Parsifal
Aktivan član
- Poruka
- 1.008
АРИСТОКРАТИЗАМ, РАСИЗАМ И ТОТАЛИТАРИЗАМ У СРБИЈИ
Било би добро да одмах на почетку овог текста нагласимо разлику између поремећаја и болести, наиме: „Поремећај представља негативан процес, док болест представља негативно стање, при чему поремећај не мора да прерасте у болест, под условом да се на време примети и исцели“.Већ раније смо напоменули да Его није јединствен, већ се састоји из три дела: Мисаоног, Емоционалног и Животног Ега, који током свог развоја успостављају међусобне везе, постају међузависни, те ће се услед тога поремећај код једног, одразити и на остала два Ега.
Основну активност сваког Ега чини потрага за моћи – која се налази свуда око њега, јер је сви људи поседују и моћ се присваја путем борбе која је стална, сурова и болна, јер се нико не одриче сопствене моћи добровољно. Увећање Личне Моћи Ега доводи до његове деформације која временом поприма одређени психолошки став, који постаје заједнички једном броју људи, тај став има своју филозофију и испољава се у неколико фаза, те стога опис који следи нема за намеру да пружи потпуно објашњење тих фаза, већ пре да прикаже њихов природан след.
ПРВА ФАЗА: АРИСТОКРАТИЗАМ
Ово је прва фаза поремећаја Ега и она најчешће није везана за аристократију у генеалошком смислу, већ се особа сама по себи осећа припадником вишег друштвеног слоја у односу на (најчешће) остале припаднике своје нације. Овај осећај може имати подлогу на основу које особа гради осећај припадности аристоктратији – факултетско образовање, посебне таленте, бављење одређеном врстом музике... али и не мора, и у оба случаја њен интелектуални ниво може варирати од високог, преко просечног, до испод просечног интелектуалног нивоа.
ДРУГА ФАЗА: РАСИЗАМ
Следећу фазу чини расизам и она представља природан наставак аристократске фазе. Аристократе (нећемо користити наводнике, јер је иронија очигледна) се увек осећају незадовољним и оштећеним јер им се чини да им „нижи слојеви друштва“ отимају оно, што им по приодном праву припада – висок друштвени положај, праћен привилегијама, богатством и монденским животом. Недостатак неких или свих набројаних елемената код њих аутоматски производи незадовољство, мржњу и бес, које испољавају кроз расизам.
Расизам увек у себи садржи јак осећај презира и мржње према „нижим расама“ које својим постојањем „прљају“ њихов уредан и чист свет. Као што сте сигурно већ и приметили, расизам не изражава своју мржњу само према другим расама, већ према свим „нижим слојевима друштва“, укључујући ту и припаднике сопствене нације.
ТРЕЋА ФАЗА: ТОТАЛИТАРИЗАМ - НАЦИЗАМ И КОМУНИЗАМ
Када говоримо о тоталитаризму прво што ће нам пасти на памет јесу нацизам и комунизам као два потпуно супротна погледа на свет, што је свакako само привид, јер суштински гледано и нацизам и комунизам представљају тоталитарни облик владавине друштвом, у коме не постоји слобода мишљења (или у најбољем случају постоји симулација слободе мишљења), при чему су грађани контролисани од стране државе и сведени на ниво полуробова.
И нацизам и комунизам представљају идејни производ Римокатоличке цркве, с тим што нацизам више одговара менталитету западњака, док је комунизам прилагођен менталитету источних народа и то из одређеног разлога.
НАЦИЗАМ
Када говоримо о нацизму морамо пре свега дати кратко појашњење – наиме, погрешно је сматрати да је нацизам настао са појавом Хитлера, те да је и заувек нестао са њим, јер су Хитлер, кукасти крстови и милиони живота уништених током тог лудила, представљали само кратку епизоду нацизма. Иако је његову тачну дефиницију тешко дати, могли бисмо рећи да нацизам представља: „Јаку жељу за успостављањем Апсолутне Моћи над својом, али и над свим осталим нацијама света, вођену расизмом, дубоком мржњом и злом усмереним ка одређеној раси, нацији или друштвеној групи, са јасно израженом намером да се она уништи“.
Већ смо рекли да се нацизам јавља пре свега у западним друштвима и после Другог Светског рата, из Немачке је пресељен у Сједињене Америчке Државе. С обзиром да ни Сједињене Државе нису одувек биле нацистичке, очигледно је да је ово пресељење унапред планирано, о чему смо детаљније говорили у тексту „Нови Светски Поредак – у име Бога“.
Једна од особина нацизма јесте доминантна и свеприсутна држава, која своје грађане сматра државним власништвом коме у сваком тренутку – између осталог, могу забранити слободу кретања и комуницирања са грађанима других држава – познат је случај светског шаховског шампиона Бобија Фишера, који је годинама прогањан по свету и најзад убијен од стране своје државе, само зато јер није могао да прихвати да му држава одређује са ким ће да се дружи и игра шах.
Уколико у нацистичком друштву нека особа повреди или убије животињу, биће сматрана злочинцем и осуђена на новчану или затворску казну, док уколико та иста особа убије – рецимо бомбардовањем, неколико стотина или неколико стотина хиљада цивила, жена и деце који припадају слободним нацијама, нико јој неће ни приговорити због тога, сматрајући да су у питању припадници нижих раса људи, који само троше храну и заузимају територију и природна богатства, која би требала да припадају вишим расама.
Poslednja izmena:
