Шта је то срећа и како је постићи кроз духовност

postizanje sreće –glavna težnja u životu za sve ljude, brz obzira na to da li su pravoslavni vernici ili se pridržavaju drugih religioznih pogleda, mladi ili već u godinama. Medjutim, samo shvatanje šta je to sreća veoma je različito. Neki misle smatraju da je sreća postizanje socijalnih dobara, naime: visoka plata, život u blagostanju, napretek novca. Drugi smatraju da je sreća biti veran sebi samom, ne ići na kompromise sa savešću niti izdavati svoje ideale i ubedjenja,uistinu srećni će biti samo oni koji žive u slozi sa svojim duhovnim i moralnim svetom, za koje su spoljne manifestacije sveta na drugom mestu, dok su na prvom božanski zakoni.

"Sreća je kad je vani minus trideset, mrak kao u rogu, narednik drekne "Bruno, na stražu". A ti nisi Bruno".

Sreca u nesreci :
Kad ti zhena kazhe da imash najveci u komshiluku.

Mnogi veruju da je sreća nešto što se dešava samo onima koji ne rade ništa i samo se zevzeče...
To sam i ja mislila a u stvari,sreća je nešto što može i meni da se desi ali samo ako nešto uradim.
To "nešto" se verovatno sastoji iz stvaranja uslova koji će osigurati da neke mogućnosti koje postoje
za sve nas,ne umru kao seme deteline sa četiri lista koje pada na neplodnu zemlju...

Sreca je bolest.Desava se usled pojacanog lucenja serotonina (hormona srece) u organizmu...

Sreca kao dugotrajno stanje tesko da postoji,mozda srecni trenuci,koji se periodicno javljaju.
Kroz duhovnost mozda jedino nadjes unutrasnji mir i sklad,a za to moras da imas neke predizpozicije.
U sustini,ako si los covek,tesko da ce ti religija pomoci,jer,bar po meni,religija ne mora da ima mnogo veze sa duhovnoscu i postizanjem iste,prosvetljenjem...ne moras cak ni da budes religiozan da bi bio dobra i skladna osoba,nekada su okoreli ateisti milion puta bolji ljudi,humaniji od nekog prosecnog vernika,a tek fanatika.

cinteza:

"Sreća je kad je vani minus trideset, mrak kao u rogu, narednik drekne "Bruno, na stražu". A ti nisi Bruno".

Kliknite za proširenje...

_______

Sreća počinje onde gde pronađeš uzrok sve patnje.

Sreća je privatna stvar i vrlo lično osećanje, a zavisi samo od ličnosti i karaktera svake pojedine osobe. Kao što je postavljač teme u uvodnom postu i primerima naveo, nemoguće je generazlizovati. Koliko ljudi, toliko i ćudi i kriterijuma koji su merilo sreće.

Lično smatram da samo ispunjene osobe koje se bave onim što vole mogu biti srećne. Savremen čovek mora da ima uporište i sigurnu luku u svom vlastitom radu i da pronađe balans i uporište u sebi. Samo zadovoljan i miran u sebi čovek može biti srećan.

Inače svi mi imamo i različite periode u kojima na drugačije načine osećamo vlastitu sreću. Intenzivnu sreću možeš da osetiš samo na momente.
Religiozni ljudi verovatno bolje podnose svakodnevne stresove, jer uporište sem u sebi pronalaze i u duhovnom i bogu.

Sreća je dobitak na lotou...nema veze sa stanjem duha.
Trenutno stanje...koje ništa ne znači,ako čovek ,recimo nema dobro zdravlje...samo olakšavajuća okolnost.
Glavna težnja je neki duševni mir,što opet nema veze sa srećom,koja je relatina stvar,splet okolnosti...

Oni koji žive u skladu sa svojim moralnim i duhovnim svetom...nikako ne ide...jer moral uništava duh.
Naročito važi za religiozne ljude,možda imaju duhovi mir,ali i strah od kazne,blagotvorne vaspitne mere od dragog Boga.

Sve odlike "sreće" su sa religijska strane unapred osuđene na propast... pohota,blagostanje, gordost, smelost, saznanje, sigurnost u sebe i sreća sa sobom...greh,greh,greh...

Kraj tvog komentara sadrži vrlo orginalne konstatacije Zvončice, ali bojim se sasvim netačne. Nije mi poznato da su samouverenost i sreća smatraju grehom. Moralne norme koje sadrže i na kojima insistiraju sve velike religije će pre biti preduslov za jačanje duha i sreću... nema sreće ako se slede samo instinkti, a nema ni čoveka...

dudavuda2006:

Kraj tvog komentara sadrži vrlo orginalne konstatacije Zvončice, ali bojim se sasvim netačne. Nije mi poznato da su samouverenost i sreća smatraju grehom. Moralne norme koje sadrže i na kojima insistiraju sve velike religije će pre biti preduslov za jačanje duha i sreću... nema sreće ako se slede samo instinkti, a nema ni čoveka...

