Legende fudbala

Sotir zvani djubre:
Ranije sam spomenuo Tijerija Anrija kao legendu fudbala a sada bih se cak usudio da kazem da takav epitet zasluzuje i Samuel Eto ! ! Po mom misljenju jedan od najboljih spiceva 21. veka ...
Kliknite za proširenje...


haha Sotire neka se slažemo ja i ti bar negdje Eto je velikan -Afrikanac odbačen od reala preko Maljorke došao u Barcelonu po meni je Eto veća klasa od Anrija i ima dvije kante LP,Barca i Inter,Anri je probuban puno iako je bio igračina ali ajmo realno gledat cijeli Arsenal je trčao z anjega i imao je Bergkampa koji ga kljukao filigranskim pasevima-nebih omalovažavao Anrija bio je glavni u Arsenalu ali u Barci nije uspio,dok je Eto bio nezaustavlji-došao je na mala vrata a napravio je ovo Barcelona nastupi/ 145 Golovi/(108) i u dugo isčekivanoj tituli prvaka za Barcu u finalu je proglašen najboljim igračem utakmice. Njega su nekako mjenjali za Ibru i promašli Eto je s interom preoteo titulu Barci -ma čovjek je Afrikanac pa ljudi moji svaki Afrikanac je morao duplo više muke proći da bi uspio-duplo više od prosjeka
 
Poslednja izmena:
Нови мој текст.

Рабах Мађер-играч који је уздигао афрички фудбал
https://i.pinimg.com/…/d20d921ca2c99e30f1d06fa4ae260b01--fc…
,,Moja каријера је бајка.''
Пре њега нико није придавао ни најмањи значај афричком фудбалу. Постојали су Европа и Јужна Америка. А онда је дошао он, и тим једним голом петом уздигао афрички фудбал. Ово није прича о једином Африканцу који је узео Златну лопту, Жоржу Веи, најбољем африканцу који је играо фудбал. Није ни о његовим легитимним наследницима, Дрогби и Етоу. Није реч ни о Рашидију Јекинију и његовој застрашујућој статистици у Португалу, ни о његовом голу Бугарима после којег је плакао у мрежи, ни о оном голу Рожеа Миле и плесу после њега на Светском 1990. Па о коме је онда реч? О једном играчу са мало касним залетом, чија каријера се уздигла тек са 28 година и који би био Златна лопта, да у то доба та награда није додељивана само Европљанима.
До своје 28 године, Рабах је био релативно непознат алжирски фудбалер било коме сем у својој домовини. Тамо је био звезда. Играо је за локални Хусеин Деј, из истоименог града у коме је рођен и тамо постићи сјајне резултате-титула првака и финале Афричког купа победника купова. Убрзо ће се усталити у алжирској репрезентацији са Лахдаром Белумијем, и две године касније, на Светском 1982. управо њих двојица ће срушити Западне Немце, у првој великој победи афричких земаља. Једини разлог зашто се није отиснуо преко мора био је зато што је у то доба у земљама Трећег света играчима било забрањено да пре 25. године напуштају земљу.
Ни Мађера нису хтели да пусте, док им није поставио ултиматум да ће да престане да игра за репрезентацију. И тада ће се отиснути у Европу, са 25 година, у Француску. У другу лигу, где ће у дресу париског Расинга бити пети стрелац исте са 20 голова. Наредне две године, међутим, биће године за заборав. Рабах је већ мислио на повратак у Африку. И тада је дошла понуда Порта.
У то време, Порто је био у великом залету. У Португалу су доминирали, у Европи су играли прво финале Купа шампиона, које ће изгубити од Јувентуса. Фернандо Гомеш је радио шта је хтео у лиги. Артур Жорж, који је те 1985. засео на клупу Змајева и приметио Мађера још док је био студент тренерске академије у Лајпцигу је као први захтев тражио довођење Мађера у клуб. Биле су то три лепе године партнерства Мађера и Гомеша у Порту.
О Мађеровим головима, начинима на које их је постизао у Порту, партнерству са Фернандом Гомешом не треба трошити много речи. О шетању Порта кроз Куп шампиона те 1987. би се могло пуно причати. Али онда је дошао тај 27.5.1987. и финале купа шампиона против Бајерна. Гомеш је отпао због повреде и Порто је већ отписан. Када је екипа предвођена Матеусом, Бремеом, Хенесом и Руменигеом повела у 23. минуту голом Кегла, за целу Европу тај меч је био готов. Сем за њега.
79. минут. Сјајан кратак пас у казнени, резервиста Жуари, који је ушао на полувремену се ослобађа играча на леђима и баца лопту из позиције из које би свако други шутнуо, а Рабаху је остало само да се поклони. Десна пета на петерцу и резултат је изједначен. Два минута касније, Мађер враћа услугу и Жуари доноси победу Порту. Прва титула првака Европе за Змајеве.
,,Најлепша успомена моје каријере. Дао сам гол каријере, наместио други. Титула која ће увек бити део мене. '' На питање о голу рекао је:,,Инстинкт. Нисам о томе размишљао. ''
Управо Бајерн ће покушати да доведе Мађера. Све је било договорено, али је Рабах пао на медицинским тестовима због повреде. Касније ће и изјавити да му је то једини жал у каријери.
Шест месеци касније, Мађер ће дати још један прелеп и битан гол за Порто, у финалу Интерконтиненталног купа против Пењарола. По снегу и магли ће у продужецима лобовати голмана Пењарола. Те године, Рабах Мађер је освојио титулу најбољег Афричког фудбалера и једино што га је омело да постане Златна лопта је чињеница да није био Европљанин. Порто међутим није одбранио титулу. У осмини финала их је зауставио Реал. Мађер се може похвалити да је први Африканац који је дао гол краљевском клубу, ако ништа друго.
После те сезоне каријера Рабаха Мађера је кренула силазном путањом. На полусезони је отишао на позајмицу у Валенсију, вратио се, одиграо још три сезоне за Порто и завршио каријеру у Катару. Након играчке каријере, РАбах Мађер се отиснуо у тренерске воде, којима ће пловити до 2006. након чега ће постати стручни консултант и коментатор.
Алжир се може похвалити да из њихове земље потиче један од највећих француских играча икада, Зинедин Зидан. Може се похвалити и Каримом Бенземом, који већ више година успешно игра за Реал. Може се похвалити и Ријадом Марезом, који је сјајно играо за Лестер у оној шампионској сезони. Али се Алжир може похвалити и тиме да је из њихове земље играч који је утро пут фудбалерима из Африке и после кога су афричке репрезентације почеле да се схватају озбиљније, Рабахом Мађером...
 
Ненад:
Данас је у 35. години Кака отишао у пензију. Хвала му на свему што је урадио за фудбал, било ми је част да га гледам.

Kliknite za proširenje...

Za mene je on uvek bio nekako glavni igrac tog velikog Milana oko koga se sve vrtelo .. Iako je tu bilo mnogo starijih takodje vrhunskih vanvremenskih igraca kao sto su Pirlo , Sedorf , Sevcenko , Maldini , Nesta , pa i Gatuzo i Inzagi .. pa tu je bio i Kafu ... ali ipak mi je Kaka nekako bio taj glavni i najbolji igrac .. i najvise sam ga voleo ..
 
Koliko je meni poznato Kaka jos nije otisao u penziju vec je samo napustio Orlando klub za koji je igrao prethodne cini mi se 3 godine .

Mada realno rano mu je jos za penziju , ja se nadam da cemo ga uskoro gledati u jednom od brazilskih klubova, mozda se vrati u maticni Sao Paulo kome ove godine bas slabo ide da im pomogne da klub ne ispadne iz elitnog ranga po prvi put u svojoj istoriji.
 
