Родитељи наркомана подржавају батинање
Нашу децу драстичније муче на улици, а наша деца туку нас. Тако сви страдамо, кажу родитељи окупљени у центру у Црној Реци
Родитељи из Србије, Републике Српске, Црне Горе – окупљени у одбрани метода Црне Реке (Фото М. Дугалић)
Црна Река – Јуче, у преподневним сатима, у центар за лечење зависника од дроге у Црној Реци стигло је више од педесет родитеља, али и супруга и рођака, јер овде, међу 70 штићеника, има младића од 16 година и одраслих особа које су прешле педесету. Они су стигли из разних крајева Србије, из Републике Српске, Црне Горе... Било је ту политичара, судија, бизнисмена... а сви су дошли да пруже подршку управи центра, односно управнику Браниславу Перновићу. Без устезања говорили су о томе упркос јучерашњим видео-снимцима на којима је приказано батинање једног од штићеника, иако су они указивали да се овде примењују сувише сурове и нељудске методе. Родитељи су једнодушни у оцени да, на њихову несрећу, нико боље од њих не зна кроз какав пакао пролази породица наркомана. Тврде да само они сву муку у кућама преживљавају, у све су најбоље упућени и заједно са децом страдају. Говорили су понајвише о небризи државе, недостатку места и неефикасности лечења у другим установама, профитирању разних „стручњака” на њиховој муци, непоштењу полицајаца и судија...
У преподневним сатима у центар је, у пратњи полиције, стигла и Републичка инспекција министарства здравља која је обишла све просторије, обавила разговоре са штићеницима, сачинила записник и отишла. Није она била ни одговорна ни овлашћена за разговоре са родитељима, иако су их они, и те како најеђени, очекивали. Зато су се родитељи и рођаци штићеника обраћали новинарима.
– У случају да неко покуша овај центар да затвори нећемо одавде отићи, бранићемо га жестоко – каже за „Политику” Јелена Драгићевић, из Новог Сада, која је у том граду и председник Удружења грађана за борбу против наркоманије.
– Мој син је после 13 година лечења у разним државним и приватним установама и много датих пара, рецимо само сам клиници „Лоријан” дала пет хиљада евра, први пут после шест месеци „чист”. После пола године одавде је дошао кући на одсуство , није ,,пао” током боравка код куће, и никад лепше није изгледао. Овде се опет вратио, а ниједном није добио батине, јер је поштовао кућни ред – додаје Јелена Драгићевић.
У разговор упада један од родитеља тврдњом ,,нашу децу драстичније туку и муче на улици, а наша деца туку нас, малтретирају ... Тако сви страдамо а ово је једини спас”.
Слична је прича и Новосађанке Катарине Ристић, која каже да се у свом послу свакодневно сусреће са младићима и девојкама који због дроге брзо завршавају на гробљу и додаје ,,захваљујући овом центру моје дете је међу живима и ако се он затвори то је наша пропаст, јер држава нема алтернативу”.
Предраг Алексић, бивши радник МУП-а Србије, каже да се одлучио да свог сина пошаље у Црну Реку на лечење јер се раније у послу сретао са наркоманима и допао му се метод лечења, а Драга М. је стигла чак из Бањалуке, да би подржала управу центра и истиче ,,мој син је овде од септембра и први пут тако дуго није под наркотицима. Освежио се, изгледа одлично... и никада није добио батине”.
Ту су родитељи и рођаци штићеника из Краљева: Обрад Лазовић, Миланко Јеумовић, Бранко Матић, Живојин Пантелић, Милан Јевремовић, Татјана Јовановић... Чак из Подгорице, са документацијом, потврдама да јој је син после повратка из Црне Реке, излечен, нормалан младић, дошла је Драгица Прентић. Намерила се на тако дуг пут само да у знак захвалности подржи опстанак центра...
– Ја не скривам да је мој син овде једном добио батине уз моје одобрење када сам чуо шта је урадио. Он, сада, када је више од годину дана без дроге, тврди да му је тај бол и наравно утицај вере, духовности и уредног живота спасио живот. А, верујте ми да сам био у ситуацији, у том безизлазу и распамећености од свега да га још више повредим, као што су, вероватно, и други родитељи у слична искушења долазили – каже Миливоје Миомановић из Краљева.
Тако су јуче, после свих догађања поводом снимака тортуре штићеника говорили они који су, како кажу, „за сам центар и своју децу највише заинтересовани”. Њима је, без сумње, и раније било познато да се овде, јер то не крију ни управници ни штићеници, повремено, како кажу „кад затреба”, примењују методе које су узбуркале српску јавност.
Дабоме, о свему томе уследиће и оцене, налози и решења надлежних инспекцијских и других органа.
-------------------------------------------------------------------------------
МУП и здравствени инспектори испитују случај
Здравствени инспектори и представници Министарства унутрашњих послова испитују истинитост тврдњи о бруталним методама лечења зависника у Духовно-рехабилитационом центру Црна Река надомак Новог Пазара. „Инспекцијски надзор је у току. Ми ћемо сачекати његове резултате и видећемо о чему се ту ради, да ли постоје неки елементи који указују на пружање здравствених услуга које спадају у домен надрилекарства или у нешто друго”, рекла је агенцији Бета помоћница министра здравља Ивана Мишић.
Она је додала да Министарство здравља није издало дозволу за рад Црној Реци, али да не зна да ли центар можда има дозволу коју је добио од неког другог државног органа. Упитана шта следи ако се утврди да су медијски наводи о батинању зависника у Црној Реци тачне, Ивана Мишић је казала да ће МУП предузети даље радње о том питању. „МУП ће коначно закључити читав епилог везан за функционисање духовно-рехабилитационог центра који обавља послове за које не знам какве дозволе има”, рекла је Ивана Мишић.
-----------------------------------------------------------------------------
Перановић: Никад нисам крио да се користи сила
У поподневним сатима у Црној Реци се појавио и управник рехабилитационог центра протојереј Бранислав Перановић.
У краткој изјави, поводом актуелних дешавања у овом кампу, он је за „Политику” казао:
– Верујте да ми је и драго што се све ово десило. Једном треба да се рашчисти да ли је Црна Река „црна рупа” у Србији или је то место које има оправдања за постојање. Нека инспекција и правосудни органи установе истину. У случају да центар угасе можда би ми и лакнуло, јер ја већ живим по принципу „дала баба динар да уђе, а два да изађе”.
Само тврдим, ово није место за мучење, јер ми смо за ових шест година овде имали и данас имамо и децу веома угледних и утицајних људи. Како би то прошло без њиховог знања и реаговања. Иначе, никада нисам крио да се у ситуацијама када је то неопходно користи и сила. Свесни смо да то није по закону, али ни закони нису савршени, живот нису параграфи.
Свесни смо да услови нису савршени, али све је боље од улице, канала, кризирања, „оверавања”, преране смрти... – каже Перановић.
Мирољуб Дугалић
[објављено: 23/05/2009]
