Креће се лађа француска
Prikazujem rezultate 1 do 11 od 11

Tema: Креће се лађа француска

  1. #1
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Креће се лађа француска

    Бранислав Р. Милосављевић





    Пешадијски пуковник Бранислав Р. Милосављевић, (Пожаревац, 2/14. август, 1879 – Београд, 17. април 1944), први управник Драча 1912, објавио 4 збирке, углавном родољубивих и политички ангажованих песама, аутор је песме Изгнаници, познате под насловом Креће се лађа Француска.


    Рођен је у Пожаревцу 2/14. августа 1879. Отац, трговац, командир батаљона Народне војске, учесник је ратова 1876-1878. и 1885, мајка родом из Београда, чешко-немачког порекла из Будвајза. Имао је пет сестара.

    По завршетку основне школе и гимназије уписао се на Војну академију у Београду и ступио у војску 1896.. Завршио 29. класу Ниже школе Војне академије 1899. са одличним успехом, 18. у рангу од 77. питомаца i 13. класу Више школе Војне академије 1905, 11. у рангу од 50 официраУнапређен у чин потпоручника 30. маја 1899. и распоређен у београдски гарнизон 5. јуна 1899 . Као потпоручник и поручник од 15. марта 1902. је наставник и водник у Пешадијској подофицирској школи, од 28. марта 1903. водник у 9. пешадијском пуку „Књаза Николе I“, Пожаревац. Од 2. септембра 1903. слушалац Више школе Војне академије и дисциплински официр - водник у Нижој школи Војне академије


    У Првом и Другом балканском рату 1912. и 1913. капетан 2. и 1. класе, командир 1. чете 2. батаљона 12. пеш. пука 1. позива „Цара Лазара“ Шумадијске дивизије. Учествује у свим борбама, од првих ратних операција код пограничних караула на Преполцу и Мердару 3/16. октобра 1912, преко Тенеш-дола, Подујева до Газиместана

    Његов батаљон је 8/21. октобра 1912. први избио на Косово поље, односно Газиместан. Зато, као и због успешности и пожртвованости у борбама за ослобођење Косова, командант Треће армије генерал Божидар Јанковић, у знак нарочите пажње, са 2. батаљоном 12. пешадијског пука 1. позива „Цара Лазара“ свечано улази у Приштину 9/22. октобра 1912.


    Као командант претходнице Шумадијско - албанског одреда први пут прешао Албанију у зиму, новембра 1912. од Призрена преко Љеша, Кроје, Тиране до Драча и Каваје . Шумадијско-албански одред заузео је 13/26. новембра Кроју, 15/28. новембра Тирану и 16/29. новембра Драч, где је српску војску свечано дочекао митрополит драчки Јаков.


    Бранислав Милосављевић одређен је за првог управника Драча. Упутио је писмени поздрав становништву, образовао градску управу и поставио за председника општине Петра Ђурашковића и „тактичким држањем и умешношћу брзо стекао симпатије и поштовање Драчана“

    У околини Драча и код Каваје успешно учествује у умирењу побуњених арнаутских села и избавља опкољене четнике у Пекињу. Предложен и за унапређење и за одликовање.


    У Другом Балканском рату, као командир 1. чете 2. батаљона 12. пеш. пука 21. јуна/4. јула 1913. налази се у првом борбеном реду који је запосео врх Рајчанског рида, што је била пресудна победа у Битки на Брегалници

    За показану храброст и посебно истицање у командовању више пута је одликован и унапређен 1913. године: Сребрном „Обилићевом“ медаљом за храброст 5. маја 1913. , Златном „Обилићевом“ медаљом за храброст 30. новембра 1913. распоређен је на службу за генералштабне послове на место ађутанта Ибарске дивизијске области 10. септембра и ванредно унапређен у чин мајора 31. октобра 1913.


