac, nama ne fali ni pametnih ni ambicioznih ljudi, ali nam nedostaje oprema, jaki naučni instituti, volja za razvojem nauke… Najgore od svega je što je svaka hemikalija koja je neophodna za bavljenje naučnim radom u Srbiji tri puta skuplja nego na Zapadu, jer se, dok stigne do nas, ugradi čitav lanac ljudi. Tako ne samo da nam nedostaje novaca već se na korupciju u nabavci daju dragocena sredstva koja bi mogla poslužiti za opremanje naučnih laboratorija fakulteta, razvijanje klinika, instituta… - kaže Stojković i dodaje da je u takvim uslovima odliv mozgova neminovan.
– Vlast kao da ne shvata da nema ničeg važnijeg od ulaganja u decu, njihovo obrazovanje, a samim tim i nauku. Način na koji se Srbija bavi naukom je kratkovid, obrazujemo decu, dajemo novac na njihovo školovanje, tek da bismo ih kada su kompletni ljudi isporučili drugim zemljama da uživaju u plodovima njihovog rada – kaže Stojković.
O ljudima koji su u prošlim decenijama napustili Srbiju malo se zna. Nadležni do sada nisu uspeli da izgrade kvalitetnu bazu podataka o našim studentima, naučnicima i doktorima u rasejanju. Tužna istina je da evidentiranje ovih ljudi i nije tako težak posao. Naime, „Blic nedelje” je prošle godine kontaktirao desetak najboljih svetskih i evropskih univerziteta (Harvard, Stenford, Berkli, Oksford…) i uspeo da dobije precizne podatke o broju studenata, doktoranata, postdoktoranata.
Pomoć privatnika
I dok se Srbija odriče sopstvene naučne elite i čini sve da im onemogući rad u domovini, druge zemlje sveta se otimaju za stručnjake. Šta treba uraditi da se i kod nas stanje promeni.
I Srbija bi, kao te zemlje, mogla više da ulaže u nauku, kada bi to bio jedan od važnijih ciljeva naših vlasti. Kako kaže Predrag Lazetić iz Centra za obrazovne politike, i druge evropske zemlje kubure sa sakupljanjem novca, ali su one to uspele da nadomeste saradnjom sa privatnim sektorom. On ističe da u Srbiji ne postoji tradicija da se naučnici obraćaju privatnom sektoru za novčanu podršku, a još manje da država, kroz smanjenje poreza, na primer, stimuliše preduzeća koja su spremna da ulažu u nauku.
– Država mora da poveća ulaganja, odnosno da ta ulaganja usmeri kroz takmičenje za kvalitet istraživačkih radova, a ne da daje pare i ne traži rezultate. Druge zemlje imaju mnogo rigorozniju kontrolu sredstva koje su uložile, a posebno se podstiče kooperacija sa privatnim sektorom kada su u pitanju riskantna istraživanja – objašnjava Lazetić.
Komercijalizacija
Dobar primer svetske prakse, koji bi i Srbija mogla da primeni, jeste osnivanje malih kompanija unutar naučnih univerziteta koje bi mogle da se bave komercijalizacijom naučnih otkrića. Naši univerziteti su dosta usmereni na državu kao izvor finansija, a svet je do savršenstva razvio naplaćivanje uspeha u tehnološkim inovacijama. Kako kaže Predrag Lazetić, takav poduhvat postoji na tehničkim univerzitetima, koji su formirali zajednički centar za komercijalne svrhe, ali ova praksa još nije zaživela u svim sferama nauke.
Dejan Ilić, direktor nemačke firme ARRI i član Njujorške akademije nauka, mogućnost za razvoj nauke u Srbiji vidi u razvoju primenjenih nauka.
– Donekle razumem što su, u uslovima ekonomske krize, smanjena sredstva za nauku. Međutim, u drugim državama je štednja počela u administraciji. Da bi se kod nas brže došlo do nekih vidljivih rezultata trebalo bi da se preorijentišemo na malu privredu i primenjenu nauku – kaže Dejan Ilić.
Prema Ilićevim rečima, naša zemlja bi trebalo da se više okrene proizvodnji, manje da uvozi, i da uz to reorganizuje školstvo, odnosno da se smanji obim nepotrebnih stvari kojima se studenti i učenici opterećuju. Sam Ilić ne planira da se vrati u Srbiji, ali intenzivno sarađuje sa studentima sa ETF-a koji za njega prave softvere. Kaže da su u tome odlični, pa zato ovu oblast vidi kao razvojnu šansu Srbije.
http://www.blic.rs/temadana.php?id=95040
Trust naših mozgova (doduše šupljih i praznih) predstavljaju političari na vlasti i oko nje.Ovo je još jedan od pokazatelja koliko su svi oni koji imaju bilo kakve poluge vlasti jadni i korumpirani.
Srbija ja na samom začelju Evrope po količini sredstava koje izdvaja za razvoj nauke, ali isto tako i po naučnim dostignućima. Dok druge zemlje sveta i posebno EU izdvajaju dva do tri odsto bruto nacionalnog dohotka u ove svrhe, Srbija s teškoćama daje tek 0,26 odsto. To je potvrdio i sam ministar za nauku Božidar Đelić, dodajući da nam, ukoliko se stvari uskoro ne promene – preti gori i veći odliv mozgova nego u Miloševićevom režimu.
– Srbija će u 21. veku biti informatička zemlja ili je neće biti! Ulaganje u nauku je na neprihvatljivo niskom nivou i rebalans budžeta je dodatno smanjio taj iznos za milijardu dinara. Srbija mora da uloži ozbiljan dodatni napor, jer ćemo u protivnom imati novi odliv mozgova – kazao je Đelić.
