Maksim 3
Iskusan
- Poruka
- 5.334
Ovo je moj novi heroj,prosto nemam reci sta napisati na ovoj jugovicev tekst iz Blica.....ali iskreno, malo nas bi ovako hriscanski moglo oprostiti...procitajte i sami o cemu se radi.
Ujedno, ovo je i satisfakcija mom tekstu od pre par dana ovde i na nekim sajtovima,da jednostavno ,stare mrznje moramo zaboraviti i okrenuti se buducnosti i obezbedjivanju boljeg zivota za sve nas,pogotovu nasoj deci.
Zoran Milenkovic HEROJ....kapa dole...
Александар Југовић за „Блиц“: Херој
На мосту преко Велике Мораве у Варварину пре десет година, 30. маја, приликом НАТО напада, погинуло је десеторо људи. Међу погинулима била је и петнаестогодишња Сања Миленковић, ученица првог разреда Математичке гимназије.
Председник општине Варварин и члан председништва Српског покрета обнове је Зоран Миленковић, отац настрадале Сање.
На Зоранову иницијативу, Америчка амбасада у Београду обезбедила је средства за изградњу Дома за дневни боравак деце ометене у развоју у Варварину, као што ће обезбедити и помоћ за школу, вртић и дом здравља, такође у Варварину.
У Србији данас постоји много људи који мрзе САД зато што су учествовале у бомбардовању Србије 1999. године. Да ли су у праву?
Ако неко има разлога да мрзи, да презире, да куне, све оне који су учествовали у бомбардовању Србије, онда је то Зоран Миленковић.
Али, каква је то мржња која доноси нове несреће.
Уколико би та мржња ускратила деци ометеној у развоју место за дневни боравак, боље услове рада вртића, школе, дома здравља, поставља се питање да ли чак и Зоран има право на такву мржњу.
На срећу, Зорана красе све хришћанске врлине, и он неће дозволити да његова несрећа проузрокује још веће несреће. Направиће Дом за боравак незбринуте деце, обезбедиће боље услове за рад вртића, школе, дома здравља.
Варварин је срећан што га води такав човек, Србија би била срећнија да има више Зорана Миленковића.
Када неко ово прочита ко мрзи све што је америчко, или што долази са Запада, под условом да се уштине за образ како би се пробудио из вишедеценијског сна, мислим да би заборавио у 21. веку реч мржња.
У времену када се Европа уједињује ради бољега живота свих њених грађана, у времену када се свет уједињује у борби против пошасти глобалног отопљавања, пандемија, економске кризе, ми морамо волети Србију тако да прошлост не сме бити преча од генерација које долазе.
Ujedno, ovo je i satisfakcija mom tekstu od pre par dana ovde i na nekim sajtovima,da jednostavno ,stare mrznje moramo zaboraviti i okrenuti se buducnosti i obezbedjivanju boljeg zivota za sve nas,pogotovu nasoj deci.
Zoran Milenkovic HEROJ....kapa dole...
Александар Југовић за „Блиц“: Херој
На мосту преко Велике Мораве у Варварину пре десет година, 30. маја, приликом НАТО напада, погинуло је десеторо људи. Међу погинулима била је и петнаестогодишња Сања Миленковић, ученица првог разреда Математичке гимназије.
Председник општине Варварин и члан председништва Српског покрета обнове је Зоран Миленковић, отац настрадале Сање.
На Зоранову иницијативу, Америчка амбасада у Београду обезбедила је средства за изградњу Дома за дневни боравак деце ометене у развоју у Варварину, као што ће обезбедити и помоћ за школу, вртић и дом здравља, такође у Варварину.
У Србији данас постоји много људи који мрзе САД зато што су учествовале у бомбардовању Србије 1999. године. Да ли су у праву?
Ако неко има разлога да мрзи, да презире, да куне, све оне који су учествовали у бомбардовању Србије, онда је то Зоран Миленковић.
Али, каква је то мржња која доноси нове несреће.
Уколико би та мржња ускратила деци ометеној у развоју место за дневни боравак, боље услове рада вртића, школе, дома здравља, поставља се питање да ли чак и Зоран има право на такву мржњу.
На срећу, Зорана красе све хришћанске врлине, и он неће дозволити да његова несрећа проузрокује још веће несреће. Направиће Дом за боравак незбринуте деце, обезбедиће боље услове за рад вртића, школе, дома здравља.
Варварин је срећан што га води такав човек, Србија би била срећнија да има више Зорана Миленковића.
Када неко ово прочита ко мрзи све што је америчко, или што долази са Запада, под условом да се уштине за образ како би се пробудио из вишедеценијског сна, мислим да би заборавио у 21. веку реч мржња.
У времену када се Европа уједињује ради бољега живота свих њених грађана, у времену када се свет уједињује у борби против пошасти глобалног отопљавања, пандемија, економске кризе, ми морамо волети Србију тако да прошлост не сме бити преча од генерација које долазе.
yebote pa ti si jos ludji od nesrecnog Nojkica 