    У Првом светском рату, за време Битке на Дрини ађутант Ибарске дивизије са седиштем у Косовској Митровици и Новом Пазару, која служи као веза између србијанске и црногорске војске у операцијама у Источној Босни и Западној Србији

    Највећи успеси Битке на Дрини били су заузимање Вишеграда, Сребренице 5/18. септембра, Хан Пијеска 14/27. септембра и Земуна, као и избијање црногорске војске изнад Сарајева на Пале 12/25. септембра 1914. и овладавање Јахорином и Романијом.


    Новембра 1915. по други пут прелази Албанију. Борави на Крфу, након чега је у групи официра која је почетком септембра 1916. отишла у Русију због преузимања команде у Српској добровољачкој дивизији.


    Фебруара 1917. у Русији распоређен за команданта батаљона у Другој српској добровољачкој дивизији у саставу Српског добровољачког корпуса са седиштем у Одеси, који је инкорпориран је у руску војску.

    Фебруарска и октобарска револуција 1917, пресудно утичу на повлачење корпуса из Русије и одлазак на Солунски фронт. Друга добровољачка дивизија транспортована је са југа Русије из Александровска (Запорожје) на Север до луке Архангелск на Белом мору, одакле је преко Баренцовог мора и Норвешког мора, бродовима отишла до Француске. Француском је са севера до југа војска превезена возовима да би бродовима Средоземним морем стигла у Солун.



  2. #2
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: Пуковник Бранислав Р. Милосављевић - Аутор песме "Креће се лађа француска"

    Током боравка српске војске у Солуну дошло је до одсудног обрачуна у српској војсци у ком је након Солунског процеса потиснута Црна рука. Бранислав Милосављевић није припадао ни једној од супротстављених неформалних тајних група у војсци, чији утицај на војску и политику може да се прати до 1941. Официри црнорукци који су били у Српском добровољачком корпусу, након Солунског процеса решили су да остану у Русији.

    У избегличком логору у Микри код Солуна спевао је песму Изгнаници која је данас позната под насловом Креће се лађа Француска.


    С обзиром на искуство стечено у Русији у јединицама мешовитог националног састава у којима су се налазили различити народи нове државе, одређен је на дужности у Славонију, где је супротстављање новој држави најчешће било усмерено против војске.

    До краја 1922. као потпуковник, командант је гарнизона и 1. батаљона 5. пешадијског пука „Краља Милана“ Дринске дивизије у саставу Прве армије у Славонској Пожеги. После Пожеге, до 12. марта 1923, налази се на дужности команданта места и 3. батаљона 5. пешадијског пука „Краља Милана“ у Броду на Сави (Славонски Брод).

    Од 1923. године до краја 1926. на дужностима је у Бања Луци. Од 12. марта 1923. помоћник је команданта Бањалучког војног округа [23]. У чин пуковника унапређен је 1. маја 1925, а обављао је дужност команданта места у Бања Луци. Од 13. новембра 1926, у пензији и резерви[24]. Од 1927. до 1941. живи у Београду, где сарађује са новинама и часописима.


    1941. реактивиран је као пешадијски пуковник. После Априлског рата био је у заробљеничком логору у Немачкој, одакле се враћа 12. јуна 1942. у Београд. На други дан Ускрса, 17. априла 1944, погинуо је у 65. години живота у англо-америчком бомбардовању Београда у улици Милоша Великог. Његово тело пренето је, после завршетка бомбардовања, у порту манастира Ваведење Пресвете Богородице на Сењаку, а сахрањен је на Новом гробљу у заједничкој гробници погинулих у бомбардовању, седми ров.


    Бранислав Милосављевић оженио се 18. јула/ 1. августа 1910. године Зором, кћерком Константина Радовановића, судије касационог (врховног) суда, праунуком војводе Цинцар-Јанка Поповића. Имао је петоро деце. Млађи син др Игор Милосављевић (1920-1980), био је познати београдски неуропсихијатар, доцент на Медицинском факултету, начелник одељења и једно време вд. управник Неуролошке клинике у Београду. Унук, по старијем сину инж. Ратибору Милосављевићу (1912-2002) је Зоран Милосављевић.

    До рата становао је у породичној кући у Делиградској 9, која је, заједно са суседном симетричном кућом у Делиградској 7 у власништву Томе Цинцар-Јанковића, према пројекту Стојана Тителбаха, дворског архитекте, представљала јединствену целинуПо повратку из заробљеништва становао је у породичној кући у Краља Милутина 14, која је била оштећена у бомбардовањима, а једна неексплодирана авионска бомба остала је у кровној конструкцији куће све до 2002. године.

    Песме

    Пеш. капетан Брана Милосављевић, Београд 1910, фотографија Милана Јовановића. Од 1910. до 2003. слика у власништву породице Браниног тече војводе Симе Соколова, пеш. капетана, Софија, Бугарска.

    Објавио је 4 издања збирке „Мач и лира“, Београд 1909, 1922, 1930, четврто допуњено издање излази под насловом „За Отаџбину“, Београд 1936. Објављен му је и један сепарат из зборника „Напред за Југославију“, Београд 1937. Пошто део песама није поново штампан, збирка „Мач и лира“ из 1909, знатно се разликује од наредних издања.

    Објављивао је у многим часописима и листовима своје песме и преводе песама са руског и немачког, а највише Љермонтова, Гетеа и Шилера. Писао је под утицајем романтичарске поезије, а посебно песништва Ђуре Јакшића. У збиркама објављеним између два рата, заступљене су песме из ратова и бројне политички ангажоване песме. Основна идеја његовог „политичког“ песништва, на које је бурно реаговала загребачка штампа називајући га „Бардом Југославије“, јесте да је за очување нове државе неопходно свим мерама учврстити јединство и заједништво народа нове земље, оштро се супротстављајући свим сепаратизмима. Делећи политичке ставове и емоције са, слободно се може рећи, целокупним српским официрским кором његове генерације, најоштрији је противник Хрватске сељачке странке и Хрватског блока, главне сепаратистичке снаге у Југославији, што отворено испољава у својим песмама. Подједнако одлучно супротставља се ширењу комунистичких идеја.

    Иако је, као официр, бринуо да му се не пребаци „политизирање“ “[и истиче да никада није имао везе са политиком, при чему мисли да није био члан ниједне од неформалних војно-политичких група, као што су биле Црна и Бела рука, објављивао је у многим новинама и збиркама експлицитно политичко-полемичке песме. На његову оштру и често личну критику није се са благонаклоношћу гледело, поготово када је 1925. Хрватска сељачка странка ушла у владу. И његови сарадници имали су проблема, о чему сведочи у штампи разматрани случај проф. Ферка Ковачића, уредника Пожешког гласа, који је због објављивања његових песама у уводнику листа превремно пензионисан

    Предговор издања из 1930. и 1936. завршава речима у којима је јасно и недвосмислно изражено његово најчвршње уверење да је нову државу потребно подићи на „пиједестал предратне Србије“ којој се „сви други лични обзири имају да жртвују са геслом „Отаџбина изнад свега“


    Под утиском дугих путовања морем током повратка из Русије у Микри у Солунском пољу 1917. спевао је песму „Креће се лађа Француска“ Наслов песме је „Изгнаници“, али је постала позната као Креће се лађа Француска. Песму „Изгнаници“ први пут је објавио у збирци „Мач и лира“ из 1922. године У издању из 1930. у напомени истиче да „Ова песма данас свима позната пева се са измењеним текстом“. Бранислав Милосављевић, који је свирао виолину, вероватно је аутор и мелодије. Његови нотни записи могу се видети у првом издању збирке „Мач и лира“.

  3. #3
    Veoma poznat
    Učlanjen
    08.04.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    14.849
    Reputaciona moć
    662

    Podrazumevano Re: Пуковник Бранислав Р. Милосављевић - Аутор песме "Креће се лађа француска"

    Pa lepo navedes i kompletan tekst te divne pesme.

  4. #4
    Buduća legenda Милунка Савић (avatar)
    Učlanjen
    26.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    35.932
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1009

    Podrazumevano Re: Пуковник Бранислав Р. Милосављевић - Аутор песме "Креће се лађа француска"


  5. #5
    Veoma poznat Koča (avatar)
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    12.378
    Reputaciona moć
    177

    Podrazumevano Re: Пуковник Бранислав Р. Милосављевић - Аутор песме "Креће се лађа француска"



    Da, ovde je izmenjen tekst, kako pise u fusnoti...

  6. #6
    Poznat vujadin (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.641
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    145

    Podrazumevano Re: Пуковник Бранислав Р. Милосављевић - Аутор песме "Креће се лађа француска"

    Citat Original postavio Mirko_212 Pogledaj poruku
    Pa lepo navedes i kompletan tekst te divne pesme.
    Ма не само текст него и ноте, јер је мелодија више измењена него текст.

  7. #7
    Veoma poznat
    Učlanjen
    08.04.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    14.849
    Reputaciona moć
    662

    Podrazumevano Re: Пуковник Бранислав Р. Милосављевић - Аутор песме "Креће се лађа француска"

    Bilo bi zanimljivo da neki orkestar napravi snimak sa originalnim tekstom i melodijom.Milunka,hvala za tekst.

  8. #8
    Ističe se Danny Elfman (avatar)
    Učlanjen
    06.01.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.498
    Reputaciona moć
    59

    Podrazumevano Re: Пуковник Бранислав Р. Милосављевић - Аутор песме "Креће се лађа француска"


  9. #9
    Nov član
    Učlanjen
    01.11.2016.
    Pol
    ženski
    Poruke
    2
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Пуковник Бранислав Р. Милосављевић - Аутор песме "Креће се лађа француска"

    Једину оригиналну верзију песме "Креће се лађа француска" '(ИЗГНАНИЦИ) пева Жељко Ш. Самарџић Панонац, Ево и линка једине оригиналне верзије и поставке песме ИЗГНАНИЦИ (са оригиналним стиховима пуковника Бранислава Р. Милосављевића) на You Tube каналу:
    ИЗГНАНИЦИ (Креће Се Лађа Француска) оригинал
    https://www.youtube.com/watch?v=NBbN7kdc4pI

  10. #10
    Nov član
    Učlanjen
    01.11.2016.
    Pol
    ženski
    Poruke
    2
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Пуковник Бранислав Р. Милосављевић - Аутор песме "Креће се лађа француска"

    Ево једине оригиналне верзије песме КРЕЋЕ СЕ ЛАЂА ФРАНЦУСКА. Оригиналне стихове песме ИЗГНАНИЦИ аутора пуковника Бранислава Р. Милосављевића
    пева Жељко Ш. Самарџић Панонац.

    https://www.youtube.com/watch?v=NBbN7kdc4pI

  11. #11
    Aktivan član dela973 (avatar)
    Učlanjen
    28.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    1.034
    Reputaciona moć
    44

    Podrazumevano Re: Пуковник Бранислав Р. Милосављевић - Аутор песме "Креће се лађа француска"

    Као аутор ове песме се помиње и Михаило Заставниковић а на другом месту такође он заједно са Ђорђем Маринковићем. Уосталом, ево линкова:
    https://vekvrhveka.wordpress.com/201...5%D0%BB%D0%BE/

    http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=673.0

    Такође, имали смо пост о Заставниковићу на теми Лика и Личани.

    http://forum.krstarica.com/showthread.php/625897-%D0%9B%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B8-%D0%9B%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8/page13
    Poslednji put ažurirao/la dela973 : 02.11.2016. u 11:27

Slične teme

  1. Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 14.09.2009., 19:17
  2. Odgovora: 58
    Poslednja poruka: 24.01.2009., 19:14
  3. Креће нова офанзива !!!
    Autor 111111 u forumu Politika
    Odgovora: 16
    Poslednja poruka: 07.01.2009., 23:45
  4. Odgovora: 10
    Poslednja poruka: 26.12.2008., 20:47
  5. Odgovora: 178
    Poslednja poruka: 31.03.2007., 16:04

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •