Nesumnjivo Hrvati

piciginx:

Prije nije bio slobodan??

Kliknite za proširenje...

Čivut u Zagrebu ti je ko krme u Teheranu.

Ovi se isto predstavljaju kao Hrvati!!!!!!!!!!!! Daj ih oguli do živaca.
Hamed Bangoura


Ahmed Abdel Rahim


Tema je za 5+

Lesandar:

Čivut u Zagrebu ti je ko krme u Teheranu.

Kliknite za proširenje...

To je ta astisemitska i srbofobna atmosfera, uopšte ksenofobija, koja se njima gleda kroz prste, a nama kroz mikroskop.

Jer, kako bi bilo Reljinoj kćerci Nini i unucima u današnjem Zagrebu kada bi Relja Bašić rekao jasno i javno da mu je majka Židovkinja/Jevrejka, a otac Srbin? Verovatno isto kao Mira Furlan ili Rajko Grlić koji su zagrebački izbeglice. Ovako, više mu se isplati purgerski identitet.

Atmosfer ležer...

No, hajdmo kad smo već kod jevrejskog naroda.



Rajko Grlić "Devedesetih su mi prijetili i situacija nije bila nimalo ugodna"

Jugoslovenski režiser jevrejsko-srpskog porekla. Majka Eva rođena kao Eva Israel i otac Danko Grlić (Gračanica, Bosna i Hercegovina, 18. rujna 1923. - Zagreb, 1. ožujka 1984.), hrvatski marksistički filozof, pripadnik praxisove škole mišljenja.

Rajko Grlić (born 2 September 1947, Zagreb, SR Croatia, FPR Yugoslavia) is a Croatian film director and producer. He is an "Eminent Scholar in Film" at Ohio University, Athens, USA and artistic director of the Motovun Film Festival, Motovun, Croatia.[1]

Rajko Grlić was born in 1947 in Zagreb, SR Croatia, FPR Yugoslavia. His father was Danko Grlić, famous Yugoslav philosopher. Grlić's family by father's side came to Zagreb from Banat, Serbia in the 17th century, while his mother Eva (née Izrael) is from Jewish family of Sarajevo.[2]

He graduated from the Film Faculty of the Academy of Performing Arts in Prague (FAMU)[3] at the same time as Emir Kusturica, also a well known former-Yugoslavian film director. During civil war in ex Yugoslavia Grlić moved to the USA.

Filmography (Director)

Whichever Way the Ball Bounces (Kud puklo da puklo, 1974)
Bravo Maestro (Bravo maestro, 1978)
The Melody Haunts My Memory (Samo jednom se ljubi, 1981)
In the Jaws of Life (U raljama života, 1984)
Three for Happiness (Za sreću je potrebno troje, 1985)
That Summer of White Roses (Đavolji raj, 1989)
Charuga (Čaruga, 1991)
Josephine (2002)
The Border Post (Karaula, 2006)
Just Between Us (Neka ostane među nama, 2010)

Filmography

Whichever Way the Ball Bounces (Kud puklo da puklo, 1974)
In the Jaws of Life (U raljama života, 1984)
Three for Happiness (Za sreću je potrebno troje, 1985)
That Summer of White Roses (Đavolji raj, 1989)
Čaruga (1991)
Who Wants to be a President (2001)
Happy Kid (Sretno dijete) (2004)


Grlić je govorio i o vremenu kada on i njegovi filmovi nisu smatrani podobnima, objasnivši da je normalno da u toliko godina bavljenja filmom nekoga i povrijedi. "Kada toliko godina radite filmove, sigurno ste nekoga povrijedili. Uglavnom je razlog ljubomora, neki moj film je uspio iznad očekivanja, a film nekoga drugoga nije. Ono što je u Jugoslaviji bilo dobro je to što je postojala mogućnost da se zamjerite nekim lokalnim moćnicima, onda odete nekamo drugamo gdje niste obilježeni i možete bez problema raditi drugi film. Sada je sve centralizirano i nema drugog mjesta kamo biste mogli otići napraviti film. Kada je rat počeo, bio sam u Los Angelesu i kada sam se vratio, shvatio sam da ovdje nemam što raditi. Ostali smo bez prostora na Zagrebačkom velesajmu, a čak nas je i banka zamolila da račun premjestimo nekamo drugamo. U jednim sam novinama pročitao da sam naš najuspješniji redatelj vani jer sam Židov, prijetili su mi da će me ubiti, zaklati i svašta. Ta vremena nisu bila nimalo ugodna. "
http://www.index.hr/xmag/clanak/raj...ju-namaquot-je-ljubic-a-ne-pornic/480717.aspx

Juraj Haulik,
Slovak poznat po Haulikovoj ulici
(gore: bista Jurja Haulika u Zagrebačkoj katedrali)

Juraj de Varalya Haulik (Trnava, Slovačka, 20. travnja 1788. - Zagreb, 11. svibnja 1869.), hrvatski kardinal, zagrebački biskup.