Kliknite za proširenje...

Samouverenost i sreća teološkim se riječnikom mogu nazvati prelest, gordost, samoljublje...
Moralne norme na kojima poneke religije inzistiraju uglavnom su za to da budemo zadovoljni kostima dok meso razvlače hijene.
Sreća ti je kad imaš mesa i kad si svjestan da na njega imaš pravo. Jer si čovjek.

A da... Od instinkta treba bježati glavom bez obzira. Jer bi se mogao čovjek u nešto uvaliti, il bi mogli njemu uvaliti, ovisno o prilici.

dudavuda2006:

Kraj tvog komentara sadrži vrlo orginalne konstatacije Zvončice, ali bojim se sasvim netačne. Nije mi poznato da su samouverenost i sreća smatraju grehom. Moralne norme koje sadrže i na kojima insistiraju sve velike religije će pre biti preduslov za jačanje duha i sreću... nema sreće ako se slede samo instinkti, a nema ni čoveka...

Kliknite za proširenje...

Sva ta osećanja izazivaju osećaj sreće...i grešna su.
Nema čoveka bez instinkta...meni je ovo mnogo bliže.
A sreće nema u sputavanju istih...kontrola nije na odmet,ne slediti samo svoj instinkt,to je u redu.
Ne vidim kako duh može da ojača sa religijskog stanovišta osim...možda odricanjem,kanalisnjem nekih osećanja,lažnim moralom...itd.
Bogatstvo duha...čine sva ta osećanja,instinkti,kako god hoćeš...

daxt:

postizanje sreće –glavna težnja u životu za sve ljude, brz obzira na to da li su pravoslavni vernici ili se pridržavaju drugih religioznih pogleda, mladi ili već u godinama. Medjutim, samo shvatanje šta je to sreća veoma je različito. Neki misle smatraju da je sreća postizanje socijalnih dobara, naime: visoka plata, život u blagostanju, napretek novca. Drugi smatraju da je sreća biti veran sebi samom, ne ići na kompromise sa savešću niti izdavati svoje ideale i ubedjenja,uistinu srećni će biti samo oni koji žive u slozi sa svojim duhovnim i moralnim svetom, za koje su spoljne manifestacije sveta na drugom mestu, dok su na prvom božanski zakoni.

Kliknite za proširenje...

Сећа је кад живиш у сагласности са Божијоп Вољом.А још већа кад се твоје жење поклапају са Вољом Божијом.А највећа је кда се по смрти удостојиш Вечног живота.

Samson2009:

Сећа је кад живиш у сагласности са Божијоп Вољом.А још већа кад се твоје жење поклапају са Вољом Божијом.А највећа је кда се по смрти удостојиш Вечног живота.

Kliknite za proširenje...

Ma ne,ti si samo proračunat,nema tu sreće,samo nadanja da ćeš dobiti nešto što si zaslužio odricanjem...
Udostojiš...pa nisi ničiji rob.
Šta će ti sreća posle smrti?

"Ša će ti sreća posle smrti?"
Jednostavno prelepo.

daxt:

postizanje sreće –glavna težnja u životu za sve ljude, brz obzira na to da li su pravoslavni vernici ili se pridržavaju drugih religioznih pogleda, mladi ili već u godinama. Medjutim, samo shvatanje šta je to sreća veoma je različito. Neki misle smatraju da je sreća postizanje socijalnih dobara, naime: visoka plata, život u blagostanju, napretek novca. Drugi smatraju da je sreća biti veran sebi samom, ne ići na kompromise sa savešću niti izdavati svoje ideale i ubedjenja,uistinu srećni će biti samo oni koji žive u slozi sa svojim duhovnim i moralnim svetom, za koje su spoljne manifestacije sveta na drugom mestu, dok su na prvom božanski zakoni.

Kliknite za proširenje...

Sreća je duhovna kategorija, Raj srca - nevezano za to da li je neko vernik ili nije. Sreća bi trebalo da bude hronično a ne trenutno stanje ... ne utisak ispunjenosti koji iščili za nekoliko sekundi, minuta ili sati.
Možda se sreća nalazi u čovekovom karakteru, kako piše u Mahabharati.
Biti srećan nije ništa, smatrati sebe srećnim jeste sve.

cinteza:

Samouverenost i sreća teološkim se riječnikom mogu nazvati prelest, gordost, samoljublje...
Moralne norme na kojima poneke religije inzistiraju uglavnom su za to da budemo zadovoljni kostima dok meso razvlače hijene.
Sreća ti je kad imaš mesa i kad si svjestan da na njega imaš pravo. Jer si čovjek.

A da... Od instinkta treba bježati glavom bez obzira. Jer bi se mogao čovjek u nešto uvaliti, il bi mogli njemu uvaliti, ovisno o prilici.