Kada tako govori ministar nauke, onda je jasno da je situacija i više nego alarmantna. To je za naš list potvrdio i dr Miodrag Stojković, genetičar, koji je napravio pionirski podvig vrativši se u Srbiju da otvori jedinstvenu kliniku za lečenje neplodnosti.
Ugrađivanje
– Kada moje studente pitam da li su videli najprostiju mašinu za detekciju gena, a oni kažu da nisu, jasno je na kom se nivou nalazi naše obrazovanje, a samim tim i nauka. Osnovni problem je novac, nama ne fali ni pametnih ni ambicioznih ljudi, ali nam nedostaje oprema, jaki naučni instituti, volja za razvojem nauke… Najgore od svega je što je svaka hemikalija koja je neophodna za bavljenje naučnim radom u Srbiji tri puta skuplja nego na Zapadu, jer se, dok stigne do nas, ugradi čitav lanac ljudi. Tako ne samo da nam nedostaje novaca već se na korupciju u nabavci daju dragocena sredstva koja bi mogla poslužiti za opremanje naučnih laboratorija fakulteta, razvijanje klinika, instituta… - kaže Stojković i dodaje da je u takvim uslovima odliv mozgova neminovan.
– Vlast kao da ne shvata da nema ničeg važnijeg od ulaganja u decu, njihovo obrazovanje, a samim tim i nauku. Način na koji se Srbija bavi naukom je kratkovid, obrazujemo decu, dajemo novac na njihovo školovanje, tek da bismo ih kada su kompletni ljudi isporučili drugim zemljama da uživaju u plodovima njihovog rada – kaže Stojković.
O ljudima koji su u prošlim decenijama napustili Srbiju malo se zna. Nadležni do sada nisu uspeli da izgrade kvalitetnu bazu podataka o našim studentima, naučnicima i doktorima u rasejanju. Tužna istina je da evidentiranje ovih ljudi i nije tako težak posao. Naime, „Blic nedelje” je prošle godine kontaktirao desetak najboljih svetskih i evropskih univerziteta (Harvard, Stenford, Berkli, Oksford…) i uspeo da dobije precizne podatke o broju studenata, doktoranata, postdoktoranata.
Pomoć privatnika
I dok se Srbija odriče sopstvene naučne elite i čini sve da im onemogući rad u domovini, druge zemlje sveta se otimaju za stručnjake. Šta treba uraditi da se i kod nas stanje promeni.
I Srbija bi, kao te zemlje, mogla više da ulaže u nauku, kada bi to bio jedan od važnijih ciljeva naših vlasti. Kako kaže Predrag Lazetić iz Centra za obrazovne politike, i druge evropske zemlje kubure sa sakupljanjem novca, ali su one to uspele da nadomeste saradnjom sa privatnim sektorom. On ističe da u Srbiji ne postoji tradicija da se naučnici obraćaju privatnom sektoru za novčanu podršku, a još manje da država, kroz smanjenje poreza, na primer, stimuliše preduzeća koja su spremna da ulažu u nauku.
– Država mora da poveća ulaganja, odnosno da ta ulaganja usmeri kroz takmičenje za kvalitet istraživačkih radova, a ne da daje pare i ne traži rezultate. Druge zemlje imaju mnogo rigorozniju kontrolu sredstva koje su uložile, a posebno se podstiče kooperacija sa privatnim sektorom kada su u pitanju riskantna istraživanja – objašnjava Lazetić.
Komercijalizacija
Dobar primer svetske prakse, koji bi i Srbija mogla da primeni, jeste osnivanje malih kompanija unutar naučnih univerziteta koje bi mogle da se bave komercijalizacijom naučnih otkrića. Naši univerziteti su dosta usmereni na državu kao izvor finansija, a svet je do savršenstva razvio naplaćivanje uspeha u tehnološkim inovacijama. Kako kaže Predrag Lazetić, takav poduhvat postoji na tehničkim univerzitetima, koji su formirali zajednički centar za komercijalne svrhe, ali ova praksa još nije zaživela u svim sferama nauke.
Dejan Ilić, direktor nemačke firme ARRI i član Njujorške akademije nauka, mogućnost za razvoj nauke u Srbiji vidi u razvoju primenjenih nauka.
– Donekle razumem što su, u uslovima ekonomske krize, smanjena sredstva za nauku. Međutim, u drugim državama je štednja počela u administraciji. Da bi se kod nas brže došlo do nekih vidljivih rezultata trebalo bi da se preorijentišemo na malu privredu i primenjenu nauku – kaže Dejan Ilić.
Prema Ilićevim rečima, naša zemlja bi trebalo da se više okrene proizvodnji, manje da uvozi, i da uz to reorganizuje školstvo, odnosno da se smanji obim nepotrebnih stvari kojima se studenti i učenici opterećuju. Sam Ilić ne planira da se vrati u Srbiji, ali intenzivno sarađuje sa studentima sa ETF-a koji za njega prave softvere. Kaže da su u tome odlični, pa zato ovu oblast vidi kao razvojnu šansu Srbije.
http://www.blic.rs/temadana.php?id=95040
Trust naših mozgova (doduše šupljih i praznih) predstavljaju političari na vlasti i oko nje.Ovo je još jedan od pokazatelja koliko su svi oni koji imaju bilo kakve poluge vlasti jadni i korumpirani.
I tata bi sine.