Teologiju i filozofiju studirao je u Trnavi, Ostrogonu i Beču. Zaslužan je za uvođenje hrvatskog jezika u škole i javne poslove, za osnivanje Matice ilirske, a njegovim nastojanjem utemeljeno je Gospodarsko društvo Sv. Jeronima i uredio park Maksimir. Zauzimao se za osnivanje osnovnih škola i novčano pomagao kulturne i dobrotvorne ustanove, a podupirao je i narodni preporod u Hrvatskoj i odupirao se mađarizaciji. Imenovan je 1852. prvim zagrebačkim nadbiskupom metropolitom, a 1856. i kardinalom.

Kada je nakon smrti Aleksandra Alagovića, 1837. godine Haulik zasjeo na biskupsku stolicu, a potom kao nadbiskup do smrti 1869. obavljao svoje pastirske dužnosti, politička i socijalna volja uspostavljala je na svim područjima drukčija mjerila vrijednosti i korisnosti, pa se njegova crkvena politika ne može odvojiti od političke povijesti Hrvatske, problematizirane antagonizmima između Austrije i Ugarske.

U Hrvatskoj će se historiografiji često naći ocjena da je Haulik bio bečki čovjek, pa pouzdanik dvora pa i apsolutizma, ili pak u pozitivnom značenju zagovornik pred krunom kao nijedan hrvatski biskup ni prije ni poslije njega. On je to doista i bio, no stupivši na uzavrelo hrvatsko tlo, gdje će sav politički život biti usredotočen na probleme odnosa s Ugarskom, Haulik je znao iskorisititi trenutačne okolnosti te se stavio na stranu hrvatskog nacionalnog pokreta koliko mu je dopuštala njegova crkvena funkcija i uvelike omogućavala politička, kao namjesnika banske časti i zastupnika hrvatskih interesa na zajedničkim saborima. Namjesnikom banske časti bio je u razdoblju 1840. do 1842. te od 1845. pa do imenovanja Josipa Jelačića banom 1848. godine.

Ova je nesumljivo Hrvatica ali je svojataju ovi sto su sumljivo Hrvati.
Ozana (Hozana) Kotorska (Relezi, Crna Gora, 25. novembra 1493. - Kotor, 27. aprila 1565.) slavi se kao blažena u Katoličkoj Crkvi.

Rođena je kao Katarina Kosić u selu Relezi (Lješanska nahija) kod Podgorice u siromašnoj pravoslavnoj porodici koji su imali tek malo stado ovaca.
https://sites.google.com/site/lucagradiska/news/nenaslovlenpost-1



Za vrijeme tursko-mletačkog rata (1538. – 1540.), turski admiral i gusar Hajrudin Barbarosa, doplovio je sa 70 galija i 30 000 vojnika pred Kotor. Opsada je trajala od 11. do 16. avgusta 1539. U odbrani je uz providura Ivana Bemba sudjelovao i kotorski biskup Luka Bisanti te blažena Ozana, koja je uvjeravala građane u sigurnost pobjede i podsticala ih na molitvu i odbranu grada. Hajrudin Barbarosa odustao je peti dan i povukao se s vojskom.

Umrla je 1565. u 72. godini života..............Hrvatski vajar Antun Augustinčić napravio je sarkofag, u kojem se od 1963. nalazi njeno tijelo.........

Озана Которска
http://sr.wikipedia.org/wiki/Озана_Которска

Блажена Озана Которска (25. новембар 1493. године, село Релези, Црна Гора - 27. април 1565. године Котор, Венецијанска република) прва је јужнословенска римокатоличка светица. У српској православној породици Косић је на крштењу добила име Катарина.........
Након положених завјета, мијења своје крштено име у Озана (на успомену блажене Озане, из Мантове, коју узима за узор)........... Због потврђених подвижничких врлина током живота и на чудотворењу послије смрти - папа Пије XI је 21. децембра 1927. године дозволио јавно и црквено поштовање блажене Озане. Тиме је некадашња црногорска пастирица, которска служавка и доминиканска трећореткиња, постала прва католичка јужнословенска светица.

Životopis
Rođena je kao Katarina Kosić u selu Relezi (Lješanska nahija) kod Podgorice u siromašnoj pravoslavnoj obitelji stočara koji su imali tek malo stado ovaca. Nakon viđenja malog Isusa, a potom i Raspetoga, što ga je imala dok je čuvala stado, i nakon smrti svoga oca, 1507. odlazi u Kotor gdje je bila primljena u kuću Aleksandra Buća.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Ozana_Kotorska

Ozana Kotorska
http://www.zupa-vela-luka.hr/sveci-opis.asp?svetac=128

Spomendan blažene Ozane Kotorske – prve hrvatske beatificirane blaženice
http://www.ljubuski-online.info/svijet/novosti/10947-spomendan-blazene-ozane-kotorske--prve-hrvatske-beatificirane-blazenice.html

Blažena Ozana (Hozana) Kotorska, prema nekim navodima rođena je kao Katarina Kosić 25. studenog 1493. godine u selu Relezi kod Podgorice......
....................Prva je hrvatska beatificirana blaženica.

Ostade Hrvatima samo prepodobni Zig Hajl Stepinac kao svetac tj. blazeni,a i ne idu Hrvati i sveci u isti kos sto jeste jeste.

Lekizan:

Ozana (Hozana) Kotorska (Relezi, Crna Gora, 25. novembra 1493. - Kotor, 27. aprila 1565.) slavi se kao blažena u Katoličkoj Crkvi.
Rođena je kao Katarina Kosić u selu Relezi (Lješanska nahija) kod Podgorice u siromašnoj pravoslavnoj porodici koji su imali tek malo stado ovaca.

Kliknite za proširenje...

Iskopiraj Ozanu i u temu Ipak Srbi.

Puno Krlezino ime je Miroslav Fridrih Krleza.

Arkadijanac:

Puno Krlezino ime je Miroslav Fridrih Krleza.

Kliknite za proširenje...

Ma, puno je Miro Fridrih Krpelj.

Evo, još iz jednog izvora potvrde ovog što pričam od 2005:

http://globus.jutarnji.hr/kultura/krleza-je-pet-sati-urlao-na-mene-masuci-stapom





PIROPLAZMOZA - od ugriz na krlez.

Mrkalj:

Nisu Hrvati katoličili, kao što nisu ni Bošnjaci islamizirali. Ideja hrvatstva nije autohtona ideja, nego je uvezena spolja da bi se na Balkanu sprečilo stvaranje suverene nacije.

http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=10362356&postcount=338

Katoličio ih je jezuitski i crno-žuti klerikalizam koji je u obličju frankovštine preživeo kolaps Austro-Ugarskog carstva.

Hrvati su uvek protiv Srba pomognuti od Austro-Nemaca i Vatikana u zabludi da im ovi pomažu da stvore suverenu državu. U stvari je upravo suprotno, Hrvati pomažu njima da suzbiju srpski suverenitet. Na kraju, Hrvatima se da malo, ali nikad onoliko koliko je dovoljno za suštinsku nezavisnost i samostalnot. U svakom od "naleta istorije" jedino (patološko) zadovoljstvo Hrvatima može biti što su Srbi nešto izgubili, ne videći da oni nisu ništa dobili.

Kliknite za proširenje...

Miroslav Krleža:
"Divide et impera,
Spram stranih i inostranih tuđinskih poteza i shema koje su taj živi,ranjeni organizam(hrvatski)uvijek ponovo razrezivali oštrom britvom svojih interesa,mi smo sveukupnoj našoj inteligenciji govorili,da za hrvatski narod nema drugog rješenja nego da se odredi i koordinira spram ostalih balkanskih naroda,a naročito spram srpskog i da u solidnoj zajednici s njima pristupi preispitivanju svojih takozvanih zapadnjačkih i latinskih kulturnih predrasuda i obmana. U prvom redu mi smo to govorili našem visokom kleru i gospodi biskupima:vjerujte,gospodo,što hoćete i kako hoćete,ali ne vjerujte,da vam mi vjerujemo da vi vjerujete u interesu našeg naroda.Vi vjerujete u interesu Vatikana, a Vatikan je dosljedan i hladnokrvan neprijatelj našeg naroda""

Miroslav Krleža "Republika"1947.br II 767.

Gustav Krklec i njegova majka Hermina Wells



Sein Vater hieß Gustav und seine Mutter Hermine Wells. Die Familie stammte aus dem Dorf Lupinjak, unweit von Krapina im kroatischen Zagorje. Anfang des 20. Jahrhunderts zog die Familie Krklec aus beruflichen Gründen den Vater betreffend nach Maruševac, ein Dorf zwischen Varaždin und Ivanec in Kroatisch-Zagorien.