Kliknite za proširenje...

Pre svega, ja sam nažalost ateista, tako da, iako sam davnih dana isčitala sve važne verske knjige nisam sasvim merodavna da osporim ovo za samouverenost. Znam da vernici ne bi smeli da budu gordi, samoljubivi, ali koliko se meni čini, pre svega pred bogom i drugim ljudima.

S restom tvog posta se ne slažem. Doživljavam ga kao stav predatora, međutim, na svetu jednako pravo na postojanje imaju i vukovi i ovce.

Instinkte samo treba držati pod kontrolom, ne od njih bežati. Zamisli u kakvom bismo haosu živeli kada bismo se rukovodili samo njima. Kada si gladan, moraš da jedeš - al' ne moraš da ždereš...

***zvoncica***:

Sva ta osećanja izazivaju osećaj sreće...i grešna su.
Nema čoveka bez instinkta...meni je ovo mnogo bliže.
A sreće nema u sputavanju istih...kontrola nije na odmet,ne slediti samo svoj instinkt,to je u redu.
Ne vidim kako duh može da ojača sa religijskog stanovišta osim...možda odricanjem,kanalisnjem nekih osećanja,lažnim moralom...itd.
Bogatstvo duha...čine sva ta osećanja,instinkti,kako god hoćeš...

Kliknite za proširenje...

Naravno da kontrola nije na odmet... pre svega ako je samokontrola...
Nas kao bića, po kojima se razlikujemo od svojih sapatnika iz životinjskog sveta, sem osećanja i instinkata odlikuje i razum...

cinteza:

"Ša će ti sreća posle smrti?"
Jednostavno prelepo.

Kliknite za proširenje...

"...izgleda da sam uzalud stario
ništa od snova nisam ostvario...."

***zvoncica***:

Ma ne,ti si samo proračunat,nema tu sreće,samo nadanja da ćeš dobiti nešto što si zaslužio odricanjem...
Udostojiš...pa nisi ničiji rob.
Šta će ti sreća posle smrti?

Kliknite za proširenje...

Зато што овај свет и планета где живимо је место изгнања људског рода.

Samson2009:

Зато што овај свет и планета где живимо је место изгнања људског рода.

Kliknite za proširenje...

Zašto onda živimo,zato što moramo?

***zvoncica***:

Zašto onda živimo,zato što moramo?

Kliknite za proširenje...

Да бисмо се спремали за вечност.

dudavuda2006:

Pre svega, ja sam nažalost ateista, tako da, iako sam davnih dana isčitala sve važne verske knjige nisam sasvim merodavna da osporim ovo za samouverenost. Znam da vernici ne bi smeli da budu gordi, samoljubivi, ali koliko se meni čini, pre svega pred bogom i drugim ljudima.

S restom tvog posta se ne slažem. Doživljavam ga kao stav predatora, međutim, na svetu jednako pravo na postojanje imaju i vukovi i ovce.

Instinkte samo treba držati pod kontrolom, ne od njih bežati. Zamisli u kakvom bismo haosu živeli kada bismo se rukovodili samo njima. Kada si gladan, moraš da jedeš - al' ne moraš da ždereš...
Naravno da kontrola nije na odmet... pre svega ako je samokontrola...
Nas kao bića, po kojima se razlikujemo od svojih sapatnika iz životinjskog sveta, sem osećanja i instinkata odlikuje i razum...

Kliknite za proširenje...

Ne podsjeća se vjernike uzalud da su samo prašina i da će se u prašinu vratiti. Ubistveno djeluje na samouvjerenost.

Nikako ne mogu prihvatiti da životinje nemaju razuma. Moj vučjak ima bistriji pogled od većine djece iz susjedstva. Ponekad mislim da mi govori, ali da ga ja ne razumijem.

A nagoni nam pomažu da donesemo važne odluke ne razmišljajući previše. Ako smo dovoljno pošteni, podsjetit ćemo se da smo razmišljanjem uglavnom uprskali stvari.

cinteza:

Ne podsjeća se vjernike uzalud da su samo prašina i da će se u prašinu vratiti. Ubistveno djeluje na samouvjerenost.

Kliknite za proširenje...

Ту си у праву.

Samson2009:

Да бисмо се спремали за вечност.

Kliknite za proširenje...

Cekaj,ti odbijas da uzivas u ovozemaljskom zivotu,ustrucavas se,sputavas sebe i svoje zelje,nagone,cuvas se za onaj sledeci zivot,vecni,koji najverovatnije i ne postoji?
jao jao jao
Sad mi te zao,zivota mi.

Samson2009:

Да бисмо се спремали за вечност.

Kliknite za proširenje...

Ma nije valjda.. i svi imamo jednake šanse da se pripremimo?
I onaj ko umre na rođenju, i koji je stradao sa 15 i onaj ko je živeo 100 godina???