Sotir zvani djubre:
Za mene je on uvek bio nekako glavni igrac tog velikog Milana oko koga se sve vrtelo .. Iako je tu bilo mnogo starijih takodje vrhunskih vanvremenskih igraca kao sto su Pirlo , Sedorf , Sevcenko , Maldini , Nesta , pa i Gatuzo i Inzagi .. pa tu je bio i Kafu ... ali ipak mi je Kaka nekako bio taj glavni i najbolji igrac .. i najvise sam ga voleo ..
Kliknite za proširenje...

Ja imam ortaka koji uvek smara 'bio bolji od Messija' zbog onoga osjecaja da je puno brzi sa loptom nego bez lopte...Iako je Messi 'to' doktoriro...mozda je Kaka' jedan od prvih igraca koji je ostavljo taj neki dojma mozda ne prvi ali to mu je bio neki zastitni znak...Inace poslednji igrac koji je osvojio zlatnu loptu pre Messija i Ronalda...a bio je igracina s nekom lakocom je igrom jednostavno ti se cini a opet nekako elegantno sve to deluje a uprosceno...
 
Bari'91:
Ja imam ortaka koji uvek smara 'bio bolji od Messija' zbog onoga osjecaja da je puno brzi sa loptom nego bez lopte...Iako je Messi 'to' doktoriro...mozda je Kaka' jedan od prvih igraca koji je ostavljo taj neki dojma mozda ne prvi ali to mu je bio neki zastitni znak...Inace poslednji igrac koji je osvojio zlatnu loptu pre Messija i Ronalda...a bio je igracina s nekom lakocom je igrom jednostavno ti se cini a opet nekako elegantno sve to deluje a uprosceno...
Kliknite za proširenje...

Ma sve je imao i sut i dribling i pas .. kompletan igrac ... ne znam sto se nije snaso u Realu kasnije to mi je enigma ..
 
Нови мој текст.