Gustav Krklec (Udbinja kraj Karlovca, 23. lipnja 1899. - Zagreb 30. listopada 1977.), hrvatski književnik, prevoditelj s ruskog, češkog i njemačkog, prvi predsjednik Društva hrvatskih književnih prevodilaca.
Životopis [uredi]

Djetinjstvo je proveo u Maruševcu, u Hrvatskom zagorju, što je ostavilo trajan trag u njegovu poetskom opusu. Gimnaziju je polazio u Varaždinu, Zagrebu i na Sušaku, a u Zagrebu je studirao filozofiju. Najvažniji dio Krklecova književnoga djela čine stihovi. Njegovo antologijsko pjesništvo konciznog, neposrednog i jasnog izraza očituje vedrinu i životnu radost, ali i metafizičku tjeskobu. Pisao je i eseje, kritike, putopise, feljtone i aforizme. Mnogo je prevodio, najviše s ruskoga, njemačkog, ali i sa slovenskoga i češkoga jezika. Krklec se bavio i takozvanom dnevnom kritikom. Posebno se ističu njegovi prijevodi Puškina, Prešerna i Brechta. Pod pseudonimom Martin Lipnjak napisao je niz kritičkih zapisa i eseja.

Since 1922 he lived in Belgrade, working as a secretary at the stock exchange, and as an editor of Nolit. In 1945 he returned to Zagreb, where he worked as an editor in several publishing houses and magazines. He is one of the most significant Croatian Poets of the first half of 20th century. His verses are marked by simplicity and the suggestibility of expression, by formal and metric artistry, and are characterised by the motifs of life's joy, anxiety and solitude.
His published poetical collections include:

• Lirika (1919)
• Srebrna cesta (1921)
• Nove pjesme (1923)
• Ljubav ptica (1926)
• Izlet u nebo (1928)
• San pod brezom (1940)
• Darovi za bezimenu (1942)
• Tamnica vremena (1944)

He also wrote literary critics, essays and feuilletons:

• Lica i krajolici (1954)
• Pisma Martina Lipnjaka iz provincije (1956)
• Noćno iverje (1960)

He also wrote a novel Beskućnici (1921). He translated works from German, Russian, Czech and Slovene. He died in Zagreb.

Lekizan:

Rođena je kao Katarina Kosić u selu Relezi (Lješanska nahija) kod Podgorice u siromašnoj pravoslavnoj porodici koji su imali tek malo stado ovaca.

Kliknite za proširenje...

Nije.

Dobila je ime Katarina tek po prelasku na rimokatolicku vjeru, kad je presla u Boku.

Rodjena je kao Jovana.

Slaven777:

Nije.

Dobila je ime Katarina tek po prelasku na rimokatolicku vjeru, kad je presla u Boku.

Rodjena je kao Jovana.

Kliknite za proširenje...

Odakle ovo da se zvala Jovana.

Lekizan:

Odakle ovo da se zvala Jovana.

Kliknite za proširenje...

Ako se ne varam, piše u do sada najznačajnijoj biografiji napisanoj o Ozani Kotorskoj - iz pera don Nika Lukovića (objavljena u Kotoru 1965. godine), čuvenoga prčanjskoga rimokatoličkog sveštenika.

Jovana Kosić se rodila u pravoslavnoj svešteničkoj porodici. Njen otac Pero Kosić je bio srpski sveštenik, a brat mu Marko se bio zakaluđerio i uzeo ime Makarije.
Pa Jovanin/Katarinin stric Makarije je po svemu sudeći niko drugi do upravo - mitropolit cetinjski Makarije, koji je stolovao od 1550. do 1558. godine, baš u vrijeme restauracije Srpske crkve pod patrijarhom Makarijem Sokolovićem.

Slaven777:

Ako se ne varam, piše u do sada najznačajnijoj biografiji napisanoj o Ozani Kotorskoj - iz pera don Nika Lukovica (objavljena u Kotoru 1965. godine), čuvenoga prčanjskoga rimokatoličkog sveštenika.

Jovana Kosić se rodila u pravoslavnoj svešteničkoj porodici. Njen otac Pero Kosić je bio srpski sveštenik, a brat mu Marko se bio zakaluđerio i uzeo ime Makarije.
Pa Ozanin stric Makarije je po svemu sudeći niko drugi do upravo - mitropolit cetinjski Makarije, koji je stolovao od 1550. do 1558. godine.

Kliknite za proširenje...

Imas primjera posrbljenih Hrvata poput Josipa Pancica ili Ive Andrica. Zapravo ti bi trebao znati jos takvih slucajeva jer koliko vidim dosta se zanimas za to tko je rodjen u kojoj vjeri i koje je nacionalnosti.

Vjerojatno znas uz Andrica i Pancica jos primjera pa ako ti se da mogao si navesti.

Marin80:

Imas primjera posrbljenih Hrvata poput Josipa Pancica ili Ive Andrica. Zapravo ti bi trebao znati jos takvih slucajeva jer koliko vidim dosta se zanimas za to tko je rodjen u kojoj vjeri i koje je nacionalnosti.

Vjerojatno znas uz Andrica i Pancica jos primjera pa ako ti se da mogao si navesti.

Kliknite za proširenje...

Svakako, bilo bi korisno otvoriti temu i o njima. Pored već spomenutih Pančića i Andrića, mogli bismo dodati tu recimo i jednog od najvećih srpskih vizantologa - Božidara Ferjančića - čija kćerka Snežana je postala danas srpski autoritet za antičku istoriju ovih prostora, otišavši malo dalje u prošlost od svoga roditelja. Ferjančići su inače porijeklom iz istočne Istre.

Među malo crnjim ličnostima, možemo dodati recimo srpskoga nacionalistu Franka Simatovića - trenutno na suđenju u Haškom tribunalu (imenovan Frenki, jer mu je ime isuviše jasno hrvatsko) - njegovi Simatovići su dubrovačkoga porijekla.
Takođe, ako se ne varam, neki od potomaka Franje Tuđmana se izjašnjavaju kao Srbi.

Marin80:

Imas primjera posrbljenih Hrvata poput Josipa Pancica ili Ive Andrica. Zapravo ti bi trebao znati jos takvih slucajeva jer koliko vidim dosta se zanimas za to tko je rodjen u kojoj vjeri i koje je nacionalnosti.

Vjerojatno znas uz Andrica i Pancica jos primjera pa ako ti se da mogao si navesti.

Kliknite za proširenje...

А шта је то хрватско код Панчића и Андрића живота ти?

Уз то Панчићи су пореклом из Херцеговине која је цела еклантантан пример "несумљивих" Хрвата.

Lekizan:

А шта је то хрватско код Панчића и Андрића живота ти?

Уз то Панчићи су пореклом из Херцеговине која је цела еклантантан пример "несумљивих" Хрвата.

Kliknite za proširenje...

Ivo Andrić svakako dolazi iz hrvatske porodice Andrića, pa on se i cijelu svoju mladost smatrao Hrvatom i dičio svojim Hrvatstvom čak. I poslije, kada se naturalizovao kao Srbin, nikada nije krio niti ukrivao reći (što je zapravo i vrlo neobično za osobu koja se asimiluje) da je rođen kao Hrvat.

Pančić je rođen u Hrvatskoj i tamo se i školovao, u Zagrebu. Nisam do sada našao niti jedan jedini konkretan izvor koji potvrđuje da je bio nacionalno svjestan kao Hrvat, ali nesumnjivo je i da dok nije upoznao Vuka S. Karadžića i prešao u Beograd - nesumnjivo nije posjedovao srpsku nacionalnu svijest, odnosno da uopšte Srbin nije ni bio. Iako ne vidim nijedan izravni dokaz, ne smatram da je uopšte neka velika greška imajući sve na umu naravno da je Pančić Hrvat po rođenju (zapravo gdje bismo bili kada bismo za svakoga pojedinca tražuckali tako zapise decidnog nacionalnog izjašnjavanja, a sve one za koje nemamo konkretne materijalne dokaze da prepisemo u nacionalno neopredjeljene ). Imajući na umu mjesto rođenja i njegove životne okolnosti, ne bi trebalo da bude puno sumnje u to da je Josip Pančić bio - Hrvat.
Da, Pančići jesu vjerovatno iz Hercegovine. Ali gle - iz zapadne, kao i gromada hrvatskoga naroda. Teoretski raspravljati o tome je li stanovništvo i zapadno od rijeke Neretve bilo srpsko u vrijeme srednjeg vijeka, te povezivati tako Pančiće sa njima i na taj način - čak i kada bi bilo moguće - preskačući njihovu porodičnu istoriju u samoj Hrvatskoj, predstavlja zamjenu teze...

Slaven777:

Ivo Andrić svakako dolazi iz hrvatske porodice Andrića, pa on se i cijelu svoju mladost smatrao Hrvatom i dičio svojim Hrvatstvom čak. I poslije, kada se naturalizovao kao Srbin, nikada nije krio niti ukrivao reći (što je zapravo i vrlo neobično za osobu koja se asimiluje) da je rođen kao Hrvat.

Pančić je rođen u Hrvatskoj i tamo se i školovao, u Zagrebu. Nisam do sada našao niti jedan jedini konkretan izvor koji potvrđuje da je bio nacionalno svjestan kao Hrvat, ali nesumnjivo je i da dok nije upoznao Vuka S. Karadžića i prešao u Beograd - nesumnjivo nije posjedovao srpsku nacionalnu svijest, odnosno da uopšte Srbin nije ni bio. Iako ne vidim nijedan izravni dokaz, ne smatram da je uopšte neka velika greška imajući sve na umu naravno da je Pančić Hrvat po rođenju (zapravo gdje bismo bili kada bismo za svakoga pojedinca tražuckali tako zapise decidnog nacionalnog izjašnjavanja, a sve one za koje nemamo konkretne materijalne dokaze da prepisemo u nacionalno neopredjeljene ). Imajući na umu mjesto rođenja i njegove životne okolnosti, ne bi trebalo da bude puno sumnje u to da je Josip Pančić bio - Hrvat.
Da, Pančići jesu vjerovatno iz Hercegovine. Ali gle - iz zapadne, kao i gromada hrvatskoga naroda. Teoretski raspravljati o tome je li stanovništvo i zapadno od rijeke Neretve bilo srpsko u vrijeme srednjeg vijeka, te povezivati tako Pančiće sa njima i na taj način - čak i kada bi bilo moguće - preskačući njihovu porodičnu istoriju u samoj Hrvatskoj, predstavlja zamjenu teze...

Kliknite za proširenje...

Андрић је рођен као католик а не као Хрват у старој породици Андрића из Сарајева,која је притиснута болестима практично са његовом смрти престала да постоји.Заборављаш да када је он рођен увелико траје харанга на све србско у А-У монархији,то је период окупације БиХ-а,време свекатоличког конгреса у Загребу и првог светског рата.Како србство није било дозвољено,као алтернатива послужило је хрватство,који нису били у односима као данас,да једно искључује друго,а то ни Иву није сметало као што ти рече,јер је био поборник југословенства.На крају крајева био је писмен па знамо на ком језику је писао и о чему такође.

Панчић се родио у Аустрији,Хрватска тада још није била ни у плану.То што се тада можда није бусао у груди да је Србин не значи ништа и не одређује његову етничку припадност и националност.Такође ни по месту рођења се не може рећи да је Хрват,по Госпићу имаш Срба колико волиш тада.Зато сам и поставио питање шта га код њега идентификује као Хрвата.То што су Панчићи пореклом вероватно из западне Херцеговине само значи да је та громада хрватског народа србског порекла и ништа више.Замена теза је када ја питам шта је хрватско код Панчића а овде ми се доказује да није имао србску националну свест,као да прво треба доказати да није Србин,а после може да му се упише и да је Данац.Ако није имао србску националну свест као млад не значи да је Хрват.Поз.

Gojko Nikoliš, Sava Mrkalj, strana 9, Prosveta Zagreb 1980.

Evo prevoda iz fusnote:



Sam katalog:



Gojko Nikoliš, Sava Mrkalj, strana 37, Prosveta Zagreb 1980.


Jako je pohvalno što neke kolege postavljaju kao korisničko ime ovog velikana koji se u mladosti izjašnjavao kao Hrvat . Lepo bi bilo da neko i sa drugih strana iskaže sličan gest tolerancije i razumevanja pa za nick da postavi recimo Ivu Andrića ili Mešu Selimovića.

krinka5:

Jako je pohvalno što neke kolege postavljaju kao korisničko ime ovog velikana koji se u mladosti izjašnjavao kao Hrvat . Lepo bi bilo da neko i sa drugih strana iskaže sličan gest tolerancije i razumevanja pa za nick da postavi recimo Ivu Andrića ili Mešu Selimovića.

Kliknite za proširenje...

Да,сада знамо да је било и православних Хрвата и то на Кордуну,који су ишли у србски православни манастир(Горимље у овом случају) да би постали свештеници и подучавали децу србским језиком,и писали ћирилицом и чак је усавршавали,по истом овом горепоменутом аутору.

Vuk Karadžić: "Ja ne mogu druge azbuke upotrebiti nego Mrkaljovu, jerbo za serpski jezik lakša i čistija ne može biti od ove."

Vatroslav Jagić, poznati slavista: "Mrkalj spada u najznamenitije Srbe i po tome što je bio prvi jugoslavenski filozof zvukova srpskog jezika."



SONET ILI SLAGALICA

Ograni zvjezdo visoka ograni!
Već dugo zebemo u čarnoj noći!
Nek Tvoj nam bude svjet sad u pomoći.
O Sunce, o Mušicki sveizabrani!

Kroz Tebe svjetli Serbima su dani:
Svi glede savez: ne smje vuk ni doći:
Glas "VJERA! JEZIK!" vatra je toj zloći.
Al, milo Sunce, nam nad glavom stani!

Tvoj lug, i s kladencima čistim cvjeće.
Ta novost vječna, što duh s sercem pita.
Čest svoju proljetnu pokratit' neće:

Zbog šta je žeđca k divnoj plamenita
U mlogo duša putnji: al bez sreće.
Sad sjaji, pomozi: krin mi daj i bez mita!

Lekizan:

Да,сада знамо да је било и православних Хрвата и то на Кордуну,који су ишли у србски православни манастир(Горимље у овом случају) да би постали свештеници и подучавали децу србским језиком,и писали ћирилицом и чак је усавршавали,по истом овом горепоменутом аутору.

Vuk Karadžić: "Ja ne mogu druge azbuke upotrebiti nego Mrkaljovu, jerbo za serpski jezik lakša i čistija ne može biti od ove."

Vatroslav Jagić, poznati slavista: "Mrkalj spada u najznamenitije Srbe i po tome što je bio prvi jugoslavenski filozof zvukova srpskog jezika."



SONET ILI SLAGALICA

Ograni zvjezdo visoka ograni!
Već dugo zebemo u čarnoj noći!
Nek Tvoj nam bude svjet sad u pomoći.
O Sunce, o Mušicki sveizabrani!

Kroz Tebe svjetli Serbima su dani:
Svi glede savez: ne smje vuk ni doći:
Glas "VJERA! JEZIK!" vatra je toj zloći.
Al, milo Sunce, nam nad glavom stani!

Tvoj lug, i s kladencima čistim cvjeće.
Ta novost vječna, što duh s sercem pita.
Čest svoju proljetnu pokratit' neće:

Zbog šta je žeđca k divnoj plamenita
U mlogo duša putnji: al bez sreće.
Sad sjaji, pomozi: krin mi daj i bez mita!

Kliknite za proširenje...

Nejasno je šta si ovim postom želeo reći. A gde si ti to našao da sam ja napisao da Mrkalj nije bio Srbin ? Svi znamo ko je bio Mrkaj , i to da je bio sa Korduna i da mu je srpsko hercegovačko poreklo i da je bio veliki srpski rodoljub , kaluđer i reformator. A to što se u svojoj mladosti izjasnio kao Hrvat možemo tumačiti na razne načine. Kako bilo, to izjašnjavanje ukazuje da je ta dva naroda smatrao jako bliskima , zar ne ? Zašto bi neko morao da bude hrvatomrzitelj da bi bio veliki Srbin (pogotovo u to vreme) ? Meni je drago što među našim kolegama ima ljudi koji dele to mišljenje čim su stavili Mrkalja kao korisničko ime.

krinka5:

Nejasno je šta si ovim postom želeo reći. A gde si ti to našao da sam ja napisao da Mrkalj nije bio Srbin ? Svi znamo ko je bio Mrkaj , i to da je bio sa Korduna i da mu je srpsko hercegovačko poreklo i da je bio veliki srpski rodoljub , kaluđer i reformator. A to što se u svojoj mladosti izjasnio kao Hrvat možemo tumačiti na razne načine. Kako bilo, to izjašnjavanje ukazuje da je ta dva naroda smatrao jako bliskima , zar ne ? Zašto bi neko morao da bude hrvatomrzitelj da bi bio veliki Srbin (pogotovo u to vreme) ? Meni je drago što među našim kolegama ima ljudi koji dele to mišljenje čim su stavili Mrkalja kao korisničko ime.

Kliknite za proširenje...

Онда ни мени није јасно шта си ти твојим постом хтео рећи.

Ниси написао да није био Србин нигде,али си написао да се у младости изјашњавао као Хрват,по овим исечцима горе које си постовао аутора Гојка Николиша,који је иначе и сам рођен у Мркаљевом родном месту на Кордуну,и који га је и сам сматрао Србином.Да ли је Мркаљ сматрао Србе и Хрвате блиским народима потпуно је небитно за ову причу.Као што сам већ написао на једном месту тада србство није искључивало хрватство као данас.

То због чега неке колеге користе Мркаљево име за своје корисничко мораш да видиш са њима,али чисто сумљам да је због тога што сматрају да је Мркаљ Хрват или да има било какве везе са Хрватима,а можда се само диве његовом раду,па не знам чему твоја примедба онда.

krinka5:

Jako je pohvalno što neke kolege postavljaju kao korisničko ime ovog velikana koji se u mladosti izjašnjavao kao Hrvat . Lepo bi bilo da neko i sa drugih strana iskaže sličan gest tolerancije i razumevanja pa za nick da postavi recimo Ivu Andrića ili Mešu Selimovića.

Kliknite za proširenje...

И таквих примера имаш колико волиш са других страна,само што за разлику од Мркаљевог случаја који је недвосмислен и јасан,јер је познато да је Србин,они се још увек баве доказивањем порекла свог корисничког имена или аватара,а дефинитивно не иду путем толеранције и разумевања.Поз.

Lekizan:

Онда ни мени није јасно шта си ти твојим постом хтео рећи.

Ниси написао да није био Србин нигде,али си написао да се у младости изјашњавао као Хрват,по овим исечцима горе које си постовао аутора Гојка Николиша,који је иначе и сам рођен у Мркаљевом родном месту на Кордуну,и који га је и сам сматрао Србином.Да ли је Мркаљ сматрао Србе и Хрвате блиским народима потпуно је небитно за ову причу.Као што сам већ написао на једном месту тада србство није искључивало хрватство као данас.

То због чега неке колеге користе Мркаљево име за своје корисничко мораш да видиш са њима,али чисто сумљам да је због тога што сматрају да је Мркаљ Хрват или да има било какве везе са Хрватима,а можда се само диве његовом раду,па не знам чему твоја примедба онда.

Kliknite za proširenje...

Da se u mladosti izjasnio kao Hrvat.

Lekizan:

То због чега неке колеге користе Мркаљево име за своје корисничко мораш да видиш са њима,али чисто сумљам да је због тога што сматрају да је Мркаљ Хрват или да има било какве везе са Хрватима,а можда се само диве његовом раду,па не знам чему твоја примедба онда.

Kliknite za proširenje...

Radi se o nesporazumu , nema nikakve primedbe samo pohvale dragom kolegi (primedbe se odnose na kolege Hrvate i Bošnjake).

Lekizan:

И таквих примера имаш колико волиш са других страна, само што за разлику од Мркаљевог случаја који је недвосмислен и јасан,јер је познато да је Србин,они се још увек баве доказивањем порекла свог корисничког имена или аватара,а дефинитивно не иду путем толеранције и разумевања.Поз.

Kliknite za proširenje...

Ja na ovom forumu nisam video ni jednog Hrvata ili Bošnjaka da su za avatar ili nick postavili Ivu Andrića ili Mešu Selimovića, Kusturicu, Pančića ili bilo kog Hrvata ili muslimana koji se bilo kad izjasnio kao Srbin.
Mislim da sam objasnio, neću da davim temu.

Стјепан Саркотић

http://hr.wikipedia.org/wiki/Stjepan_Sarkotić

Командовао Аустријским трупама 1914. године које су се пробиле преко Ловћена и заузео Црну Гору. Био командант Црне Горе и Далмације до 1914. године. Од Хабзбурга добио предикат фон Ловћен, па се званично звао Стјепан Саркотић фон Ловћен. Хрватски песник Иван Тртањ му је посветио песму
"Освојитељу Ловћена ген. војсковођи др Стјепану пл. Саркотићу",

"Хрвати зато хвалу ти кличу,

хосана пјева Дукљанин сваки,

у грудим’ нове наде им ничу

на бољи живот, поносни, лаки;

сатро си главу гладној аждаји,

слободу дао зетској домаји!"

Касније је био оснивач и предсеник антијугословенске организације која је претходила усташком покрету и наследио га је Анте Павелић.

Alfred Freddy Krupa - "hrvatski slikar poljskog jevrejskog porekla"
Karlovac - Croatia

Alfred Freddy Krupa (de Tarnawa), Croatian Painter of Polish Hebrew origin under Royal Patronate of H.M. Omukama (king) R.A. Solomon Gafabusa Iguru I., the constituonal king in Republic of Uganda.
Alfred Krupa is an artist from Karlovac, and the third generation of artists in his family (Jan Krupa +1919, Galicia, Alfred Krupa Sr. +1989).
Jan Krupa the painter, according to the family archive and Yugoslavian documents, and the Pszczyna of Silesia archives was Alfred Krupa's father. He was killed in the Upraising of the Polish Minority in Galicia in 1919, by the 'Russians,' and all of his works and documents with the family information was destroyed in 1942.

http://fineartamerica.com/profiles/alfred-freddy-krupa.html