Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 25

Tema: Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin

  1. #1
    Početnik
    Učlanjen
    27.05.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    3
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin

    Zna li neko kako i kada je doslo do pojave da se pravoslavci prekrste sa 3 prsta i prvo u desnu stranu, a katolici cijelim dlanom i prvo u lijevu stranu?

    Sta se navodi kao izvor za jedno ili drugo?



  2. #2
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.475
    Reputaciona moć
    2079

    Podrazumevano Re: Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin

    Мислим да су ту у питању догматска размимоилажења између римокатолика и православаца, читао сам раније али сада ми није та књига при руци...

    .......
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  3. #3
    Elita Moderna Pevacica (avatar)
    Učlanjen
    27.01.2009.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Haiti
    Poruke
    15.846
    Reputaciona moć
    191

    Podrazumevano Re: Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin

    Evo, ja cu ti reci. Sasvim je svejedno kako ces da se prekrstis, jer je pre sizme bilo u opticaju nekoliko nacina krstavanja (uciniti znak krsta), tek posle sizme i tokom srednjeg veka se po tradiciji ustaljuju ti obicaji tako. Npr., rimokatolici ovde idu s leve na desnu stranu, kada zavrsavaju prekrstavanje, a u nekim rimokatolickom zemljama (Spanija, Lat. Amerika), ide se s desna na levo. To se npr. ovde insistira kao oblik razlicitosti. Kasnije je uvedeno da se poljubi ruka, negde u 19. veku, posle onih koncila o nepogresivosti. Neko se krst sakom, a neko sa tri prsta (kao simbol Trojstva), ali to je zaista nebitno u teoloskom smislu.
    Mozes da se prekrstis, kako god hoces.

  4. #4
    gost 4554 nije na forumu
    На тебе се, Господе, поуздах, да се не постидим до века
    Buduća legenda
    Učlanjen
    12.10.2003.
    Pol
    muški
    Poruke
    39.112
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin

    Ja ne bih oko toga pravio dogmatsku razliku...

  5. #5
    Aktivan član kennedy_bakircioglu (avatar)
    Učlanjen
    04.11.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    KOTOR - Grad evropskih vaterpolo shampiona
    Poruke
    1.363
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano Re: Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin

    mene interesuje dje u bibliji pise da se treba uopste krstiti...bilo kako ?
    Glupost je neuništiva

  6. #6
    Domaćin
    Učlanjen
    15.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srem.Mitrovica
    Poruke
    3.912
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin

    Verovali ili ne!!!
    Činjenje znaka krsta ili osenjivanje krsnim znakom, nema veze sa hrišćanstvom
    To su ostaci starih paganskih religija koje su verovale u 4 elementa, vatru,vodu,zemlju i vazduh i na taj način se vršilo uravnoteženje ta 4 elementa u telu obolelog i on se na taj način lečio. Takvo krštenje se prvo uvuklo u hrišćanstvo u afrikanskim crkvama, ali samo na taj način što se znak krsta crtao na čelu jednim prstom, a onda se sve više razvijao dok nije dostiglo današnju formu. Za osenjivanje krsnim znakom treba pročitati Opštu crkvenu istoriju od Jevsevija Popovića. Tamo jasno stoji da se tako radilo samo u Africi a i to tek u 2 i 3 veku posle Hrista.

  7. #7
    Domaćin
    Učlanjen
    15.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srem.Mitrovica
    Poruke
    3.912
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin

    Citat Original postavio kennedy_bakircioglu Pogledaj poruku
    mene interesuje dje u bibliji pise da se treba uopste krstiti...bilo kako ?
    Ne piše niđe i tu ti ja tvrd svjedok stojim!!!

  8. #8
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.475
    Reputaciona moć
    2079

    Podrazumevano Re: Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin




    Свети крст

    Зашто крст сматрамо светим предметом?

    Зато што је Христос умро на крсту ради нашег спасења. Одувек је крст поштован као заједничка застава хришћанства, као застава победе над Сатаном и над свим Христовим непријатељима.

    Откада хришћани употребљавају знак крста?
    Од апостолског времена.

    У чему нам помаже знак крста?

    Даје нам охрабрење у страху, смирење у болу, слободу од насиља, наду у очајању.

    Да ли све ове помоћи долазе од материјала од кога је крст направљен?

    Не, већ од Христа кроз крст.

    Зашто баш кроз крст?
    Да нас подсети на чињеницу да су људи примили вечно спасење кроз страдање нашег Спаситеља на крсту.

    Како црква указује поштовање крсту?
    Употребом крста у сваком богослужењу и свакој молитви у храму и на сваком богослужењу ван храма;
    Посвећењем крсту два дана у седмици, среду и петак, када се чита и пева о Распетом Христу и Његовим страдањима и о значењу ових страдања — да их не заборавимо.

    Која је посебна песма посвећена Крсту средом и петком?

    Зове се егзапостилар и она гласи:

    "Крст је чувар целе васељене,
    Крст је украс Цркве,
    Крст је снага царева,
    Крст је учвршћење верника,
    Крст је слава анђела, и рана демона".
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  9. #9
    Buduća legenda cizmice (avatar)
    Učlanjen
    17.11.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pivo
    Poruke
    49.504
    Tekstova u blogu
    12
    Reputaciona moć
    616

    Podrazumevano Re: Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin

    Eh... brate i Druze Mitke. Ovako =>
    Nekada sam bio uobrazen - sada sam savrsen

  10. #10
    Domaćin
    Učlanjen
    15.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srem.Mitrovica
    Poruke
    3.912
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin

    Citat Original postavio eremita Pogledaj poruku



    Свети крст

    Зашто крст сматрамо светим предметом?

    Зато што је Христос умро на крсту ради нашег спасења. Одувек је крст поштован као заједничка застава хришћанства, као застава победе над Сатаном и над свим Христовим непријатељима.

    Откада хришћани употребљавају знак крста?
    Од апостолског времена.

    У чему нам помаже знак крста?

    Даје нам охрабрење у страху, смирење у болу, слободу од насиља, наду у очајању.

    Да ли све ове помоћи долазе од материјала од кога је крст направљен?

    Не, већ од Христа кроз крст.

    Зашто баш кроз крст?
    Да нас подсети на чињеницу да су људи примили вечно спасење кроз страдање нашег Спаситеља на крсту.

    Како црква указује поштовање крсту?
    Употребом крста у сваком богослужењу и свакој молитви у храму и на сваком богослужењу ван храма;
    Посвећењем крсту два дана у седмици, среду и петак, када се чита и пева о Распетом Христу и Његовим страдањима и о значењу ових страдања — да их не заборавимо.

    Која је посебна песма посвећена Крсту средом и петком?

    Зове се егзапостилар и она гласи:

    "Крст је чувар целе васељене,
    Крст је украс Цркве,
    Крст је снага царева,
    Крст је учвршћење верника,
    Крст је слава анђела, и рана демона".
    Ne znam da li znaš ili ne ali ovo prosto nije tačno, jeste Hrist raspet na krstu, ali dugo vremena hrišćani nisu koristili krst kao svoj znak nego ribu IHTUS koja je u svom imenu na Grčkom jeziku nosila inicijale mesije, a i većina tadašnjih apostola su bili ribari,

    Krst je došao dosta kasnije, neki smatraju tek sa carem Konstantinom koji ga je sanjao, ali zna se da je Konstantin bio sveštenik boga nepobedivog sunca SOLE INVICTUS i da je krst u krugu stari simbol upravo tog boga.

  11. #11
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.475
    Reputaciona moć
    2079

    Podrazumevano Re: Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin

    Осењевање знаком крста на телу човековом (чело, груди и оба рамена) практиковано је и у Древној Цркви. Кирило Јерусалимски саветује оне који се
    припремају за крштење: "Не стидимо Осењевање знаком крста на телу човековом (чело, груди и оба рамена) практиковано је и у Древној Цркви. Кирило Јерусалимски саветује оне који сесе исповедати Распетога. Начинимо са уздањем знак крста прстима на челу, грудима и раменима". Хришћани на Истоку су се крстили са три прста. Латини су се крстили само са палцем или великим прстом десне руке. До XII века и Латини су се крстили, као и православни, стављајући десну руку, са три прста, прво на десно, онда на лево раме. И папа Иноћентије III залаже се за стављање руке прво на десно, а онда на лево раме. Међутим, у Римокатоличкој цркви је преовладало правило да се крсно знамење чини целом шаком (то је понегде практиковано већ од најранијих времена и називало се велики или латински крст). Међутим, и код њих су кажипрст, средњи и прстењак састављени, а палац и мали прст одвојени, чиме се ипак изражава вера у Свету Тројицу.

    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  12. #12
    TBPTKO nije na forumu
    С вером у Бога, Српству верни до гроба
    Primećen član TBPTKO (avatar)
    Učlanjen
    11.06.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Mačva
    Poruke
    642
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Re: Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin

    Руски староверци и данас се крсте са два прста.

  13. #13
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.475
    Reputaciona moć
    2079

    Podrazumevano Re: Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin

    Citat Original postavio antoniusss Pogledaj poruku
    Ne znam da li znaš ili ne ali ovo prosto nije tačno, jeste Hrist raspet na krstu, ali dugo vremena hrišćani nisu koristili krst kao svoj znak nego ribu IHTUS koja je u svom imenu na Grčkom jeziku nosila inicijale mesije, a i većina tadašnjih apostola su bili ribari,

    Krst je došao dosta kasnije, neki smatraju tek sa carem Konstantinom koji ga je sanjao, ali zna se da je Konstantin bio sveštenik boga nepobedivog sunca SOLE INVICTUS i da je krst u krugu stari simbol upravo tog boga.
    Може бити - Кирил Јерусалимски који је писао О КРСТУ и крсном знаку:
    Свети Кирил је био архиепископ јерусалимски.
    Рођен је у Јерусалиму за време владавине Константина Великог, (315. - 386.) а умро је за време владавине Теодосија Великог.
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  14. #14
    Buduća legenda Jacob (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    48.935
    Reputaciona moć
    688

    Podrazumevano Re: Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin

    The open right hand is used in Western Christianity. The five open fingers represent the Five Wounds of Christ. Though this is the most common method of crossing by Western Christians, other forms are sometimes used. The West also employs the "Small Sign of the Cross" in which a small cross is traced with the thumb over the forehead, lips, and breast of the individual while whispering the words "May Christ's words be in my mind, on my lips, and in my heart". This is used at the Proclamation of the Gospel at Holy Mass and also is commonly used when blessing oneself with holy water when leaving or entering a church. In the Eastern Catholic and Orthodox Churches, the thumb, index, and middle finger are brought to a point, symbolizing the Trinity (the Father, Son and the Holy Spirit/Ghost, three persons sharing a single essence), the remaining two fingers (kept pressed together and touching the palm) representing the human and divine natures of Jesus Christ. However, the Russian Orthodox in the past used two fingers brought to a point with the three remaining fingers pressed down. Russian Old Believers still use this form. The Oriental Orthodox (Armenians, Copts, Ethiopians etc.) generally use the "Western" direction as well, though often with the Byzantine finger formation.


    In Russia until the reforms of Patriarch Nikon in the 17th century, it was customary to make the sign of the cross with two fingers (symbolising the dual nature of Christ). The enforcement of the three-finger sign was one of the reasons for the schism with the Old Believers whose congregations continue to use the two-finger sign of the cross.
    Tek kad ti komarac sleti na jaja, shvatis da se nesporazumi mogu resiti nenasilnim putem

  15. #15
    Buduća legenda Jacob (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    48.935
    Reputaciona moć
    688

    Podrazumevano Re: Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin

    Tek kad ti komarac sleti na jaja, shvatis da se nesporazumi mogu resiti nenasilnim putem

  16. #16
    Početnik
    Učlanjen
    27.05.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    3
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin

    Sto ce reci, izvorno ne pise nigdje nista o tome, ni da treba, ni kako treba.
    Samo imamo da Kirilo Jerusalimski "savjetuje", papa Inocentije "se zalaze" i onda to ide kao praksa i postaje dogma.

    A moj drug pred rat popio batine sto se prekrstio u "pogresnu" stranu, i to on pravoslavac, i istukli ga pravoslavci...

  17. #17
    Početnik bobyus (avatar)
    Učlanjen
    23.04.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    33
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin

    Na krstu Gospod Isus Hristos je umro za nase grehe, krst u to vreme je bio nacin ubijanja ljudi. Da je Isus ubijen nozem ili nekim drugim predmetom ili da je bio kamenovan, da li bi to znacilo da treba da obozavamo noz ili giljotinu ili nekakav kamen? Ne, to Bog uopste ne trazi od nas. Prekrstiti se na bilo koji nacin nikada nigde u Bibliji nije zapisano. Bog od nas trazi da drzimo njegove zapovesti, da se pokajemo, da oprastamo i cinimo dobro jedni drugima, da ne mislimo o zlu.

  18. #18
    TBPTKO nije na forumu
    С вером у Бога, Српству верни до гроба
    Primećen član TBPTKO (avatar)
    Učlanjen
    11.06.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Mačva
    Poruke
    642
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Re: Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin

    Почећу од одељка из прве посланице Коринћанима, који смо данас прочитали на Литургији. Тај одељак управо говори о Тајни Крста, односно о Часном Крсту, који је по речима Апостола Павла "лудост онима који пропадају а нама који се спасавамо сила Божја". Ево како гласи тај одељак: "Ријеч о крсту је лудост онима који пропадају, а сила Божја нама који се спасавамо. Јер је написано: Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу. Гдје је мудрац? Гдје књижевник? Гдје препирач овога вијека? Зар не претвори Бог мудрост овога свијета у лудост? Пошто, дакле, у премудрости Божијој, свијет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују. Јер и Јевреји ишту знаке, и Јелини траже мудрост. А ми проповиједамо Христа распетога, Јеврејима саблазан а Јелинима лудост. Онима пак позванима, и Јеврејима и Јелинима, Христа Божију силу и Божију премудрост". (l Кор. 1, 18-24)

    У чему се састоји та "лудост" Крста о којој говори Апостол? Апостол Павле и на другим местима у својим посланицама товори о "лудости" Крста, а и о себи, као лудом у очима света, управо стога што служи Крсту, односно ономе који је на њему разапет - Христу. Крст је пре свега лудост као оруђе којим су људи кажњавани по римском закону: на њему су разапињани највећи злочинци. И ето, управо то најсрамније оруђе, преко Христовог распећа на њему, претворено је у најсветији знак, претворило се у силу и знамење човека и света. Иза његовог видљивог знака и у њему запретена је од људских очију скривена тајна светости и светлости, преображаја и освећења целокупне творевине.

    По учењу Светих Отаца та тајна Крста присутна је у свету и човеку и пре Христовог доласка у свет кроз оваплоћење, боље речено, она је припремана божанским Промислом, као што је припремано и само оваплоћење Бога Логоса. Од прадревних времена, каже Св. Григорије Палама, предуказан је Крст Христов и представљен у виду праслика и образа. Кад не би било његове силе, не би се нико могао помирити са Богом. Једино силом Крста може бити укинут и уништен грех, који је човековим падом затровао његову природу. Хришћани верују у онога који је разапео грех - на Крсту. Силом присутне тајне Крста постали су "пријатељи Божји" и они који су живели пре Христовог очовечења: патријарси, пророци и праведници. И као што се тајна безакоња и антихриста твори "међу нама" (2 Сол. 2, 7), пре његовог доласка у свет, тако је и сила Крста Христовог, и пре него што се он јавио, присутна у свету, задржавајући и паралишући својим дејством и присуством тајну безакоња и демонског зла.

    Та сила је била делатна међу Праоцима од којих Св. Григорије Палама на првом месту истиче патријарха Авраама. Но чак и пре њега, у Првој Божјој заповести Адаму о неједењу са дрвета познања добра и зла назире се и јавља иста та тајна. Заповест је била призив Адаму на "распеће воље", односно на слободно усвојење божанског поретка ствари и свог сопственог вечног назначења, оствариваног кроз све присније заједништво и општење са Богом. Када се пак Бог обраћа Аврааму речима: "Изиди из земље твоје и од рода твога, и иди у земљу, коју ћу ти показати" (Пост. 12, 1), Он га призива да се "разапне свету" (ср. Гал. 6, 14) кроз послушност Богу и његовој вољи; призива га да умре за земаљско отачаство и свет ради "Земље обећане". Управо у тим речима исти Светитељ назире предуцртану тајну Крста, као што му се иста та тајна, на други, још дубљи начин, открива у речима Божјим упућеним пророку Мојсију на Синају, после његовог бекства из Египта: "Изуј обућу са ногу својих" (Изл. 3, 5). Овде се, по његовим речима, открива друга страна тајне Крста, природно истичући из прве. За Мојсија није било довољно то што је напустио земљу фараонову и што се одрекао назива "сина кћери фараонове", ослободивши се од мрака ропства; од њега Бог тражи да се одрекне и од "кожних хаљина" у које је грех обукао човекову природу, тј. захтева да он не живи више по телу и греху, него да умртви у себи богопротивно мудровање плоти, које се противи закону духа и поробљује законом тела. Сила Крста се Мојсијевим одрицањем и "распињањем плоти са страстима и похотама" (ср. Гал. 5, 24) претвара у силу боговиђења. Преко ње Мојсије постаје достојан да ступи на "свету земљу", тј. да доживи тајну будуће земље, кроз "Купину несагориву"; освећене доласком Бога Логоса у свет, и његовим Распећем и Васкрсењем.