Алсидес Гиђа-човек који је утишао Маракану
http://theworldgame.sbs.com.au/…/20150717001156605245-origi…
,,Само су три човека утишала Маракану-папа, Синатра и ја.''
Тог 16.7.2015. умро је најстарији освајач Светског првенства, човек заслужан за чувени Мараканацо, највећу трагедију у историји бразилског фудбала. Тачно 65 година након тог гола који је расплакао 200 000 бразилских гледалаца. А шта се десило 65 година пре?
Бразил је као домаћин протутњао кроз то Светско првенство. До финала једино су Швајцарци успели да извуку нерешено са њима. Чико, Адемир и остали су били незаустављиви, 22 гола на првенству. У последњем мечу финалне групе дошао је Уругвај. Нерешен резултат је био довољан. Бразилци су већ видели титулу, нарочито зато што су истог ривала мање од годину пре испрашили петардом у квалификацијама. Председник Фифе Жил Риме им је унапред честитао освајање првенства. Рио је лудовао, већ унапред су спремљене 22 златне медаље су већ биле спремљене са именима свих 22 играча. Већ су спремили и химну за после меча, "Brasil Os Vencedores"(коју никада нико неће чути).. Два Италијана у уругвајској репрезентацији су друкчије мислила...
Јунак наше приче, Алсидес Гиђа, пре Светског није ни играо за репрезентацију. Ни након њега нће играти много у њој. Свега 12 мечева и 4 гола(уз још 5 утакмица за Италију, у то време када је било дозвољено мењати репрезентације). Али ниједан од њих није имао важност као тај последњи. Боливији је дао последњи осми, против Шпаније водећи, против Шведске изједначујући. А онда је дошао тај 79. минут утакмице финала. 1-1 резултат, јунак наше приче је већ имао уписану асистенцију Скијафину...
Причало се да је пре меча капитен Уругваја Варела делио саиграчима видео касете бразилских утакмица и терао их да уринирају по њима, како је одржао мотивациони говор у свлачионици достојан оних стандардних америчких филмова у коме мањи тим упркос свему премошћује већи, како јунак главни јунак приче успева да се издигне изнад осталих и реши меч. И цео тај сценарио америчких филмова је виђен у том финалу, у коме је једино питање било са колико разлике ће Бразил почистити Уругвајце...
У сваком случају, црно бела камера ће снимити тај продор Гиђе по десној страни, неодбрањив шут и гол голману Барбоси, кога ће Бразил невиног жигосати као жртвено јагње, а чије ће патње сјајно описати Предраг Дучић у рубрици Премотавање на Моцартовом сајту. Наредних 11 минута Маракана је била тиха. Бразилци су нападали, напади и шутеви су се смењивали као лавина, Уругвајци су се бранили са свих 11 играча, а онда је судија Редер свирао крај. Уругвај је освојио своју другу светску круну, овај пут часно и поштено.
Бразилски репортер ће тај гол упоредити са убиством Кенедија речима:,,исти драмски образац, исти покрет, иста незаустављива путања. И прашина која се подигла, овде пушком, тамо Гиђиним левим стопалом.'' Било је самоубистава, неки су говорили о голу као бразилској варијанти Хирошиме. Ето колико је тај гол сломио срца Бразилаца.
За разлику од свог земљака по пореклу Росија, који ће 32 године касније оних хет триком срушити Бразил у Шпанији, и несрећног голмана Барбосе, чија је једина кривица била што је био голман те репрезентације и што није одбранио неодбрањиво, Гиђа никада није био омрзнут у Бразилу. Управо супротно. Бразилци су га волели и ценили, увек су се предусретљиво и фино опходили према њему. Заправо, толико је био поштован да су Бразилци на 60 година тог најтрагичнијег меча у својој историји позвали Гиђу да остави траг свог стопала на Маракани.
И да не говоримо више о том голу толико, треба рећи и какав је Гиђа био човек. На питање шта мисли о мржњи Бразилаца према Барбоси, одговорио је:,,Голмани су увек криви, зашто нико никада није окривио мог чувара?'' Чак и касније када је био играч Роме и Милана, и као шеф обезбеђења у Казину, и као репрезентативац Италије, Гиђа је био редак човек који није заборавио Барбосу. Звао га је телефоном, новчано га помагао и био ретка светла тачка у Барбосином животу. Такође је на питање о голу и како се осећа као херој нације одговорио:,,Никада нисам био херој, као што ни Барбоса није био трагичар. То је била игра 11 на 11 и ја сам имао срећу да постигнем победнички гол. ''
Када је умро, на 65 година од свог гола, председник Уругваја је огласио три дана жалости. Тако се Уругвај опростио од свог највећег фудбалског хероја. Умро је од срчаног удара, у 88 години, окружен децом и унуцима. А ни Бразил га није заборавио. Из Федерације је одмах стигла порука саучешћа његовој породици.
И данас, 67 година касније, и поред 5 титула првака света, тај један гол и даље боли Бразилце, више него и оних 7-1 од Немачке. И много година касније, чак и ако Бразил освоји титулу првака у својој земљи, болеће. И многи који се нису родили тада знају патње својих очева и деда, који су том голу присуствовали или га гледали на ТВ-у или слушали на радију. О том једном голу после чега се чуо само звук тишине, као у оној песми Симона и Гарфункела...
 
Screenshot_2017-12-08-16-05-16-1.png
Screenshot_2017-12-08-16-06-01-1.png

Koji problem ima on?Kako se usudjuje da ovako prica gluposti,jel' mu ispran mozak?
Pele,Maradona,pravi Ronaldo i mnogo drugih ljudi.On ne postoji na fudbalskoj mapi kao dobar igrac i ne moze da se poredi sa legendama jer ne postoji ako se gleda sta su oni radili a kakav je on na terenu.Kako moze ovo da izjavi?
 
Poslednja izmena:
Zauz:
Pogledajte prilog 467554 Pogledajte prilog 467555

Koji problem ima on?Kako se usudjuje da ovako prica gluposti,jel' mu ispran mozak?
Pele,Maradona,pravi Ronaldo i mnogo drugih ljudi.On ne postoji na fudbalskoj mapi kao dobar igrac i ne moze da se poredi sa legendama jer ne postoji ako se gleda sta su oni radili a kakav je on na terenu.Kako moze ovo da izjavi?
Kliknite za proširenje...

Nije najbolji svih vremena jer mozda nema tu magiju u nogama kakvu su na primer imali Maradona , pravi debeli Ronaldo i Ronaldinjo .. ali .... sta god ko mislio CR7 jeste vrhunski vanvremenski igrac mozda nije neki talenat da kazes jedan u milion ali je ogroman radnik i predstavlja simbol modernog fudbala ...

Od Mesija je vise postigao nema tu sta .. Znam da mnogi balave na Mesija cisto da bi kontrirali Ronaldu jer ga ne podnose zato sto je smeker sto se ribe loze i sto deluje nadmeno a meni je bas takav gotivan i to 1000 puta gotivniji od malog prgavog bezobraznog argentinca i svako ko kaze da je Mesi najbolji ikada nema pojma o fudbalu .. lik celu karijeru prodaje isti fazon samo ide levo desno dobro nije ni to lako ali ni on nema tu magiju koju su imali Ronaldinjo , Maradona i pravi Ronaldo .. U Argentini ima 5 puta kvalitetnije saigrace od Ronalda pa opet nista nije osvojio cak ni tu Copa America koja se igra svake druge godine ...

Znam sad cete reci CR nije igrao finale sa na EP pa da ali zato da nije dao ona 3 gola na poslednjoj utakmici u grupi Portugal ne bi ni prosao grupu ... CR7 je GOL MASINA .. Uvek je u pravo vreme na pravom mestu .. Kompletan moderan igrac savrsen za igru na rezultat .. Real je predvodio u poslednje 4 godine i osvojio 3 LS .. Ejj ljudi za 4 godine osvojio 3 LS ... Sta vise pricati ?? Prosle sezone je u nokaut fazi Lige Sampiona dao 10 golova !!!! Kad je najpotrebnije on je tu .. Igrac za velike utakmice ....
 
Нови мој текст.

Матијас Синделар- гол и историјско не Хитлеру
https://www.goalprofits.com/…/Matthias-Sindelar-Wiener-Amat…
Играо је фудбал као велемајстор шаха...
Било је то 1938. године. Невил Чемберлен и Едуар Даладје потписују Минхенски споразум са Хитлером. Аустрија се припаја Немачкој, хиљаде Аустријанаца кличе Хитлеру и уједињењу, у Шпанији бесни грађански рат, са истока Стаљин намерава да источни део Европе стави под своје окриље, Мусолини сања о Римском језеру, Југославија стење под притисцима комшија које звецкају оружјем, а Западњаци гледају да преусмере Немце на исток. У то време када сви чине уступке Хитлеру, један човек је рекао не и испалио историјски гол Немачкој. Гол који је Хитлеру рекао не...
Годину пре него што ће Хитлер кренути освајање, три године пре него што ће два мрска непријатеља са Истока и Запада објавити рат најмрачнијој личности новије историје, један човек се усудио на немогуће. Тај гол 3.4.1938. у пријатељској утакмици Немачке и Аустрије био је смртна пресуда фудбалском Моцарту, највећем играчу у историји бечке Аустрије и аустријског фудбала, и смртна пресуда аустријском фудбалу.
Са аншлусом, пола године пре Кристалне ноћи почела је и дискриминација бечке Аустрије, у то време највећег клуба Аустрије. С обзиром на то да су многи играчи и чланови стручног штаба и председништва клуба били пореклом Јевреји, преко половине тима је било расформирано. Играчи немачког порекла су били терани у друге клубове, првенствено Рапид, а репрезентативци да ступе у Немачку репрезентацију. Уз ратну доминацију, Фирер је желео и да доминира светским фудбалом, знајући да су две репрезентације четири године раније биле у полуфиналу Светског првенства. Месец дана након уједињења одлучено је да се одигра последња утакмица две репрезентације, пре него што ће један од највећих тимова тридесетих година отићи у историју.
Тај гол средином другог полувремена за победу, последњу и највећу у историји аустријске репрезентације, и то славље пред ложом у којој су седели нацисти, уз поспрдно имитирање парадирања, то скандирање стадиона ,,Аустрија, Аустрија'' били су шамар у лице Хитлеру и нацистичкој Немачкој, и први отпор светској доминацији једног мегаломанијака. И није се зауставио на томе. После гола, иако је и са већ 35 година и даље био најбољи немачки фудбалер, одбио је да игра за Немачку на Светском првенству, на коме ће се Немци неславно провести. Чињеница да је био добар са Јеврејима, да је купио кафић од Јевреја(за релативно пристојну суму, док су нацисти конфисковали исте без накнаде), да је био пореклом Чех из Моравске су били додатни мотиви да га Гестапо стави под константну присмотру. Јануара 1939. Матијас Синделар је нађен у свом стану, го и мртав. Званична верзија је била да се угушио од дима пећи. Други немају дилему-склоњен је од стране Гестапоа.
А годинама пре него што је Хитлер ушао у његову земљу, Човек од папира, или фудбалски Моцарт, уз Леонидаса и Меацу највећи играч тридесетих година, је плесао на травнатом тепиху и Аустрији донео два Митропа купа, што је у то време било такмичење једнако данашњој Лиги шампиона. И био оне чувене генерације Хуга Мајсла, коју су Аустријанци звали Вундертим. Пре мађарске лаке коњице, пре холандског тоталног фудбала, пре Пелеовог Бразила, Вундертим са два Чеха, Синделаром и Бићаном(који је по званичним статистикама дао више голова и од Пелеа), сејао је страх Европом. Седам година пре тог гола, Вундертим је два пута понизио Немачку са 6-0 и 5-0, затим су пали Мађари са 8-2, па Шкоти са 5-0 и Швајцарци са 6-0 и Вундертим је освојио нешто што је била претеча каснијег Европског првенства и држао рекорд са 19 мечева без пораза, пре него што ће тај низ прекинути Енглези и оборити Мађари 20 година касније. Нажалост, на Светском 1934. Мусолини и Хитлер ће намештаљкама довести Вундертим до тек четвртог места. То је ишло дотле да је судија Иван Еклинд у полуфиналу против Италије главом спасао чист гол којим би Аустрија изједначила! Италија ће контоверзним суђењима освојити првенство, а Вундертим отићи у историју.
Пошто је немачким законом било забрањено да жртве убиства или самоубиства буду државно сахрањене, постоји претпоставка да је намерно у извештај унето да се Синделар угушио, да би смрт прошла као несрећан случај и да би му се осигурала пристојна сахрана. Сахрана је била величанствена, 15 000 Бечлија је присуствовало. Тако су Бечлије вратиле свој дуг играчу који их је целу претходну годину забављао головима и дриблинзима
И данас када говоримо о Другом светском рату, говоримо о биткама, ратним злочинима, грађанским ратовима у земљама, атентатима, суђењима. А заборављамо на једног човека. Човека који је пре свих других рекао не Хитлеру једним голом. Човека који је плесао на терену и који је постхумно проглашен најбољим играчем Аустрије свих времена. Идола Кранкла, Ханапија, Тонија Полстера, најбољег играча највеће генерације аустријског фудбала. Који је имао храбрости да се Гестапоу и нацистима смеје у лице...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Straks92
"Осам и по", највећа лаж савременог фудбала
Odgovora
1
Pregleda
131
pop80
pop80
dlugomir
Revolucionarna promena pravila fudbala: Sudije će ubuduće za vreme utakmice komunicirati i sa gledaocima!
Odgovora
8
Pregleda
296
DJ 5ak
DJ 5ak

Back
Top