Не знам. Јако су то осетљиве ствари. Помало ми арогантно звучи ако према одраслој особи наступимо са позиције:''Ја боље знам шта је добро за тебе!'' Ја прва такав став не бих узела ни у разматрање!
Имала сам у фамилији случај: он момак, јединац - она неколико година старија, распуштеница са двоје већ повелике деце... Никако није била ''прилика'' за њега, и то је његова мајка боље знала од њега ''занесеног и заљубљеног''....
Његова мајка је буквално све учинила не би ли их раставила. И добронамерни савети, и емотивне уцене, и материјалне уцене (наравно - све лепо сервиране
), и позивање на
углед, образ и част породице (где приличи момку ем распуштеница са децом, ем толико старија...а паланка само бруји)...
Он је у пар наврата подлегао пристисцима, па је ''раскидао'' ту везу...а у ствари је све време настављао да се виђа са њом....
После много година оженио се том женом (против мајчине воље и иако му она није дошла на свадбу)....и био је срећан са њом...