  19. #19
    TBPTKO nije na forumu
    С вером у Бога, Српству верни до гроба
    Primećen član TBPTKO (avatar)
    Učlanjen
    11.06.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Mačva
    Poruke
    642
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Re: Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin

    Када пак после Христовог оваплоћења, распећа и васкрсења, Апостол Павле каже: "Мени се свет разапе, и ја свету" (Гал. 6, 14), он тиме показује да је Христов Крст постао унутарња покретачка сила његовог целокупног мишљења, осећања и делања, откривајући, истовремено и прави смисао ових наведених и других ненаведених старозаветних предуказања Крста Христова. Одричући се "распећа" своје воље у лицу прародитеља Адама и Еве и погазивши Заповест човек се уствари одрекао тог и таквог крстоносног и крстоликог односа према свету и према Богу. Погазивши заповест Божју, човек се одрекао своје праве и истинске слободе и од тог крстоносног и крстоликог односа према Богу и према свету, без кога он никад не може постати савршено биће нити остварити своје истинско назначење. Зато се и прави однос према Богу, себи самом и свету може успоставити једино преко повратка заповести, односно преко прихватања заборављене тајне Крста. Испунивши заповест Мојсије се на Синају враћа тој тајни, зато га Бог и изабира између народа, као спремног да следи глас његов. Мојсијев четрдесетодневни пост је сведочанство те његове спремности на самоодрицање и уздржање и служење Богу. Зато га Бог удостојава велике части: примања заповести Божјих и боговиђења. Мојсије је видео нешто од тајне Божје и чуо речи Божје, сазнавши име Божје. На питање: како Ти је име? чуо је одговор: "Ја сам онај који јесте", Јахве. То што је видео и чуо, он саопштава и преноси на Изабрани народ, као Откровење и као Закон Божји. Примљени од Бога Закон постаје посредник између Бога и народа. Мудрост коју Мојсије на тај начин саопштава и преноси на народ, није мудрост коју је Мојсије научио на фараоновом двору од египатских мудраца, иако је он и ту мудрост поседовао; то је мудрост која му је откривена и подарена и којој се он приближио својим очишћењем, постом и распећем. Подарена му је оног момента када је он свим бићем завапио за њом, ослободивши се од окованости стварима овог света, скинувши "обућу" са ногу својих. Задобио је онда када је жртвовао њој себе самога, када се одрекао себе и знања овог света, тј. када је своју пролазну мудрост принео на дар божанској Мудрости. Тада му се Бог открио, просветио га и учинио једним од својих највећих изабраника и пророка, који је видео не само оно што се збивало у њему самом, у временима пре њега и у његовом времену, него је предвидео и оно што ће се догодити у будућности и после њега: долазак Пророка равног њему и већег од њега - Месије, а онда и остале догађаје који се имају да догоде. То је Мојсије успео управо тиме што је доживео тајну Крста још пре појаве Крста Христова поставши и сам, као личност, праслика Христова.

    Оно што је било дато у првој Заповести, што се делимично открило Аврааму, оцу верних, и Боговидцу Мојсију, то се јавља и објављује у свој својој пуноћи у личности Богочовека Христа и у тајни његовог Крста. Христова личност јесте Нови Завет: личност "Христа распетога" који је "Јеврејима саблазан а Јелинима лудост". Васкрсли Христос, Он као савршени Бог и савршени човек, као оваплоћени Бог и прослављени вечном славом човек, незамислив је и неодвојив од тајне Крста. Крст је пут којим Христос улази у матицу живота, силазећи до граница небитија, својом смрћу и силаском у невиђбожни Ад, али благодарећи управо томе што га је Он понео, испуњен божанском силом, Крст постаје и чудесно средство васкрсавања и васкрсења; васкрсења не само Његовог, него и свих смртника и свега смртнога, свих оних који ходе њиме као Путем и који ходе његовим путем. Зато што је чудесни Спаситељ сву своју спасоносну и животворну силу сабрао у Крсту, и сву личност своју унео у њега, Крст је постао: знак Сина Човечјег (Мт. 24, 30; ср. Откр. 1, 7). У њему као таквом, по речима Св. Григорија Паламе, показан је сав домострој спасења, тако да је то речима црквеног песника, тајна распећа постала, као и тајна самог Христа - недокучива; "непостижимоје распјатија таинство". Као недокучива и надумна тајна, за разум који површински посматра и површно расуђује, који гледа на форму а не на силу, Крст је - лудост. Такав је он био и остао за Јелине и за све њихове духовне потомке. За оне пак од синова људских који магијски приступају животу и који ишту чуда, као Јевреји, Крст је - саблазан. За оне који магијски и само људском памећу мисле, он је слабост, неразумна логика, позив на неприродан живот. Међутим, "оно што је лудо пред светом, оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред светом, оно изабра Бог да посрами јако". (l Кор. 1, 27)

    Шта је то што Крсту даје силу? У чему се састоји та његова "недокучива тајна"? Навешћемо само нека од његових својстава која немоћ претварају у непобедиву Христову силу и моћ. На првом месту, сагласно Матејевом Еванђељу а и целом Новом Завету, тајна Крста се састоји у Тајни самоодрицања. Ево шта каже сам Господ: "Ко не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан. Који нађе душу своју изгубиће је, а ко изгуби душу своју мене ради наћи ће је" (Мт. 10, 38). Заиста, сулуд позив за мудровање и логику овог света! Понети Христов крст значи изгубити себе самог, негирати себе самог. Обични разум обећава пуноћу живота кроз очување онога што човек има и кроз задобијање предмета и вредности из света око њега. Христос обећава пуноћу живота "душе" кроз губљење живота "душе". Пуноћа и савршенство се постижу на један, на први поглед, потпуно апсурдан начин: кроз одрицање од свега онога што човек јесте и што човек има. Тај апсурдни начин, међутим, има своју дубоку логику и још дубљу истину: њиме се постиже најдубља могућа слобода у односу на себе и свет око себе, као и у односу на самога Бога. Према сопственом бићу и свету, примљеним као нужност, неминовно датим, а не слободно изабраним, човек, кроз губљење "душе" и кроз одрицање од света, успоставља однос слободе, ослобађајући се нужности - слободом, и сусрећући се у дубинама себе и света са свеослобођавајућом божанском стваралачком слободом. Губећи себе и свет, он уствари, задобија правог себе и прави свет, пуног себе и пуни свет. Откривена, кроз одрицање, истина себе самог и истина света, постаје, неочекивано, извор истинске слободе.

  20. #20
    TBPTKO nije na forumu
    С вером у Бога, Српству верни до гроба
    Primećen član TBPTKO (avatar)
    Učlanjen
    11.06.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Mačva
    Poruke
    642
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Re: Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin

    Откривена истина ослобађа и постаје извор слободе зато што се у њој садржи и смисао свега постојећег, као и остварења тог смисла и циља - кроз тај и такав слободни стваралачки подвиг човеков. Тако, оно што на први поглед личи на негацију човека и света, постаје и показује се најдубља могућа афирмација, потврда човека и света. У томе се на првом месту и састоји "лудост" Крста али и његова недокучива Тајна. Христос: његова личност, његово богочовечанско дело и његов пример, постао је једном за свагда - Пут тој тајни, боље речено, сама та тајна. У свом самоодрицању Христос је био послушан Богу Оцу - до смрти, и то смрти на крсту (Филип. 2, 6). Његово послушање и његово одрицање било је безгранично. Он је носио свој крст, одричући се себе до последњег атома свога бића: предао је себе да буде разапет, убијен, погребен, спустио се у самоуништењу до невиђбожног ада. И тиме, наместо да исчезне, испунио собом све и сва, постао Пуноћа и Живот свега.

    Онај који је Христов и који жели да буде његов, призван је да иде за њим и његовим -путем, што значи: призван је да се одрекне себе и да узме крст свој, да би Га следио; позван је да изгуби себе да би задобио себе. Губећи себе, такав поново задобија све оно што је изгубио, добијајући и много више од тога. Онај пак који тражи душу своју тамо где је нема, тј. који тражи вредности тамо где их нема, он лажним вредностима обмањује и себе и друге, па наместо да нађе себе, он губи и себе и друге. Такав по народној песми губи - обадва царства, и земаљско и небеско. Ако вечно не тражи, неће га ни стећи; тражећи душу, смисао живота, у ономе што је пролазно, управо зато што је по самој природи пролазно - губи га, пре или касније, губећи заједно са њим и душу своју. Онај, међутим, који "губи" душу своју Господа ради, он пролазно обесмрћује вечним и непролазним, постајући једно са Оним, који је по самој природи вечан и непролазан. Јер, душа се не може испунити задобијањем света зато што је она савршенија и бесконачнија од света; свет јој не може дати више него што има, а он има мање него ли сама душа. Зато и каже Господ: "Која је корист човеку да цео свет задобије а души својој науди, или шта ће дати човек у замену за душу своју" (Мт. 10, 26). Душа је незаменљива и ненадокнадива, било чим у свету или било ким, сем - Богом. Када се даје она треба да се даде само за нешто што је драгоценије од ње. Од свих бића знаних и незнаних, видљивих и невидљивих, једино је Бог од ње драгоценији. Зато се она само Богом може заменити и за Бога дати, Господа ради изгубити, да би у њему нашла себе и своју пуноћу и савршенство. То "губљење" и јесте Крст и ношење Крста, и преко њега проналажење себе.

    Свет и човек постају ништавни и безвредни када изгубе осећање Божјег присуства и његовог стваралачког дејства, када се ограниче на себе саме, када се отуђе од свог корена и од свог вечног смисла, од своје првобитне и коначне истине. Крст није ништа друго него повратак и опитно доживљавање тог присуства Божјег кроз крстолики однос према свету, кроз успостављање правилног односа према свету и правилну употребу света и богомданих човекових сила. Хоризонталом и вертикалом Крста поново се сједињује оно што је било раздвојено: Бог и човек, Бог и творевина. Зато се Крст и назива "дрво живота" којим је Цар векова остварио спасење и који, пободен у срце земље, "освећује крајеве света". Крст својом силом освећује, као "подножје ногу Господњих", тј. као место где се човек дотиче и додирује самог Бога. Својим сјајем он открива светлост Васкрсења, својом енергијом ослобађа творевину од трулежи, јер је његова енергија, енергија самога Бога, сједињена са најдубљом могућом људском енергијом - у личности Богочовека, кроз тајну његовог Распећа. Отуда с правом пева црквени песник: "Преко Крста, засјаше нам сви дарови". Као такав Часни Крст је, по истом песнику "слепих вођа, болесних лекар, васкрсење свих помрлих, у трулеж палих уздигдуће; кроз њега је разрешена трулежност, а нетрулежност процветала, а ми смртници - обожени, ђаво пак потпуно поражен". За оне који пропадају, то јест који пристају на исчезнуће и ништавило, изгубивши веру у човекову боголикост и бесмртност, Крст је заиста - лудост. За оне пак који се спасавају откривањем живог и живоносног Христовог лика у дубинама човека и света, Крст постаје и остаје - сила Божја. Њиме Бог мудрост овога света претвара у лудост, откривајући лажност те мудрости, као и бесловесност "разумности разумних".

    Када "разум разумних" и "мудрост" мудраца и књижевника овога света изгубе осећање и сазнање свога изворишта и када престану да буду сведоци премудрости Божје, то је очевидан знак помрачености тог и таквог разума и обезумљености те и такве мудрости. Мудрост овог света и "разумност разумних" створени су да буду сведоци Божије премудрости. Престану ли то да буду, претвају се у лудост и сведоке неразумља и ништавила свега постојећег, тј. у сведоке смртности и пролазности свега. Али, безграничног ли Божјег човекољубља! - пошто човек није хтео да својом разумношћу и мудрошћу следи Божју премудрост, Бог следи човекову лудост: прихвата Свој долазак у свет, распеће, смрт, силазак до невиђбожног ада, и тиме до крајњих граница обезбићености битија, испуњујући тиме небо, земљу и преисподњују Собом и својом божанском обновитељском и васкрситељском силом и енергијом. То Божја милост и неизмерна љубав гони човека, по речима боговидца Давида, у све дане његовог живота и кроз сва његова времена. Суштина хришћанске проповеди је управо тај и такав Бог: Христос распети, Јеврејима саблазан, а Јелинима лудост, а позванима - Божија сила и Божија премудрост! А ко су "позвани"? Они који иду Христовим путем, следећи верно лудост његовог Крста, који узимају крст свој и иду за њим.

    Овде се заиста сусрећемо са једним лудим и сулудим односом човековим према свету и према себи. За човека који је чулно биће, биће целосно бачено у овај свет и од њега изаткано, тај призив на одрицање од себе и од света раван је уништењу себе. Шта значи то одрицање од онога што јесам или што мислим да јесам, од света и свега онога на чему човек заснива своје биће и свој живот? Како ће човек опстати ако се свега тога одрекне, на чему ће стајати, од чега ће живети? Живеће од неизрециве Љубави која се открива у Крсту и која зрачи са Крста. Од Бога откривеног на крсту као љубав и човекољубље, и човека преко ношења Крста преображеног у саможртвену љубав.

    Из реченога је очевидно да је тајна Крста уствари "тајна најдубље могуће саможртвене љубави". Крст је синоним са тајном Љубави. Само најдубља и најнесебичнија љубав у стању је да се одрекне себе самог ради неког другог. Са отсјајима те љубави сусрећемо се овде на земљи у материнској љубави, љубави брата према брату, пријатеља према пријатељу, оног који воли према љубљеном лицу. Ови примери из нашег свакидашњег живота само су слике и квасац за ту најдубљу крстолику љубав на коју је човек призван. Крст је и стрпљиво ношење разних тегоба и болести које нас сналазе у животу. Кроз његово прихватање, са вером и надом, сва страдања и невоље које сналазе човека, добијају осмишљење и дубље значење, слично значењу које има огањ за злато које се у њему очишћује и претапа. Само велики и свети циљ и вера у њега у стању је да осмисли јововска човекова страдања и искушења на земљи, а љубав према том циљу да му даде снаге да их претрпи и издржи, претварајући их у врлину Крста - чудесну преображавајућу и препородитељску моћ. Што је та љубав дубља, то је човек издржљивији у подношењу искушења, што је више издржљив, то постаје челичнији и утврђенији у добру и ближи свом жељеном циљу. Врлина Крста се претвара у ослобађајућу силу нас самих; она изгони из човека страх од привида и распламсава у њему благодатну смелост и непобедиву храброст.

    Љубав која се дарује човеку и која му се открива преко тајне Крста и његовог ношења, кроз идење за Господом и губљење душе своје њега ради и његовог Имена ради, има за правило и основни закон: жртвовање себе другима а не жртвовање других себи и својим интересима. Зато се и назива саможртвеном а уз то и састрадалном љубављу. То је љубав која се расчиња попут пшеничног зрна и "умире" да би уродила као и оно после свог умирања - стоструким плодом. Као што сунце несебично раздаје свима створењима своју светлост и топлоту, постајући својим умањивањем извор живота за сва бића, тако се и та крстолика љубав показује и открива као унутарња светлост, снага, живот и топлина свега постојећег. Шта добија сунце за то што даје светлост и живот земљи и човеку? Шта би радио човек и земља без воде? Вода је основни елеменат нашег састава и нашег живљења, она нам се непрестано дарује, наводњава земљу, претвара у пару и росу небеску, без ње нема живота. Добија ли штогод за узврат за то несебично давање и даривање? Давање и даривање, такорећи несебично њено "распињање" за све и сва, то је начин постојања воде као природног елемента. Нити шта тражи нити шта добија, а све даје и поклања. Није ли и у њој, на први поглед бесловесној, запретана тајна крстолике љубави? Као и у свему другоме што је у нама и око нас и што спада у дела руку Божјих? Заиста, оно што важи за сунце и сунчане зраке, што важи за воду коју пијемо, важи и за хлеб који једемо, за траву коју гледамо, за биље којим се хране земаљска бића, за свако живо биће појединачно и њихово жртвено приношење једног другоме.

  21. #21
    TBPTKO nije na forumu
    С вером у Бога, Српству верни до гроба
    Primećen član TBPTKO (avatar)
    Učlanjen
    11.06.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Mačva
    Poruke
    642
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Re: Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin

    Тако нам се, гледана видовитим оком вере, целокупна творевина и сва бића у њој, откривају као неки чудесни дар несебичне Љубави. Неко нас је обдарио не само животом него и величанственим светом у коме се рађамо и живимо, као и свим бићима и тварима са којима смо једно по природи, по узајамном општењу у времену и простору, и по заједничком вечном назначењу. Све што постоји дар је Љубави. На свему опет што постоји и у свему што битује као да је запретана и присутна, као печат, иста та тајна несебичног даривања, односно тајна Крста као саможртвене љубави. То пак што је присутно у творевини као квасац, стремљење и предуказање, открива се у човеку као зеници васионе као његово основно призвање. Човек као најсавршеније биће међу створењима призван је да ту тајну доживи и пронађе у себи, да је разоткрије до врхунца, да њоме обдари друга бића, и да преко ње као преко живог огледала, открије њен и свој и свих бића извор: вечну божаноку несебичну Љубав. А све то опет постиже се једино преко Крста односно крстоликог односа са Богом, творевином и словесним бићима. Крсно одрицање и жртвовање је задобијање онога што је на први поглед изгубљено, али и задобијање нечега бескрајно пунијег и савршеније од тога, нечега ради чега је човек уствари и створен и ради чега постоји.

    Вечити образ, узор и пример овог крстоносног двига и подвига био је и остао сам Христос. У њему се открива и нестварна божанска и човечанска, тварна, несебична Љубав као једно и јединствено богочовечно стање Сина Божјег и Сина човечјег. По преизобиљу своје саможртвене љубави Он је, по речима Апостола, "испразнио себе (еаутон екеносен) обличје слуге примивши, поставши истовјетан људима" (Фил. 2, 7). То што је постао као један од нас, знак је Христове неизмерне љубави и божанског снисхођења. Цео његов богочовечански подвиг, од рођења до смрти и силаска у ад, подвиг је самоодрицања, саможртвене љубави. Зато га је Отац прославио славом коју је у њему имао од искони, и подарио му Име које је изнад сваког имена. Тиме се прославио Бог у човеку и човек у Богу, и творевина остварила свој циљ и смисао.

    Све заповести Божје и цео Божански домострој имају управо за циљ то прослављање Бога у човеку и човека у Богу, заједно са целокупном творевином. То је и смисао људског живота, то смисао сваког људског дела, сваког поступка, било да се ради о делима појединаца, било да се ради о делатности људске заједнице. То је и смисао овог нашег Госпојиноког поста који смо започели, као и свега што се збивало и што ће се збивати у људској историји. То је и коначан смисао самог настанка, битовања и постојања овог света и целокупне творевине, како у времену тако и у вечности.

    И тако, одгонетање тајне света и човека, немогуће је без одгонетке Тајне Крста. Кроз Крст се одгонета и тајна самог Бога. Јер, Крст је уписан у биће као такво, он је најдубља потка бића; он је уписан у тајну Божјег односа према свету, крстолик је и човеков однос према Богу и према творевини. Зато с правом пева црквени песник и ми са њим на дан Воздвижења Часног Крста: "Крст се данас уздиже, и свет освећује; јер ти, Христе, Оцу сапрестолни, и Духу Светоме, на њему руке испруживши, свет цео си привукао, ради познања Тебе. Оне који се у Тебе уздају, удостој божанске славе" (Минеј, 14 септембар, свјетилен). Томе додаје песник и позив, којим ћемо и ми завршити наше излагање: "Дођите народи, дивно чудо да гледамо, сили Крста да се поклонимо. Јер дрво у Рају смрћу пролиста, а ово животом процвета, имајући прикованог безгрешног Господа. Од њега сви народи бесмртност жањући кличемо: Слава Теби који си Крстом смрт укинуо, и нас ослободио".



    Предавање одржано на Сабору православне омладине у Манастиру Ремети почетком Госпојинског поста 1984.

    Теолошки погледи, Београд, 1984, година XVI, број 3-4 Митрополит др Амфилохије Радовић

    О ТАЈНИ КРСТА ХРИСТОВОГ

  22. #22
    TBPTKO nije na forumu
    С вером у Бога, Српству верни до гроба
    Primećen član TBPTKO (avatar)
    Učlanjen
    11.06.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Mačva
    Poruke
    642
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Re: Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin

    Свети Крст - Ап. Павле " плачући говори о многима који живе као непријатељи крста Христова " (Флпљ. 3.18). Заиста, и дан данас многи од секраша отворено се јављају као крстоборци и противници видљивом одавању почасти св. крсту - " Јер је реч о крсту лудост оника који гину ..." (1Кор. 1.18).

    Ми ћемо се држати речи ап. Павла: " А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа " (Гал. 6.14) - јер је за нас Крст Христов и симбол и средство спасења.

    Шта рећи за оне који тврде да " верују " у Христа, а одбацују да одају видљиву почаст Знаку Сина Божијег - св. крсту. Какви су то " хришћани " када свесно одбацују ношење Крста, или не дај Боже да га још целивају? Њихов став је да они Крст Господњи носе у својим срцима, и то је сасвим довољно! Добро, то је лепо и за сваку је похвалу - али кријући у себи Крст, а не одајући му видљиву почаст, ви као да се стидите што сте хришћани. Друго, није баш тачно да је Крст Христов невидљив, јер Св. Писмо говори и о видљивом Крсту као Знаку Сина Човечијег - који се јавно показао на Голготи (Јн. 19.17); и који ће се поново показати, на небу, када Господ дође у свој својој слави (Мт. 24.30). Хоћете ли се и тада стидети св. крста? Видети и ове цитатеФлпљ. 2.8 ; Еф. 2.16 ; Кол. 2.14).

    Навашћемо даље нека места из Старог Завета која би се могла схватити као праслика Крста:

    * Када је Јаков благосиљао Јосифове синове, Јефрема и Манасију, стицај околности био је такав да је тај благослов изречен под знаком крста, јер је Јаков при благосиљању ставио једну руку преко друге (1Мој. 48.13-19). Да ли је то био баш пуки случај да благослов овог пута дође кроз знак крста, или је то био предзнак, да ће кроз крст доћи благослов целом свету?
    * Ап. Павле прелазак Израиља преко Црвеног мора тумачи као праслику св. тајне крштења (1Кор. 10.1-2). Наиме, да би се вода раздвојила, Мојсије је пружио своју руку ка мору у једном, директном, правцу, а када је Израиљ прешао, он је по заповести Божијој опет пружио руку ка мору да би се вода саставила, али сада је то учинио у попречном правцу. На тај начин несвесно учињени знак крста био је предслика спасења.
    * Први ратни сусрет Израиљаца са Амаличанима текао је следећим током - док се Мојсије на гори молио Богу раширених руку, Израиљци су побеђивали. Чим би их спустио, од умора, побеђивали су Амаличани (2Мој. 17.11-13). Раширене Мојсијеве руке, у односу на његово тело, такође су биле предслика крста Христовог, и извор Израиљске победе. Из Св. Предања знамо још нешто:
    * Пред одсутну битку са својим супарником Максентијом (312- те год.) цар Констатин је у сну добио поруку да на штитове и заставе стави знак Крста, а речи које је чуо гласиле су " Овим побеђуј ". Испунивши то, Констатин је победио и ушао у Рим.
    * Из историје Цркве зна се да су стари хришћани имали више својих символа који су у оно време били тајни знаци распознавања. Један од таквих је била риба, а зна се и зашто - На грчком језику риба се каже " ИXТИС " - Исус Xристос Теу Иос Сотир - Исус Христос Божији Син Спаситељ! А зар је тај символ био неки грех пред Богом? Није - јер он у суштини изражава главну истину хришћанства! Па зашто би онда и Крст, као предмет (символ), и знак Крста којим се осењујемо био грех?! Јер, када на себи руком начинимо знак Крста ми тим покретом изражавамо цело своје хришћанско веровање - на символички начин. Три састављена прста једне шаке символички нам означавају нашу веру у једносушну и нераздељиву Свету Тројицу. Тим више, и тим потпуније што чинећи знак Крста изговарамо: " У име Оца, и Сина, и Светога Духа. Амин "!

    У осталом, и секташи, сви од реда, имају неки спољашњи знак своје молитвености. Обично, и најчешће седећи зажмуре, ставе руке међу колена и дубоко се замисле, или изговарају своју слободну молитву.

    Нама Св. Предање изричито казује да су још најранији хришћани имали обичај да се осењују знаком Крста, па стога то радимо и ми. А секташи нека нам одговоре на основу чега они то заснивају знак своје молитвености?!

  23. #23
    Elita
    Učlanjen
    06.05.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    23.707
    Tekstova u blogu
    11
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin

    Citat Original postavio kennedy_bakircioglu Pogledaj poruku
    mene interesuje dje u bibliji pise da se treba uopste krstiti...bilo kako ?
    Sasvim sam siguran da biblija sadrži zapovest o krštenju. Jerbo sada je neka ruska naučenjakinja izmerila da se krštenjem menja optička gustina vode, a kako smo dobrim delom sastavljeni od vode, pravilnim krštenjem možemo uvećati optičku gustinu do potpune neprozirnosti.
    E sad, ako je ovo uspela da izmeri nekakva ruskinja, teško da bi svetom duhu, kao istinski mudroj tici koja je pisala sveto pismo, promaklo nešto ovako značajno.

  24. #24
    Početnik
    Učlanjen
    27.05.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    3
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin

    Da, a posto je u pitanju ruska nauka, sigurno se opticka gustina vise povecava ako se krsti udesno. Steta sto Mendeljejev nije ziv da nam objasni ovo...

  25. #25
    Nov član
    Učlanjen
    21.10.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Prekrstiti se na pravoslavni ili katolicki nacin

    Citat Original postavio Veselin Dion Pogledaj poruku
    Da, a posto je u pitanju ruska nauka, sigurno se opticka gustina vise povecava ako se krsti udesno. Steta sto Mendeljejev nije ziv da nam objasni ovo...
    opticka gustina je vrlo jaka i ukoliko je nismo svesni mozemo da dobijemo isijas il mozda i nesto gore, nedo bog

Slične teme

  1. Srpski kralj porijeklom katolički Albanac
    Autor Vаso Kraso Oto Pipo Ozro u forumu Istorija
    Odgovora: 24
    Poslednja poruka: 16.05.2011., 20:18
  2. Kama-Sutra na katolicki način..
    Autor Atreides u forumu Politika
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 21.05.2009., 19:08
  3. Katolički izvori o Boki i Crnoj Gori
    Autor Slaven777 u forumu Istorija
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 16.06.2008., 23:10
  4. Pedofilija na pravoslavni način (iz B92 blog-a)
    Autor Mala_from_Vojvodina u forumu Politika
    Odgovora: 25
    Poslednja poruka: 06.08.2007., 19:02
  5. Sretan katolički Božić svim...
    Autor ceca_alexa u forumu Politika
    Odgovora: 127
    Poslednja poruka: 26.12.2006., 12:38

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •